4 minutes ago, Dimitrije said:

Beara bi danas bio linijas. Ali njegov ispisnik Srdjan Mrkusic je bio daleko ispred linije i ispred svog vremena. Mrka bi i danas bio smatran dobrim golmanom.

Ma, OK, pricamo o fudbalskim legendama. Samo kazem da uporedjivati tadasnji fudbal sa danasnjim nije bas najpametnije poredjenje.

1 hour ago, Dimitrije said:

A na sta lici ovo sto ste napisali? Odvratno, prostacki, palanacki.

Naprosto je glupo i savrseno odaje psiholoski profil no name navijaca sa drustvenih mreza koji nikada nista u zivotu nije uradio vredno paznje. "Ako se rezultatima moze nazvati rutinsko osvajanje domace lige i tu i tamo neka pobeda u Ligi Sampiona i Ligi Evrope" napisa covek i ne trepnu, kao da navija za Real iz Madrida a ne za Zvezdu. Milojevicu se svasta moze zameriti ali ponekad o coveku dovoljno govori profil ljudi koji ga kritikuju. Ovo je uzasna sredina, unesrecena, promasena, u pojam ubijena i vazda svacim nezadovoljna zajednica koja ne ume nicemu da se obraduje, kojoj je svaki uspeh neka teorija zavere a svaki poraz dokaz da je porazeni obicni nemac pojma. Potpuno razumem zasto se nijedan trener ne moze duze zadrzati na nasoj klupi bez ozbiljnog rizika po zdravlje, raditi za takvu publiku mora da je izvor nevidjenog stresa.

Milojevic nije dobar fit za ono sto Zvezda relativno neuspesno i nedovoljno odlucno zeli da bude kao klub, sasvim je prosecan, rigidan i tvrdoglav trener koji se tesko menja i kad god je u frci vrati se u ljusturu onoga gde se oseca najsigurnije, a to je vodjenje inferiornog tima i cedjenje rezultata na takticke smicalice a ne na superiornu igru. On je takodje trener koji je u karijeri postigao i zaradio vise nego sto vecina njegovih kriticara moze i da zamisli, kad ode iz Zvezde lako ce naci posao negde u Grckoj ili na Kipru u nekoj od manje kvalitetnih ekipa iz donjeg dela tabele sa kakvima je navikao da radi i pravi rezultate iznad ocekivanja i nominalnog kvaliteta tima. Mislim da i on zeli da ode iz Zvezde i da mu je dosta svega ali zeli da ode kao pobednik i da ostavi Zvezdu u dobroj poziciji novom treneru, kao sto je i prvi put uradio. Sto se Lige Evrope tice tu je uspeo, ostaje da se vidi sta ce da uradi u poslednja dva kola prvenstva.

Sto se njegove pismenosti tice, zaista ne mislim da na to ne treba obracati paznju u ovom slucaju. Neko ko nema bas najjasniju ideju kako se koriste znakovi interpunkcije po pitanju elementarne pismenosti nema kredibilitet kao kriticar i bolje bi uradio da ponovo prelista udzbenik iz srpskog jezika za sesti razred osnovne skole, umesto sto se bavi time sa koliko "predikata" Milojevic moze da sklopi recenicu. Svako, naravno, ima pravo na svoje misljenje ali su mnoga misljenja precenjena.

Miloje, na svoju nesreću, vodi ekipu koja iz nedelje u nedelju igra protiv rivala čiji kvalitet ide iz jedne krajnosti u drugu, od skromnih domaćih protivnika do timova projektovanih za Evropu. Taj raspon je toliko širok da ga primorava da stalno menja pristup i mentalitet, često u razmaku od svega par dana. Nije to nikakva ekskluziva rezervisana samo za njega, ali je svakako specifičnost za koju on očito ne poseduje potrebnu širinu.

U tom smislu me je današnja utakmica prijatno iznenadila, ne toliko (ili uopšte) zbog izuzetne igre, već zato što je ekipa delovala usredsređeno i spremno da sprovede plan. Pobedu smo izvukli onako kako u ovom trenutku jedino i možemo, imajući u vidu jasne i lako skautirane nedostatke ovog tima i predvidljive načine na koje protivnik može da napadne ovakvu postavku kada se dobro pripremi.

