Tehnika i civilizacija

[Heaviside]

Just now, namenski said:

Obrazovanje nije pabircenje znanja i vestina, ma koliko moderna tehnologija olaksala pristup takozvanim izvorima...

Obrazovanje je pre svega sistem, a ne zbudzavanje^tm...

Obaska sto obrazovanje ne pociva na nekima koji ce ovo, a nekima koji ce ono.

Tek se i mase sistematski i sistemski obrazovanih moze ocekivati pojava pravih nekih, osposobljenih za delovanje u modernoj nauci/naucnoj zajednici.

Neki koji iskoče iako nisu imali priliku da budu deo ozbiljnog obrazovnog sistema defitnitvno postoje, nije ih ni malo. Vrhunski stručnjaci koji nisu pohađali univerzitete u klasičnom smislu. Jednostavno nisi u pravu da je tako nešto nemoguće. Nije često ali jeste moguće, a pričamo o velikim brojevima.

 

Ali ne radi se uopšte o tome. Nije obrazovanje samo sistemsko izbacivanje stručnjaka za rad u nauci koji će da reše fuziju. Obrazovanje je i fundamentalno opismenjavanje i sticanje veština koje će ljude izvući iz siromaštva i tu postoji veliki napredak. 

 

Mislim, pričamo o krajnje korisnim alatima koji se uspešno koriste. Niko ne tvrdi da će samo zbog interneta svaki čovek na svetu ima pristup vrhunskom sistemu visokog obrazovanja. 

 

[burekdzija]

15 minutes ago, Weenie Pooh said:

 

Zameraju mu bogami i tretman promenljivih. Ne mogu da pročitam celu knjigu, ali nije me mrzelo da pročitam 21 stranu onog švedskog papira™ koji je potanko analizira.

 

Pazi ovo:

 

Znači, porediš razliku u zaradi prosečnog Amerikanca i prosečnog Meksikanca, i kako to ilustruješ? Logaritamskom funkcijom rasta! Kao, možda jeste tačno da Tex zarađuje šest puta više nego Mex, ali gledaj, vidi, evo, plate im rastu praktično istom stopom! Razlika je gotovo nestala! 

 

To je brutalno neiskreno, svesno obmanjuješ čitaoca, hoćeš da ovlaš baci pogled na grafikon i pomisli, "Gle, pa i nije tako loše ovima dole, tu su negde gde i mi." (Na stranu to što i plate američkog radnika rastu katastrofalno sporo, nigde u skladu sa paralelnim rastom produktivnosti.)

 

Negde je u nivou Vučićevog besramnog hvalisanja podatkom da GDP Srbije raste brže nego GDP Nemačke. 

 

Kažem ti, to je odlika žanra. Gates Foundation finansira bezbroj takvih izdanja godišnje, čisto uterivanje optimizma srednjoj klasi. 

Nije me mrzelo pa sam otvorio knjigu i ovo prosto nije tacno. Prvo u tom delu (sam pocetak) se uopste ne govori o ekonomiji USA i Meksika nego bas na osnovu dva nepovezana primera sa ostatkom knjige o opasnostima koriscenja samo srednje vrednosti u statistici. Dva primera su prosecne ocene muskaraca i zena iz matematike i prosecna zarada u USA i Meksiku. Daje prosto tri nacina gledanja na tu promenljivu, menja skale (da, ukljujuci i logaritamsku) i na kraju daje raspodelu kako bi pokazao da nijedna predstava sama po sebi ne daje celu istinu i cak kaze na osnovu linearne skale izgleda da su USA i Meksiko nebo i zemlja, na osnovu logaritamske vidi skoro i nema razlike (NE DA TVRDI DA SU EKONOMIJE ISTE nego kaze promenom skale je odjednom drugacije) i sa raspodelom se tek vidi da se i delimicno preklapaju. Nigde tvrdnje vidi nije tako lose, nego cak obrnuto, zavisi kako gledas na brojeve ispadne ovako ili onako. Dakle po meni vrlo maliciozna kritika. Ako mi ne verujes slikacu ti obe strane. 

