Utisak nedelje

[gsb]

32 minutes ago, Luther said:

 

Vodi

Da li se onda kad mi (npr telekom) kupi/investira nesto u inostranstvu to vodi na negstivnu stranu kod obracunavanja? Mislim tu prakticno mogu da se racunaju svi koji iznose pare negde u tax haven..

Edited January 31 by gsb

[Luther]

1 minute ago, gsb said:

Da li se onda kad mi (npr telekom) kupi/investira nesto u inostranstvu to vodi na negstivnu stranu kod obracunavanja? Mislim tu prakticno mogu da se racunaju svi koji iznose pare negde u tax haven..

 

Ovo ne razumem, kakvu negativnu stranu, čega. Telekom ima firme po regionu, pa to ovde nikome ne smeta. Njemu se to računa kao imovina. 

Kako iznose pare: legalno ili nelegalno? Kostić ima značajnu imovinu u Sloveniji, Matijević u Hrvatskoj itd.

[gsb]

Just now, Luther said:

 

Ovo ne razumem, kakvu negativnu stranu, čega. Telekom ima firme po regionu, pa to ovde nikome ne smeta. Njemu se to računa kao imovina. 

Kako iznose pare: legalno ili nelegalno? Kostić ima značajnu imovinu u Sloveniji, Matijević u Hrvatskoj itd.

Ja sam malo glupa: kad pricamo o odrzavanju kursa imamo zakon ponude i traznje tj. Da bi kurs bio stabilan mora priblizno isto deviza da udje I izadje iz zemlje. Ulaz u zemlju je izvoz, gastarbajteri, SDI i krediti. Izlaz iz zemlje je uvoz i kad nase firme investiraju napolju i mozda siva zona (tax haven).

 

Tako da me to zanima, kad se gleda taj balans, kako se vode I gde nase investicije u inostranstvu?

[nenad]

17 minutes ago, Luther said:

 

 

 

nije da me nesto posebno cudi, ali sad je jasnije i tvoje pisanje na ostale ekonomske teme. 

[Budja]

2 hours ago, Lord Protector said:

Šta mi uopšte imamo od industrijske proizvodnje, intelektualne svojine, brendova a da je naše?

Koliko naših državljana je prijavilo patente, koliko ICT firmi ima svoj proizvod, ne bavi se outsourcingom?

Koliko ima biotech i pharma startupova?

Koja je struktura izvoza ako se izuzmu strane firme koje su dobile subvencije za zapošljavanje?

Koliko imamo domaćih banaka, osiguravajućih kuća, trgovinskih lanaca?

Koliko domaćih firmi učestvuje u infrastrukturnim projektima?

Ko su vlasnici poljoprivredne, naftne i hemijske industrije?

 

Odgovore na ova pitanja naši ekonomisti, čast izuzecima, ne smatraju bitnim. A porazni su.

 

Nije u pitanju da li je domaći vlasnik ili ne, već kome ide profit. 

 

 

 

 

 

Uh.

 

Prvo, razlicite zemlje imaju razlicite putanje razvoja. Za dugorocni razvoj i blagostanje vazan je rast produktivnosti. To se moze postici originalnim inovacijama, ulaganje u RD, staratapi itdi, itsl... ili kopiranjeem, transferom tehnologija iz inostranstva itd, itsl.

 

Drugo, u ovo vreme u kome su boundaries of firm toliko fleksibilne, sa work from home, work on distance i sl. pitanje je koliki fokus u smislu razvoja treba da bude na "domace" firme. Fokus, po meni, treba da bude na produktivnosti pojedinaca i razvoju kompetencija.

 

Fokus koji Slow hoce da postavi je fokus substitucije uvoza, mora sve da bude domace, da budemo eksperti u svemu jer inace, kao, nije odrzivo. Fokus UNDP koji se pokazao katastrofalnim 1970ih u Latinskoj Americi.

 

 

 

Srbija je mala drzava, i kao takva ne moze da bude 1 Rusija, Nemacka, Kina, SAD... vec OTVORENA ekonomija koja se specijalizuje gde moze i nastoji da se zastiti od volatilnosti (kojem je, po definiciji, vise izlozena nego velike diversifikovane ekonomije) finansisjskim inzenjeringom - ono, stedimo u vreme buma, trosimo u vreme busta. Plus, odrzavati neke strategijske sektore, ne zbog toga sto donose blagostanje, vec kao grancija neke stabilnosti u vreme sranja. Stoga su subvencije, na primer, poljoprivredi nuzne. Poljoprivredi, jer to ne moze na kratak rok da se promeni. (Banke, na primer, mogu, te vlasnistvo nije bitno vec kontrola.)

