2 hours ago, Tihajeza said:

Tebi se svideo i "Za danas toliko", tako da toliko ti je za verovati

Šalim se, ja sam se baš naoštrila da idem i na ovo potrošim taj jedan godišnje odlazak u bioskop.

Ne da mi se svideo, obozavam ga

Filmovi PTA generalno nisu bas za svakoga (u smislu nece svakom da legnu, niti ce svakog pogoditi u "zicu"), ali su mnogo zabavniji nego sto deluju na prvi pogled, a ovaj je mozda i najzabavniji i najemotivniji do sad (ne pateticno emotivan, nego onako, posle muka kroz koje prolaze glavni likovi, bas te lupe tuga i radost).

Prica je jednostavna da jednostavnija ne moze biti, na ekstreman nacin ispricana prica o ocinstvu, ocevima i cerkama, pa jos tinejdz, sa sve "mitologijom" datom u prvoj trecini filma.

Da kazem da filmu mozda fali jedan deo u sredini koji bi malo vise oslikao zivot i odnos DiKaprija i njegove cerke u tom periodu dok su ziveli "mirno", ali i ima jedna scena koja to ilustruje i dobra je, prenosi dovoljno da se stekne slika. Opet, iz perspektive lika Sona Pena, mozda i bolje sto je prikazano ovako kako je prikazano.

33 minutes ago, Bud Stonebraker said:

inherent vice je zakon™, malo mi je bio culturally bound kad sam ga prvi (i jedini) put gledao u drustvu starih kali stonera, smeskaju se sebi u bradu mada brzo sam ukapirao o kakvoj zajebanciji se radi. gledam YT isecke danas, film je lepo ostario!

Gledao dam sve njegove filmove osim tog, rekoh odbija me Pincon, ali volim period kojim se bavi i mozda je krajnje vreme.

One Battle After Another - odgledao sinoć, oduševljen! Leo, Šon i Benisio fenomenalni. Uz TWBB i BN, čini mi se da je ovaj top 3 od PTA.

i ja sam gledao sinoc, bez nekih vecih zamerki, sjajna zabava, bas ono sto film treba da pruzi

Baš jutros čitam recenziju na Velikim pričama:

https://velikeprice.com/kultura/one-battle-jedna-bitka-za-drugom-film-recenzija/

Iako nije sjajna kritika, meni se i dalje gleda

Edited September 29, 2025Sep 29 by Profesionalac

1 hour ago, Profesionalac said:

Baš jutros čitam recenziju na Velikim pričama:

https://velikeprice.com/kultura/one-battle-jedna-bitka-za-drugom-film-recenzija/

Iako nije sjajna kritika, meni se i dalje gleda

Jel ima beše fora da se zaobiđe zabrana da se pročita ceo teks ili "moram da se registrujem da bi pročitao 3 besplatna teksta..."

Novi film Pola Tomasa Andersona, Jedna bitka za drugom (One Battle After Another), na prvi pogled je krimi-drama sa snažnim žanrovskim obrisima. Ipak, Anderson je retko režiser koji ostaje na površini. Iza napete priče o nestaloj ćerki i povratku zaboravljenih neprijatelja stoji duboka refleksija o prirodi revolucije, nasilja i nasleđa koje oblikuje generacije.

Glavni junak, Bob Ferguson (Leonardo DiKaprio), nekadašnji revolucionar, živi izolovan, zarobljen u sopstvenim paranojama. Njegov neprijatelj iz prošlosti, Stiven Lokdžo (Šon Pen), vraća se u trenutku kada Bobova ćerka Wila nestaje. Film nas vodi kroz složene odnose bivših saboraca i neprijatelja, otkrivajući mrežu starih izdaja i novih pretnji.

Najveći obrt dolazi otkrićem da je Lokdžo Wilin biološki otac. Ali Anderson ruši mit o “krvi koja određuje sudbinu”: biološko poreklo ne znači i moralnu obavezu. Wila svoj identitet ne gradi na genetici, već na iskustvu, izborima i borbi koju sama preuzima.

Bob je oličenje revolucionara koji se povukao, prepuštajući se sumnji i samoći. Ali prošlost nije moguće zakopati — njene posledice vraćaju se kroz nasilje koje pogađa njegovu porodicu. Film sugeriše da svaka nedovršena revolucija ostavlja dugove koje sledeće generacije moraju da plate.

