Utisak nedelje

[Luther]

17 minutes ago, Lord Protector said:

........

Ove reforme su pomogle Južnoj Koreji da se oporavi od krize i postavi temelje za održiviji ekonomski model. Chaebol-i su postali efikasniji i otporniji na buduće ekonomske šokove, a ekonomija je postala otvorenija i konkurentnija. Kriza je takođe pokazala važnost dobrog korporativnog upravljanja i finansijske discipline, lekcije koje su bile važne za budući razvoj južnokorejske ekonomije.

 

 

Jao opet, po ko zna koji put, Južna Koreja koja je sa Srbijom neuporediva iz milion razloga. I to se ciklično ponavlja.

 

Nego kojim bi ti Chaebol-ima tj. Porodicama raspodelio ukupno bogatstvo i resurse Srbije? Jel može: Karić, Mišković, Kostić, Cepter, a zašto ne i Vučić ili Milošević.

[Luther]

1 minute ago, brusli said:

Slazem se da je definicija strateskog sektora prilicno fluidna.

Ali neoliberali kazu da drzava ne treba da se mesa u trziste i da treba da se ogranici na sto manji deo trzista, takoreci da ne postoji, i da "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost".

E sad vidimo da to nije bas tako, ja navedoh primer Googla koji je najocigledniji, privatna firma, nema monopol (jer i ne sme da ga ima), kad ono ne sme da se proda bas svima.

Ako liberalizma nema u USA, i da tamo ne vazi "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost", sta onda reci za ostatak sveta, ukljucujuci nas male i jadne.

 

 

Ma ko kaže da ne sme da se proda, jel se neko ponudio da kupi Google ( tržišna vrednost 1,7T $ ). I šta kad ovi koji imaju kontrolni paket akcija ne žele da prodaju. Šta će im novac koga imaju za narednih 10 generacija.

[Budja]

14 minutes ago, Lord Protector said:

Treba samo napraviti komparaciju sa uspešnim modelom i shvatiti da idemo u skroz pogrešnom pravcu:

 

Južna Koreja je poznata po nekoliko velikih konglomerata, poznatih kao "chaebol", koji dominiraju ekonomijom zemlje. Najpoznatiji među njima su Samsung, Hyundai, LG i SK Group. Ovi chaeboli imaju veliki uticaj u različitim sektorima, od elektronike i automobila do finansija i gradjevinarstva. Južna Koreja je razvila svoje domaće industrije i chaebol-e kroz niz ekonomskih politika i strategija koje su se primenjivale tokom nekoliko decenija, posebno nakon Korejskog rata.

 

Evo nekoliko ključnih koraka koje je Južna Koreja preduzela:

1. Protekcioničke mere: U ranim fazama razvoja, Južna Koreja je zaštitila svoje mlade industrije od strane konkurencije kroz visoke carine i kvote za uvoz. Ovo je omogućilo domaćim kompanijama da rastu bez direktne konkurencije sa već etabliranim stranim firmama.
2. Subvencije i krediti: Vlada je pružala finansijsku podršku chaebol-ima kroz subvencije i povoljne kredite. Ovo je omogućilo chaebol-ima da investiraju u istraživanje i razvoj, modernizaciju proizvodnje i širenje na međunarodna tržišta.
3. Fokus na izvoz: Ekonomski planovi su naglašavali važnost izvoza kao sredstva za ekonomski rast. Chaebol-i su bili podstaknuti i ponekad prisiljeni da se fokusiraju na proizvodnju roba za globalno tržište, što je dovelo do povećanja konkurentnosti i inovacija.
4. Obrazovanje i radna snaga: Vlada je investirala u obrazovanje, stvarajući visoko obrazovanu radnu snagu koja je mogla da podrži rast industrije i tehnološki razvoj.
5. Industrijska politika: Južna Koreja je primenjivala selektivnu industrijsku politiku, fokusirajući se na određene ključne sektore kao što su čelik, brodogradnja, elektronika i automobili. Vlada je često direktno intervenisala u ove sektore kako bi ih razvila.
6. Strategijsko partnerstvo: Postojalo je blisko partnerstvo između vlade i chaebol-a, gde su se često konsultovali i koordinirali svoje aktivnosti kako bi osigurali da nacionalni ekonomski ciljevi budu ispunjeni.
7. Liberalizacija i reforme: Nakon što su se chaebol-i uspostavili, Južna Koreja je postepeno liberalizovala svoju ekonomiju, otvarajući se stranim investicijama i smanjujući barijere za trgovinu, ali je to učinila na kontrolisan način kako bi se izbegao negativan uticaj na domaću industriju.
8. Upravljanje krizama: Tokom azijske finansijske krize 1997. godine, Južna Koreja je sprovela niz reformi kako bi restrukturirala chaebol-e i učinila ih efikasnijim, uključujući smanjenje duga i povećanje transparentnosti.

 

 

 

 

 

I sta mislis, da niko nije pokusao isto sto i Juzna Koreja. Tajvan i Japan?