 

 

 

[Luther]

2 minutes ago, gsb said:

Ja sam malo glupa: kad pricamo o odrzavanju kursa imamo zakon ponude i traznje tj. Da bi kurs bio stabilan mora priblizno isto deviza da udje I izadje iz zemlje. Ulaz u zemlju je izvoz, gastarbajteri, SDI i krediti. Izlaz iz zemlje je uvoz i kad nase firme investiraju napolju i mozda siva zona (tax haven).

 

Tako da me to zanima, kad se gleda taj balans, kako se vode I gde nase investicije u inostranstvu?

 

Pa nema gde da se "vode". Recimo da ti imaš firmu i želiš da kupiš neku drugu u inostranstvu. Odeš u banku pretvoriš dinare u devize i izvršiš transakciju. Naravno moraš da ispuniš zakonske propise u vezi te kupovine kako naše tako i inostrane. I tu se stvar završava. NBS "poništi" te dinare i kraj priče.

[brusli]

53 minutes ago, Luther said:

 

Tačno i ne treba da bude bitno.

I u Evropi se štite strateške tehnološke firme i ne dozvoljava kinezima da ih kupe. Kao što ni Kina to ne dozvoljava. Ništa čudno.

Znaci to je ok, da se svoje strateske firme stite od preuzimanja sa strane ?

Zasto nam onda Zapad savetuje da prodamo EPS i Telekom, a oni nece da prodaju npr Google ?

 

[Luther]

Eto, @Budja vam je lepo objasnio, ja sam malo ostario, istanjili, živci ovakve diskusije se više od deset godina ciklično na jedno 6 meseci vode na forumu.

[Luther]

3 minutes ago, brusli said:

Znaci to je ok, da se svoje strateske firme stite od preuzimanja sa strane ?

Zasto nam onda Zapad savetuje da prodamo EPS i Telekom, a oni nece da prodaju npr Google ?

 

 

Ko nam i gde savetuje, daj primer. Telekom ne mora da se prodaje (ja mislim da bi trebalo) ali ne može ni da bude vlasnik medija preko kojeg država praktično kontroliše ceo medijski prostor. EPS može da uđe u strateško partnerstvo itd.

[brusli]

Ajd da razumem za drzavne infrastrukturne kompanije kao EPS, Telekom itd, koje imaju prirodni monopol, tu se moze naci neko nategnuto opravdanje cak i u neoliberalnom ucenju.

Ali zasto ne treba prodati privatne firme npr Google kome god pa i Kinezima ?

 

 

[Luther]

5 minutes ago, brusli said:

Ajd da razumem za drzavne infrastrukturne kompanije kao EPS, Telekom itd, koje imaju prirodni monopol, tu se moze naci neko nategnuto opravdanje cak i u neoliberalnom ucenju.

Ali zasto ne treba prodati privatne firme npr Google kome god pa i Kinezima ?

 

 

 

Ne znam šta si zapeo za Google, kakve to veze ima sa nama. To je privatna firma sa veoma diverzifikovanim vlasništvom. Ne može da se "proda" niti neko ima novac da to kupi. A radi na AI i imala je ugovor sa US armijom tako da ništa od prodaje nekakvim kinezima.

 

[brusli]

Zapeo, jer neoliberalna dogma kaze da je (skoro) sve na prodaju, i trziste ce regulisati sve, kad ono medjutim.

I ima veze sa nama, jer je sve pocelo sa time da nije bitno cija je kompanija, i gde ide profit.

 

I kakve veze ima AI, to je nova tehnologija koja podleze trzisnim zakonima, ili mozda ne...

Inace Kinezi bi rado kupili kontrolni deo akcija Googla, i da, imaju lovu, puni su zelenih papirica sa kojima ne znaju sta ce, samo im fali kvantitativno olaksavanje, pa da obrisu du*e sa njima.

 

[Lord Protector]

Treba samo napraviti komparaciju sa uspešnim modelom i shvatiti da idemo u skroz pogrešnom pravcu:

 

Južna Koreja je poznata po nekoliko velikih konglomerata, poznatih kao "chaebol", koji dominiraju ekonomijom zemlje. Najpoznatiji među njima su Samsung, Hyundai, LG i SK Group. Ovi chaeboli imaju veliki uticaj u različitim sektorima, od elektronike i automobila do finansija i gradjevinarstva. Južna Koreja je razvila svoje domaće industrije i chaebol-e kroz niz ekonomskih politika i strategija koje su se primenjivale tokom nekoliko decenija, posebno nakon Korejskog rata.

