Da Li Volite..

[le petit nicolas]

zeleno, volim te, zeleno.zelen vetar, zelene grane.brod na morui konj u planini.opasana senkomona sanja na verandi,zelene puti, kose zelene,sa ocima od hladnog srebra.zeleno, volim te, zeleno!pod lunom, cigankomstvari pilje u njua ona ih ne vidi.zeleno, volim te, zeleno!velike zvezde od injadolaze sa ribom senkesto otvara put zori.smokva trlja vetarkorom svojih grana,a breg, macak lupez,jezi svoje ljute agave.ali ko ce doci? i odakle?ona ceka na balkonu,zelene puti, kose zelene,sanjajuci gorko more.(prev. miodrag gardic)dalje me mrzi da prekucavam. ionako svi znaju.poz

[Aineko]

zbog ovoga vredi nauciti ceo jedan jezik, apsolutno savrsenstvo :) Neruda :"Una gaviota de plata se descuelga del ocaso.A veces una vela. Altas, altas estrellas.O la cruz negra de un barco.Solo.A veces amanezco, y hasta mi alma está húmeda.Suena, resuena el mar lejano.Este es un puerto.Aquí te amo."

"Srebrni galeb od zapada se otkida.Ponegdje neko jedro. Visoke, visoke zvijezde.Ili crni kriz nekog broda.Sam.Katkada osvanem, a dusa mi bude vlazna.Zvoni i odzvanja daleko more.To je luka.Ljubim te ovdje.""A veces una vela. Altas, altas estrellas" je jedan od najlepsih stihova koje koje sam ikad procitala.

[Eladan]

ПОВРАТАКПовратак у мирно средиште ствари,тамо где на ветру подрхтавајупрегршти Богородичине травеу високом стењуТамо где сенке воде теку преколица детета,злодух вреба из бунараи мртви голуб на таванупритиска савест.Је ли умрла сова изнаше старе шуме?Не чујем јој ноћу глас.Куда је отишао Анђеоса твог десног рамена?Зар је толико велики тај грех?Је ли то оно зрно тамјанаједном давно у шкрињицу сакривено?Налик је на старински завет или бол.Повратак у мирно средиште стваритамо где свитац сведочиБожију склоност ка радости.Тамо где си ми најближаиако те већ давно нема.

[Matilda Ivancic]

OdlazakU slutnji, u čežnji daljine, daljine,U srcu, u dahu planine, planine.Malena mjesta srca moga,Spomenak Brača, Imotskoga.I blijesak slavna šestopera,I miris (miris) kalopera.Tamo, tamo da putujem,Tamo, tamo da tugujem.Da čujem one stare basne,Da mlijeko plave bajke sasnem.Da više ne znam sebe sama,Ni dima bola u maglama.Tin Ujević

[GRIFF]

CRKVEHajde djeco u crkvuHajde, redari će vam datiusmjerenjeBogove prikladne trebate slaviti za čuvarima poslušno ićiPoštovanje je neophodnoI pokornost loša nijeI pokornost loša nijeDa bismo sigurno išliTamo gdje smo valjda htjeliKrizma verma tu se duša čuvaJer ona znade biti neposlušna''PARAF'' 1980 - ''A dan je tako lijepo počeo''

[le petit nicolas]

volim onu vrstu slucajnostikada se nepoznati slucajno sretnukad osmeh na cas zblizi dve dusekao penusavi cvet talasa sto raskosno procveta i uvenevolim onu vrstu slucajnostikada se na morskoj obali slucajno utisne stopala tragkad u tudjinu stigne pismokao dva susedna broda sto salju oprostajni signalvolim onu vrstu slucajnostikoja nije ni zalosna, ni uzbudljivanecu tragati za vecnim pocelimakao sto po smiraju sunca mesec opet dodjezelim da se sve odigra kao sto je ocekivanoda putovanje bude sasvim po planuali, koliko je samo ona nenadana slucajnostiz sivog zivota izvrcala predivnih iskripoz

Edited December 7, 2009 by le petit nicolas

[Eladan]

KAPIJEPamtiš li magle, u kojima su se rađaleVisoke nepoznate kapije ....Kroz njihove odškrinute vratniceNaslućivali smo boje Bosfora,Odsjaj grčke vatre,Strah od varvara,Spori, uporni, zlatni pesak,U peščanom satu Gospoda ...Sećaš li se vetraU lešnikovoj šumi?Sećaš li se ljubičastog pauna?U palati svi stubovi su bili crveni,Na ostrvu usidrenom u mit;I time smo omeđili zavičaj,Kao narandžastom linijom svetla,Kao da smo opisali jedan veliki krugDa u njega zatvorimo knjige, muziku i breze,Daleko od očiju varvara ...Pamtiš li magle, u kojima su se rađaleVisoke, nepoznate kapije ....

