7 minutes ago, Sandradjer said:

mada mozes i rep od bika da probas da iščupaš .

Za ozbiljno, znam za sve to i znam da je vremena jednostavno premalo. Mada, poznavajući čoveka, lako je moguće da sve odjebe i krene da luta ulicama , pa kuda ga put odvede.

4 minutes ago, Ras said:

Za ozbiljno, znam za sve to i znam da je vremena jednostavno premalo. Mada, poznavajući čoveka, lako je moguće da sve odjebe i krene da luta ulicama , pa kuda ga put odvede.

Svi putevi krecu sa Puerte del Sol, to je nulta tacka, rano ujutru kad je sunce obasja sa istoka, i punog stomaka

Još onda, kada put nije bio ni u izgledu, a kamo li u planu, rečeno mi je da bi mi se Madrid mogao dopasti.

Proveo sam u Španiji 9 dana, najviše u Madridu, uz jednodnevni izlet do Toleda i sa vikend odlaskom na more. Po povratku na posao, juče, nakon službenog dela razgovora, koleginica me je pitala kako je bilo u Španiji. Još sam tamo, tako da možeš da računaš da je ovaj razgovor u romingu.

Pre odlaska sam o Madridu i Španiji znao malo - tek po nešto iz opšte kulture, književnosti i umetnosti, iz istorije i geografije, a pomalo i iz sporta i o španskom vetru. Poput drugih, o španskim selima, ništa. Po povratku, znam tek nešto malo više, ali sve druge svaki dan ubeđujem u to koliki sam zapravo stručnjak za Španiju postao.

Kako se vreme puta bližilo, moj okvirni, zamišljeni plan punio se stvarnim crvenim putačama. Izabrao sam Prado, a precrtao kraljicu Sofiju i Tisen-Bornemizu i na kraju provodio dane tabanajući kroz centralne gradske ulice i preko trgova na potezu od parka Retiro pa negde do Moncloa i malo iza.

Po povratku je prvi i jedini film koji sam gledao film o Goji (u Bordou), vratio sam se sajtu Prado muzeja i ponovo pretraživao kolekciju slika, pročitao sam jedan Orvelov tekst, ponovo počeo da čitam Kirkpatrikovu pomalo zastarelu, ali uzbudljivo napisanu knjigu o španskim osvajačima Amerike i uopšte da tragam i za drugom relevantnom literaraturom o istoriji Španije.

Preostalo je jedino još da se upišem u dobrovoljce za španski građanski rat.

Do Madrida i nazad sam leteo Wizom, 170 evra za povratnu kartu koja je kupljena par meseci ranije, plus troškovi prtljaga.

Polazak je u 18 časova svakog dana, uz efektivno trajanje leta od 3 sata, a povratak istim avionom u 22č i 20 minuta.

Leti se Erbasom A321 sa oko 240 mesta. U odlasku je avion bio pun, a u povratku sa ponekim praznim mestom, pogotovo u zadnjem delu aviona.

Pola sata pre leta za Madrid (ko je zainteresovan neka proveri tačnu satnicu), WizzAir ima let za Alikante. Taj je deo obale izgleda postao zanimljiv ovdašnjim turistima u poslednjih godinu-dve dana.

Ruta kojom se leti je atraktivna: po napuštanju Balkanskog poluostrva preleće se Jadransko more, preseca italijansko kopno negde iznad Bolonje, pa dalje preko Monaka i Marseja, leti preko Sredozemnog mora i na Iberijsko poluostrvo se ulazi negde iznad Barselone.

Uz sav strah od visine, moram reći da sam uživao u prizoru raskošne razuđene jadranske obale po danu u odlasku, jednako i uz noćna svetla uske trake priobalnih naselja u povratku (pilot je objavio da prelećemo Rijeku).

U odlasku smo, po preletanju Jadrana leteli visoko iznad oblaka, pa je jedino bilo mogiuće posmatrati druge avione. Ipak, u nekom se trenutku učinilo da se oblaci na horizontu razmiču, a po komešanju putnika oko mene i njihovu zainteresovanost za prizore dole i da bi plava površina mogla predstavljati more. Nedoumice su razrešene kada sam na pučini uočio par usamljenih brodova, a po vremenu leta zaključio da smo negde iznad Sredozemnog mora i da bi španska obala mogla biti blizu.

Španija, iz aviona izgeladala je sivo-zelena, sa smenom brda i useka između njih i tek jednom, nešto širom plavom vodenom trakom, za koju sam zakljućio da bi mogla predstavljati veštačko jezero. Po vencima brda, gotovo neprekidni niz modernih vetrenjača za proizvodnju struje.

