Da Li Volite..

[le petit nicolas]

ovo bi moglo uz to?poz

Edited May 4, 2009 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

opet malo ilijade, prvo pevanje. klupko se zamotava: agamemnon nalaze dvojici da odvedu briseidu od ahileja:Snuzde se ovi te ko popišaniNiti muče niti divaneSve zastajkuju preko kršaNe ide im se do Mirmidonca nikakoAkila nađoše pobliže brodu na otvorenom sjedećiNimalo sretan što ih vidi a oni posramljeniBlijedi i puni straha nasluti junak kako im jePriđite vi glasnici od boga i čovjeka mir vamaProtiv vas ništa nemam Agamemnon posla po BriseiduDeder izvedi djevojku Patroklo i daj je ovim ljudimaKao svjedocima i pred bogovima što žive u svetom I pred mrtvim dušama uključujući i kraljaAko ikad više nadođe li potrebaKurcem mrdnem za spas općeg dobraZarad poraza i ruševine jerIzgubljen u bezumlju sve imadeUsliši Patroklo prijateljaIzvede iz čadora lijepu BriseiduTe je preda onim ljudimaDa je natrag odveduPored brodova nevoljko djevojka idućZajeca Akile izdvoji se na stranuKraj sivog vala sjedne nesretno motrećiBeskrajnu pučinu prijatelji zdvojniA on širi ruke moleći se majciIako me obdari životom premda kratkimZahvaljujuci Zeusu što nebesima vladaTražim svoje pravoUskraćen za onošto mi pripadaAgamemnon bogatunPonizi me ćefnulo mu sePa ote moje da pridoda svome...pozps. glasno, najbolje se cita :)

Edited May 6, 2009 by le petit nicolas

[boshoku]

baja, epski nesrecne sudbe- pesnicko-pasji zivot. ove misli ce debisi pretociti u zvuk.Votre ?me est un paysage choisiQue vont charmant masques et bergamasquesJouant du luth et dansant et quasiTristes sous leurs d?guisements fantasques.Tout en chantant sur le mode mineurL'amour vainqueur et la vie opportuneIls n'ont pas l'air de croire ? leur bonheurEt leur chanson se m?le au clair de lune,Au calme clair de lune triste et beau,Qui fait r?ver les oiseaux dans les arbresEt sangloter d'extase les jets d'eau,Les grands jets d'eau sveltes parmi les marbres.

[le petit nicolas]

fore, debisi... previse lako :) ajmo ovo. a nije ni toliko melanholicno

ColombineL?andre le sot,Pierrot qui d'un sautDe puceFranchit le buisson,Cassandre sous sonCapuce, Arlequin aussi,Cet aigrefin siFantasqueAux costumes fous,Ses yeux luisants sousSon masque, - Do, mi, sol, mi, fa, -Tout ce monde va,Rit, chanteEt danse devantUne belle enfantM?chante Dont les yeux perversComme les yeux vertsDes chattesGardent ses appasEt disent: "? basLes pattes!" - Eux ils vont toujours! -Fatidique coursDes astres,Oh! dis-moi vers quelsMornes ou cruelsD?sastres L'implacable enfant,Preste et relevantSes jupes,La rose au chapeau,Conduit son troupeauDe dupes?

poz

Edited May 6, 2009 by le petit nicolas

[boshoku]

fore, debisi... previse lako :)

ko zna, zna ;) il' s'o bi rekao taj tvoj, Hommage de l'auteur ? ceux qui l'ont compris,Et merde aux autres. :D

[le petit nicolas]

haha, sinoc sam se setila vijona, cim sam procitala kumovu zenu dzina i svalera ciganina.

jelda je taj stimung :) poz

[le petit nicolas]