Reakcija igrača posle meča u to ime, govori više od svega što se dešavalo tokom utakmice. To je Milojevićev trenerski pečat koji se ne meri taktikom, već načinom na koji je ekipu držao na okupu i pripremio da odigra meč u skladu s idejom koju je postavio.

Mimo utakmice, on će uvek prvo biti Ćaći, pa tek onda solidan fudbalski trener. Kad kažem Ćaci, tu ponajmanje mislim na skromno obrazovanje i traljavu koordinaciju misli i izraza, očekivati erudite i elokventne govornike u okvirima profesionalnog sporta danas, uprkos izuzecima, potpuno je promašena tema. Ne izdvaja se on ni po tome ni po neukusnom insistiranju na religioznom fanatizmu nego zato što se dripac podbočio i svesno zauzeo za OKG. Tu je tresnuo na ispitu i ostao kandidat za čoveka.

Selta do naseg meca sa njima ima 8 ili 9 utakmica, Malme bi stvarno mogao biti prava sansa, da se ekipa odmori, zalijeci i spremi.

Gledam dosta iznenadjenja ima tj prije ce biti da je liga ujednacena, npr i Steaua koju su svi opljuvali (ne nuzno ovde) dobila Fejenord .

Posebno mi je drago zbog dobre partije Rodrigaa, vidjelo se od pocetka da zna i da ima rutinu, ali nekako je upao u diskontinuitet i nastupa i igara. Tiknizjan isto odlican u oba pravca, dobro su on i Milson drzali lijevi bok, brat Seol standardan desno.

Uh, Rodrigao je u nekim situacijama tragičan. U skoku je izdominirao, ali je sve ostalo u defanzivi baš tanko. Otišao sam po čašu vode kad sam video kako je kao eksponat ispratio onu akciju koju su nam prodali na početku, kad je onaj izašao sam. Najgore je što takve navike nisu plod neuigranosti i teško su ispravljive. Ali šta je tu je, momak je poginuo na terenu i svaka mu čast.

Edited December 12, 2025Dec 12 by kralj

Sturm je btw. sampion Austrije 2 sezone u nizu, klub koji je prekinuo desetogodisnju dominaciju Salcburga. Kod kuce ove sezone imaju pobede nad Bodom i Rendzersom i remi sa Forestom, ali protiv popularne milojevke nisu imali sansi.

Interesantno kako smo pocetak drugog poluvremena odredili kao period u kom lovimo gol, visio je u vazduhu tih 10-15 minuta. To govori da milojevka nije samo nekakav slucajan hrkljus nego pazljivo proracunata kontrola rizika gde je pronadjen optimalan odnos za uspesne rezultate u evropi.

Ivanić mi je izgledao daleko bolje na 10ci, šteta što smo morali čekati 6. kolo LE da ga konačno vidimo na poziciji koja mu je prirodna. Arnautović ipak obnovio povredu, nažalost ali bilo je za očekivati. Duarte se brutalno srozao u odnosu na ono što je pružao prva 2 mjeseca ove sezone.

Nama trebaju bar 2 krila, od toga najamanje jedno (desno) za prvu postavu.

Edited December 12, 2025Dec 12 by Spike

Dosta dobra evro jesen. Ne računajući Linkoln odigrano je 10 utakmica, sa Pafosom u Bg je bilo loše, sa Bragom grozno, ostalih 8 od korektnog do vrlo dobrog, ne i odličnog. Zvezda je našla svoju nišu™ u Ligi Evrope i tu je ravnopravna, uz pojačanja na krilu može da se pobije za plasman u osminu finala, pa i tu da bude egal. To je ok, mada mislim da je sa ovom količinom potrošenog novca morala da bude konkurentnija i u Ligi šampiona, ali za to je potrebno podići klub stručno i organizaciono na viši nivo, da se ne prodaje na prvu ponudu. Čini se da i domaća liga postaje malo konkurentnija, timovi izlaze protiv Zvezde malo hrabrije i odlučnije (nazovimo to tako) pa to koristi i samoj Zvezdi u Evropi.

Mateus je bog.

Kada u ekipi imaš dva izrazito ofanzivna beka, struktura postaje agresivnija po bokovima, ali i defanzivno izloženija. To automatski proizvodi nekoliko taktičkih posledica, tranziciona odbrana postaje kritična tačka, pa centralni štoperski par mora imati brzinu, anticipaciju i dobru startnu poziciju kako bi davao vreme ekipi da se konsoliduje.

