Da Li Volite..

[Matilda Ivancic]

MIROSLAV ANTIĆEPILOG Ovo nije ispovest.Ovo je gore nego molitva.Hiljadu puta od jutros kao nekad te volimHiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćamHiljadu puta od jutros ja se ponovo plašimza tebe izgubljenu u vrtlogugeografskih karata,za tebe,podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.Da li sam jos uvek ona merapo kojoj ti znaš ko te volii koliko su pred tobom svi drugi bili goli? Ona mera po kojoj znaš ko te otimai ko plaća? Da li sam još uvek među svim tvojim životimaonaj komadic najplavljeg oblaka u grudimai najkrvavijeg saća.

[slepa živana]

name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="

type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>">

name="allowFullScreen" value="true"></param><param name="allowscriptaccess" value="always"></param><embed src="

type="application/x-shockwave-flash" allowscriptaccess="always" allowfullscreen="true" width="425" height="344"></embed></object>" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="480" height="295">

BEOGRAD, 16. septembra (Tanjug) - Pesnik Aleksandar-Aca Sekulić preminuo je u Beogradu u 72. godini, saopštilo je danas Udruženje književnika Srbije (UKS). Sekulić je rođen 1937. godine u selu Sekulići kod Danilovgrada (Crna Gora). Autor je više knjiga, među kojima se izdvajaju "Jedno zrno časti", "Gospođa Halucinacija", "Formula jedan", "Ovo vam je za ono", "Slavno strašilo".

[dare...]

Moradoh da prepišem od onamo^tmPROROKOV VRTKad vas ljubav pozove, podjite za njom,Premda su staze njene tegobne i strme.A kad vas krila njena obgrle, prepustite joj se,Premda vas mač, skriven medju perima njenim,Može povrediti. Kad vam progovori, verujte joj,Premda vam glas njen može uništiti snove,K'o što severac opustoši vrt.Jer, baš kao što vas kruniše, ljubav će vas i razapeti.Isto kao što vas podstiče da rastete, isto tako će vas i okresati.Kao što se uspinje do visina vaših i miluje vam grančice najtananijeŠto trepere na suncu, tako će se spustiti i do vašeg korenjaI protresti ga u njegovom prijanjanju za zemlju.Poput snoplja pšeničnog, sakupiće vas u naručje svoje.Omlatiće vas, da bi vas ogolila.Prosejaće vas, da bi vas otrebila od kukolja.Samleće vas, do beline.Umesiće vas, dok ne postanete gipki.A onda će vas izložiti svojoj svetoj vatri, tako da postanete sveti hlebZa svetu Božiju svetkovinu. Sve će vam to ljubav učiniti,Ne biste li spoznali tajne svoga srcaI u spoznaji toj postali deo srca Života.Budete li, pak, u strahu svome tražili samo ljubavni mir i zadovoljstvo,Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju, i odete sa gumna ljubavi,U svet koji ne poznaje godišnja dobaGde ćete se smejati, al' ne punoćom smeha svogI plakati, al' ne do poslednje suze svoje.Ljubav ne daje ništa osim sebe i ništa ne uzima, osim sebe.Ljubav ne poseduje, niti dopušta da je poseduju;Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.Kad volite, ne treba da kažete: "Bog mi je u srcu",Već: "Ja sam u srcu Božijem."I nemojte misliti da možete usmeriti puteve ljubavi,Jer ljubav, ako joj se učinite vrednima, usmeriće vaše puteve.Ljubav nema drugih želja nego da se ispuni.Ali, ako volite a morate još i da želite, neka vam ovo budu želje:Da se istopite i budete kao potok razigraniŠto peva svoj milozvuk noći.Da spoznate bol prevelike nežnosti.Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;I da krvarite drage volje i radosno.Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatimI uputite zahvalniicu za još jedan dan ljubavi;Da otpočnete u poslepodnevnom času i razmišljate o ljubavnom zanosu;Da se s večeri vratite kući sa zahvalnošću,A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcuI pesmom slavljeničkom na usnama…Halil Džubran*A i ko je prevodio, svaka mu čast...

Edited October 4, 2009 by dare...