Zvezdara (Svetislav Mandic)1Na Zvezdaru sam se peo prelepog jednog dana,jer Zvezdara je moja zemlja obecana,tu stanem na vrh brega, a vidik sa cetiri straneu moje sive oci ko u kolevku stane,tu trazim godine prosle i jednu mladost zvezdanu,tu zelim opet da sretnem devojku nasmejanu,da uzleti ispod bagrenja, da mane belom rukom,ja da je zovem pticom,a ona mene hajdukom.Sa Zvezdare je sloboda na sve cetiri strane,na petoj, gore, vidim oblake razvejane,tu Dunav lici na vrpcu iz devojacke kose,palu u krilo zemlje, valjda umorio se,a preko reke most je, vitak ko zmija sarka,odavde, ja bih ga presao u tri moja koraka,jer ja sam ovde velik, u moje narucje malobezbroj reka i poljako u gnezdo bi stalo.8A dole, grdno blizu, od sunca zut i beo,na obalama reka grad se razapeo.Koliko samo ulica, Boze, i kuca tu je,sa svakog prozora na me grad se osmehuje,rukama dimnjaka meni marame plave vija,al cekaj pobratime, veseljak sam ti i ja,u trubu sake svijam, dovikujem mu ime,da bude moja ljubav,da mnogo zavoli me.Pred ovim gradom sam dete, pred njega padam nice,u njemu su sve moje crkve, sve Studenice,ako svetove zidam, ako plovidbe snujem,ako se tuzno veselim, veselo rastuzujem,vino li slavno pijem ili veceravam hleba,samo su ovde moje zvezde, moja neba,pa ako sanjam Parize i mramorne Sijene,nad ovim su gradomoci mi zamagljene.Pa ruke pruzam gradu, pa se tesimkako cu i ja jednom da se smesim.poz

Edited May 7, 2009 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

Noć već nestajaše, kad u vrt siđoh,u ružičnjak koji mirisom privlači,da pronađem poput očajnog slavujaublagu kojom ću groznicu da blažim.I gledah gde ruža crvena blistašeko svetiljka ispod senila, u tami.Kako beše gorda svežinom i čarom,od nje mir izgubi slavuj raspevani.Oko se narcisa ispuni suzamasamilosnim; a krv od rana ljubavnihpokaza cvet lale; ljiljan tučke zlatne;kao jecaj usta, razvi se cvet sasin.Uzmi pehar i pij, pošto tebi nudida nalije čistoga vina peharnik!Zadovoljstvo, mladost, pesma usred ruža,Hafise, to jeste tvoj zgoditak stalni!Glasonoši pravom dužnost jedina jeda poruku koju nosi razglasi.(prepev v. kosutica)poz

[Matilda Ivancic]

Kada izgovaram rec Buducnost,prvi slog vec odlazi u proslost.Kada izgovaram rec Tisina,narusavam je.Kada izgovaram rec Nista,stvaram nesto sto se ne smesta u bilo kakvo nepostojanje.---Od koje smo nježnosti čvrsti nepoznati drugima a sebi isti napamet te znaju moji prsti a da li ćemo uvijek dotaknut se neba isprazni od suza i od svega čisti od svoje smo ljubavi jaki drugima strani a sebi isti

[le petit nicolas]

*

Edited May 24, 2009 by le petit nicolas

[Matilda Ivancic]

onaj sam kog volimmislim na tebeda bih znao ko samda te zaboravim ne bih znao gde samznam da sam tamo gde za tobom ceznemdrzim te na umu da se ne izgubimonaj sam kog volimtaj sam na kog mislim

[MrX]

