Tabasko Pit Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Ne razumem. 1. trošak prevremene otplate nije bio kamen spoticanja koji je sprečavao vaskoliko srpstvo u vraćanju stambenih kredita. Efekat njegovog ukidanja je mizeran.2. Kod refinansiranja se ne smanjuje moj obim obaveza. Banka samo otvori novu kreditnu partiju i 20k evra iskaže kao 1,7 miliona. Pa još ako puste kurs slobodno šta sam onda uradio, jer iako sam se oslobodio evra tu je rast cena na malo, neki korektiv koji će kompenzovati uticaj inflacije na ratu kredita. Sad se malo frljam s izrazima ali se nadam da se razumemo...Vidim uticaj ove mere na kurs, ali korist za građanstvo ne. Na sajtu Rajfa i Inteze nisam video nikakvu vest, Komercijalna je dobro i da ima sajt, ne očekujem da ga ažuriraju. Da li je moguće refinansiranje prema drugim bankama (ove 4 ili ostale nebitno)? Tu može biti jedina korist ako je lupam stambeni kredit u Rajfu po 10 posto a u Volksu po 8 posto pa sad pređem iz Rajfa u Volks bez troškova.A kartel..stvarno šta je sledeće? Where Next, Columbus?Pa nisu rekli da ce da oproste dugovanja po kreditinma vec da olaksaju gradjanstvu kroz umanjenje troskova i relaksiranje u smislu mogucnosti refinansiranja bez dodatnih troskova.Banke prilikom refinansiranja naplacuju u identicnom (ili vrlo slicnom) % trosak kao i prilikom otbvaranja kredita, tako da je ovo samo jedan vid olaksice. Takodje i sama mogucnost konverzije kredita iz recimo svajcaraca u eure vis epsiholoski efekat nego bilo sta drugo.Normalno da drzava prevashodno radi da zastiti kurs ( a bogami i banke), a da je ovo "uveseljavanje" stanovnistva mrvicama.
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 A kartel..stvarno šta je sledeće? Where Next, Columbus?Kakav kartel??Objasni molim te. Samo imaj u vidu da kartel podrazumeva dogovor izmedju firmi i preduzimanje odgovarajucih mera koje suzbijaju konkurenciju na trzistu i smanjuje potrosacki visak klijentima. Ova mera ne smanjuje potrosacki visak, vec upravo suprotno. S druge strane, ne vidim sta sprecava Meridian banku, na primer, da uradi isto to. Pored toga, the podatak je da Srbija ima najmanju koncentraciju u bankarskoj industriji od svih zemalja u okruzenju.
hazard Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Ne razumem. 1. trošak prevremene otplate nije bio kamen spoticanja koji je sprečavao vaskoliko srpstvo u vraćanju stambenih kredita. Efekat njegovog ukidanja je mizeran.2. Kod refinansiranja se ne smanjuje moj obim obaveza. Banka samo otvori novu kreditnu partiju i 20k evra iskaže kao 1,7 miliona. Pa još ako puste kurs slobodno šta sam onda uradio, jer iako sam se oslobodio evra tu je rast cena na malo, neki korektiv koji će kompenzovati uticaj inflacije na ratu kredita. Sad se malo frljam s izrazima ali se nadam da se razumemo...Vidim uticaj ove mere na kurs, ali korist za građanstvo ne. Na sajtu Rajfa i Inteze nisam video nikakvu vest, Komercijalna je dobro i da ima sajt, ne očekujem da ga ažuriraju. Da li je moguće refinansiranje prema drugim bankama (ove 4 ili ostale nebitno)? Tu može biti jedina korist ako je lupam stambeni kredit u Rajfu po 10 posto a u Volksu po 8 posto pa sad pređem iz Rajfa u Volks bez troškova.Recimo da si ti uzeo kredit u evrima kada je evro bio oko 80 dinara. Ti redovno otplacujes i sve je ok. Medjutim, posto banke dozvoljavaju (npr. u slucaju kredita za stan) opterecenje do 50% plate, ako evro ode na 120, ti si onda u problemu jer ti porasla glavnica za 50%...i mozda prestanes sa otplacivanjem, mozda mnogo ljudi prestane, pa imamo duznicku krizu, pa onda banke imaju krizu likvidnosti...Zato i NBS brani kurs. Ali NBS ne moze braniti kurs vecno. NBS moze da brani kurs taman toliko dugo da se krediti u evrima prebace u dinarske.Banke su tu na dobitku jer onda mogu da vrate evre u inostranstvo, odakle su ih i dobile.Duznici su na dobitku jer im mesecna rata vise ne zavisi od kursa dinar-evro.