Ipak, najveće opterećenje preliva se na zadnje vezne. Oni moraju stabilizovati sredinu terena, zatvarati kanale koje bekovi ostavljaju iza sebe i diktirati ritam povratne organizacije. U takvom sistemu, ta dvojica praktično postaju ključni balans celog tima.

Rade ima taj kvalitet, za Džordža Fridriha Hendla nisam siguran, ali teorijski taj deo tima je solidno koncipiran uz dodatak box-to-box igrača kakav ume da bude Timi. Mićko je tu višak, trebaju nam pored ove trojice još 2 krila koja će da razvlače protivnika koliko je teren širok.

1 hour ago, samo_opusteno said:

Sturm je btw. sampion Austrije 2 sezone u nizu, klub koji je prekinuo desetogodisnju dominaciju Salcburga. Kod kuce ove sezone imaju pobede nad Bodom i Rendzersom i remi sa Forestom, ali protiv popularne milojevke nisu imali sansi.

Interesantno kako smo pocetak drugog poluvremena odredili kao period u kom lovimo gol, visio je u vazduhu tih 10-15 minuta. To govori da milojevka nije samo nekakav slucajan hrkljus nego pazljivo proracunata kontrola rizika gde je pronadjen optimalan odnos za uspesne rezultate u evropi.

To je jedan od trademark detalja "milojevke", dva puta po 15-20 minuta (jednom po poluvremenu) zestokog pritiska ili manje ako pritisak u tim periodima urodi plodom a ostalo tiha patnja i spasavaj se ko moze u plitkoj zoni. Tako igramo s njim u Evropi od 2017, tako smo dobili brojne utakmice protiv kvalitetnijih protivnika, tako smo dobili i juce. To je vacaroski, sicardzijski, dugorocno luzerski fudbal i zato ga vecina navijaca ne voli, a sa njim ne voli i Milojevica koji ga je doktorirao, ali na kratke staze je ponekad jedini nacin da se dobije bolji, jaci, brzi i takticki pismeniji protivnik.

Da bi se Milojevic objasnio kao trener mozda bi najpre trebalo poceti od Fejenordovog gostovanja u Rumuniji i poraza zacinjenog sa primljena cetiri gola od ekipe koja je sa igracem vise protiv nas izgledala kao najbednija grupa gradjana koja je ikada istrcala na Marakanu, zbog cega smo tu pobedu protiv njih sa igracem manje uzeli zdravo za gotovo kao nesto sto se podrazumeva. Tesko da je bilo ko ocekivao da ce ta ista bedna grupa gradjana da spakuje cetiri komada timu u kojem igra izvesni reprezentativac Juzne Koreje koji je ostao u secanju ciganima kao najvece strano pojacanje ikada a sa klupe ga vodi jedan od najinteligentnijih i najkreativnijih napadaca koje je Premijer liga ikada videla.

Drugi deo objasnjenja nudi niko drugi do Djenaro Gatuzo. Taj mali, nabijeni, zdepasti, kockasti nemac pojma koji je izgledao vise kao nizi pripadnik Kamore nego profesionalni fudbaler i nije umeo da uspesno doda loptu prvom do sebe a da to ne bude religijski praznik i pored toga je igrao standardno u sampionskom timu Milana i reprezentaciji Italije. Bilo je mnogo boljih igraca na njegovoj poziciji ali dobri Djenaro je igrao uvek iako je sami pogled na njegov nacin igre i fudbalsku eleganciju izazivao mucninu kod svakog ko voli i poznaje fudbal. Razlog zasto je on igrao a ne neki od njegovih briljantnih savremenika na istoj poziciji je jednostavan, Gatuzo je u jednom jedinom segmentu igre bio najbolji igrac na svetu u svojoj generaciji - kvarenju protivnicke igre brutalnom, prljavom i bolno upornom markacijom na najboljim protivnickim igracima. Kao sto niko nije voleo da gleda Gatuza jos manje je voleo da igra protiv njega, ko god je igrao fudbal makar ispred zgrade zna kakva je napast igrati protiv takvog igraca koji ti stalno dise za vratom, ima bogougodnu filozofiju da lopta moze da prodje ali covek nikad i ima cvrstinu postanskog sanduceta.