Sa povodomOprosti, majko sveta, oprosti,sto nasih gora pozalih bor,na kom se, ustuk svakoj zlosti,blazenoj tebi podize dvor;prezri, nebesnice, vrelo milosti,sto ti zemaljski sagresi stvor:Kajan ti ljubim preciste skute,Santa Maria della Salute.Zar nije lepse nosit' lepotu,svodova tvojih postati stub,nego grejuci svetsku lepotuu pep'o spalit' srce i lub;tonut' o brodu, trunut' u plotu,djavolu jelu a vragu dub?Zar nije lepse vekovat' u te,Santa Maria della Salute?Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,mnoge sam grehe pokaj'o ja;sve sto je srce snivalo mlado,sve je to jave slomio ma',za cim sam cezn'o, cemu se nad'o,sve je to davno pep'o i pra',na ugod zivu pakosti zute,Santa Maria della Salute.Trovala me je podmuklo, gnjilo,al' ipak necu nikoga klet';stagod je muke na meni bilo,da nikog za to ne krivi svet:Jer, sto je dusi lomilo krilo,te joj u jeku dusilo let,sve je to s ove glave sa lude,Santa Maria della Salute!Tad moja vila preda me granu,lepse je ovaj ne vide vid;iz crnog mraka divna mi svanu,k'o pesma slavlja u zorin svit,svaku mi mahom zaleci ranu,al' tezoj rani nastade brid:Sta cu od milja, od muke ljute,Santa Maria della Salute?Ona me glednu. U dusu svesnunikad jos takav ne sinu gled;tim bi, sto iz tog pogleda kresnu,svih vasiona stopila led,sve mi to nudi za cim god ceznu',jade pa slade, cemer pa med,svu svoju dusu, sve svoje zude,-svu vecnost za te, divni trenute!-Santa Maria della Salute.Zar meni jadnom sva ta divota?Zar meni blago toliko sve?Zar meni starom, na dnu zivota,ta zlatna vocka sto sad tek zre?Oh, slatka vocko, tantalskog roda,sto nisi meni sazrela pre?Oprosti meni gresne zalute,Santa Maria della Salute.Dve u meni pobise sile,mozak i srce, pamet i slast.Dugo su bojak strahovit bile,k'o besni oluj i stari hrast:Napokon sile sustase mile,vijugav mozak odrza vlast,razlog i zapon pameti hude,Santa Maria della Salute.Pamet me stegnu, ja srce stisnu',utekoh mudro od srece, lud,utekoh od nje - a ona svisnu.Pomrca sunce, vecita stud,gasnuse zvevde, raj u plac briznu,smak sveta nasta i strasni sud. -O, svetski slome, o strasni sude,Santa Maria della Salute!U srcu slomljen, zbunjen u glavi,spomen je njezim sveti mi hram.Tad mi se ona od onud javi,k'o da se Bog mi pojavi sam:U dusi bola led mi se kravi,kroz nju sad vidim, od nje sve znam,za sto se mudracki mozgovi mute,Santa Maria della Salute.Dodje mi u snu. Ne kad je zovesilnih mi zelja navreli roj,ona mi dodje kad njojzi gove,tajne su sile sluskinje njoj.Navek su sa njom pojave nove,zemnih milina nebeski kroj.Tako mi do nje prostire pute,Santa Maria della Salute.U nas je sve k'o u muza i zene,samo sto nije briga i rad,sve su miline, al' nezezene,strast nam se blazi u rajski hlad;starija ona sad je od mene,tamo cu biti dosta joj mlad,gde svih vremena razlike cute,Santa Maria della Salute.A nasa deca pesme su moje,tih sastanaka veciti trag;to se ne pise, to se ne poje,samo sto dusom probije zrak.To razumemo samo nas dvoje,to je i raju prinovak drag,to tek u zanosu proroci slute,Santa Maria della Salute.A kad mi dodje da prsne glavao mog zivota hridovit kraj,najlepsi san mi postace java,moj ropac njeno: "Evo me, naj!"Iz nistavila u slavu slava,iz beznjenice u raj, u raj!U raj, u raj, u njezin zagrljaj!Sve ce se zelje tu da probude,dusine zice sve da progude,zadivicemo svetske kolute,zvezdama cemo pomerit' pute,suncima zasut' seljanske stude,da u sve kute zore zarude,da od miline dusi polude,Santa Maria della Salute. U Matici srpskoj se odrzava izlozba povodom jubileja.

