Burnout

[harper lee]

35 minutes ago, nautilus said:

Ja sam prso kao sajla. Nemam strpljenja za glupost, površnost, neznanje a i sam ponekad pravim gluposti, nešto ne znam i površan sam. Previše psujem, previše se primam na zlo koje me bombarduje sa TVa, previše sam anksiozan. Postajem namćor. Ništa mi ne valja, sve mi smeta. Ništa mi nije ukusno. Premalo čitam.

 

U principu, moram naći žrtvu ženskog pola i ispariti u nekoj grčkoj zabiti gde nema Srba i Engleza na cirka mesec dana.

 

To se zove starenje a ne burnout.

[nautilus]

Ma ja sam rođen mator, nego ne pamtim kad sam zadnji put bio na krštenom odmoru.

[harper lee]

Just now, nautilus said:

Ma ja sam rođen mator, nego ne pamtim kad sam zadnji put bio na krštenom odmoru.

 

Nadji sedmoro ljudi s kojima volis da provodis vreme, iznajmi gulet u Turskoj i otisnite se u neku vukojebinu laganini, od uvale do uvale. Sa kompletnom uslugom trebalo bi da vas kosta nekih 7-8 hiljada evra za osam dana sto, kad se podeli na sve, ne ispadne previse. Ne treba ti vise od osam dana, svaki dan je antistres nivoa deset dana na nekom klasicnom odmoru. Samo vodi racuna da ti ljudi zaista budu oni s kojima volis da provodis vreme jer jednom kad uzjases brod to ti je to, nemas gde da bezis.

 

Bolji odmor sa stanovista odmora nisam imao u zivotu. Plivanje, klopa, pivo, knjiga, karte ili neka drustvena igra, laki razgovori, onda mala voznja do nekog drugog mesta pa opet plivanje, klopa, pivo, knjiga, karte, laki razgovori, spavanje na palubi pod zvezdama, mir, tisina, blago ljuljuskanje na talasicima, nema buke, nema turista, nema przenja na plazi, nema decije cike i kucnih ljubimaca da ti se motaju oko nogu, nema dozivanja konobara. Nema nista, samo sve cetiri uvis i sedam-osam dana nirvane. Jos ako ostavis kuci ili iskljucis ove gadzete nad kojima okapavamo dan i noc, telefone, tablete, laptopove i slicno, dobijes ekstra bonus.

 

Velika voda, daleki horizont, odvajkada poznati kao nenadjebivi antistres formati.

[eumeswil]

Viralni članak sa BuzzFeeda od pre nekoliko godina:

https://www.buzzfeednews.com/article/annehelenpetersen/millennials-burnout-generation-debt-work

Quote

U sjajnom tekstu How Millennials Became The Burnout* Generation, En Helen Petersen sa sajta Buzz Feed na ličnom primeru objašnjava specifično duhovno i egzistencijalno stanje milenijalaca. Osetivši da joj je sve teže da se nosi sa najobičnijim, svakodnevnim zadacima, shvatila je da pati od određene vrste paralizovanosti. Konfuziju i demotivisanost su samo intenzivirale nove obaveze, novi poslovi, nova lišavanja sna i nova uskraćivanja slobodnog vremena. “Zašto osećam burnout? Zato što sam internalizovala ideju da bi trebalo da radim sve vreme. Zašto sam internalizovala tu ideju? Zato što ju je svako u mom životu zastupao – eksplicitno ili implicitno – još od moje mladosti.” Mnogi su detinjstvo i mladost proveli slušajući mantru “Postignuća! Postignuća! Postignuća”, od osnovnog do visokog obrazovanja, na sportskim i rekreativnim aktivnostima, u porodičnim, prijateljskim i radnim okruženjima, na TV-u i radiju… Dogma postizanja bila je ultimativna dodata vrednost svakoj aktivnosti. Naročito je uticaj roditelja po ovom pitanju dobrim namerama popločavao put do profesionalnog pakla. Koliko često vam se dogodilo da imate ovakav dijalog, neretko sa starijom osobom: Kako si? – Evo, umoran sam, mnogo radim. – Nema veze, važno je da ima posla. Kao da uopšte nije važno ono zbog čega posao i postoji na prvom mestu, a što je moje zdravlje i dobrobit. Nikako obrnuto. Roditeljska očekivanja i najoptimističnija nadanja ostala su zamrznuta u vremenima globalnog blagostanja srednje klase, danas na samrti: stabilan posao, ujednačeno napredovanje, socijalna sigurnost, minimalne profesionalne promene i izvesnost pristojne penzije. Ali to su vrednosti izvojevane u sistemu kojeg više nema. Gurati danas decu u tom pravcu ne znači više motivisati ih da se izbore za svetlu i pametnu budućnost koja postoji nadohvat ruke, već ih se time gura u neurozu koja će se neminovno završiti psihofizičkim pregorevanjem, a zbog njene niske mogućnosti za ostvarivanje. “Mi nismo pokušali da slomimo sistem, pošto nismo tako vaspitani. Mi smo pokušali da ga pobedimo”, upečatljivo poentira Petersen na jednom mestu.
 