[Morticia]

Prisustvo**********A ti , okamenjena sumnjom da vise ne postojis,sto ti vrlo dobro znas,i snalazis se tako da si sama sebi majka.Dozvoljavas devojcici da bude kraljicada zatvara i otvara prozore kao u nekom ritualukoji postuji gosti, sluge i daleki gledaoci.Pa ipak ona, ona, ta devojcica,dovoljno je da za trenutak bude zapostavljena,pa da se zauvek oseti izgubljenom;ah, ne na nepomicnim ostrvimavec na teroru ne-postojanja vetar prelazi;bozanstveni vetarkoji ne ozdravljuje, vec razboljeva sve vise i vise;i ti pokusavas da je zaustavis,nju koja hoce da se vrati,ali, nema ni jednog dana, jednog sata, jednog trenutkau kojem tak ocajnicki napor moze da stane;hvatas se za slamkuizazivajuci u meni zelju da te poljubim. Pjer Paolo Pazolini

[John Coltrane]

Sto puta preko mene - Rade Serbedzijaona sjedi sto puta preko menei smiješi mi seili mi se smijeta djevojka sa očima koje pripisujem toplini detinjstvaona pije pivoi dražesno cijuče beštija malapromukla od prošle noćinemarno crnilo topi joj se s okauplašena sipadrhtulja poganaona se pridiže i naginje preko šankaodveć smiono otpuhuje kolutove dimaona je parna lokomotivatračnice su naši ukršteni pogledihtio bih je tu pred svimalijeva oko vrata desna oko pasavolio bih miris vazelina na njenim usnamai uopće volio bihona miriše na ko junfericaa znam da to nijeveć smo se jednom jebali na nekoj kamenoj plažipokazivala je tragove na leđimaona je beštija koja voli polakoposlije se kikoće i kaže da sam najboljimora da joj se dopadamveć treći put oblizuje usnepalaca jezikom pa šapuće nešto mladiću do sebeslomiću joj kičmu slijedeći put na plažiizabrat ću najoštrije kamenjekurvica malaona to dobro znaona je slatka beštijaneman morasipa drhtuljaona u stvari uopće ne postojiona je noćas utvarai dok ispisujem ove riječizabrinuto na kraju dodajem i ovo:pogađa li ova djevojkasto puta preko menei jednu od mojih nemirnih misliismiješi li seili mi se smije

[Aleksija]

Kakav dobro obavljen posao, Smrti, kakav uspeh, srušiti takvu tvrđavu! Požderati toliko mesa, skrckati toliko kostiju za tako kratko vreme. Potrošiti toliku energiju, brzo, kao kad se ispuši cigareta. Kakav je to bio posao, Smrti, kakva demonstracija sile. (Kao da ti ne bismo verovali na reč.)Danilo Kiš (22. februar 1935 - 15. oktobar 1989.)

[*edited by mod]

Na dan njenog vencanja - Velimir RajicI srušiše se lepi snovi moji,jer glavu tvoju venac sad pokriva,kraj tebe drugi pred oltarom stoji-prosta ti bila moja ljubav živa!Čestit'o sam ti.I ti reče: ‚‚Hvala!‚‚a da li znadeš da se u tom časugranitna zgrada mojih idealasruši i smrvi i u pep'o rasu?Al ne!Ne vidim od toga ni sena;po tvome licu radost se razliva.I svršeno je!Ti si sada žena-Prosta ti bila moja ljubav živa!Ja neću kleti ni njega ni tebe,ni gorku sudbu što sam tebe sreo;ja neću kleti čak ni samog sebe,jer ja bih time svoju ljubav kleo.I našto kletve!Našto ružne reči?O sreći svojoj čovek vazda sniva;bol,jad i patnju smrt jedino leči.Prosta ti bila moja ljubav živa!Pa pođi s Bogom!Još ti mogu reći:da Bog da sunce sreće da ti sija!Sve što god počnes svršila u sreći!Sa tvoje sreće biću srećan i ja!I svakog dana ja ću da se molimkad zvono verne u crkvu poziva,ja nisam znao da te tako volim.Prosta ti bila moja ljubav živa!Čuj,Bože,molbu moje duše jadne:sva patnja što si pis'o njoj,k'o ženi,nek' mimoiđe nju,i neka padnena onaj dio što je pisan meni!Usliši ovu molitvu,o Bože!I duša će mi mirno da počiva;i šaputaće večno,dok god može:prosta ti bila moja ljubav živa!I onda kada dođe ono dobau kom će zemlja telo da mi skriva,čućeš i opet sa dna moga groba:"prosta ti bila moja ljubav živa!"