Milojevic je trenerski Djenaro Gatuzo. On ne zna mnogo fudbala i njegove ekipe nikada ne igraju lep, uzbudljiv i dopadljiv fudbal ali je taj jedan sklop taktickih zamisli koji popularno zovemo "milojevkom" doveo do savrsenstva. On kad ima ekipu koja ne mrsi i izvodi krive Drine na terenu vec radi iskljucivo ono sto joj se kaze u stanju je da pobedi neuporedivo kvalitetnije ekipe od sebe a da tebi kao navijacu posle utakmice ostanu samo neverica, glavobolja, frustracija, gorak ukus u ustima i osecaj da smo imali neverovatnu srecu da pobedimo. Nacin na koji Milojevic to radi je besprekorni skauting protivnickih napadackih avenija (pedantni strucnjak) i stvaranje igre cija je glavna ambicija da razmontira te napadacke sheme a onda u kracim stintovima od po petnaestak minuta navali kao smrt na babu i za veoma kratko vreme stvori veliki broj sansi protiv zbunjenog protivnika koji je uljuljkan i razmazen sopstvenom superiornoscu. Krasnodar, Keln, Kopenhagen sa deset igraca, Salcburg, Arsenal u gostima, Liverpul, prvi Young Boys, cak i PSG u Beogradu u jednom periodu, Lil, sve te utakmice su imale isti scenario i na svim tim utakmicama su kvalitetnije ekipe od nas izgledale kao da im je neko oduzeo talenat. Ne radi uvek i ne radi protiv svih, pogotovo obicno ne radi protiv mnogo boljih ekipa, ali kad se pogleda Milojevicev track record njemu je vise puta uspelo nego sto nije.

Medjutim, jos krajem Milojevog prvog mandata postalo je jasno da Zvezda niti treba tako da igra niti ima personal za to i cela stvar sa tim saznanjem se ponovila onda kad smo se resetovali posle Bahara i vratili na Milojevicev sistem. To je jeftin, rigidan autsajderski sistem za jeftine timove koji trosi kvalitetne igrace tako sto ih prekraja u ono sto oni nisu i ne umeju da igraju a oslanja se na takozvane igrace zadatka sa striktnim pozicijama poput Serifa, Boacija, Seola, Elsnika, Djige koji cvetaju u sistemu sa malo informacija i malo varijacija u igri i one koji su u tom sistemu godinama. Iz tog razloga gledamo i cudimo se tome sto Ivanic ili Handel igraju krila, sto Elsnik igra beka, sto Krunic igra stopera, sto Milson igra na pogresnoj strani i slicno. Jednostavno se igraci zrtvuju sistemu, igraju ono gde su slabiji jer sistem tako zahteva i ukupna igra tima je samim tim slabija i podredjena taktickim ciljevima za ovu ili onu utakmicu. Ako je igrac polivalentan ili mu se jos trazi pozicija, poput Maksimovica, Kostova ili Handela, taj ce igrati tamo gde ostane prazno mesto kad se ostala mesta popune. Zato je Milojevic toliko voleo i gurao Olajinku, sluzio mu je kao profesionalni popunjavalac pozicija na svoju stetu.

Povratak Milojevica na klupu Zvezde je bio strateska greska, ne zbog rezultata i bodova u Evropi jer to Milojevic isporucuje, vec zbog toga sto smo izgubili par godina tranzicije tapkajuci u mestu i igrajuci taj cinicni day-to-day fudbal istovremeno kupujuci kvalitetne igrace da bismo ih satirali obavezama koje oni nisu uvek sposobni da ispune ili jesu ali ih to cini slabijim igracima od onoga sto mogu da budu. Vreme je da se sa tim prestane, Milojevic vise od ovoga sto nudi ne moze da ponudi i to svi znamo godinama. Njegov opstanak na klupi manje govori o struci u Zvezdi a mnogo vise o ambicijama i strategiji kluba.

10 hours ago, harper lee said:

Laki, ti stalno imas neke grandomanske izjave tog tipa. Mateus je vrhunski golman i da ostanemo na tome, Dika i Ljukovcan su branili pre skoro pola veka i fudbal se isuvise promenio za to vreme da bi mogla da se prave takva poredjenja.