 

Evo nekoliko ključnih koraka koje je Južna Koreja preduzela:

1. Protekcioničke mere: U ranim fazama razvoja, Južna Koreja je zaštitila svoje mlade industrije od strane konkurencije kroz visoke carine i kvote za uvoz. Ovo je omogućilo domaćim kompanijama da rastu bez direktne konkurencije sa već etabliranim stranim firmama.
2. Subvencije i krediti: Vlada je pružala finansijsku podršku chaebol-ima kroz subvencije i povoljne kredite. Ovo je omogućilo chaebol-ima da investiraju u istraživanje i razvoj, modernizaciju proizvodnje i širenje na međunarodna tržišta.
3. Fokus na izvoz: Ekonomski planovi su naglašavali važnost izvoza kao sredstva za ekonomski rast. Chaebol-i su bili podstaknuti i ponekad prisiljeni da se fokusiraju na proizvodnju roba za globalno tržište, što je dovelo do povećanja konkurentnosti i inovacija.
4. Obrazovanje i radna snaga: Vlada je investirala u obrazovanje, stvarajući visoko obrazovanu radnu snagu koja je mogla da podrži rast industrije i tehnološki razvoj.
5. Industrijska politika: Južna Koreja je primenjivala selektivnu industrijsku politiku, fokusirajući se na određene ključne sektore kao što su čelik, brodogradnja, elektronika i automobili. Vlada je često direktno intervenisala u ove sektore kako bi ih razvila.
6. Strategijsko partnerstvo: Postojalo je blisko partnerstvo između vlade i chaebol-a, gde su se često konsultovali i koordinirali svoje aktivnosti kako bi osigurali da nacionalni ekonomski ciljevi budu ispunjeni.
7. Liberalizacija i reforme: Nakon što su se chaebol-i uspostavili, Južna Koreja je postepeno liberalizovala svoju ekonomiju, otvarajući se stranim investicijama i smanjujući barijere za trgovinu, ali je to učinila na kontrolisan način kako bi se izbegao negativan uticaj na domaću industriju.
8. Upravljanje krizama: Tokom azijske finansijske krize 1997. godine, Južna Koreja je sprovela niz reformi kako bi restrukturirala chaebol-e i učinila ih efikasnijim, uključujući smanjenje duga i povećanje transparentnosti.

Ove politike su pomogle Južnoj Koreji da se transformiše iz ratom razorene zemlje u jednu od vodećih svetskih ekonomija sa snažnim globalnim brendovima. Međutim, ovaj model je takođe doveo do određenih izazova, uključujući pitanja korporativnog upravljanja, nedostatak konkurencije u nekim sektorima i socijalne nejednakosti.

 

Fokus na izvoz: Ekonomski planovi su naglašavali važnost izvoza kao sredstva za ekonomski rast. Chaebol-i su bili podstaknuti i ponekad prisiljeni da se fokusiraju na proizvodnju roba za globalno tržište, što je dovelo do povećanja konkurentnosti i inovacija.

 

Fokus na izvoz bio je ključan element u strategiji ekonomskog razvoja Južne Koreje. Vlada je prepoznala da domaće tržište ima ograničene kapacitete za rast, pa je stoga podsticala kompanije da se okrenu globalnom tržištu. Evo nekoliko načina na koje je to postignuto:

Podsticaji za izvoz: Chaebol-i i druge kompanije su dobijali različite podsticaje za izvoz, uključujući poreske olakšice, povoljne kredite i druge finansijske beneficije.

• Infrastrukturna podrška: Vlada je ulagala u infrastrukturu, uključujući luke, aerodrome i transportne mreže, kako bi olakšala efikasan izvoz proizvoda.
• Trgovinski sporazumi: Južna Koreja je radila na sklapanju bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma kako bi smanjila barijere za svoje izvozne proizvode i olakšala pristup stranim tržištima.
• Podrška za istraživanje i razvoj: Vlada je finansirala istraživanje i razvoj u ključnim industrijama kako bi se poboljšala kvaliteta i konkurentnost južnokorejskih proizvoda na međunarodnom tržištu.
• Obuka i razvoj radne snage: Investicije u obrazovanje i obuku radne snage osigurale su da kompanije imaju pristup kvalifikovanim radnicima potrebnim za proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda za izvoz.
• Diversifikacija proizvoda: Chaebol-i su podstaknuti da diversifikuju svoje proizvode i usluge kako bi zadovoljili različite potrebe globalnih tržišta i smanjili rizik od prevelike zavisnosti od jednog sektora ili proizvoda.

