Kler je imenica ženskog roda na suglasnik i prisvojni pridev je Klerin. Ima film koji je kod nas zvanično nazvan Klerin šešir...

 

Džoan je isto imenica ženskog roda na suglasnik i prisvojni pridev se isto gradi nastavkom -in, Džoanin.

 

Isto je i za Izabel, Margaret, i tako dalje...

 

Ime Doris je još zanimljivije. Kada se misli na pesmu Doris Dragović, često se kaže Dorisina pesma. 

 

Obzirom da koliko znam, imenice ženskog roda ni nemaju drugi sufiks od -in, odnosno -ina, -ino, čini mi se da prisvojni pridev naprosto mora biti Brukin. Samo je stvar navikavanja da zvuči prirodnije. Ili to ili bežanje u drugačije konstrukcije, ali posesivni genitiv mi zvuči još gore...

 

Možda je najbolje bežati u feminizam i graditi prisvojni pridev od prezimena, a ime svesti samo na prvo slovo sa tačkom :D

Edited March 12, 20169 yr by Ajant23

  On 12. 3. 2016. at 7:52, darling said:

zasto ti brukin ne zvuci dobro? rec ko svaka druga.

Valjda zbog toga što je pridev isti kao onaj od imenice bruka, pa mi je nemilo uhu. Nije mi prirodno, ne čuje se često, tj. da se ogradim, ja ne čujem.

Ništa loše nisam mislila ☺.

 

Edit: slovo

Edited March 12, 20169 yr by Frau Gabrijela

Brukin.

 

Inače to što strana imena umeju zvučati neobično u srpskim morfološkim konstrukcijama je razlog nakaradnih izraza tipa "film sa Tom Henksom"

I ja sam u sebi sastavila Brukin automatski i odmah iskrivila facu u bljak. Prosto ne zvuci lepo/prirodno (sto ni ne moze) u nasem jeziku. Ali mislim da cu ipak prepakovati u drugi oblik.

 

Hjortron, zar ne kazemo "sa Tomom Henksom"? U ovom konkretnom primeru mi nista ne zvuci rogobatno

Pa tako treba :) ali previše se često čuje/vidi "sa Tom Henksom", "zbog Majkl Kejna", i slično (mislim da sam to nekad negde hejtovala)

Sad ponovo procitah tvoj prvi odgovor, da, to je postalo sasvim normalno. Najgore je kada cujem kod prijatelja, pa ne znam da li da spomenem, ili da precutim da ne bih dizala prasinu, a tako obicno i biva (verujem da svi cutimo i onda se posle cudimo sto je tako..kao i u raznim drugim slucajevima)

Kako se uopšte ženska imena koja se ne završavaju na a menjaju po padežima i zašto se ne menjaju kao imenice muškog roda? Muška imena kao što su Nikola, Nebojša, Ilija... se menjaju kao imenice ženskog roda i to nikom ne para uši.

Edited March 12, 20169 yr by Delija67

ne menjaju se. evo prebiram u glavi imena koja se ne zavrsavaju na a (karin, iris, en, bruk, zoe, sofi, emili), nema sta da se promeni. ali to su sve strana imena. da li ima neko domace zensko da se ne zavrsava na a? daj primer, pa da bistrimo.  

 

u pravu si! zenska strana imena su diskriminisana u odnosu na muska, ne menjaju se kroz padeze. zasto?

Edited March 12, 20169 yr by darling

Ne menja se ni Iris, Ines i slično što je odomaćeno tako da nema veze sa strano ili ne nego na A ili ne :)

+ npr strano "Emilia " "Antonia " i bilo šta na A se menja

emilija i antonija su odomacena strana, to ne racunam u strana :) u stvari ni ne znam koja su domaca a koja strana, ni sta to uopste znaci :(

 

okej, preformulisacu: zasto su zenska imena domaca i strana koja se ne zavrsavaju na a diskriminisana i ne dekliniraju se? mozda ih jezik kaznjava jer nisu dovoljno zenstvena :D

Edited March 12, 20169 yr by darling

eh to ti je pitanje tipa "zašto srpski ima 7 padeža a ne 5, 8 ili 11", "zašto ima baš ta glagolska vremena a ne neka druga", itd, itd :)

 

 

bwt obične imenice ženskog roda koje se ne završavaju na A se dekliniraju, ali lične ne

zašto -- ko to zna :D

 

(možda bi sve to znao neki istorijski lingvista ili taki neki?)

nisam ja, to je sve zamesio delija67.

 

tim svojim zapazanjem dodatno si zakomplikovala ionako komplikovanu sitovaciju. :D

 

nista, cekamo ko zna istoriju. i zasto nas jezik ne podnosi zene :D

...

Edited March 13, 20169 yr by Indy

pa, stvarno ne kontam kakve veze padeži i deklinacija imaju sa (ne)podnošenjem nečega, ali ajd :)

 

 

btw ne dekliniraju se ni ženska prezimena, bilo kakva