Već nekoliko puta pišem brišem, lično je i ne želim da patetišem, ali baš boli.

 

Ćao dečaku iz Borova. Deda i tata Partizanovci su bili tako ponosni na Mihu, smarali su naokolo odakle je, i ko je hteo da sluša i ko nije. Onda unuk Partizanovac nije imao izbora nego da ga voli i raduje se njegovim i Zvezdinim uspesima. Borova mojih letnjih raspusta više nema, prerano otišao deda, prerano otišao tata, prerano ode Miha. Meni ostaje dok sam tu da smaram naokolo o dragim Borovčanima, i ko hoće da sluša i ko neće. 

I mene je potresla vest, iako se ocekivao ishod kad'-tad'. 

 

Sinisa Mihajlovic je bio nenadjebiv tip koji je za mene licno bio heroj detinjstva zbog Zvezde, razlog sto sam poceo da simpatisem Romu, da budem ponosan sto neki nas igrac reseta i u dresu Sampdorije, kasnije kao komadant Lacija gde je glavni od najgorijih na svetu (Kouto, Simeone, Stam,...) iako sam ostao veran Romi. 

 

Vremenom sam popizdeo na njega zbog reprezentacije, pogotovo na EP gde smo sa njim primi 13 komada, a bez njega nula. Imao je neki stav da je glavni baja u gradu, ali nekako je falio taj reprezentativni uspeh. 

 

Kasnije je postao selektor i posle pocetnog unistavanja Velsa i Skota, napravio je gluposti (poraz u Skoplju), glupiranje pred Zagreb sa neverovatnim timom (sa sve Scepakadabrom). Posle poraza od Belgije, veze nekoliko odlicnih meceva. Koliko me je nervirao u prvom delu kvalifikacija, toliko smo u drugom delu istih kidali. Na zalost, nije nastavio selektorski posao zbog pritiska javnosti koji je sam sebi nabacio glupostima u Skoplju i u Zagrebu. 

 

Nekako je Sinisa M. uvek bio takav. Nekakvi antiheroj koga ces da kunes i u koga ces da se kunes. 

 

Pocivaj u miru

 

P. S. Hvala za sve titule koji nam doneo

Edited December 16, 20222 yr by Pokojni Zvonce

 

Edited December 17, 20222 yr by Plajvi

Podsjetila me je ova slika - gledao sam ih paru jednom uživo kao protivnike, kada su 98. gostovali na JNA sa tada strašnim Laciom (sa Manćinijem, Salasom, Nedvjedom, Koutom..). Tribine su bile predvidljivo grube prema obojici, a vratilo se u sportskom duhu Stankovićevim golom i Mihajlovićevim kornerom u akciji za pobjedonosni šut Lacijala. Odlična utakmica u blatu do grla.

 

Davno sam prestao da idem na stadione upravo zbog manira "navijanja", ali je ovaj tužni povod ipak izvukao ljudskost iz blata. Jbga ima neke nade

 

 

 

 

 

 

Pocivaj u miru, legendo

Siniša i Pernambucano su rame uz rame što se tiče titule najboljeg izvodjača slobodnjaka. Stilovi su im doduše bili različiti. Pernambucano je uglavnom bombardovao odozgo, a Siniša je često izvodio onaj sjajan trik gde šutne loptu tako da ona padne na travu metar ispred golmana i onda mu odskoči u gol. Čist otrov, vidi se lepo na onoj kompilaciji koju je @Svarog postavio.

 

Ono “malo više” što je Siniša imao je bio super-ubojit centaršut kada je slobodnjak iskosa. Toga nema u kompilacijama a redovno je sejao paniku protivničkim odbranama u Seriji A. Bonus primer te panike su ona dva centaršuta na Maksimiru, koja su odvela SRJ na EURO2000.

 

I onaj slobodnjak pred kraj, gde Ladić nije ni postavio zid jer je bilo 35-40 metara komotno, i zamalo je dobio golčinu pod prečku. I Šuker koji odmah posle toga, dok utakmica i dalje ide, prijateljski baca peticu Siniši sa kezom od uveta do uveta iako je njegov tim na rubu ispadanja.

 

Ono što je napravio u Italiji je nešto posebno. Od prekomande sa krila na štopera, i značajnog produženja karijere prvotimca u najvećim klubovima, do trenerske biografije.