[batticuore]

Poeziju će svi pisati - Branko Miljkovićsan je davna i zaboravljena istinakoju više niko ne ume da proverisada tuđina peva ko more i zabrinutostistok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbržesada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesticvet između pepela i mirisaoni koji odbijaju da prežive ljubavi ljubavnici koji vraćaju vreme unazadvrt čije mirise zemlja ne prepoznajei zemlja koja ostaje verna smrtijer svet ovaj suncu nije jedina brigaali jednoga danatamo gde je bilo srce stajaće suncei neće biti u ljudskom govoru takvih rečikojih će se pesma odrećipoeziju će svi pisatiistina će prisustvovati u svim rečimana mestima gde je pesma najlepšaonaj koji je prvi zapevao povući će seprepuštajući pesmu drugimaja prihvatam veliku misao budućih poetika:jedan nesrećan čovek ne može biti pesnikja primam na sebe osudu propevale gomile:ko ne ume da sluša pesmu slušaće olujuali:hoće li sloboda umeti da pevakao što su sužnji pevali o njoj

[Aineko]

evo i ovde :) Jedna iz Djulica i odlomci iz Uveoka:Znas li zasto ne idem po cvecuno mi noga samo trnje gazi?Znas li zasto prekoreti necuko se zlobno mo me radu plazi?Znas li zasto bole lako snosimkoje dusa u dubini krije?Zasto suzom obraze ne rosimkad me ruka, bratska ruka bije?Zasto ljude gledam okom holim,i Smrt samo ako tako gleda,jer te volim, beskrajno te volim,a ta ljubav pokleknut mi ne da...

A Uveoci su valjda moja omiljena zbirka pesama, bar sudeci po tome koliko ih te zbirke znam napamet...strasno mi je koliko se u tim pesmama vidi i oseca Zmajeva porodicna tragedija, ja se na neke uvek rasplacem...

(kada se Ruza razbolela:)Bolna lezi, a nas vara nada:Ozdravice, ozdravice mlada!nasa nada - sen praznoga sena -posedasmo pored odra njena...Mi i senu verujemo slepo,- ona veli:"Pricaj mi sto lepo..."....(a boldovano u ovoj pesmi mi je strasno...lekar koji je gledao kako mu zena i petoro dece umiru od tuberkuloze...)Podjem, klecnem, idem, zastajkavam,setalicu satu zadrzavam;Jurim, bezim, ka ocajnik kleti:zborim reci, reci bez pameti:"Ne sme nam umreti!"Vicem Bogu: Ona je jos mlada!Vicem pravdi: Ona se jos nada!Andjelima: Vi joj srca znate!Vicem zemlji: Ona nije za te!Niotkuda nema mi odjeka...Vicem sebi: Zar joj nemas leka!?...Idem stanem ka ocajnik kleti,opet zborim reci bez pameti:"Ne sme nam umreti!".....Misljasmo da ce dugo da traje.Udji de majko, izdahnula je!I kraj je bolu, i kraj je muci;izdahnula je na levoj mi ruci.Svetinja grozna tog smrtnog casaPade nam na dusu, pade nam na grudi,I niko nema ni reci ni glasa,niko se ne usudiDotaknut se krila tog sna il' jave,Zatalasat vazduh oko mrtve glave.Stajasmo nemi kod mrtvaca blizu -bolovi nasi onesvesnuli su;Obamrlo srce, pretrnuli vaji,Sledile se suze, smrzli uzdisaji.Pitanje jedno drhta nam na usti,Al ni to ne sme niko da izusti,Ove dve tri reci pune vecna jada:"Sta cemo sada?...".....Zar ja ljubit više ne smem?Zar se meni samo kratiSvoju dragu dragom zvati,Uzdahnuti, osećati!?Ko mi može ljubav ubit,Mada j' srce raskidano!- Ja te ljubim, čedo moje,Čedo moje – zakopano!Ja ne umem želje kriti,Ta želje nam život čine;Ja još živim, a ko živi,Taj za rajem svojim gine.I ja ginem srcem živim,I ja ginem neprestano –Ja za tobom ginem, zlato,Zlato moje – zakopano!Svakom sjaje jedna zvezdaKroz tamninu gorkih jada,Svakog teši ova zvezda –A zar za me nema nada!?Zar ti nisi uvek bilaMelem-cveće mojih rana,Zar mi nisi i sad nada,Nado moja – zakopana!Kad su bili časi zlatni,Kad vremena behu srećna,Ja sam imo mnogo vera,- Al' zar vera nije večna!Zar je vera, što u jaduIzneveri sirotana!?- Zar te ne smem svojom zvati,Veo moja – zakopana?Ti si mrtva, moj živote,Otišla si s ovog sveta,Toj daljini nema mere –Pa zar i to da nam smeta!Neka pada nad i vera,To mi ljubav ne savlada –Ja te ljubim, prazna senko,I bez vere i bez nada.....Kroz smrt samo valja procipa cu s' i ja s njima sliti.Ako l' tamo nista nema?!- I tad cemo jedno biti!