[Eladan]

СEЋАЊЕ НА БЕЛОБиблиотека стари у тишини и тами,а бреза нараста у окнима.Понекад мислим о оном јутру –твоја рука на стубу од белог мермера,и цео храм је као голубица,на грани светог, старог времена.Сада је све далеко,осим жеђи за блискошћу –у снегу изгубљени тиркиз...Осврћем се и гледам,магла је, добро не видим –ко ли то у белој недељиурезује крстове, ћутећи,у моје трешње.У воћњаку још непосађеном.

[slepa živana]

izgubljeno vremeispred fabričke kapijeradnik je odjednom staolep dan ga je za kaput povukaoa kad se okrenuoi ugledao suncena bleštavom nebucrvenu i okruglu nasmejanu kugluprijateljski mu je namignuoreci druže suncebi l' ti bilo žaokad bih dan ovakavsvome gazdi dao?

[Sandens]

IIIu meni spavaju svibrodolomnici i utopljenicibrodolom porinutih dušasad sam ceo,molitve i poslednjepomisli o ljubavi...svi su otišli sa rukamapruženim ka nebuvaljda se tražio spas?znaš, mračan sam noćas kaonajcrnja dubina prljavog okeanau mrklu, snežnu ponoć,sred neke severne zimetrebaće malo oči dati se priviknu na meneili, može ovako!približi usne,udahni sasvim duboko,pa pogasi svoježute i bele svećeprethodnih osećanja,i čekaj malo samau mom mrakuali ne predugo...čekaj,ukoliko želiš da vidiškako ću da se očaszarudim, zarumenim,od duboko zakopanedečačke stidljivosti,i odmah potom da svanemod svile tvog dlana,poturenog da budekolevka mom obrazukoji patiod nesanica,vetrova i kišaili idi, i sve ostaće isto!spavaće i dalje nemirnosvi potopljeni roboviu lancima,negde pri dnu menerobovi, za koje je smrtu moru, bila jedinapreostala slobodai u meni zato spavasad ta njihova sloboda,bezuslovna, prava,krvava, jedina moguća!sloboda, da te volim nesebično,ne tražeči te samo za sebeali želeći te najbezobraznije naivno,ljubomorno, kidajući se pritom,kao kad se prstimacepa narandžaa znam, ostaće mi samozariveni tragovi noktijuduboko u kori,i raspolućene kriške,razdeljene i pojedenedo pola,tek da se ubijeovaj stari zadahprošlostičijim usnama još uveku čežnji robuješzato smem i da tipišem sve ovone bih voleo da ti neke suzesperu te slatke pege s licana krajuako me razumeš- razumeš,ako ne razumeš,pa i nisi bila takoja je trebala daišta razume...mada bih te voleo,i divno nerazumnu...hajde budinerazumno moja,neshvatljivo,negde uz moremoja Andalužankameđu crnim maslinamai pod žutim kaputomMeseca sa juga...Ratko Petrovic

Edited December 27, 2009 by Sundance Kid

[Sandens]

CVETBio jednom jedan mladić,koji je čuo za jedan cvet,koji raste iza sedam gora i sedam mora.Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,najdubljih i najhladnijih reka,najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,iza najvrelijih pustinja,iza sedam hladnih, severnih mora.U stvari, koji raste na vrhu one sedme,poslednje gore,i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.Prešao ponore,i kroz stare, tamne šume,prebrodio divlje reke,probio se kroz ljute mećave,i prošao kroz vrele pustinje.I na kraju, poslednjeg dana,popeo se i na sam vrh sedme gore,na kojoj je rastao cvet.Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,odustao je od te pomisli pred tom lepotom.Rešio je da nešto tako lepo,i nevino, ostavi ne taknuto.Da ga ne ukalja svojim dodirom,i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,ne uništi nešto tako lepo...Pomirisao ga je samo,jednom, duboko i blago...I gledao kako zadnji repovi sunca,nestaju na horizontu.Kako je već polako mrak obavio proplanak,rešio je tu prenoći.A, sutra će se vratiti kući.Bez cveta u ruci,ali sa cvetom u srcu.Iznuren, ali potpuno ispunjen,legao je pod jedan hrast,desetak koraka od cveta,I pun slatkih utisaka,zaspao...Sutradan, čim je otvorio oči,prvo što je poželeo, jeste,da pogleda ponovo,onaj predivni cvet.Bacio je pogled ka cvetu...Ali...Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,koji je preživao onaj cvet.Čovek se u neverici, od muke nasmejao...Tako i vi, kada nađete svoj cvet,uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...Zalivajte ga, pazite i volite...Ne dajte da vam ga neki vo uzme,jer ipak, jednom se ima šansa,da uzmete pravu osobu za sebe...Ratko Petrovic

Edited December 27, 2009 by Sundance Kid

[uliks]