 

Veliki car je bio. Počivao u miru.

roberto karlos je brazilski siniša. RIP majstore.

27 minutes ago, Redoran said:

Siniša i Pernambucano su rame uz rame što se tiče titule najboljeg izvodjača slobodnjaka.

 

Sto ne napisa Juninho iz Liona.

 

Meni je on bio omiljeni igrac ali daleko je on Sinise u slobodnjacima.

R. Karlos je bio palija, ja se ne sećam 2 njegova slobodnjaka sa bar malo tehnike kakvu je imao Bekam npr.

Žuninjo je dao oko 80 golova iz slobodnjaka, skoro pa kao Miha i R.Karlos zajedno.

Miha i Žuninjo su lakše zabijali sa 30 nego sa 18 metara.

Im'o je Miha jos 1 slican presrecan sprint, kad je zavuk'o Paljuki u Sofiji

Pricao je u intervjuu nekom, tuk'o je slobodnjake k'o penale... Ako ceni da golman krece iza zida, prodje k'o Auman, ako ne onda je zvekne preko zida pa sta bude

A znao je i desnom da zategne 
 

 

Edited December 17, 20222 yr by Plajvi

Bese tajna u malom stopalu, neki broj 37 38

Vieri ovo okačio u tributu:

Imao je on odlicnu karijeru ovde, ali ovaj ogroman publicitet i velika zal za preranim odlaskom je miks vise stvari. Samo Maradonina smrt je zauzela slican prostor u medijima i interes I ljudi koji ne prate fudbal. S tim sto je bilo i mnogo kriticara idolatrije lika sa toliko protivrecnim nacinom zivota.Kad je umro Paolo Rosi, najveci posleratni fudbalski mit italije nije dobio ni trecinu ovog prostora. Za to je “zasluzna” opaka bolest koja ga je zaskocila. Zapravo ne bolest, vec nacin na koji joj se odlucio suprostaviti. Odlucan i jak kao stena ali ne krijuci ni u jednom trunutku svoje emociju i ljudsku slabost i patnju. Jedna  neverovatno autenticna osoba koja je imala u sebi neku formulu da je svi vole ili barem postuju. Trenutak kad se vratio na scenu preporodjen I “ozdravljen” je u ocima svakog posmatraca bila pobeda jake volje obicnog coveka, neverovatno jakog  karaktera, ali ipak jednog od nas, nad zastrasujucom smrtonosnom azdajom. I onda odjednom preokret preko noci i tragican kraj. Ovde su to psiholoski primili kao ogroman sok. U smislu “Cemu mi da se nadamo ako je neko jak kao on izgubio tu trku!” Bukvalno su svi bili iskreno potresheni. Od premijerke do moje komshinice bakute koja pojma o fudbalu nema. 

15 hours ago, bags said:

Nisam ga voleo za vreme karijere ni trenerske ni fudbalkse.. Znao sam koliko je velik i sjajan fudbaler ali su me nervirali njegovi politički izbori

 

Izvini Bugs, malo sam ispravio...nisam mu oprostio Slobodana Miloševića

 

Ali sam ga se nagledao na Marakani. Tad je igrao levog beka, mada više neko krilo, ispred Mareta; levo Siniša, desno Dragiša i onda se moliš da na derbiju stanu na 3:0. Mislim da sam za dve sezone propustio možda jednu tekmu u rupi. 

 

Mihina legenda, međutim, nije izgrađena tada.

Sven Jeran Erikson i Miha su redefinisali ulogu centralnog beka - pre Mihe to je bio tzv.libero ili Čistač i igrali su ga neki od najvećih i najinteligentnijih fudbalera za koje znamo: Franc Bekenbauer, prvi među njima. Od naših recimo, Zeka Zajec, Velibor Vasović, Luka Peruzović, Nenad Stojković ili Miroslav Đukić.

 

Miha je bio granični kamen: posle njega ta pozicija naziva se srednji bek i još uvek igra onako kako je on postavio, zajedno sa Eriksonom.

 

Naravno, ta srčanost i stav večitog pobednika, to se ne da naučiti, zato su ga voleli više od drugih. Ona grupna molitva za Mihu u Italiji mi je potpuno promenila percepciju o njegovom značaju, kao i o Italijanima u celini. 

Vieri ovo okačio u tributu:

Kod Lokija na večeru.
Kod Mare na doručak?

Počiv'o u miru