[Gonzo]

Soko biragde će naći mira,soko biragde će naći mira, oj. Ne hte gorina visokoj jeli,ne hte gorina visokoj jeli, oj. Već u doligde se šator beli,već u doligde se šator beli, oj. Pod šatoromdelija devojka,pod šatoromdelija devojka, oj. Soko gleda,pa misli da sneva.Soko gleda,pa misli da sneva. A devojka pije,pije i popeva.A devojka pije,pije i popeva, oj.

[Matilda Ivancic]

Gledao sam bijele braveniz Komove kako jave,i pred njima cobanicesitno vezu maramice.To bijahu sestre dvije,ljepsa mladja od starijeJa poljubih obadvije,da ni jednoj krivo nije.

[Glen Livet]

Stojanka majka Knežpoljka(Posvećujem ženi bezimenoj voljenoj u borbi rođenoj)Sva tri ste mi na sisi šaptala - joj, blagodatnosunce knešpoljsko! -Svetrojici povijala nožice sam rumene u bijele povoje lanene,svetrojici sam prala jutrenje tople pelene... Joooj, Srđane, Mrđane, Mlađene,joj, tri goda u mom vijeku, tri prvine u mom mlijeku, tri saća teška, silovita,što ih utroba moja izvrca,joj, rosni trolisni struče djeteline knešpoljske, što procva ispod moga srca!Joooj,tri goda srpska u mom vijeku, tri Obilića u mom mlijeku,joj, Srđane-Đurđevdane, joj, Mrđane-Mitrovdane, joj, Mlađene-Ilindane:Kozara izvila tri bora pod oblak,Stojanka podigla tri sina pod barjak!Joooj,gdje ste,Srđane,Mrđane,Mlađene,Joooj,gdje ste,tri ilinske puške prve,tri suze moje zadnje:Hoće majka mrtve da vas izljubi pa sedam ravnih redi- što Knešpolje izrovaše pogani nerasti svejedinit ijenit pije,već petama krvavimKozarom, Prosarompo lješevima čepa crvavimne bi li kojeg od vas poznalažalosna majka Stojanka,što vas je zimus pratila u akciju,posvunoć cjelcem batrgalai prugu trgala!Joj, tri vuka moja i tri ljute mećave, hoće majka da vas izljubi ledene:Zasuči rukav, Srđane, lako bi tebe majka poznala:na lijevoj miški mladež - mrka kupina! Zavrni, sine Mrđane, zavrni mi desnu nogavicu:tu ti je prvi kuršum probiopod listom cjevanicu!A ti se mrtav nasmij majci, Mlađene,tebe bi majka ponajlakše poznala:četiri očnjaka ostale zube prerasla, ko u kurjaka!...Joj, tri moje biljege od soja, joj, tri ljute guje s prisoja što vas majka junačkom snagom nasisa, što vas buna kuršumskom šarom ispisa, Joooj, gdje ste?Da l vas plaču vode mlječaničke, ili gračaničke, ili moštaničke, ili vas rastaču bljuvci žutih crvi po skotskim crnim rovovima, na skotskim stozubim žicama kraj dubičke ceste?Ustajte, ustajte, niz Knešpolje pogledajte:Je li ovo jučeranje Knešpolje?Je li ovo, djeco, pred jesen?Gdje su bijele kosačke družine povijene?Pod kojom kruškom uzrelomčekakosce jarne, uganulei žetelice preplanulevelika rumena pitaod prvog slobodnog žitai velika zdjela kisela mlijeka?A od Kozare, rano moja, pa do Save,ljetina natisla iz slobode,ko iz vode,kukuruzi nanijeli ko vojske zelene,glavinjaju pšenice bremene,šljive savke uplavileod slačina,pa se lijepo, od težina,razglavileko steone krave:Svud hljebno je i medno je i grozdno je preko glave,krckaju zemlje ko krcate košnice, čekaju, rano moja, da