[Heaviside]

11 minutes ago, Weenie Pooh said:

@Heaviside Ne omalovažavam ja programere trećeg sveta korišćenjem izrazom code monkeys, omalovažava ih onaj koji decenijama unazad sleže ramenima i savetuje radnicima "learn 2 code" u nameri da taj deficitarni zanat što više omasovi i pojeftini. 

 

Na individualnom nivou, popularizacija zanata je svakako pozitivna i preporučljiva stvar - bolje da sediš i kuckaš nego da nosiš grede ili čistiš govna. 

 

Na društvenom nivou, pak, apsolutno nijedan problem se time ne rešava. Ne smanjuješ nivo siromaštva tako što prekvalifikuješ fizikalce u programere, firme će ih opet mizerno plaćati ako budu lako zamenjivi. 

Ne, upravo ih ti omalovažavaš tvrdeći da im nema spasa ni ako iskoriste tu jedinu šansu da se obrazuju - firme će ih opet mizerno plaćati. Omalovažavaš i sam taj zanat time što ga izjednačavaš sa sklanjanjem od čišćenja govana, a u stvari se radi o ogromnom skoku što se kreativnosti i upotrebi intelekta tiče u odnosu da fizikalisanje. Pa nek je i plaćeno isto, a nije. Zanemaruješ i to da se prekvalifikovanjem iz zanimanja čije nam usluge sve manje trebaju u zanimanje koje ne uspeva da zadovolji potražnju automatski rešava jedan društveni problem. 

 

Ali ni to nije previše bitno. Ne moraju da uče da programiraju, mogu da uče grafički dizajn ili šta god. Da imaju pristup literaturi iz društvenih nauka ili da dublje kopaju u tehničkoj struci pa da prevaziđu nivo zantilje.

 

Poenta je da zahvaljujući tehnologiju imaju pristup izvorima koji oplemenjuju i pomažu da se poboljšaju životne okolnosti.

[namenski]

3 minutes ago, Heaviside said:

Poenta je da zahvaljujući tehnologiju imaju pristup izvorima koji oplemenjuju i pomažu da se poboljšaju životne okolnosti.

Aman bre  pa to je pos'o tehnologije od kako je prvi medju prvima zapalio prvu vatru i to nije uopste sporno, naprotiv...

Radi se o svojevrsnom civilizacijskom corsokaku u koji smo kao sorta zapali i iz koga ne znamo kako da se iskobeljamo, a sto se vidi vec i golim okom...

Na sve to, tesko da mogu da prodju tvrdnje da je, eto, sve u najboljem redu u najboljem od svih mogucih svetova, samo su potrebne male, kozmeticke izmene...

Nisu, i to znas isto toliko dobro koliko i ja: sve u svemu, nesto ozbiljno ne valja, sad, dal' smo se negde usput zajebali, dal' nas je neko zajeb'o ili zajebava, drugo je pitanje...

[Weenie Pooh]

2 minutes ago, Heaviside said:

Ne, upravo ih ti omalovažavaš tvrdeći da im nema spasa ni ako iskoriste tu jedinu šansu da se obrazuju - firme će ih opet mizerno plaćati.

 

Mislim... ako ih ja omalovažavam time što ističem bazičnu zakonitost tržišta rada - što više kadrova u struci to niže plate - onda dobro™, omalovažavam ih. Ali to su činjenice. Brutalna je i sramotna laž ta ideja koja se implicitno potura mučenicima iz trećeg sveta, to da će masovnom prekvalifikacijom unaprediti životne standarde. Apsolutno neće, a toga su mahom svesni ljudi koji im govore da hoće.

 

2 minutes ago, Heaviside said:

Zanemaruješ i to da se prekvalifikovanjem iz zanimanja čije nam usluge sve manje trebaju u zanimanje koje ne uspeva da zadovolji potražnju automatski rešava jedan društveni problem. 