Pravi Dika je bio prvi golman kog sam gledao u Zvezdi i koga pamtim.

Od tada do danas golman sa najvećim uticajem na Zvezdine rezultate za mene je Milan Borjan.

Mateus je na dobrom putu da ga prevaziđe.

Posle '92. znatno se promenio stil Zvezdine igre i golmani su počeli da imaju značajniju ulogu.

Pre toga golman Zvezde je bio mnogo manje bitan.

Možda je dobra i ta paralela sa Gatuzom, premda prilično kreativna.
Još jedna komponenta te paralele je leadership koji ih očigledno povezuje. O Gatuzovom se što se toga tiče maltene sve zna, Kafu je govorio kako se u početku smejao kad bi Gatuzo krenuo da urla na njega, optužujući ga da nije tamo gde je poslao loptu, ali je vremenom baš svojom borbenošću i liderstvom uticao na to da ovaj produži karijeru još nekoliko sezona, uteravši je u 5. deceniju. Sve to i ne bi bilo toliko neobično da Kafu nije najveći majstor koji je ikada igrao na svojoj poziciji, tehnički superiorniji od 95% desetki, a saigrač koji mu je na tako specifičan način imponovao na stadionskom predstavljanju se nije usuđivao da pimuje.

Često imam utisak da Miloje ima sličan lideršip u krvotoku. On je jedan od onih likova koji bi svojom harizmom čoveka poput mene pozivom na juriš oterao pravo u dezertere, ali tamo gde je stvarno bitno vojnici ginu za njega, a ova besramna uprava nije u stanju ni da okrnji taj generalski autoritet kada dođe do borbe na terenu.

Edited December 12, 2025Dec 12 by kralj

2 hours ago, harper lee said:

To je jedan od trademark detalja "milojevke", dva puta po 15-20 minuta (jednom po poluvremenu) zestokog pritiska ili manje ako pritisak u tim periodima urodi plodom a ostalo tiha patnja i spasavaj se ko moze u plitkoj zoni. Tako igramo s njim u Evropi od 2017, tako smo dobili brojne utakmice protiv kvalitetnijih protivnika, tako smo dobili i juce. To je vacaroski, sicardzijski, dugorocno luzerski fudbal i zato ga vecina navijaca ne voli, a sa njim ne voli i Milojevica koji ga je doktorirao, ali na kratke staze je ponekad jedini nacin da se dobije bolji, jaci, brzi i takticki pismeniji protivnik.

Da bi se Milojevic objasnio kao trener mozda bi najpre trebalo poceti od Fejenordovog gostovanja u Rumuniji i poraza zacinjenog sa primljena cetiri gola od ekipe koja je sa igracem vise protiv nas izgledala kao najbednija grupa gradjana koja je ikada istrcala na Marakanu, zbog cega smo tu pobedu protiv njih sa igracem manje uzeli zdravo za gotovo kao nesto sto se podrazumeva. Tesko da je bilo ko ocekivao da ce ta ista bedna grupa gradjana da spakuje cetiri komada timu u kojem igra izvesni reprezentativac Juzne Koreje koji je ostao u secanju ciganima kao najvece strano pojacanje ikada a sa klupe ga vodi jedan od najinteligentnijih i najkreativnijih napadaca koje je Premijer liga ikada videla.

Drugi deo objasnjenja nudi niko drugi do Djenaro Gatuzo. Taj mali, nabijeni, zdepasti, kockasti nemac pojma koji je izgledao vise kao nizi pripadnik Kamore nego profesionalni fudbaler i nije umeo da uspesno doda loptu prvom do sebe a da to ne bude religijski praznik i pored toga je igrao standardno u sampionskom timu Milana i reprezentaciji Italije. Bilo je mnogo boljih igraca na njegovoj poziciji ali dobri Djenaro je igrao uvek iako je sami pogled na njegov nacin igre i fudbalsku eleganciju izazivao mucninu kod svakog ko voli i poznaje fudbal. Razlog zasto je on igrao a ne neki od njegovih briljantnih savremenika na istoj poziciji je jednostavan, Gatuzo je u jednom jedinom segmentu igre bio najbolji igrac na svetu u svojoj generaciji - kvarenju protivnicke igre brutalnom, prljavom i bolno upornom markacijom na najboljim protivnickim igracima. Kao sto niko nije voleo da gleda Gatuza jos manje je voleo da igra protiv njega, ko god je igrao fudbal makar ispred zgrade zna kakva je napast igrati protiv takvog igraca koji ti stalno dise za vratom, ima bogougodnu filozofiju da lopta moze da prodje ali covek nikad i ima cvrstinu postanskog sanduceta.