Lokdžo, pak, postaje groteskna figura ekstremizma: vođa supremacističkog kluba, čovek koji misli da može da kontroliše mržnju kojom se hrani. Njegov kraj, brutalno ubistvo od strane sopstvene grupe, pokazuje da nasilje nema lojalnost. Ono uništava i sopstvene tvorce.

U završnici filma, Wila preživljava otmicu i obračun sa očevim neprijateljem. Njena odluka da ode na protest u Ouklendu čini se kao mali, ali snažan postupak. Anderson nam poručuje: borba se ne završava bekstvom niti porodičnim pomirenjem. Ona se prenosi, transformiše i nastavlja u društvenom prostoru.

Wila nije više samo kćer revolucionara, niti biološka naslednica neprijatelja. Ona je simbol generacije koja ne poriče prošlost, ali odbija da bude njen talac.

Jedna bitka za drugom može se čitati kao američka parabola: o neuspelim revolucionarnim pokretima, o usponu i padu ideologija, o rasizmu i trajnom nemiru društva. Ali Anderson izbegava da nam da zatvoren odgovor. Njegovi likovi nisu heroji ni zlikovci, već ljudi zarobljeni u matrici istorije.

U tome leži snaga filma: što naslov postaje i dijagnoza i upozorenje. Istorija, kaže Anderson, nije linearni hod ka slobodi. Ona je niz bitaka koje se ne završavaju, već stalno vraćaju — uvek u drugačijem obliku, uvek u novim generacijama.

Možda najozbiljnija uloga Leonarda DiKaprija uz onu iz Vuka sa Vol strita. Šon Pen i Benisi DelToro briljiraju. Odlična je i devojka kojoj ne znam ni ime u ulozi Vile. Muzika koju je radio Džoni Grinvud (Radiohead) je izvanredna. Hipnotička je scena vožnje valovitim američkim pustinjskim drumovima a tu je i mala posveta filmu "Goli u sedlu"

Edited September 29, 2025Sep 29 by Zen

http://cultofghoul.blogspot.com/2025/10/one-battle-after-another-2025.html

Kod 'potentan i pregnantan' sam stao i odmah kupio kartu za bioskop.

Pregnantan je miningom, a potentno je globalno aktuelan.

Evo sveže iz bioskopa.

Di Kaprio dobar, Benisio bolji, Šon Pen maestralan.

Što se filma tiče meni najviše vuče na mešavinu once upon a time in Hollywood I no country for old men. Da me neko pita da prepričam ili o čemu se radi, ne bih znao da kažem a da to ima smisla. Generalno mi deluje da je priča manje bitna i da je samo pozornica za likove koje je bolje analizirati pojedinačno nego kroz samu priču ili međusobnu interakciju koje zapravo ima jako malo.

I za film koji traje skoro 3 sata, samo sam jednom pogledao na sat i to u prvoj trećini filma, tako da i po tome puna preporuka.

Nota bene: i čitao i gledao Skrivenu Manu i nisam baš fan Pinčona.

Film, Cola, kokice...

Solidan film koji ću brzo zaboraviti.

(Svidela mi se Grinvudova muzika.)

17 minutes ago, klimt said:

Film, Cola, kokice...

Solidan film koji ću brzo zaboraviti.

(Svidela mi se Grinvudova muzika.)

Ovo je i moj najcesci komentar na odgledan film poslednjih godina.

Grinvud je svuda, neverovatno koliko razlicitih stvari radi.

16 hours ago, klimt said:

...

(Svidela mi se Grinvudova muzika.)

apsolutni muzicki hajlajt filma mi je dirty work steely dan-a. i instant flashback na jednu od najefektnijih scena iz novijih tv serija, sa muzikom savrseno uklopljenom u pricu, te preljupkom betty gilpin uz dan stevensa - gaslit, gde ide ista stvar, al' u izvedbi pointer sisters. nazalost, ovaj flesbek mi ostavio veci utisak od samog filma...

Ovo je sasvim izvesno najbolji film PTA, koji sam gledao. Svakako je u vrhu uz Boogie Nights i Phantom Thread. Već sa prvih nekoliko kadrova me je kupio, nakon prvih pet minuta bio sam zadovoljan time što se odvija pred očima.