[Aineko]

Srboljub Mitic(ova pesma u spoileru je malo duza, ali je stvarno vredi procitati celu :) )

TREĆI PETLIDan mi za vratom a smrt sučeliceKuda god nogom groblje me presretaTo je ono drugo najtužnije liceNa smrt prastaru osuđenog svetaNa smrt prastaru osuđenog svetaDan mi za vratom a smrt sučeliceTo od nigdine do nigdine bežimTo od nigdine do nigdine bežimOčima trulim dok preci me prateMrtvi mrtvima žele da me vrateKao da davno već u zemlji ležimKao da davno već u zmelji ležimTo od nigdine do nigdine bežimMrtvaci živi drže me za skuteMrtvaci živi drže me za skuteKidaju meso moje krv mi pijuO zar ne znaju ludi zar ne sluteU crnoj zemlji crnu pogibijuU crnoj zemlji crnu pogibijuMrtvaci živi drže me za skuteOd istoka mi do zapada tminaOd istoka mi do zapada tminaVečito zemlja voda zemlja vodaIl krik samrtni il grobna tišinaOd izgreva mi tuga do zaodaOd izgreva mi tuga do zaodaOd istoka mi do zapada tminaSmejem se plač se razleže u meniSmejem se plač se razleže u meniDan mi kradljivo podlo protrajavaA sutra će me strašni teret zemniPrekriti žutog i prorasti travaPrekriti žutog i prorasti travaSmejem se plač se razleže u meniNi kosti tvrde da istraju nećeni kosti tvrde da istraju nećePojedu ih voda zemlja memla crviIl razdrobi ih korenjem drvećeIl podzemno ih kamenje razmrviNi kosti tvrde da istraju nećeTo živim život a smrt tik uz kostiTo živim život a smrt tik uz kostiI meso mi je grob mrtvoga biljaTelo je moje usud bez milostiUsta su moja mašina nasiljaUsta su moja mašina nasiljaTo živim život a smrt tik uz kostiSunce smejnog me zalud obasjavaSunce smejnog me zalud obasjavaNi ono u glavi tminu da ublažiNi lukavstvo me staro ne spasavaDan da prespavam u prezreloj ražiDan da prespavam u prezreloj ražiSunce smejnog me zalud obasjavaSvud oko mene vreme tka zlu zbiljuSvud oko mene vreme tka zlu zbiljuMilošću smrti se samo život javljaI sve se ponavlja u strašnom nasiljuKo ja što gorku pračežnju ponavljamko ja što gorku pračežnju ponavljamSvud oko mene vreme tka zlu zbiljuNa krovovima granje plavet ticeNa krovovima granje plavet ticeNad kućama nebo zvezde ponor crniU kućama život i smrt sučeliceZapupi život a već smrt se zrniZapupi život a već smrt se zrniNa krovovima granje plavet ticeTo li nas neki lud bog ludo sanjaTo li nas neki lud bog ludo sanjaIli nas neki opak bog opako sazdaNevina li je jabuka spoznanjaKad tolika je svirepa odmazdaKad tolika je svirepa odmazdaTo li nas neki lud bog ludo sanjaI da je greha grešnija je kaznaI da je greha grešnija je kaznaPravična li je pravda zverje strogaSramotna li je molitva poraznaBožanstvenija buna je od bogaBožanstvenija buna je od bogaI da je greha grešnija je kaznaI da je boga ne bilo ga zlogaI da je boga ne bilo ga zlogaDa iskušava niko nema pravaPo cenu srama raj je preubogaOgavna milost koja ponižavaOgavna milost koja ponižavaI da je boga ne bilo ga zlogaIza pamćenja u dubini sivojIza pamćenja u dubini sivojŠta ubi oči pratajne pa slepiBolimo u sebi ko u rani živojA beskrajno smo svemoćni i lepiA beskrajno smo svemoćni i lepiIza pamćenja u dubini sivojŠta zavede nas u svet smrtnog krugaŠta zavede nas u svet smrtnog krugaKo nas to strašno udari il ukleKoja li bolest kakva li nam kugaUm uze i baci u laži podmukleUm uze i baci u laži podmukleŠta zavede nas u svet smrtnog krugaA toliko smo svemoćni i lepiA toliko smo svemoćni i lepiIza neumlja iza lažne javeO da smo samo malo manje slepiO da je samo malo manje straveO da je samo malo manje straveA toliko smo svemoćni i lepiMožda će neko u snu da se setiMožda će neko u snu da se setiIl ponovni udar il ukun na ukunVreme uzasno al nadno već letiProričem ljude čudomoćnih rukuProričem ljude čudomoćnih rukuMožda će neko u snu da se seti.