Milojevic je trenerski Djenaro Gatuzo. On ne zna mnogo fudbala i njegove ekipe nikada ne igraju lep, uzbudljiv i dopadljiv fudbal ali je taj jedan sklop taktickih zamisli koji popularno zovemo "milojevkom" doveo do savrsenstva. On kad ima ekipu koja ne mrsi i izvodi krive Drine na terenu vec radi iskljucivo ono sto joj se kaze u stanju je da pobedi neuporedivo kvalitetnije ekipe od sebe a da tebi kao navijacu posle utakmice ostanu samo neverica, glavobolja, frustracija, gorak ukus u ustima i osecaj da smo imali neverovatnu srecu da pobedimo. Nacin na koji Milojevic to radi je besprekorni skauting protivnickih napadackih avenija (pedantni strucnjak) i stvaranje igre cija je glavna ambicija da razmontira te napadacke sheme a onda u kracim stintovima od po petnaestak minuta navali kao smrt na babu i za veoma kratko vreme stvori veliki broj sansi protiv zbunjenog protivnika koji je uljuljkan i razmazen sopstvenom superiornoscu. Krasnodar, Keln, Kopenhagen sa deset igraca, Salcburg, Arsenal u gostima, Liverpul, prvi Young Boys, cak i PSG u Beogradu u jednom periodu, Lil, sve te utakmice su imale isti scenario i na svim tim utakmicama su kvalitetnije ekipe od nas izgledale kao da im je neko oduzeo talenat. Ne radi uvek i ne radi protiv svih, pogotovo obicno ne radi protiv mnogo boljih ekipa, ali kad se pogleda Milojevicev track record njemu je vise puta uspelo nego sto nije.

Medjutim, jos krajem Milojevog prvog mandata postalo je jasno da Zvezda niti treba tako da igra niti ima personal za to i cela stvar sa tim saznanjem se ponovila onda kad smo se resetovali posle Bahara i vratili na Milojevicev sistem. To je jeftin, rigidan autsajderski sistem za jeftine timove koji trosi kvalitetne igrace tako sto ih prekraja u ono sto oni nisu i ne umeju da igraju a oslanja se na takozvane igrace zadatka sa striktnim pozicijama poput Serifa, Boacija, Seola, Elsnika, Djige koji cvetaju u sistemu sa malo informacija i malo varijacija u igri i one koji su u tom sistemu godinama. Iz tog razloga gledamo i cudimo se tome sto Ivanic ili Handel igraju krila, sto Elsnik igra beka, sto Krunic igra stopera, sto Milson igra na pogresnoj strani i slicno. Jednostavno se igraci zrtvuju sistemu, igraju ono gde su slabiji jer sistem tako zahteva i ukupna igra tima je samim tim slabija i podredjena taktickim ciljevima za ovu ili onu utakmicu. Ako je igrac polivalentan ili mu se jos trazi pozicija, poput Maksimovica, Kostova ili Handela, taj ce igrati tamo gde ostane prazno mesto kad se ostala mesta popune. Zato je Milojevic toliko voleo i gurao Olajinku, sluzio mu je kao profesionalni popunjavalac pozicija na svoju stetu.

Povratak Milojevica na klupu Zvezde je bio strateska greska, ne zbog rezultata i bodova u Evropi jer to Milojevic isporucuje, vec zbog toga sto smo izgubili par godina tranzicije tapkajuci u mestu i igrajuci taj cinicni day-to-day fudbal istovremeno kupujuci kvalitetne igrace da bismo ih satirali obavezama koje oni nisu uvek sposobni da ispune ili jesu ali ih to cini slabijim igracima od onoga sto mogu da budu. Vreme je da se sa tim prestane, Milojevic vise od ovoga sto nudi ne moze da ponudi i to svi znamo godinama. Njegov opstanak na klupi manje govori o struci u Zvezdi a mnogo vise o ambicijama i strategiji kluba.

