R.I.P.

[klimt]

Podsećao me je na rano detinjstvo i prvu emisiju o filmu na tv-u koju sam gledao kao dete - 3, 2, 1, kreni!

I mene.Neka mu je laka zemlja.Mnogo sam naučio o filmu zahvaljujući njegovim knjigama i tv emisijama.O razmerama njegovog filmskog fanatizma govorio sledeća anegdota koju je ispričao u nekom intervjuu.U italijanskoj štampi u tv programu video je da će biti prikazan Dreyerov film "Reč" ("Ordet"). Pošto film nije gledao a retko je prikazivan, setio se da ima tetku u Italiji. Otišao je kod nje, odgledao film a tetka se silno obradovala njegovoj poseti, ne znajući šta je pravi razlog njegovog dolaska.

[colonelo]

RIP i od mene za Ranka Munitića.

[Ulis]

Ранко Мунитић био је један од последњих, ако не и последњи критичар правог кова. Под овим подразумевам филмску критику као вокацију, озбиљност, знање и изграђен приступ, апсолутне услове за овакав metier у прошлом и свим прошлим вековима. Уложио је у њу баш све што је имао и доживео да му се велика љубав врати. Био је радо читан, слушан и гледан. И целим својим делом доказао колико је позив који је одабрао потребан и племенит.Једном се потрудио да целога себе опише са мало речи. Ево тог описа: ?Рођен 3. априла 1943. године. Детињство проводи у Трогиру, школовање обавља у Загребу, пропутовао светом, 1972. се дефинитивно настањује у Београду. По националности човек с мора, по страначкој припадности филмофан, по занимању criticus vulgaris, по убеђењу алтернативац, а по статусу слободњак односно маргиналац. Од 1961. пише и објављује мање и веће саставе о филму, кино-амимацији, стрипу, фантастици, телевизији, глуми и глумцима. Верује у право на сопствени избор и у живот до смрти.?Филмска критика остаје Мунитићев главни животни избор, оно што је у шали називао criticus vulgaris, али далеко и од какве обичности и простоте. Тај лепи занатучио је од свог филмског тате Бранка Белана, који га једовео у ?Телеграм?, најбоље загребачке новине за културу свих времена. Ту је пекао занат критичара. Свака реч, свака помисао, сваки изречени суд био је под беспоштедном паљбом великог ерудите и литератора. Ту се ковао онај стари, од нерђајућег духа саливен чудотворни мач који је секао тачно и правично, од свих поштован.Када је 1971, још у току маспока одлучио да се одсели у Београд (?јер сам видео куда иде ова земља?), дошао је на извориште нове критичарске баштине, коју је проучавао и узносио постајући временом и сам део београдског круга филмских критичара, на чијем је почеткустајао Бошко Токин. И ?Бока-Тока? имао је своје пропозиције ? филмски укус и непристрасност ? којима је Мунитић придодао духовитост и оригиналност, ишчашеност и уврнутост, са све надреалистичком хипотеком и Макавејевљевом уметност треба цимнути. Уствари, Мунитић је био мајстор, можда и синтеза, две школе критичког мишљења: загребачке, која је вукла на старе, солидне академске обрасце Mitteleurope и београдске, вазда луцидне и зачудне, балканске и космополитске, у суштини одувек алтернативне, што га је, убеђен сам, и привукло на ову страну. Он није био духовни апатрид, што је с правом приписивао Фрицу Лангу, већ је београдску средину својски прихватио и настојао да постане њен у најлепшем смислу те речи. Такође и у духу једног искреног и интегралног југословенства, коме је доследно исплатио дуг.Али последње и најважније, што су и Токин и Белан подразумевали, а нису постављали као услов свих услова: морал. Критика је, за њега, била етички чин.Изграђене етичке вертикале упорно се држао као ?сопственог избора у животу до смрти?, која га је задесила овог пролећа. А и сада, када га више нема, ова вертикала неће лако ишчилети.Божидар Зечевић

[najgori]

stiglo na mail pa da prosledim:Pozivamo Vas da u Utorak, 14. aprila 2009. godine u 13 sati, dođete u Filmski centar Srbije, Zagrebačka 9/III, na promociju upravo objavljenih knjiga Ranka Munitića Zbornik o animaciji Filmska slika i stvarnostUvaženi gosti: Zorica Jevremović, Rastko Ćirić, Božidar Zečević, Borisav Stanojević, Branko Vučićević, Zoran Banović, Nikola Majdak ....