SAVATIJE ŠOJKINGovorio Savatije Šojkin:Imam zmajsku kosu detelinskuKad se stušti jedva je sustizamGovorio Savatije Šojkin:Triput proklet ko udari deteU deteta pravda neotetaGovorio Savatije Šojkin:Bem ti sunac konj je prava gozbaEm ga jašiš em te baška voliGovorio Savatije Šojkin:Plaćali mi da usečem ora,Ne hte ruka na živoga stvora

Edited October 28, 2009 by estel

[Aineko]

i jedna od mog novootkrivenog omiljenog pesnika:The HugIt was your birthday, we had drunk and dinedHalf of the night with our old friendWho'd showed us in the endTo a bed I reached in one drunk stride.Already I lay snug,And drowsy with the wine dozed on one side.I dozed, I slept. My sleep broke on a hug,Suddenly, from behind,In which the full lengths of our bodies pressed:Your instep to my heel,My shoulder-blades against your chest.It was not sex, but I could feelThe whole strength of your body set,Or braced, to mine,And locking me to youAs if we were still twenty-twoWhen our grand passion had not yetBecome familial.My quick sleep had deleted allOf intervening time and place.I only knewThe stay of your secure firm dry embrace.Thom Gunn

[le petit nicolas]

hvala, estel, za zmaja.poz

[Aineko]

it's my pleasure :)

[Aineko]

jos Srboljuba:BIJE SUDBINAPlastovi novoga senaKao čopor zelenih pasaSede na utriniBiti jug u cičiBiti led u jariI biti istinitI voleći padam zloj sudbini u raljeAl volim i daljeAl volim i daljeCrna ruža u crnim grudimaCrna krv mi crno u kostimaCrn bez ljudi crnji sa ljudimaOne velike oči umne odlazeI ona jaka ruka od neznostiNe smem iz snaUMNO UMNO NOĆUIza smeja rđa jad i čemerIza smeja osviljenogMuka golaA neče biti uva togKoje će izdržatiReč najjasnijuSilama pesmeJavno i jasnoTući seUmnoUmnoNoćuAko sam čovek živacAko sam glava umnaLudo li mislimNe vole me pčeleNe vole me mraviNe vole me vojskeUčini mi seEto sam prepoznaoSrce svojeSloboda moja daleka jeAl živa jesteAli jeste ***i odlomak iz jedne duze pesme. nema je na netu a ja pamtim samo fragmente...Da se povrati, kako da se vrati, travnato vreme s bubama i psima,i kako d ame mrtva moja mati utesi zelenim, vilinskim ocima?...O zna li kostur njen kako se zlopamtim medj ovim mojim, nemojim ljudima,pa ni da zivim ni da se ukratim,vec kadkad samo ugledam u snimatravnato vreme s bubama i psima.

[Eladan]

BITI PAGANIN Biti paganin sa tirsom,I vencem bršljana,I crnom ovcomŠto se u ponoćPodzemlju žrtvuje ...Biti paganin u Delfijskom hramuU Sokratovom društvu,Na lađi što putuje za Efes...Biti paganin pred licem odSlonovače i zlata,I pod Ikarovim nebom,I sa amforom što se razbilaKraj gradskih vrata...Biti paganin i tamoGde se more razdvajaSvetlosnim stubom,I dok Hristos ulazi u JerusalimI vojske najavljuju kraj carstva ....Ali biti paganin danasZnači li li to stati predHeraklitovom rekom,I u vatri videti slovenskog zmaja,I naspram njega statiKao naspram tajnovitog ogledalaOnako isto kao ti i jaDok delimo pesmu ...