Ove mere su omogućile Južnoj Koreji da postane jedan od vodećih izvoznika u svetu, sa jakim međunarodnim brendovima u elektronici, automobilskoj industriji, brodogradnji, teškoj industriji i poluprovodnicima. Izvoz je postao ključan pokretač ekonomskog rasta i razvoja zemlje, a chaebol-i su igrali centralnu ulogu u tom procesu.

 

Protekcioničke mere: U ranim fazama razvoja, Južna Koreja je zaštitila svoje mlade industrije od strane konkurencije kroz visoke carine i kvote za uvoz. Ovo je omogućilo domaćim kompanijama da rastu bez direktne konkurencije sa već etabliranim stranim firmama.

 

Protekcioničke mere su bile ključni deo ekonomske strategije Južne Koreje tokom njenih ranih godina razvoja. Ove mere su imale za cilj da podrže i ojačaju domaću industriju kako bi postala konkurentna na globalnom tržištu. Evo nekoliko primera kako su protekcioničke mere bile primenjene:

• Visoke carine: Uvođenjem visokih carinskih stopa na uvozne proizvode, vlada je efektivno povećala cenu stranih proizvoda na domaćem tržištu, čime je domaćim proizvodima dala prednost u cenama.
• Kvote za uvoz: Ograničenja na količinu određenih proizvoda koji se mogu uvesti u zemlju pomogla su u očuvanju tržišnog udela za domaće kompanije.
• Regulacije i standardi: Postavljanje strogih regulativa i standarda za strane proizvode moglo je dodatno otežati ulazak na južnokorejsko tržište.
• Podrška za domaće proizvođače: Vlada je pružala direktnu podršku domaćim proizvođačima kroz subvencije, poreske olakšice i povoljne kredite, što im je omogućilo da investiraju u razvoj i modernizaciju.
• Ograničenje stranih investicija: U nekim periodima, Južna Koreja je ograničavala strane direktne investicije kako bi sprečila strane kompanije da preuzmu kontrolu nad ključnim domaćim industrijama.

Ove protekcioničke mere su omogućile domaćim kompanijama, uključujući chaebol-e, da se razviju i steknu tehničku ekspertizu i proizvodne kapacitete potrebne za konkurenciju na međunarodnom tržištu. Kako su se ove kompanije razvijale i postajale sve konkurentnije, Južna Koreja je postepeno počela da smanjuje protekcioničke barijere i otvara svoju ekonomiju za globalnu trgovinu i investicije.

3. Subvencije i krediti: Vlada je pružala finansijsku podršku chaebol-ima kroz subvencije i povoljne kredite. Ovo je omogućilo chaebol-ima da investiraju u istraživanje i razvoj, modernizaciju proizvodnje i širenje na međunarodna tržišta.

Subvencije i povoljni krediti su bili ključni alati koje je južnokorejska vlada koristila za podršku chaebol-ima u njihovom rastu i razvoju. Ove finansijske mere su imale nekoliko ciljeva:

1. Istraživanje i razvoj (R&D): Subvencije su omogućile chaebol-ima da ulažu u R&D, što je bilo ključno za inovacije i razvoj novih tehnologija. Ovo je pomoglo kompanijama da stvore napredne proizvode koji su konkurentni na globalnom tržištu.
2. Modernizacija proizvodnje: Povoljni krediti su omogućili chaebol-ima da modernizuju svoje proizvodne linije i usvoje najnovije tehnologije, čime su povećali efikasnost i produktivnost.
3. Širenje na međunarodna tržišta: Finansijska podrška je pomogla chaebol-ima da se šire izvan Južne Koreje, osnivajući operacije u inostranstvu i pristupajući novim tržištima, što je bilo ključno za rast izvoza.
4. Infrastrukturni projekti: Vlada je često pružala finansijsku podršku za velike infrastrukturne projekte koji su bili neophodni za podršku industrijskom rastu, kao što su putevi, luke i energetska infrastruktura.
5. Prevazilaženje finansijskih prepreka: Povoljni krediti su pomogli chaebol-ima da prevaziđu finansijske prepreke koje bi mogle da ograniče njihov rast, posebno u periodima ekonomske nestabilnosti ili tokom početnih faza razvoja novih industrija.