 

Ne rešava se društveni problem, pobogu, rešava se korporativni problem - omogućava se poslodavcima da manje troše na svoje programere!

 

Kad danas čuješ da neko kaže kako programera nema dovoljno, šta misliš da to znači? Da posao ostaje neodrađen, firme propadaju jer nisu našle kadrove, industrija stagnira? Naravno da ne! Posao bude odrađen, ali za solidne pare! Upravo to je "problem" koji se rešava priučavanjem gladnih masa za koje je sve manje posla na poljima ili u fabrikama - obaveza da se programer dobro plati. Kad ih bude dovoljno, taj "problem" će biti rešen - programer više neće traženo zanimanje, i samim tim više neće biti dobro plaćeno. Halal im rešenje.

 

2 minutes ago, Heaviside said:

Poenta je da zahvaljujući tehnologiju imaju pristup izvorima koji oplemenjuju i pomažu da se poboljšaju životne okolnosti.

 

Svaka čast ako ti zaista misliš da neko ulaže ogromne resurse da bi omogućio masama da se oplemene i poboljšaju životne okolnosti, a ne da bi firmama pomerio decimalni separator za par mesta. Verujem da je to udobna fantazija, dok traje. Nažalost, neće još dugo.

[Weenie Pooh]

5 minutes ago, namenski said:

Na sve to, tesko da mogu da prodju tvrdnje da je, eto, sve u najboljem redu u najboljem od svih mogucih svetova, samo su potrebne male, kozmeticke izmene...

Nisu, i to znas isto toliko dobro koliko i ja: sve u svemu, nesto ozbiljno ne valja, sad, dal' smo se negde usput zajebali, dal' nas je neko zajeb'o ili zajebava, drugo je pitanje...

 

Prilično je jasno šta ne valja - na ideju tehnološke inovacije se sa vremenom društvo sve više i više oslanja, sve veći deo aktuelnih problema transliramo u budućnost u nadi da će ga rešiti neki savršeniji mladi naraštaji, oplemenjeni™ dnk terapijom i hladnom fuzijom. To ne može u nedogled jer tu navodnu svetlu budućnost polako sustižemo, a fuzije i drugih inovativnih rešenja ni od korova.

 

Ja teoretski volim ideju tehnološkog singulariteta koliko i bilo koji drugi štreber, onu ideju da će jednog dana tech gamechanger™ u toj meri da disruptuje™ društvo da mi iz današnje perspektive nismo sposobni ni da zamislimo na šta će to ličiti, da je taj vrli novi svet toliko drugačiji da nam se nalazi iza horizonta - bilo da je utopija ili distopija, za nas je bukvalno nepojmljiva. 

 

Samo što mi ipak živimo ovde i sada, a to nosi određenu odgovornost. Što sam stariji, to me više žulja kad čujem to delegiranje odgovornosti na budućnost. Jako je zgodno za neke ljude, baš im onako dobro dođe da mogu da pravdaju svoje bahaćenje i eksploataciju i mahnitu vožnju nizbrdo idejom "sve će to narod pozlatiti, tamo negde, iza event horizonta". 

[Tpojka]

2 hours ago, Tpojka said:

kojoj nemam puno šta da dodam

 

Ustvari imam. 

Ne vjerujem da resursi mogu tol'ko trajati da bi se izmogl neke men made marvelous pojave. 

A nije da se sad baš nešto grca i u energiji.

[Duhovnost, ljubav i med]