[najgori]

Marilyn Chambers, the Ivory Snow Porn Star, Dead at 56http://www.time.com/time/arts/article/0,8599,1891127,00.html

Edited April 14, 2009 by najgori

[PussyGalore]

ovo moze samo da napise iskren prijateljKOGA CU SADA ZVATI DA PITAM (u spomen Ranku Munitiću) BORBA 16.04.2009 Čedomir Petrović dramski umetnik, Beograd Koga ću sada zvati da pitam kako se zove onaj film u kome jedna žena zakopčava dugme svog kaputa na putu u magli ...?A, pa to je film iz 19 ... i neke. Glumica je ta i ta. Reditelj taj i taj ... E, baš ti hvala Ranko ... ubih se da se setim ali ne mogu.Koga ću sada zvati da pitam - Da li je dobro ovo što sam napisao? Ljudi se vezuju jedan za drugog zbog nečega zajedničkog što imaju u sebi. Pijanac traži pijanca. Kockar nađe kockara. Narkoman narkomana. Mi smo bili teški zavisnici filma.Kada su prvi put došli kod nas u kuću Zorica i Ranko pre mnogo godina i kada je video bezbroj kaseta okrenuo se ka Zorici i rekao - Vodiš me kod ljudi koji nemaju nijednu video kasetu ili možda nekoliko a vidi šta ima ovde.Razmenjivali smo filmove. Ponovo sam se vratio u detinjstvo kada sam kao mali bežao iz škole u ?Kinoteku?. Zahvaljujući Ranku ponovo sam gledao rađanje filma. Neme filmove ... ili kako su moje kćerke kada su bile male govorile dok su prolazile pored mene i videle kako satima gledam filmove a ništa se ne čuje - Opet gledaš one Rankove mutave filmove!Ostalo je mnogo toga što je stvorio Ranko Munitić i što predstavlja neprocenjivo blago vrednije od svih zlatnih poluga jedne zemlje.Ali, znanje, pismenost, obrazovanje, lepo vaspitanje, dostojanstvo ... nisu na ceni u ovoj zemlji. Ranko Munitić je bio slobodni strelac. Kao u filmovima kada ratnik sam pobedi celu armiju tako se i on borio čitavog svog života protiv armije mediokriteta koja se plašila njegove ogromne snage i moći.To Srbija ne voli. Možeš onoliko koliko i mi znamo. Ne više od toga. Da budeš pod kontrolom i dok te razumemo.Ranko Munitić nije dobio izuzetnu penziju koja se delila kapom i šakom samo politički podobnim umetnicima.Nije bio u politici ali znam da je Ranko bio evropljanin koji je došao u ove predele.Da govorimo o tome šta je sve uradio trebalo bi mnogo vremena i mnogo stručnjaka iz raznih oblasti.Glumci mu duguju mnogo. Razgovarao je sa mnogima. Kamera je tu bila slučajno. Nikada niko nije tako razgovarao sa umetnicima. Od mnogih je pravio i veće nego što jesu. Skrivao je vešto svoju dominantnost u razgovorima. Bio je veliki majstor dijaloga u vreme kada se već duže ne slušamo i ne čujemo. On je u svakom razgovoru držao vrhunsko svetsko predavanje kako se sluša. Gde se prekida sagovornik. Koje pitanje u kom trenutku postaviti. Nikada nije povisio ton. Nikada nije psovao. Možda ponekad nešto sitno . Nikada ni o kome javno da kaže ružnu reč ... a mogao je o mnogima. U tim razgovorima sa glumcima često sam se pitao - Ko tu ustvari razgovara i sa kim? Da li je glumac doveo Ranka ili Ranko njega?Rekao je mnogo ali su ostale i mnoge tajne u njemu. I to je dobro. Treba otići sa tajnama.Imao je lice isposnika i bila je interesantna igra njegovih ruku. Nikada nepotreban gest. Nervozan. Nekontrolisan. Ruke smirene na kolenima elegantno prekrštenih nogu i veoma čest kontak ruku i glave. Danas ljudi mnogo mlataraju rukama. Mašu vam pred nosom. Koriste ih za pretnju. Udarac. Ranko je držao ruku sa prstom na obrazu što je bio znak da vas veoma pažljivo sluša. Prekrštene ruke odavale su lažnu nezainteresovanost. Prelazak ruke preko ne baš tako bujne kose ... ovako kao što je moja bio je znak dileme, nekog sećanja ili dolaska do genijalne ideje. Znao je da je u glavi sve. Da se u njoj rađaju najmonstruznije i najdivnije stvari ovoga sveta.Za mene je Ranko sa tamnim naočarima i tamnon ?dolče vita? majicom uz vrat kada su sve žene uzdisale za njim bio Mastrojani u bilo kom njegovom filmu. Bio je ?Pušač? u ?Dosijeu X? ... Za stolom u kafani izdaleka sam video Klint Istvuda sa svom onom njegom mirnoćom i sigurnošću. Bio je otmen kao Orson Vels u ?Građaninu Kejnu? ... I kada je ispustio svoju staklenu kuglu iz ruke ... jednog jutra u 5 sati u nekoj beloj sobi neke zgrade ... nije rekao ?Ružin pupoljak?. Ja verujem da je rekao ?Trogir?!Dalmatinac. Iz gospodskog grada Trogira. Sa velikim zadovoljstvom kažem - Da je bio Hrvat ... ali da je izabrao da nastavi svoj život u Beogradu. Tome je najviše doprinela njegova Zorica. U to vreme bila je najlepša žena na fakultetu koji smo zajedno studirali. Oteli su jedno drugo jedne godine, jednog leta u Puli.U Ranku Munitiću. U njegovoj glavi i srcu bili su svi filmovi ovoga sveta. Svi glumci. Reditelji. Pisci scenarija. Kompozitori ... U njemu su sve filmske bitke. Sve komedije i tragedije. Svi najlepši poljupci. Srećni i tužni završeci. U njemu su ležali svi crtani filmovi i oni iz velike zagrebačke škole u kojoj je imao svoje posebno mesto. Bili su u njemu i svi dokumentarni filmovi. I svetski i naši iz onih davnih vremena kada smo bili prvaci sveta u njima. Bili su tu i svi stripovi ...Za mene je Ranko Munitić bio jedan film. Jedan od najboljih koje sam gledao i slušao u životu. Trajao je taj film 66. godina. Na izlasku iz sale pitam blagajnicu - Kada ponovo ide ovaj film? Ona kaže - Odmah ... ali vi ste ga već gledali. Traje dugo ... 66 godina. Dajte mi, molim vas, jednu kartu u prvom redu ... za sledeću projekciju ...ulise, nesto mi je poznato ovo ime, a opet nista mi ne govori, dramski pisac, cedomir petrovic?