se oznoje orne muške mišice...Al zalud, zalud čekaju!Djeco mojavi ćete Stojanki majci oprostiti što će vas majka mrtve ražalostiti:Oca su vam u zbjegu upeljali,i na cesti dok su nam ga strijeljali,zubima je stisno lulu družicu,a strica vam Radojaodveli su u žicu,otjerali vamiliju i kum-Ilije,i sve redom vamilije!...Pusto leži Knešpolje,obnemoglo, suro, jalovo.I ko sipnja ga pritišćesunčano olovo.Sve je gluvo, bezuvo.Ni ptice, ni pčele.Samo u praznu sobuubasa samotno telepa glavom o zatvorena vrata tučei beuče,ko u grobu...Nije ovo, djeco, Knešpolje, ovo je polje nevolje!Ko li će ove godine kositi? Ko li će djevojke prositi? Ko li će rakije peći? Ko li će slanine sjeći?Aj, zar će se ovi nerasti nesiti, zar će se našom pogačom rumenom - crvena kad nikne iz naših kostiju-zar će se našom pogačom crvenom nesiti nerasti slastiti?! I zar će skotske laloke pogane našim mrsom alapljivo mastiti?! I zar će našom rakijom prvenom salovita svoja ždrijela palucati?! I zar će njihove šape čupave što su se u našoj krvi kupale nevjestama što su za vas pupale proljetna njedra satrti?! I, djeco moja, poslije naše samrti, zar će im se sito-pjano štucati?!Aj, ko će ove vukodlake zatrti? Kozaro, Kozaro, Kozaro,kazuj, Kozaro, ko će ih zatrti, ko će okajati moga Srđana, moga Mrđana, moga Mlađena?...Kozaro, seko zelena, druga majko moga Mlađena, s daleka li se vidiš i dalje li se čuješ! Vjerovat ne može majka Stojanka da si ti opustjela i da si nas napustila!... Sa ceste preorane,sa mrtvih psina što im djeca naša sudiše, kad oči uznesem uz tvoje kosate strane, u mom srcu - ko u tvom gnijezdu - jedno ptiče prokljuvava, jedna vjera procvjetava:Ti si moje sinove, ti si, sele, svoje džinove u pletenice zelene savila, pa ćutiš nad Knešpoljem i obrve teške sastavljaš i u srcu,ko u kotlu plamenom, miješaš svetu osvetu!Osvetu, seko, osvetu!Okaj mi sina Srđana, okaj mi sina Mrđana, okaj mi sina Mlađena:Kiše je željno sveto Ilinje, a Knešpolje osvete presvete!Sveti nas, seko Kozaro, okaj nas smrtno, krvavo, čuješ li jednu uku veliku od one strane otkud sunce izlazi? ... Nju mi je Mlađen često pominjo:„Ako poginem, majko Stojanko,mene će okajat pomajka Kozara, mene će okajat pramajka Rusija, neće, majko, dugo potrajat, čuće se jedna uka velika!"I ne vidim od rose očinje, već samo čujem: uka počinje!Uka, seko, uka velika s daleke strane otkud sunce izlazi, ko da planinom gude jugovi! To ide vojska, sve čovjek do čovjeka, oblak vojske, vojska srdita:Kad bi sve gromove, seko vjekovjeka, što su ti mrčevnom kosom igrali vječine vječina, - u jedan tresak i rsak složila, on ne bi bio toj uki velikoj ni jeka jekina:tolika, sele, vojska udara, toliko srditih nasrće Srđana! Tresak, seko, rsak do neba s daleke strane otkud sunce izlazi:Koliko ljutih te izrani kuršuma, koliko ljutih me nahrani jadova, toliko, sele, iz tog ršuma, toliko mrgodnih namiče Mrđana! Tresak i rsak zemlju premeću pa sijevci, sejo, nebom prelijeću od one strane otkud sunce