nisam imala vremena jutros, pa sad da se doizrečem jer mi je simpatičan braćin cinizam. i feel your pain

 

koliko god imali-nemali veru u budućnost, ono što jeste apsolutno nemoguće je da se ništa nikad neće promeniti, da će plastika ostati ista, da će proizvodni procesi ostati isti, da se neće pojaviti alternative itd. u stvari, bio-based polimeri i plastika se već proizvode, kao i drugi materijali koji imaju slična svojstva plastici a koji se prave od drvenih vlakana ili sl i koriste se za ambalažu umesto pvc-a. ni to se ne radi zato što kapitalizam mari za zdravlje ljudi i životinja, već zato što su i sirovine za proizvodnju plastike (čitaj nafta) potrošne i ograničene. 

polimeri plastike bi trebalo da su inertni, ali proces polimerizacije skoro nikada nije u potpunosti završen, i rezidue kancerogenih monomera (vinil hlorid, stireni i sl) se redovno nalaze u plastici. osim toga, aditivi koji se dodaju u proizvodnji, tzv plastisajzeri (npr ftalati), lako se otpuštaju u određenim uslovima jer su uglavnom fizički vezani za pvc. osim što su potencijalno kancerogeni, rade i još svašta nešto, npr. ovo što je vememah naveo (tzv. endokrini disruptori su tek posebna priča, ima ih milion i svuda su, tek to nemam pojma kako izbeći ). o nusproduktima proizvodnje pvc-a, kao što su dioksini, jednih od najtoksičnijih i najkancerogenijih supstanci, da ne pričamo. 

 

s druge strane, užasno je teško (možda i nemoguće 🙄) ispitivati pojedinačni uticaj nečega što unosimo u sebe in vivo, zbog mnoštva toga što unosimo svakodnevno i složenosti bezbrojnih interakcija svega toga sa našim molekulima. takođe, sve ove priče su još uvek relativno mlade, potrebne su masovne prospektivne studije, metodološki besprekorne i sa uključivanjem milion konfaunding varijabli, koje bi trajale najmanje jedan ljudski vek, kako bi se izveli neki relevantni zaključci o hroničnoj (ili od početka života) izloženosti nečemu. isto važi i za ostale 'novotarije' (keto dijete, kalorijske restrikcije, fastinzi i sl.) 

14 minutes ago, beyoncé said:

jer mi je simpatičan braćin cinizam

braća su moj omiljeni ppp namćor

naravno da je plastika štetna, nadam se da niko nije pročitao drugačije ono što sam pisao

 

i nadam se da smo doneli odluku na forumu da nećemo više da je upotrebljavamo

 

btw skoro sam čitao studiju o testiranju nekih 140+ uzoraka tekstila u švedskoj, pri čemu je indentifikovano oko 530 štetnih hemikalija

 

ko ne ide go od sutra sisa

pa pisali smo (ja makar) uglavnom o ambalažnoj plastici i mogućnostima. tvoja teza je bila da je ne vredi menjati, jer je proces reciklaže podjednako eko štetan. moja početna dilema je bila: ako imaš 2 materijala čija proizvodnja/gomilanje prave sličnu eko štetu, ali je upotreba jednog direktno štetna po zdravlje onog koji koristi tu ambalažu, a drugog nije, da li insistirati na ovom prvom.

i time završavam priču, ok

ja nemam odgovore koje mogu da obrazložim do detalja, bar ne ovde

 

osnova mog razmišljanja na ovu temu je da bi boljim pristupom ovome odsekli (po primanjima donjih) 30% čovečanstva

 

da je moguće promeniti politički sistem, drugačije bih razmišljao, ali to ne vidim kao mogućnost

4 hours ago, Braća Strugacki said:

Moguć je, najviše zato što je plastika polimer.

 

Život s plastikom u jetri je moguć, ali nije moguće smanjiti upotrebu ionako u velikoj meri nepotrebne plastike da ne bi imali plastiku u jetri. Negde je logička greška.

2 hours ago, Weenie Pooh said:

 

Kažeš mu da su LI baterije 60 godina stara tehnologija a on odgovara: "E, ali vidi, recimo sladoled nije samo sirovina, u to ide i znanje i ugled i zanatska tehnika!