Прошле године у ово време нон стоп су качене студије о ефикасности одређених вакцина, то је тај проток знања који је сада доступан свакоме. Пре 10.000 година људи су морали пешака да иду од своје насеобине до следеће да би пренели информације. Онда су почели да их записују и ручно преписују. ("ресавска школа" ) Па да их штампају на машинама и аутоматски умножавају. И најзад, сада их убацују у дигитални формат и у делићу секунде шире по планети.  Сада имамо нагомиланог знања да не можемо физички да прочитамо све. То просто не може да не произведе напредак у свим областима. Наравно да треба имати и некакву моћ селекције информација. И наравно да наука није једино човеково интересовање, постоје: сујеверја, религије, уметност, спиритуалност, песништво, фантазије, итд. много тога што је изван рационалног света, а што је саставни део људскости. Највећи изазов  "научном свету" је криза спиритуалности, није се појавио ниједан духовни правац, а да није "њу ејџ" помодарство или повратак традиционалним религијским системима, који би испунио празнину људских душа у рационалном, модерном свету. И онда се често људи претварају у животиње у изобиљу, не знају како то изобиље да употребе себи у корист, немају духовни узор. Френк Херберт је у "Дини" лепо предвидео две крајности, Харконени људи-животиње вођени нагонима (храна, секс, блуд, насиље, спољашње физичке сензације) и Атреиди људи спиритуалности (идеје, визије, љубав, пријатељство, унутрашња спознаја) и Сестринство које покушава да некако уједини те две људске еволуцијске крајности. 

[Tpojka]

21 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

In hac habitasse platea dictumst. Sed non risus nunc. Mauris sed tristique mauris, quis lacinia justo. Pellentesque habitant morbi tristique senectus et netus et malesuada fames ac turpis egestas. Nulla placerat erat nec odio egestas mattis. Sed id erat scelerisque, mollis ante eget, dictum nisl. Nulla facilisi. Sed porta vehicula lectus eu efficitur. Praesent faucibus nulla ante, eu eleifend libero gravida vitae. Maecenas vel urna euismod, rutrum libero vel, tincidunt erat. Interdum et malesuada fames ac ante ipsum primis in faucibus.

Integer suscipit laoreet dui sit amet porttitor. Phasellus posuere vitae metus id facilisis. Suspendisse condimentum volutpat suscipit. Највећи изазов  "научном свету" је криза спиритуалности, није се појавио ниједан духовни правац, а да није "њу ејџ" помодарство или повратак традиционалним религијским системима, који би испунио празнину људских душа у рационалном, модерном свету. Vestibulum ante ipsum primis in faucibus orci luctus et ultrices posuere cubilia curae; Praesent nunc mi, blandit eu libero a, ullamcorper viverra metus. Donec finibus sodales lectus, dictum scelerisque sem malesuada vel. Aliquam sed porttitor magna. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut eget nibh ut justo sollicitudin finibus. Pellentesque sapien ante, ullamcorper a efficitur ullamcorper, tempus et risus. In accumsan orci sed feugiat mollis. Nullam tristique accumsan ex id tempor. Sed eget ultrices risus. Morbi rhoncus iaculis molestie. Nulla eget dolor id massa varius interdum non id magna non.

 

Što bi značilo?

[đorđe geprat]

samo ću da kažem da gledajući promene nastale tokom mog života uopšte nisam zadovoljan kud plovi ovaj brod. pored onoga što nije u naslovu topika (ponašanje ljudi - manjak empatije, povećanje egoizma, prerastanje demokratije u anarhiju......) mislim i da ovaj ubrzani razvoj tehnologije podstiče povećanu potrošnju/zamenu kupljenog a ovaj naučni deo mi je potpuno stran i radije bih da se novac utrošen na svemir, naoružanje, robotiku, IT...... utroši na ovozemaljsko poboljšanje elementrnih uslova života. recimo da tehnologija obezbedi da se bar pola sahare ili arabije pokrije solarnim panelima i energija dopremi tamo gde treba.

[Sestre Bronte]

dok sam bio u instituciji, stalno su padale zamarke kako institucija ne sarađuje dovoljno sa privredom, nego eto radimo tu neke naučne stvari koje ne služe ničemu

 

najveća nesreća je kada nauka sarađuje sa privredom

[Duhovnost, ljubav i med]

3 hours ago, Tpojka said:

 

Što bi značilo?

Укратко, главне слабости рационализма и благостања су што поживотињују људе. То је један научни парадокс, са једне стране религије су антинаучне и гуше науку и научну методологију, а са друге стране једна од најлепших људских особина је вера у лепше, неопипљиве, магичне светове, кад то одсечемо из човека, много га поружнимо и умањимо. 