Sklon da referira druge, u prvom kadru referira samog sebe. Tu hladnu svetlost jutra što probija usnulu noć i priziva na posao sumornog radnog dana. Tu pomalo jezivu i tuđu svetlost zore, koja kao jeza ulazi u svet postojanog udobnog enterijera, on ju je sam upečatljivo doneo na počecima karijere, krajem filma o plaćenom ubici u svetu kazina u Las Vegasu.

To mu je prvi kadar. Ali, već sa narednim kadrovima postaje jasno da je posao na koji idu njegovi junaci spektakl jedne njihove borbe. A, svetlost ona hladna, počinje da varira, da se raslojava, da se preoblikuje u duhove reklama, koji dižu radnju, rasplamsavaju borbu i njene pozicije.

Fotografijom je izuzetan, rezom je nepogrešiv, ali kadrove same ume da razvuče u kontru fluidnosti sopstvenog čvrstijeg pripovedanja. Sve vreme je jasno da njegova režija može mnogo u pogledu dinamike pripovedanja radnje i da je jedino pitanje koliko će joj dozvoliti. Kada krenu u jurnjave kolima, jasno mi je odmah da će vožnja biti izuzetno režirana. Ako razvuče kadar, završava ga rezom koji je uvek besprekoran i u jasnoj svesti da se zadržao duže nego što treba, uglavnom da naglasi, i da montažom jasno pomera napred da sustigne.

(Nortrop Fraj pomera Eliotov objektivni korelativ u amblem: "Slovo srama", "Mobi dik", za koji kaže da kao jedinica značenja koči radnju, kao jedinica radnje pomera značenje.) Naprosto, PTA, u maniru klasičnog obrazovanja, svesno razbija dinamiku montiranih sekvenci, koje bi, inače, mogao da režira besprekorno. Naprosto, to je očito. Ako razvlači kadar, to je da ukoči radnju jedinicom značenja, kada radi rez posle njega, radi ga sa svešću i pomerenog značenja amblema i emotivnog iskustva objektivnog korelativa. Svetlost raslojena u linije, plete lingvistiku marketinga. Gleda majmun sebe u zrcalo, što bi rekao onaj Njegošev epohalni optimista...

Likovi su izuzetno promišljeni, ostvaruje ih u elipsama, pogotovo lik Leonarda DiCapria. Likom Seana Penna prelazi u čistu satiru i, kao i obično kada PTA ode previše u satiru, valja biti oprezan po pitanju nekih kritičkih tendencija.

Spacijalizacija mu i, inače, leži. Kod njega nikada nije toliki problem da izgradi izuzetan mitski prostor, uglavnom ume da bude pitanje u kojoj meri je taj prostor isuviše proizvoljan u odnosu na kritičke uvide na koje pretenduje. Ovde prostor prilično uspešno uspostavlja kao parodiju iz koje isplivavaju neke istine, inače zatrpane sumornim sivilom svakodnevnih nužnosti. Lepo i razigrano evocira fraze roditeljskih manira u dramski uzbudljive situacije likova okruženih stvarnim i spektakularnim opasnostima.

Kao što već rekoh, kompozicije kadrova su mu besprekorne, ali bih dodao jedan primer. Kada Perfidija zaplovi putem majke, ona je uglavnom oštra u kadru, dok su drugi likovi i okolina uglavnom van fokusa. Recimo, razgovara sa DiCapriom, on je u istom fokusu kao i okolina, ona je u uvek u svom fokusu. Sve to vodi do trenutka kada se susretne sa odraslom ćerkom. U prelepo složenom totalu, njih dve stoje u kadru u fokusu jasne skupa sa prostorom, dok je mutan njihov odraz u velikom ogledalu.

Film je pun toga o čemu se da pričati, ima se mnogo toga za uočiti. Recimo, plaćeni ubica nosi sat naopačke tako da mu je kaiš istaknut na zglobu ruke, a sam sat zaklonjen. On toliko ostaje zaklonjen da plaćeni ubica, kada krene da uđe u kola, kao da skriva golotinju, stidljivo izvrne ruku da mu se i dalje ne bi video sat.

Bilo kako bilo, odličan film. Ja sam ovde uglavnom najviše zakerao PTA, ali ovo je izuzetan film. Vredi otići u bioskop i videti ga. Lično, gledao sam ga u Sali 2 Doma Sindikata i mogu da kažem da je vrlo lep ugođaj popodnevne projekcije. Mala, funkcionalna sala, slika precizno preko celog ekrana, okvira 16:9.