 

Prava pitanja su:

1. Zasto druge ekonomije (Meksiko, Brazil) koje su pokusale isto nisu uspele?

2. Sta je zajednicko a sta drugacije u modelima razvoja Juzne Koreje, Japana, Tajvana, Singaupara, Malezije, i, u novije vreme, Vijetnama i Kine?

 

Iz odgovora na ova dva pitanja moze da se zakljuci da li je juznokorejsko iskustvo ono sto moze da se "replicate" u Srbiji.

 

[Budja]

15 minutes ago, brusli said:

Slazem se da je definicija strateskog sektora prilicno fluidna.

Ali neoliberali kazu da drzava ne treba da se mesa u trziste i da treba da se ogranici na sto manji deo trzista, takoreci da ne postoji, i da "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost".

E sad vidimo da to nije bas tako, ja navedoh primer Googla koji je najocigledniji, privatna firma, nema monopol (jer i ne sme da ga ima), kad ono ne sme da se proda bas svima.

Ako liberalizma nema u USA, i da tamo ne vazi "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost", sta onda reci za ostatak sveta, ukljucujuci nas male i jadne.

 

Da ne pricam sto je USA drzava spasavala privatne banke 2008 drzavnim parama, direktno se po*ravsi na tu liberalnu doktrinu koju tako zdusno zagovara.

 

 

 

Mesas normativno i pozitivno.

 

Normativno: Treba teziti otvorenom trzistu i perfektnoj konkurenciji globalno zarad povecanja blagostanja.

 

Pozitivno: Postoje market failures (nekompletni ugovori, nekompletna informacije, eksterni efekti...).

Normativna implikacija: Potrebna je intervencija da bi se ovi problemi trzista umanjili i ono priblizilo pefektnoj konkurenciji (primer: anti-trust zakonodavstvo)

 

Pozitivno: Monopoli teze da zloupotrebljavaju drzavnu regulaciju i vodi ka captured state (primer, 2008 i bailout)

Normativno: Dizajn drzavne regulacije koji sprecava upliv lobi grupa, kako bi drzava mogla da utice na vracanje ka pravom trzistu.

 

Pozitivno: Politicka ekonomija i borba za moc medju drzavama suzbijaju slobodno trziste i konkurcenciju. (primer: Google, Huawei...)

Normativno: Nemam pojma.

 

 

Edited January 31 by Budja

[Budja]

15 minutes ago, Luther said:

 

Jao opet, po ko zna koji put, Južna Koreja koja je sa Srbijom neuporediva iz milion razloga. I to se ciklično ponavlja.

 

Nego kojim bi ti Chaebol-ima tj. Porodicama raspodelio ukupno bogatstvo i resurse Srbije? Jel može: Karić, Mišković, Kostić, Cepter, a zašto ne i Vučić ili Milošević.

 

 

Cini mi se da je boldovani potpuno irelevantno. Sumnjam da je "kvalitet" porodica taj kritican faktor koji deli uspeh od neuspeha u juznokorejskom slucaju.

[Luther]

Just now, Budja said:

 

 

Cini mi se da je boldovani potpuno irelevantno. Sumnjam da je "kvalitet" porodica taj kritican faktor koji deli uspeh od neuspeha u juznokorejskom slucaju.

 

Ma svakako da to ne može da prođe kod nas, neuporedive veličine, vreme, mesto. Nego čisto teorijski da vidim koje bi to bile porodice.

[Budja]

Just now, Luther said:

 

Ma svakako da to ne može da prođe kod nas, neuporedive veličine, vreme, mesto. Nego čisto teorijski da vidim koje bi to bile porodice.

 

Cini mi se da je i ova kritika opstemestaska.

 

"Nije Srbija X" (staviti X po zelji)

 

Konstruktivnije je navesti konkretne razlike izmedju Srbije i Juzne Koreje koje uticu na razliciti rezultat. Ovo boldovano nije tako lako kako se cini. Mozemo da nabrojimo milion razlika, ali koja su razlike koje su bitne za uspeh modela razvoja?

[brusli]

15 minutes ago, Luther said:

 

Ma ko kaže da ne sme da se proda, jel se neko ponudio da kupi Google ( tržišna vrednost 1,7T $ ). I šta kad ovi koji imaju kontrolni paket akcija ne žele da prodaju. Šta će im novac koga imaju za narednih 10 generacija.

Sad mi nije jasno, ti si za to da kontrolni paket akcija Google/Apple/Nvidia/Intel moze da kupi ko god hoce, pa i Kinezi ?

Isto pitanje i za @Budja.

[Venom]

13 minutes ago, Budja said:

 

Prava pitanja su:

1. Zasto druge ekonomije (Meksiko, Brazil) koje su pokusale isto nisu uspele?

 

 

 

Možda zato što sistemi nisu toliko relevantni kao ljudi koji ih sprovode.

[Luther]

55 minutes ago, Budja said:

 

Cini mi se da je i ova kritika opstemestaska.