Лепо си то описао. Волео бих прочитати твоје мишљење о тренерском профилу Дејана Станковића. Неспорно је да смо под њим играли лепши фудбал него под Милојевићем у оба мандата и да смо лако излазили на крај са екипама нивоа попут Штурма. Са друге стране имали смо и одлична издања против великих екипа типа Милан и Ренџерс те сезоне. Међутим, у квалификацијама за Лигу шампиона дешавао нам се Пафос сваке године (Шериф и Макаби) и у том смислу сам стекао утисак како Станковић није умео да изнесе улогу фаворита у квалификацијама и да одигра на резултат.

2 minutes ago, Хетерија said:

Лепо си то описао. Волео бих прочитати твоје мишљење о тренерском профилу Дејана Станковића. Неспорно је да смо под њим играли лепши фудбал него под Милојевићем у оба мандата и да смо лако излазили на крај са екипама нивоа попут Штурма. Са друге стране имали смо и одлична издања против великих екипа типа Милан и Ренџерс те сезоне. Међутим, у квалификацијама за Лигу шампиона дешавао нам се Пафос сваке године (Шериф и Макаби) и у том смислу сам стекао утисак како Станковић није умео да изнесе улогу фаворита у квалификацијама и да одигра на резултат.

Stankovicev fudbalski pedigre i znanje nikada nisu bili sporni, da je samo mirno sedeo i slusao sta mu govore treneri vec bi to bilo dovoljno da sazna sve tajne fudbala jer su ga trenirali neki od najvecih trenera danasnjice i odrastao je u italijanskom fudbalskom sistemu koji je po pitanju taktike jedan od tri najkonciznija sistema na svetu. Problem sa njim su njegov karakter i psihicka stabilnost. Stankovic je motivator kamaraderijskog tipa, on voli svoje igrace i poginuce za njih kao sto bi i oni za njega, ali taj pristup moze da bude opasan iz dva razloga: 1. ekipi je u gustim situacijama potrebniji mir i hladan autoritet na klupi nego neko ko ce na njihovu nervozu da doda jos i svoju i 2. igraci su kvarljiva roba i umeju taj burazerski pristup da zloupotrebe.

Serif i Makabi mu ja ne bih uzimao kao minus, bar ne preveliki. Serif je u trenutku kad smo igrali protiv njih jednostavno bio bolji, cvrsci, uigraniji i jaci tim, sto je i pokazivao nekih par meseci posle tog dvomeca dok hajp nije splasnuo. Mi smo, na zalost, naleteli na njih kad su bili na vrhuncu, vec tri-cetiri meseca iza toga bismo ih lagano otresli. Makabi je obe utakmice takticki bio odlicno pripremljen sa nase strane, samo su nas Kangino i Borjanovo pomracenje uma sprecili da na Marakani ne odemo sa 3:0 na pauzu u poluvremenu, posle cega bismo mogli da skratimo teren i sprecimo da izgubimo zbog tragikomicne fizicke spreme nasih igraca u odnosu na Baharove koja nas je na kraju kostala ispadanja.

Stankovic, po mom misljenju, nije bolji trener od Milojevica ali je raznovrsniji, kreativniji i nije pocinjao trenersku karijeru u manjim klubovima vec je direktno iz kopacki velikog kluba krenuo u trenersku avanturu, sto znaci da se njegova fudbalska filozofija bitno razlikuje od Milojeve. Problem je sto njegov eventualni dolazak na klupu ne menja nista znacajno u poslovanju i orijentaciji kluba i po meni je samo gubljenje vremena. Pozitivna stvar je sto je veliki prijatelj sa Arnautovicem i dobro poznaje Krunica, tako da svlacionica nece biti problem. Ti treneri-drugari su super kad stvari idu dobro ali mogu da budu veoma zajebani ako pomisle da si ih izdao i da zloupotrebljavas njihovo poverenje, tako da bi i Radonjic vrlo brzo zavrsio karijeru kod nas.

Krace receno, sigurno cemo igrati nesto bolji fudbal i lepsi za gledanje nego sada ali je sve to presipanje iz supljeg u prazno. Zvezda mora da odluci kakav klub zeli da bude a ta odluka nije do trenera vec do uprave.