izlazi:Kada bi svaku suzu štočiju,što majčinu,što dječiju,(i kraviju,i ovčiju!)po zbjegovima što poteče s očiju,što poteče i u tebe uteče, -sve suze kad bi na list zelen skapilapa suncu ranom sa njeg zrake vratila:toliko, sejo, sijeva sijevaka, toliko krilatih nalijeće Mlađena!... O, nije, sejo, ovo rosa očinja,dva Ilinja što oči moje opčinja, već pred tom vojskom eno čovjeka, za čelo svu je vojsku nadrasto- a osrednjeg je uzrasta - oči su mu - evanđelja stovjeka, a Rusija - kosa mu grgurasta, i sav trepti ko od pređe vilinje:Ide tako, usred silna gromora,- takav nam se prisniva na Ilinje -i smiješi se, sve mu igra brk, što bi se njime Mlađen šalio da bi ga jednom vidjet volio već. da je njegovo odavde do mora!Čuješ li, sele Kozaro, čuješ li uku veliku? ...Razvijaj kose zelene, seka te zaklinje Stojanka, rasplići mrke pletenice, puštaj nam džinove vilene, nek skotskom krvi obojetri naše vode ledene, nek mrljinama skotskim, za zrnate pšenice, zemlju našu pognoje!Čuješ li, sele vesela, čuješ tu uku veliku? ...Gudi zemlja, zemlja vascijela:Otiskuje se vojska golema od moskovskoga Jerusolema, širi jele, zelena sele,prosipaj čelične pčele niz zemlju našu na krvavu pašu!Znaj:Kad bi se utroba moja oplodila,još bih tri Mlađena,i tri bih Mrđana,i tri bih Srđanaporodila,i ljutom dojkom odojila,i svatri tebi poklonila!Stani mi stamena, u dvije zmije uzvij obrve, u ljut ugriz stegni vilice, i iz svake žilice srkni jeda mamena pa ga uždi na ognjene nozdrve u tri živa plamena, u tri živa Mlađena, u tri živa Mrđana, u tri živa Srđana, u ilinska tristaitri plamena, cikni, sele, stoglavo, stuci ih, seko, storuko nek im nema ni traga ni znamena, nek se pamti gdje je raka trojaka:Ovdje snagom doji Stojanka, bunom pita Kozara pomajka, vjerom hrani Rusija pramajka, tri se majke ovdje sastaju:Ko god nam došo da ambare izaspe,i torove pune da nam razaspe,i krcata da nam ulištaposasne,i da pogasneognjišta- a loza mu od kletve ne pomrla -djeca će mu zalud ovud skitatii za kosti pitati,jer će ovdje, gdje je samrt vršaj zavrgla,i vršući krvlju liptala,pa na koncu svoju samrt ovrhla:ko krv danas, sutra med proliptati, med i mlijeko djeci našoj do grla - zemlja će nam u sunce prociktati!Skender Kulenović, 1942.da, ovo je najbolja ratna poema svih vremena. uka velika iz pakla 90ih sada se čuje kao slabašan odjek, mada i takav je dovoljno potresan. ova pesma me podsetila na jednu sahranu na kojoj sam bio, mislim '94-te da je to bilo. tada se desilo da je u žalosti za poginulim rođakom jedna ovdašnja gradska cura, kad su babe neke počele da nariču, ona se sagla i krenula s njima da bugari. to je bilo tako šokantno i strašno da su svi pristuni splakali se i počeli da ridaju. ja ne znam šta je nju povuklo da to učini, jer taj momak koji je poginuo je bio dalji rođak. pretpostavljam i da joj se nakupilo dosta toga ličnog, pa ta teskobna atmosfera sahrane, ne znam, ali to je bilo bogu plakati. takvu težinu i žalost ne pamtim da sam ikad osetio.