 

"Nije Srbija X" (staviti X po zelji)

 

Konstruktivnije je navesti konkretne razlike izmedju Srbije i Juzne Koreje koje uticu na razliciti rezultat. Ovo boldovano nije tako lako kako se cini. Mozemo da nabrojimo milion razlika, ali koja su razlike koje su bitne za uspeh modela razvoja?

 

Za početak susedstvo Kine koja je tada bila potpuno inferiorna u ekonomskom i političkom pogledu. Jeftine sirovine vs industrijski proizvodi za beskonačno tržište.

Srbija je u Evropi gde su u EU svi u odnosu na nas superiorni osim par susednih država sa kojima i imamo pozitivan trgovinski bilans. Na EU tržište sa "domaćom pameću" nešto da prodaš treba mečku da rodiš. Nije bez razloga Dejan Šoškić rekao da domaći preduzetnici ni fen ne umeju da proizvedu.

Diktatura šezdesetih koja je omogućila  niske nadnice zarad akumulacije kapitala. Nema štrajkova, nema sindikata. Probaj to sada u Srbiji. Milojko Arsić, ekonomista, smatra da nije trebalo podizati primanja u Srbiji nego sve u akumulaciju kapitala i investicije. Žrtvovanje generacije. Probaj tako da dobiješ izbore u Srbiji. 2024 nije 1960.

US donacije i pomoć, US vojne baze (trenutno 24000 ljudi). Jasan saveznik US koji im garantuje bezbednost. Probaj to u Srbiji.

Posle 2000. jasno opredeljenje za tržišnu ekonomiju. U Srbiji se lože na "državni kapitalizam" i na sovhoze (Đilas).

Radna etika.

Veličina unutrašnjeg tržišta 30 miliona vs 6,5 miliona

 

Sve ovo je apsolvirano više puta na forumu, ovo je samo novi krug pakla za koji realno nemam više volje.

 

 

 

Edited January 31 by Luther

[Luther]

37 minutes ago, brusli said:

Sad mi nije jasno, ti si za to da kontrolni paket akcija Google/Apple/Nvidia/Intel moze da kupi ko god hoce, pa i Kinezi ?

Isto pitanje i za @Budja.

 

Ja te pitam koje dao ponudu da kupi Google i kada.

[Budja]

43 minutes ago, Venom said:

 

Možda zato što sistemi nisu toliko relevantni kao ljudi koji ih sprovode.

 

"ljudi koji ih sprovode" moze da znaci kvalitet obrazovanja i kompetencija i/ili kultura i drustvene norme, koje uticu na formalne ustanove drustva.

 

Sad, ja ne znam i pitam da li su juznokorejska, kineska i vijetnamska kultura i drustvene norme slicne?

 

 

[Budja]

22 minutes ago, Luther said:

 

Za početak susedstvo Kine koja je tada bila potpuno inferiorna u ekonomskom i političkom pogledu. Jeftine sirovine vs industrijski proizvodi za beskonačno tržište.

Srbija je u Evropi gde su u EU svi u odnosu na nas superiorni osim par susednih država sa kojima i imamo pozitivan trgovinski bilans. Na EU tržište sa "domaćom pameću" nešto da prodaš treba mečku da rodiš. Nije bez razloga Dejan Šoškić rekao da domaći preduzetnici ni fen ne umeju da proizvedu.

Diktatura šezdesetih koja je omogućila  niske nadnice zarad akumulacije kapitala. Nema štrajkova, nema sindikata. Probaj to sada u Srbiji. Milojko Arsić, ekonomista, smatra da nije trebalo podizati primanja u Srbiji nego sve u akumulaciju kapitala i investicije. Žrtvovanje generacije. Probaj tako da dobiješ izbore u Srbiji. 2024 nije 1960.

US donacije i pomoć, US vojne baze (trenutno 24000 ljudi). Jasan saveznik US koji im garantuje bezbednost. Probaj to u Srbiji.

Posle 2000. jasno opredeljenje za tržišnu ekonomiju. U Srbiji se lože na "državni kapitalizam" i na sovhoze (Đilas).

Radna etika.

 

Sve ovo je apsolvirano više puta na forumu, ovo je samo novi krug pakla za koji realno nemam više volje.

 

 

 

 

 

Osvrnucu se samo na boldovano i dodati "Probaj to u US". Zabole ih za Srbiju kao strateskog saveznika. Moze Jelena Milic to da pokusa ako dodje do predsednika drzave, ali nesto sumnjam da ce joj uspeti.

[Budja]

59 minutes ago, brusli said:

Sad mi nije jasno, ti si za to da kontrolni paket akcija Google/Apple/Nvidia/Intel moze da kupi ko god hoce, pa i Kinezi ?

Isto pitanje i za @Budja.

 

Moj odgovor.

 

Normativno: Da, zasto da ne.

 

Pozitivno: Kako je Google deo "strateskog sektora" nedavno proglasenog svaka promena njegovog kontrolnog vlasnistva ce se stavljati pod lupu u SAD.

[Shan Jan]

Offtopic, samo da kazem da razlog moci svih tih danasnjih giganata je monopol koje su im zemlje dozvolile. Sad su vec postali toliko jaki da mogu oni da uslovljavaju drzave i prete.