Lale Gator Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Koliko sam ja skonto, u dinarske kamate se uračunava inflacija/depresijacija*, tako da bi trebalo da (u proseku) rate budu iste kao kod deviznih kredita.*tucite me, monetarna ekonomija mi je oduvek bila slabija strana
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Koliko sam ja skonto, u dinarske kamate se uračunava inflacija/depresijacija*, tako da bi trebalo da (u proseku) rate budu iste kao kod deviznih kredita.*tucite me, monetarna ekonomija mi je oduvek bila slabija stranatuchem te!to bi bio slucaj jedino kada bi plate bile obracunavane u evrima ili indeksirane na inflaciju.
Lale Gator Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Kahm, pa zašto su onda dinarske kamate veće od evarskih?
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 pa zato sto bi inflacija/depresijacija pojela prinos koji banke ostvaruju. banka mora da ukalkulise ocekivanu inflaciju/depresijaciju u aktivnu kamatnu stopu. bghost postavlja pitanje sa stanovista onoga sto se zaduzio.ako ti je plata fiksirana u dinarima, rast kamatnih stopa usled inflacije/depresijacije ti povecava troskove uprkos tome sto ti je kupovna moc dinara opala.
Lale Gator Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Možda ipak bolje da poslušam onog balua i pređem na alternativni novac...
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 edit: vidi ovu MayDay, gura se ko da je moderator <_<sta god da uradim tebi ne valja... a bas htedoh da prilepim wubic na to kako pravdas moje mere primenjene na laleta.
čekmeže Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 @mejdejkartel je dogovor, ostavimo sad po strani tržišno učešće. Nije normalno da se Pera i žika dogovore da je od sutra kamatna stopa u njihovim bankama 15 posto. Tako nije normalno ni da se dogovaraju o ukidanju troškova prevremene otplate, refinansiranja, whatever od 24.11.2008. Još manje mi nije jasno da sve to pokriva guverner i time pokazuje da mu nisu sva deca jednaka. Pitao sam već, zašto te 4 banke? što se nije na primer dogovorio samo sa dve najveće, ili sa 10 najvećih? Ima li negde pokazatelja o učešću banaka u plasmanima fizičkim licima? Možda grešim, ali ne verujem da je Hypo u prve četiri. Onda to bude prva vest na B92, a već smo konstatovali da je ovo zamazivanje očiju puku. Eto, ove banke su dobre, ukinule su vam troškove...Ono što mi je nejasno je da li se prelaz evro/dinar odnosi i na stambene kredite kako Hazard navodi ili samo na gotovinske/potrošačke?Samo da podsetim da je evro pre 2 godine bio 89 kao danas, plate su u istom periodu porasle nominalno, nekima i realno, evro je padao do 75. Oni sa kreditima indeksiranim u evrima su dobro prošli.S druge strane, danas nam bila žena koja je pre 3 godine uzela kredit vezan za rast cena na malo, sad joj ističe. Imala fiksnu ratu 6 hiljada i došla sva bitna da podigne depozit. Kakav crni depozit, još nam duguje kad prebijemo depozit zbog revalorizacije.