Ove mere su bile usmerene na stvaranje snažnih nacionalnih kompanija koje mogu da se takmiče na globalnom nivou. Međutim, ova praksa je takođe dovela do nekih kritika, uključujući zabrinutost zbog stvaranja prevelike zavisnosti od chaebol-a, potencijalne neefikasnosti zbog nedostatka konkurencije i rizika od prekomernog zaduživanja. Vremenom, kako su chaebol-i postajali sve uspešniji, vlada je počela da smanjuje direktnu finansijsku podršku i podstiče veću tržišnu konkurenciju i korporativnu odgovornost. Ekonomski planovi su naglašavali važnost izvoza kao sredstva za ekonomski rast. Chaebol-i su bili podstaknuti i ponekad prisiljeni da se fokusiraju na proizvodnju roba za globalno tržište, što je dovelo do povećanja konkurentnosti i inovacija.

Strategija fokusiranja na izvoz bila je ključna za ekonomski uspeh Južne Koreje. Vlada je prepoznala da domaća potražnja ne može da obezbedi dovoljno veliko tržište za masovnu proizvodnju i ekonomije obima koje su potrebne za brz industrijski razvoj. Stoga su chaebol-i i druge kompanije podstaknuti da se fokusiraju na izvoz. Evo kako je to uticalo na ekonomski rast i razvoj:

• Povećanje konkurentnosti: Kada kompanije izvoze, one se suočavaju sa međunarodnom konkurencijom, što ih podstiče da poboljšaju kvalitet svojih proizvoda, smanje troškove i inoviraju.
• Sticanje globalnog tržišnog udela: Izvoz je omogućio južnokorejskim kompanijama da steknu značajan tržišni udeo u različitim industrijama širom sveta, što je doprinelo nacionalnom bogatstvu.
• Diversifikacija ekonomije: Fokus na izvoz je podstakao razvoj različitih industrijskih sektora, od teške industrije do visokotehnoloških proizvoda, što je smanjilo ekonomsku zavisnost od pojedinačnih tržišta ili resursa.
• Priliv deviza: Uspešan izvoz je doveo do priliva strane valute, što je poboljšalo platni bilans zemlje i omogućilo dalje investicije u razvoj.
• Stvaranje radnih mesta: Izvozno orijentisana industrija je stvorila veliki broj radnih mesta, što je doprinelo smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda.
• Tehnološki transfer: Angažovanje na globalnom tržištu omogućilo je južnokorejskim kompanijama da uče od međunarodnih partnera i usvoje napredne tehnologije, što je ubrzalo njihov tehnološki razvoj.

Vlada je podržavala ovu strategiju kroz različite mere, uključujući finansijske podsticaje za izvoz, pregovaranje o trgovinskim sporazumima, izgradnju infrastrukture i promociju nacionalnih brendova na međunarodnim tržištima. Kako su se chaebol-i razvijali i postajali sve konkurentniji, Južna Koreja je postala jedna od vodećih izvoznih nacija, sa jakim prisustvom u elektronici, automobilskoj industriji, brodogradnji i drugim sektorima.

Obrazovanje i radna snaga: Vlada je investirala u obrazovanje, stvarajući visoko obrazovanu radnu snagu koja je mogla da podrži rast industrije i tehnološki razvoj.

Investicija u obrazovanje i razvoj radne snage bila je još jedna ključna komponenta ekonomske strategije Južne Koreje. Vlada je prepoznala da je za izgradnju konkurentne ekonomije potrebna dobro obučena i obrazovana radna snaga. Evo nekoliko načina na koje je Južna Koreja pristupila ovom zadatku:

• Unapređenje obrazovnog sistema: Vlada je uložila značajna sredstva u obrazovni sistem, od osnovnih škola do univerziteta, kako bi osigurala da građani imaju pristup kvalitetnom obrazovanju.
• Fokus na STEM disciplinama: Poseban naglasak je stavljen na nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku (STEM), kako bi se razvile veštine koje su direktno primenljive u industriji i tehnološkom sektoru.
• Tehničko i stručno obrazovanje: Pored univerzitetskih programa, vlada je podržavala i razvoj tehničkih i stručnih škola koje su pružale praktičnu obuku i veštine potrebne za rad u specifičnim industrijama.
• Stipendije i finansijska podrška: Pružanje stipendija i finansijske podrške studentima omogućilo je talentovanim pojedincima iz svih slojeva društva da nastave visoko obrazovanje.
• Neprekidno učenje i obuka: Vlada je podsticala i podržavala programe za obuku i prekvalifikaciju radnika, kako bi se osiguralo da radna snaga ostane konkurentna u brzo promenljivom tehnološkom okruženju.
• Međunarodna saradnja: Južna Koreja je takođe uspostavila brojne programe razmene i saradnje sa inostranim obrazovnim institucijama, što je omogućilo studentima i profesionalcima da steknu međunarodno iskustvo i znanje.
• Podrška istraživanju i razvoju: Vlada je finansirala istraživačke projekte i centre izvrsnosti na univerzitetima, što je doprinelo razvoju novih tehnologija i inovacija.