[Sludge Factory]

Ako se ne varam, to je Cedomir Petrovic, glumac, Ckaljin sin.

[colonelo]

Mislim da jeste Čeda, Čkaljin sin.Čeda je bio autor (scenarista i reditelj) TV serije Neki čudni ljudi, koja je nedavno išla na RTS-u (u skroz bezveze terminu), a Ranko Munitić je bio saradnik na scenariju.Čeda je bio i autor TV drame Ruski car (sa Čkaljom i Mirom Banjac).

[Drug Chabor]

Mislim da Čeda se već 20 godina ne pojavljuje u filmovima, iako je odličan glumac. Sećam ga se u ulozi inspektora u "Mirisu poljskog cveća" i kao pronalazača alkohola koji ne "udara" u "Vrućem vetru". Razočaran je u srpski film, kao i njegov pokojni otac na kraju života.

[MocaVukotic]

22.04. Ken Annakin22.04. Jack Cardiff

[korindjar]

video sam njegovu sliku izdaleka u okviru nekih vesti i nadao sam se da nije ovim povodomnadam se da ce u 'trezoru' da opet puste odlicne intervijue koje su radili sa njimRIP

Upravo na RTS 2!

[klimt]

[Ulis]

MOSKVA - Na jednoj od moskovskih klinika posle duge i teške bolesti jutros je u 65. godini preminuo istaknuti sovjetski i ruski glumac Oleg Jankovski, saopštila je danas predstavnica Pozorišta Lenkom Julija Kosirjeva.Jedan od najnagrađivanijih umetnika, sa titulom "narodnog umetnika SSSR" koju je kao poslednji u tom svojstvu dobio nedelju dana pred raspad Sovjetskog Saveza, igrao je u više od 70 filmova.Na dugom spisku likova po kojima je poznat ruskoj i široj publici - čarobnjaka iz filma "Obično čudo", zmaja iz "Ubiti zmaja", barona Minhauzena, cara, teroriste - u vrhu su 1970-ih i uloga Oca u filmu Andreja Tarkovskog "Ogledalo" i pisca Gorčakova u "Nostalgiji" (1983) istog reditelja.Radio je tokom 40-godišnje karijere u pozorištu i na filmu i sa najvećim rediteljima Markom Zaharovom, Karenom šahnazarovom, Mihailom Ssvejcerom, Valerijem Todorovskim, Tatjanom Lioznovom... U Teatru Lenkom (Lenjinski komsomol) Jankovski je igrao od 1975. godine.Iako bolestan, bukvalno pre tri nedelje igrao je u Gogoljevoj "ženidbi".Poslednju nagradu predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva "Za zasluge za otadžbinu" II stepena dobio je u martu ove godine.Umetnički direktor i glavni reditelj Lenkoma Mark Zaharov izjavio je da je smrt Jankovskog veliki udarac za pozorište, "tuga i tragedija"."Nadali smo se ozdravljenju do poslednjeg trenutka. Oleg Ivanovič se ponašao hrabro, igrao je u predstavama kada već, sigurno, nije trebalo igrati, i radio je to čudesno - opraštao se sa svojom profesijom i teatrom", rekao je Zaharov.

[3opge]

[kobni zelaya]

Uh, nije ni bio mnogo star, a i baš sam gledao neki intervjujčić sa njim na tv- u pre neki dan, bio je pshički sasvim ok. i mogao je još mnogo da igra. šteta. Osim najpoznatijih uloga kod Tarkovskog, rekao bih da je bio najbolji filmski baron Minhauzen.