 

1 hour ago, Djuro said:

Духовност, љубав и булшит

Ух. Хајде да пробам још једном. Сладолед је бар минимум 500 година позната технологија, јели су га краљеви, племићи и слични, док се обезбеђивао ручно и занатски, јер сваки изум захтева додатне изуме и фундаментална улагања (фабрике фрижидера, фабрике сладоледа) да би имао комерцијализацију и масовно конзумирање.  Ако хоћеш занатски сладолед, који ће ти правити краљевски посластичар и чувати га у пећини, и данас ћеш га платити пуно више него породично паковање "фрикома" са индустријске траке.

 

Едит:

Ми интровертни, затворени, маштовити људи употребљавамо одређене речи малчице другачије него што то чине екстровертни људи, наше речи и реченице нису увек са буквалним, дословним значењима, потребно је укључити машту, интуицију, размишљање у синтезама, а не у једном правцу. 

 

tu si u pravu, kada pišeš uvek je potrebno pročitati ono što nisi ni napisao ni mislio da bi sve bilo ok

 

mašta je lek

Ја волим твоја писања, можда те читам са највећим фокусом од свију твојих читалаца, а ти то не примећујеш.

Меша Селимовић, "Круг" (роман из 1983.)

"Donekle se brinemo za obrazovanje. Ali, bez umetnosti, i bez ljudskog morala, čovek će biti neskladna gomila znanja, sličan mašini, iako nikad ne može dostići savršenstvo elektronskog računara, i biće nesrećan u suštini, jer čovek nije i ne sme biti mašina, i zavapiće za svojim ljudskim ciljem kad-tad."

Cela nit.

 

https://en.rattibha.com/thread/1559191234899415040

 

Quote

There is a curious phenomenon that results from the relatively brief window of time a single human lifetime provides: we perceive the current state of the natural world as “normal”.

 

This is known as the Shifting Baseline Syndrome. 🧵

 

 

Tokom 1800ih, kitovi su skoro nestali jer su masovno lovljeni zbog ulja-kitovo ulje. Kitove je spasao masovni prelazak na naftu.

 

Mislim da je rat vise oblikovao i podstakao razvoj civilizacije a tehnika je razvijena da sluzi ratu i osvajanju...

 

Вечерас, "Час анатомије"  , бави се односом науке и религије. Једна од ретких опстајућих ТВ емисија на филозофске теме. 

Ne znam da li je ovo prava tema, ali je zanimljivost

Bronze Age mega-settlement in Kazakhstan reveals advanced urban planning and metallurgy

Text

Archaeologists in northeastern Kazakhstan have discovered a remarkable Bronze Age settlement that is changing the ways scholars understand life, technology, and social organization across the Eurasian steppe. The 140-hectare Semiyarka site commands a plateau above the Irtysh River and represents one of the most extensive and sophisticated settlements ever documented in this vast region.

Semiyarka, dating from around 1600 BCE and associated with the Cherkaskul and Alekseevka–Sargary cultural traditions, challenges the previously held view regarding the nature of steppe settlements as small-scale, mobile camps. Instead, it offers evidence of a carefully planned urban landscape that features rectilinear earthworks, enclosed domestic compounds, and a monumental central structure likely serving administrative or ceremonial functions. Its layout testifies to a community that planned its environment with precision, creating an organized settlement unlike anything previously identified in the steppe zone.

Large-scale tin-bronze production has also been uncovered by archaeological surveys and excavations. Clusters of slag, crucibles, and metal artifacts point to an industrial zone within the settlement for copper and tin processing. Although small-scale workshops have been reported elsewhere in Central Asia, nothing on this scale or level of organization has previously been recorded in this part of Kazakhstan. The position of the settlement not far from the Altai Mountains, rich in metals, suggests that Semiyarka was an important node within more extensive Eurasian networks of exchange, with the distribution of tin bronze, one of the most crucial materials of the period, reaching far beyond the steppe.

The location of the site seems to have been selected by taking both economic and strategic factors into consideration. Situated well above a chain of seven ravines, Semiyarka controlled movement across the Irtysh valley, opening routes for trade and natural resources to the people of the site. The combination of defensive advantages, intensive metallurgical activities, and architectural planning places Semiyarka among the most complex Bronze Age communities in the region known so far.

The project is a result of international collaboration among researchers from Toraighyrov University, UCL, and Durham University. Advanced geophysics, landscape analysis, and materials studies have helped reveal the scale of the settlement and the sophistication of its metalworking systems. Their findings show that Semiyarka was far more than a temporary habitation site; it functioned as a stable, long-term center of production, community life, and regional influence.