Ove mere su rezultirale stvaranjem jedne od najobrazovanijih radnih snaga na svetu, što je bilo ključno za podršku brzom industrijskom i tehnološkom razvoju Južne Koreje. Visok nivo obrazovanja i stručnosti radne snage omogućio je zemlji da se pozicionira kao lider u brojnim visokotehnološkim sektorima.

Industrijska politika: Južna Koreja je primenjivala selektivnu industrijsku politiku, fokusirajući se na određene ključne sektore kao što su čelik, brodogradnja, elektronika i automobili. Vlada je često direktno intervenisala u ove sektore kako bi ih razvila.

Selektivna industrijska politika Južne Koreje bila je usmerena na identifikovanje i razvoj određenih ključnih sektora za koje se smatralo da imaju potencijal za rast, stvaranje radnih mesta i generisanje izvoza. Vlada je preduzela niz koraka kako bi podržala ove industrije:

• Direktna finansijska podrška: Vlada je pružala direktnu finansijsku podršku odabranim industrijama kroz subvencije, poreske olakšice i povoljne kredite.
• Izgradnja infrastrukture: Investicije u infrastrukturu, kao što su putevi, luke i energetske mreže, bile su usmerene na podršku industrijskom razvoju i omogućavanje efikasnijeg transporta roba.
• Zaštita od strane konkurencije: Kroz protekcioničke mere kao što su carine i kvote, vlada je štitila ove industrije dok nisu postale dovoljno konkurentne da se takmiče na globalnom tržištu.
• Podsticanje konsolidacije: Vlada je podsticala spajanja i akvizicije unutar industrija kako bi se stvorile veće i efikasnije kompanije sposobne za globalnu konkurenciju.
• Fokus na izvoz: Industrije su bile podstaknute da se fokusiraju na izvoz, a vlada je često pružala podršku u pronalaženju inostranih tržišta i promociji izvoza.
• Istraživanje i razvoj: Vlada je ulagala u istraživanje i razvoj unutar ključnih industrija kako bi se osiguralo da južnokorejski proizvodi ostaju inovativni i konkurentni.
• Obrazovanje i obuka radne snage: Posebna pažnja je posvećena obrazovanju i obuci radne snage kako bi se osiguralo da industrije imaju pristup kvalifikovanim i specijalizovanim radnicima.
• Regulatorne reforme: Vlada je sprovodila regulatorne reforme kako bi olakšala poslovanje i smanjila birokratiju, što je omogućilo brži rast i razvoj industrija.

Ove politike su pomogle Južnoj Koreji da razvije svetski poznate industrije u oblastima kao što su čelik, brodogradnja, elektronika i automobilska industrija. Na primer, kompanije kao što su POSCO u čeličnoj industriji, Hyundai i Samsung u brodogradnji, Samsung i LG u elektronici, te Hyundai i Kia u automobilskoj industriji, postale su globalni lideri u svojim sektorima. Selektivna industrijska politika omogućila je Južnoj Koreji da postigne značajan ekonomski rast i transformiše se iz zemlje sa niskim dohotkom u visokorazvijenu ekonomiju.

Strategijsko partnerstvo: Postojalo je blisko partnerstvo između vlade i chaebol-a, gde su se često konsultovali i koordinirali svoje aktivnosti kako bi osigurali da nacionalni ekonomski ciljevi budu ispunjeni.