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 @mejdejkartel je dogovor, ostavimo sad po strani tržišno učešće. Nije normalno da se Pera i žika dogovore da je od sutra kamatna stopa u njihovim bankama 15 posto. Tako nije normalno ni da se dogovaraju o ukidanju troškova prevremene otplate, refinansiranja, whatever od 24.11.2008. Još manje mi nije jasno da sve to pokriva guverner i time pokazuje da mu nisu sva deca jednaka. Pitao sam već, zašto te 4 banke? što se nije na primer dogovorio samo sa dve najveće, ili sa 10 najvećih? Ima li negde pokazatelja o učešću banaka u plasmanima fizičkim licima? Možda grešim, ali ne verujem da je Hypo u prve četiri. Onda to bude prva vest na B92, a već smo konstatovali da je ovo zamazivanje očiju puku. Eto, ove banke su dobre, ukinule su vam troškove...Ono što mi je nejasno je da li se prelaz evro/dinar odnosi i na stambene kredite kako Hazard navodi ili samo na gotovinske/potrošačke?Samo da podsetim da je evro pre 2 godine bio 89 kao danas, plate su u istom periodu porasle nominalno, nekima i realno, evro je padao do 75. Oni sa kreditima indeksiranim u evrima su dobro prošli.S druge strane, danas nam bila žena koja je pre 3 godine uzela kredit vezan za rast cena na malo, sad joj ističe. Imala fiksnu ratu 6 hiljada i došla sva bitna da podigne depozit. Kakav crni depozit, još nam duguje kad prebijemo depozit zbog revalorizacije.nije bitno sto su se oni nesto dogovorili osim ako dogovor nije na stetu konkurencije i potrosaca. pogotovo ne ako je iniciran od strane guvernera. evo paralele, neko ima dominantnu trzisnu poziciju ako ima 40-50% trzisnog ucesca (procenat zavisi od zakonodavstva) i tacka. medjutim, to ne znaci da ces kao regulator da ides da ga koljes osim ako ne dodje do zloupotrebe te pozicije. e sad, zasto bas te 4 banke? pretpostavljam da su u pitanju problemi koordinacije. verovatno ce i ostale banke krenuti ovim putem.
MayDay Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Ja bi ga banovo...BTW, od ljudi koji znaju sam cuo procenu da ce evro malo pasti do NG i bez veceg ucesca NBSa. Imali su i neko obrazlozenje koje nisam razumeo, a sa druge strane me uvek oteraju kad pitam da kvantizuju objasnjenje. Uopste mi se cini da su svi ekonomisti arbitrarni i da retko ko moze da napravi valjanu analizu sa sve rknutim brojevima u nekoliko scenarija. Ua.hoces da ti rknem neki procenat warna ili da te arbitrarno banujem?
čekmeže Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Prava vest bi bila da je K und K banka snizila svoju kamatnu stopu na stambene kredite sa skromnih 13 posto. To bi nešto značilo ljudima a ne vest da ako skupe 30k evra za prevremenu otplatu oni će im velikodušno oprostiti hiljadu evra.Bilo bi lepo da kurs stane, ali evro izlazi iz zemlje + ne ulazi u zemlju. Tu ni horde gast arbajtera ne mogu pomoći.
headhunter Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Bilo bi lepo da kurs stane, ali evro izlazi iz zemlje + ne ulazi u zemlju. Tu ni horde gast arbajtera ne mogu pomoći.Da predahne,hoćeš reći :D U perspektivi kad stanu fdi,privatizacije državnih preduzeća,podizanja štednih uloga zbog nepoverenja u bankarski sektor poučeni 90-im,smanjenja izvoza, ne smem ni da pomislim šta će se dešavati.Sumljam da je izazov na privredi kao što se Dinkić teši.Pogotovo ako će rešiti da dodatno opterećuje cenu rada,što je trenutno ad acta ako je verovati natpisima u novinama.
hazard Posted November 24, 2008 Posted November 24, 2008 Interesantni su ti bankarski proizvodi u Srbiji, kao npr. krediti cija kamata prati rast cena na malo :blink:Licno ne bi uzimao nijedan kredit koji nema fiksnu kamatnu stopu, a ako nema izbora, onda nesto sto je vezano samo za Euribor/Libor (nikako kamatnu stopu NBS). Mozda se tako i plati vise na kraju, ali rizik sa vezivanjem za devizni kurs, rast cena i ostale zavrzlame je previsok. Prava vest bi bila da je K und K banka snizila svoju kamatnu stopu na stambene kredite sa skromnih 13 posto. To bi nešto značilo ljudima a ne vest da ako skupe 30k evra za prevremenu otplatu oni će im velikodušno oprostiti hiljadu evra.Ne moze da bude kamata na stednju 9% a da kamata na kredite bude 5%...
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now