Jedan film komičara ČaplinaU neki bistro u Bulevaru Sen MišelKišne jesenje večeri uđe mlad slikar,Popi četiri-pet onih zelenih rakijica i ispričaZlovoljnim bilijaristima o potresnom susretuS nekadašnjom svojom draganom, nežnim jednimstvorenjem,Sada ženom imućnog kasapina."Brzo, gospodo", preklinjući reče, "molim kreduKoju upotrebljavate za svoje takove!" i klečeći napodu,Pokušavao je, drhtavom rukom, da nacrta njenusliku,Nju, draganu prohujalih dana, očajničkiBrišući ono što je nacrtao, iznova započinjući,Ponovo zastajući, druge neke crteMešajući i mrmljajući: "Još juče sam je znao".O njega su se psujući saplitali gosti, krčmar,razljućen,Dograbili ga za ovratnik i izbacili, ali on je na pločniku,Sve odmahujući glavom, neumorno vijao s kredomCrte što se rasplinjuju.Breht

[uliks]

HisterijaDok se smejala, shvatio sam da bivam uvučen u njen smeh, da sam postao njegov deo, dok njeni zubi ne postadoše slučajne zvezde sa darom za vojnički egzercir. Bio sam uvučen kratkotrajnim udisajima, udahnula bi me u svakom trenutnom predahu, dok se najzad ne izgubih u mračnim pećinama njenog grla, izgnječen stezanjima nevidljivih mišića. Postariji konobar drhtavim rukama žurno je postavljao čaršav sa ružičastim i belim kockicama preko zarđalog zelenog stola, govoreći: "Ako gospođa i gospodin žele da im se posluži čaj u bašti, ako gospođa i gospodin žele da im se posluži čaj u bašti..." Bio sam siguran da, kada bi se podrhtavanje njenih grudi moglo zaustaviti, neki komadići ovog popodneva mogli bi se skupiti, i sa pažljivom pronicljivošću usmerih svoju pažnju tom cilju.T.S.Eliot____________________... zeleno je dobro za oči.

[MarlaSinger]

When A Woman Loves A Man by David LehmanWhen she says Margarita she means Daiquiri.When she says quixotic she means mercurial.And when she says, "I'll never speak to you again,"she means, "Put your arms around me from behindas I stand disconsolate at the window."He's supposed to know that.When a man loves a woman he is in New York and she is in Virginiaor he is in Boston, writing, and she is in New York, reading,or she is wearing a sweater and sunglasses in Balboa Park and heis raking leaves in Ithacaor he is driving to East Hampton and she is standing disconsolateat the window overlooking the baywhere a regatta of many-colored sails is going onwhile he is stuck in traffic on the Long Island Expressway.When a woman loves a man it is one-ten in the morning,she is asleep he is watching the ball scores and eating pretzelsdrinking lemonadeand two hours later he wakes up and staggers into bedwhere she remains asleep and very warm.When she says tomorrow she means in three or four weeks.When she says, "We're talking about me now,"he stops talking. Her best friend comes over and says,"Did somebody die?"When a woman loves a man, they have goneto swim naked in the streamon a glorious July daywith the sound of the waterfall like a chuckleof water ruching over smooth rocks,and there is nothing alien in the universe.Ripe apples fall about them.What else can they do but eat?When he says, "Ours is a transitional era.""That's very original of you," she replies,dry as the Martini he is sipping.They fight all the timeIt's funWhat do I owe you?Let's start with an apologyOk, I'm sorry, you dickhead.A sign is held up saying "Laughter."It's a silent picture."I've been fucked without a kiss," she says,"and you can quote me on that,"which sounds great in an English accent.One year they broke up seven times and threatened to do itanother nine times.When a woman loves a man, she wants him to meet her at theairport in a foreign country with a jeep.When a man loves a woman he's there. He doesn't complain thatshe's two hours lateand there's nothing in the refrigerator.When a woman loves a man, she wants to stay awake.She's like a child cryingat nightfall because she didn't want the day to end.When a man loves a woman, he watches her sleep, thinking:as midnight to the moon is sleep to the beloved.A thousand fireflies wink at him.The frogs sound like the string sectionof the orchestra warming up.The stars dangle down like earrings the shape of grapes.

Edited January 11, 2010 by MarlaSinger

[Lavinia Amaldi]

Volim Te

volim te ovog jutradok sunce stidljivo provlačisvoje zrake kroz pukotine oblakaraskriljujući pramenje maglešto se omotala oko drveća i ljudioko naših usnulih bićau snovima isprepletenihvolim te ovog svitanjau kom ti ispovedam svojenajdublje drhtaje dušečije strune pod tvojim prstimapevaju umilno blago i nežnotolikoda me ponekad telo zaboli od miljavolim tetvoju dečačku nežnosttvoj tajanstveni osmehmeni upućentvoju neskrivenu radosti ljubav u tvojim očimaljubav u rukama kojima me grlištakokao da me nikadapustiti nećeš...