 

Edited November 9, 2022 by Duhovnost, ljubav i med

[Tpojka]

34 minutes ago, Duhovnost, ljubav i med said:

Укратко, главне слабости рационализма и благостања су што поживотињују људе.

 

Izvini što sam pit'o. Da ne čitam dalje. 

A citirano ne znači ništa. U kojoj to tački si presjek'o racionalizam i blagostanje? Nije da atratkivno razjašnjenje iz momenta ne zavredjuje Nobela.

[Weenie Pooh]

Ne znam kako miriš tu brigu o "krizi spiritualnosti" sa slepom verom u tehnološki napredak.

 

Recimo, kad napišeš:

Quote

Сада имамо нагомиланог знања да не можемо физички да прочитамо све. То просто не може да не произведе напредак у свим областима. 

 

Znači, toliko smo podataka generisali da neki smisao iz toga prosto nije moguće da se ne izrodi! Ono jeste, priznaješ da je potrebna "neka" moć selekcije informacija, ali to je valjda usputni detalj, bitno je da smo naštekali ogromnu količinu znanja, nema šanse da ne uspemo da nađemo žito u svom tom kukolju! U svim oblastima, ni manje ni više!

 

To kao da je prepisano iz prvog dela onog dokumentarca koji je @Jimmy Kowalski kačio, ono gde su još u utopijskoj fazi pa se hvale kako nikad više informacija nismo imali zabeleženo, projektuju Murov zakon (o dupliranju tranzistora po čipu) još sto godina u budućnost iako je već danas postao irelevantan, i puštaju da im veseli Michio Kaku trabunja o pričanju sa zidovima i odećom koja sama leči bolesti.

 

Meni je odavno odbojan taj gnostički determinizam, to trubljenje kako je Singularitet odmah tu iza ugla, ne znamo šta će tačno biti, ali something something AI, svi problemi biće rešeni, Freude schoner Gotterfunken, trala lala lalala!

 

Svaki put hoću da viknem na ekran alo ljudi, nema se vremena više, eej, nećemo dočekati tu svetlu budućnost o kojoj maštate! Sirova procesorska moć nije rešenje za fundamentalne probleme, kako naučne tako i društvene! Jebali vas poluprovodnici, šta mislite da jedete i gde da živite za sto godina?! (Tu se obično krene u priču o velelepnim arkologijama koje će se sagraditi, pa shvatim da razgovaram sa Eloima koji očekuju da se nađu u 1% čovečanstva koje prosperira čak i u slučaju opšteg kolapsa, a 99% Morloka ko jebe.)

 

Šta hoću da kažem, taj spiritity™ koji ti nedostaje u naučnom diskursu? Njega svesno odstranjuju kako bi mogli da nesmetano maštaju o utopijsko-distopijskim kombinacijama budućnosti. Ako prihvatiš tu slepu veru u svetlu budućnost (koja će možda biti mnogo mračnija za ogromnu većinu ljudi ali bože moj), onda nemoj da se pitaš "a gde nam je duhooovnost da ispuni prazninu u duuušama". Pa nema, izbacili smo je u poslednjem apdejtu kako bismo unapredili efikasnost za 8.3%.

Edited November 9, 2022 by Weenie Pooh

[namenski]

Apropo tehnologije i njenih dometa, tacnije cinjenice da ona cesto pretekne ljudsku sortu, pa se bogami i otrgne kontroli, da parafraziram Hendrika van Loon-a: zanatliju iz 16. veka je moguce nauciti da vozi automobil, ali ce on i dalje ostati covek sa nacinom razmisljanja iz 16. veka...

I - ovaj je problem u osnovi ljudski problem. Što čovjek potpunije upravlja fizičkom prirodom, a tehnologija bi se uprosceno dala svesti upravo na to, to je nužnije da se zapitamo što bi trebalo voditi i držati na uzdi upravljača.