Spuštanje na madridski aerodrom mi nije bilo baš prijatno, uz nekoliko snažnih zaokreta aviona levo, pa desno, uz naginjanja koja su mi pomerala mozak. Nakon što smo dodirnuli pistu, žena koja je sedela do mene i sa kojom nisam uspostavio nikakv kontakt tokom leta, pogledala me uz osmeh olakšanja.

Slikanje, skeniranje pasoša, popunjavanje upitnika o razlozima boravka u Španiji na automatu sa predefinisanim odgovorima trajali su relativno kratko i ja sam uskoro pokupio svoj prtljag i, pre izlaska iz aerodromske zgrade na vreli beton parkinga, zalio špansku keramiku.

Edited Friday at 20:474 days by Ras

Za kretanje od smeštaja do grada koristio sam metro i to jednu liniju. Moji su mi domaćini obezbedili karticu za prevoz koju sam dopunjavao na automatima. Cena dopune za 10 vožnji metroom u obe zone (A i B) iznosi 11 evra. Naplaćuje se silazak u metro, tako da cena vožnje ne zavisi od broja promenjenih vozova, niti od dužine vožnje, što je idealno za sve Djuk Nukeme, Splintere, Krangove i oklopljene ljubitelje pice ovoga sveta. Moji su mi domaćini preneli vest da je od skora moguće i direktno plaćanje platnom karticom i pojedinačne vožnje u metrou, ali to nisam proveravao.

Druge oblike javnog prevoza nisam imao potrebe da koristim, osim međugradskog autobusa za Toledo, o čemu kasnije.

Moj dan u Madridu započinjao je na Trgu Španije (Plaza de Espana) i ovo je bio jedan od prvih prizora po izlasku iz metroa:

No, reke automobila i saobraćajne gužve rezervisane su za saobraćajne prstenove oko grada i bulevare žile kucavice, dok je u centralnim gradskim zonama saobraćaj u najvećoj meri redukovan na taksi i vozila javnog prevoza i izmešten ispod površine:

Evo mi i jednog poznatog! Skoro da je nemanjićki plav.

U Gran Via, dočekuju me reke ljudi.

Verujem i po neki Španac.

Sama ulica, ispunjena je uobičajenom, nezanimljivom ponudom komercijalnih sadržaja nadnacionalnih brendova koji su dostupni i poznati većem delu sveta.

Na e-bilbordima bioskopa Callao vrtela se i reklama za Netfiksovu produkciju dokumentarca o Rafi Nadalu, koju nisam uspeo da snimim:

Ispred bioskopa, Zara je montirala svoj objekat za promociju Benito Antonio linije za proleće i leto 2026. Red ispred ovog objekta za sve vreme mog boravka tamo se nije smanjivao.

Edited Friday at 21:183 days by Ras

I još ljudi na Puerta Del Sol (bivša zgrada pošte, a sada zgrada madriske vlade)

....i na putu za Plaza Mayor i od trga

Kao i na samom trgu:

Edited Friday at 21:373 days by Ras

Osim onih, koji su došli da blenu (kolonada na Plaza Mayor)...

....bilo je i ljudi koji moraju da rade (restoran na Plaza Mayor i prodavačica na gastro-tržnici Mercado de San Miguel)

...i umetničare (prodavac na Plaza Mayor)

Edited Friday at 22:163 days by Ras

I drugi imaju pravo na rad!

Prodavci na crno u blizini Plaza Mayor.

Kreću se u grupama od po pet-šest sa velikim zavežljajima preko leđa. Instaliraju se na prometna mesta i spuste vreće sa falš robom: dresovima Real MAdrida, satovima, brendiranim ženskim torbama, itd... Kada dobiju dojavu da nailazi policija, a u gradskoj zoni je to vrlo kratko vreme po njiovom zauzimanju pozicija, skupljaju vreću, uprte je preko leđa i brzo se gube dalje.

Neki smo tu da čuvamo i čistimo (ispred kraljevske palate)

Neki bi samo da se igramo (Plaza de Los Carros):

Osim fontane u kadru, levo ispod drveća je i česma sa pijaćom vodom, a ispred i još slavina sa kojih se sliva voda). Prijatan prizor na vrelom popodnevnom suncu.

Street View · Google Maps

Street View · Google Maps

Ort in Google Maps noch intensiver erleben.

Drugi smo došli da se prošetamo, provozamo čamcem i još malo se edukujemo (čitaonica) - sve u [Buen] Retiro parku.

Dok ćemo neki nemo da vas posmatramo (kolonada takođe u Retiro parku)

Neki smo došli da vam mašemo....

...a neki smo oduvek tu da otpozdravimo (spomenik Servantesu i njegovim junacima na Plaza de Espana):

Neki bi da dižemo dževu (okupljanje na Puerta del Sol u četvrtak 5, juna, za koje nisam utvrdio kog je tačno karaktera, a doveo sam u vezu sa predstojećom papinom posetom)