Strategijsko partnerstvo između južnokorejske vlade i chaebol-a igralo je ključnu ulogu u ekonomskom razvoju zemlje. Ovo partnerstvo je omogućilo usklađivanje ciljeva i resursa kako bi se postigao brz industrijski napredak. Evo nekoliko aspekata tog partnerstva:

• Usklađivanje ciljeva: Vlada i chaebol-i su radili zajedno na usklađivanju svojih ciljeva, sa fokusom na nacionalni razvoj i ekonomski rast.
• Konsultacije i koordinacija: Redovne konsultacije između vlade i chaebol-a omogućile su koordinaciju politika i inicijativa, kao i brzo rešavanje problema koji su se pojavljivali.
• Podrška politikama vlade: Chaebol-i su često podržavali i sprovodili ekonomske politike vlade, uključujući one usmerene na izvoz, tehnološki razvoj i modernizaciju industrije.
• Finansijska podrška: Vlada je pružala finansijsku podršku chaebol-ima kroz subvencije, povoljne kredite i druge finansijske instrumente, što je omogućilo velike investicije u ključne sektore.
• Regulatorne olakšice: Chaebol-i su često uživali određene regulatorne olakšice koje su im omogućile brži rast i ekspanziju.
• Zajednički razvojni projekti: Vlada i chaebol-i su sarađivali na zajedničkim razvojnim projektima, posebno u oblastima kao što su infrastruktura, energetika i visoka tehnologija.
• Podrška u kriznim situacijama: U vremenima ekonomske krize, vlada je često intervenisala kako bi pomogla chaebol-ima da prevaziđu finansijske teškoće i očuvaju stabilnost nacionalne ekonomije.

Ovo partnerstvo je bilo korisno za obe strane: vlada je mogla da sprovede svoje ekonomske strategije kroz chaebol-e, dok su chaebol-i dobijali podršku koja im je omogućila da postanu velike multinacionalne korporacije. Međutim, ovo partnerstvo je takođe dovelo do određenih izazova, uključujući pitanja korporativnog upravljanja, nedostatak konkurencije i potencijalne ekonomske disbalanse usled prevelike koncentracije moći u rukama nekoliko velikih kompanija.

Liberalizacija i reforme: Nakon što su se chaebol-i uspostavili, Južna Koreja je postepeno liberalizovala svoju ekonomiju, otvarajući se stranim investicijama i smanjujući barijere za trgovinu, ali je to učinila na kontrolisan način kako bi se izbegao negativan uticaj na domaću industriju.

Liberalizacija i reforme ekonomije bile su važan korak u daljem razvoju Južne Koreje nakon što su se chaebol-i uspostavili kao dominantne snage u nacionalnoj ekonomiji. Ovaj proces je uključivao nekoliko ključnih promena:

• Otvaranje tržišta: Južna Koreja je postepeno smanjivala carine i druge trgovinske barijere kako bi omogućila veću trgovinu sa inostranstvom i privukla strane investicije.
• Strane direktne investicije (SDI): Vlada je liberalizovala pravila o stranim investicijama, omogućavajući stranim kompanijama da ulože u Južnu Koreju i formiraju zajednička preduzeća sa domaćim firmama.
• Finansijske reforme: Sprovedene su reforme finansijskog sektora kako bi se povećala njegova efikasnost, transparentnost i otvorenost prema globalnim finansijskim tržištima.
• Strukturne reforme: Nakon azijske finansijske krize 1997. godine, Južna Koreja je sprovela niz strukturnih reformi koje su za cilj imale smanjenje duga chaebol-a i povećanje njihove korporativne transparentnosti i odgovornosti.
• Regulatorne reforme: Vlada je pojednostavila regulatorne procese i smanjila birokratiju kako bi olakšala poslovanje i privukla strane investitore.
• Trgovinski sporazumi: Južna Koreja je aktivno radila na sklapanju bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma kako bi dalje otvorila svoje tržište i osigurala pristup stranim tržištima za svoje izvoznike.
• Zaštita intelektualne svojine: Poboljšana je zaštita intelektualne svojine kako bi se podstaklo inoviranje i privukle strane tehnologije i investicije.
• Promocija konkurencije: Vlada je podsticala veću konkurenciju unutar domaćih industrija kako bi se poboljšala efikasnost i inovativnost.

Liberalizacija je pomogla Južnoj Koreji da se integriše u globalnu ekonomiju, poveća svoj izvoz i privuče strane investicije, što je doprinelo daljem ekonomskom rastu i razvoju. Međutim, ovaj proces je takođe zahtevao pažljivo upravljanje kako bi se osiguralo da domaća industrija ostane konkurentna i da se izbegnu negativni socijalni i ekonomski efekti koji mogu proisteći iz brze promene.

 

Upravljanje krizama: Tokom azijske finansijske krize 1997. godine, Južna Koreja je sprovela niz reformi kako bi restrukturirala chaebol-e i učinila ih efikasnijim, uključujući smanjenje duga i povećanje transparentnosti.

Azijska finansijska kriza 1997. godine bila je značajan izazov za ekonomiju Južne Koreje, koja je bila teško pogođena zbog visokog nivoa korporativnog duga i nedostatka finansijske transparentnosti. Kriza je izazvala duboku recesiju i prisilila Južnu Koreju da traži međunarodnu pomoć, uključujući paket pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Kao odgovor na krizu, vlada je sprovela niz reformi:

• Restrukturiranje chaebol-a: Vlada je podstakla chaebol-e da restrukturiraju svoje operacije, smanje dugove i fokusiraju se na svoje ključne poslovne aktivnosti.
• Povećanje korporativne transparentnosti: Reforme su zahtevale veću transparentnost u korporativnom izveštavanju i upravljanju, uključujući bolje korporativne upravljačke strukture i odgovornost prema akcionarima.
• Liberalizacija finansijskog sektora: Sprovedene su reforme za liberalizaciju finansijskog sektora, uključujući deregulaciju i otvaranje tržišta za strane banke i investitore.
• Reforme tržišta rada: Vlada je uvela reforme tržišta rada kako bi povećala fleksibilnost i smanjila rigidnost, što je uključivalo olakšavanje procesa otpuštanja i zapošljavanja.
• Fiskalna i monetarna politika: Vlada je primenila fiskalnu štednju i strogu monetarnu politiku kako bi stabilizovala ekonomiju i obnovila poverenje investitora.
• Pomoć MMF-a: Južna Koreja je prihvatila paket pomoći od MMF-a, koji je došao sa strožim uslovima za ekonomske reforme i nadzor.
• Podrška malim i srednjim preduzećima (MSP): Vlada je povećala podršku MSP-ima kako bi diverzifikovala ekonomiju i smanjila zavisnost od chaebol-a.

Ove reforme su pomogle Južnoj Koreji da se oporavi od krize i postavi temelje za održiviji ekonomski model. Chaebol-i su postali efikasniji i otporniji na buduće ekonomske šokove, a ekonomija je postala otvorenija i konkurentnija. Kriza je takođe pokazala važnost dobrog korporativnog upravljanja i finansijske discipline, lekcije koje su bile važne za budući razvoj južnokorejske ekonomije.

 

[Budja]

1 hour ago, brusli said:

Znaci to je ok, da se svoje strateske firme stite od preuzimanja sa strane ?

Zasto nam onda Zapad savetuje da prodamo EPS i Telekom, a oni nece da prodaju npr Google ?

 

 

Sta je to strateski sektor?

 

Ne postoji jasna i precizna definicija, vec je ta definicija ad hoc: ono sto vlasti odrede.

 

 

Ovde, jos gore, ima nesto i od Francuza:

https://www.lecese.fr/sites/default/files/travaux_multilingue/FI02_filieres_strategiques_converted_LQP_0.pdf

 

Ovo, interesantnije, je od Spanaca:

https://www.bde.es/f/webbde/GAP/Secciones/SalaPrensa/IntervencionesPublicas/Subgobernador/delgado270122en.pdf

 

 

 

Posto definicija zavisi od toga sta se kojoj Vladi cefne, postoji konfuzija u diskusiji oko strateskih sektora, narocio oko ovog "important for the economy". Ajde, oko sigurnosti jos mozemo da imamo intuiciju, ali sta znaci "vazno za ekonomiju"?

 

Sada su Ameri odlucili da su to semiconductors, 5G i sl.  Da si ih pitao pre deset godina, nesto drugo bi iskrslo.

 

 

[brusli]

Slazem se da je definicija strateskog sektora prilicno fluidna.

Ali neoliberali kazu da drzava ne treba da se mesa u trziste i da treba da se ogranici na sto manji deo trzista, takoreci da ne postoji, i da "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost".

E sad vidimo da to nije bas tako, ja navedoh primer Googla koji je najocigledniji, privatna firma, nema monopol (jer i ne sme da ga ima), kad ono ne sme da se proda bas svima.

Ako liberalizma nema u USA, i da tamo ne vazi "nije bitno ko je vlasnik kapitala, vec samo njegova vrednost", sta onda reci za ostatak sveta, ukljucujuci nas male i jadne.

 

Da ne pricam sto je USA drzava spasavala privatne banke 2008 drzavnim parama, direktno se po*ravsi na tu liberalnu doktrinu koju tako zdusno zagovara.

 

Edited January 31 by brusli