* Termin „Burnout“ označava sindrom ili grupu sindroma koje karakteriše malaksalost, odustvo elana, „fizički ili mentalni kolaps izazvan preteranim radom ili stresom“, kako ga je prvi definisao američki psiholog Herbert Frejdenberg 1974. godine. Prateći simptomi su i cinizam prema poslu i poslovnom okruženju, ponašanje i rad koji izgledaju isto kao kod depresivnih osoba.

 

I dva sjajna domaća teksta:

 

https://www.beforeafter.rs/drustvo/pravo-na-lenjost-izgaranje-na-poslu-kao-nova-dogma-milenijalaca-prvi-deo/

https://www.beforeafter.rs/drustvo/pravo-na-lenjost-izgaranje-na-poslu-kao-nova-dogma-milenijalaca-drugi-deo/

Quote

“Čudno ludilo obuzelo je radničku klasu svih zemalja u kojima vlada kapitalistička civilizacija. Ovo ludilo je izazvalo individualnu i društvenu bedu, koja muči tužno čovečanstvo već dva veka To ludilo jeste ljubav prema radu, ona neobuzdana strast za radom koja ide čak do iscrpljivanja vitalnih snaga individue i njenog potomstva. Umesto da ovaj duševni poremećaj suzbijaju, sveštenici, ekonomisti i moralisti blagosiljaju i veličaju rad.” (Izvor: Pol Lafarg, „Pravo na lenjost“)

 

[radisa]

12 minutes ago, harper said:

 

 

 

Velika voda, daleki horizont, odvajkada poznati kao nenadjebivi antistres formati.

Imam poznanika iz detinjstva, dugo se nismo videli, i sretnemo se na slavi za Đurđevdan... On je čovek jednostavan, odrastao na selu, zna svašta,sad radi uglavnom kao keramičar (mada zna da postavlja i vodovod i struju i grejanje, ali više neće da se cima :)), i dalje živi na selu... Kaže mi, nema ništa bolje, svako popodne on na Tisu, čamac, skuva kaficu, nekad zabaci udicu, nekad ne, gleda dva-tri sata u vodu...

 

Kaže od kad to radi život mu se sredio, kao nikad pre... Sve mu po taman, sve mu lepo...

 

 

[eumeswil]

9 hours ago, harper said:

 

Da, burnout je ozbiljno psiholosko stanje iako, koliko je meni poznato, jos uvek nije zvanicno klasifikovano

Jeste, 2019.

 

https://www.danas.rs/vesti/drustvo/szo-sindrom-izgaranja-na-poslu-zvanicno-medicinski-poremecaj/

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u svoj priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti uvrstila je i sindrom izgaranja na radnom mestu (burnout syndrome), koji će zdravstveni radnici od sada moći da dijagnostifikuju kao medicinski poremećaj, prenosi Hina.

[harper lee]

3 minutes ago, radisa said:

Imam poznanika iz detinjstva, dugo se nismo videli, i sretnemo se na slavi za Đurđevdan... On je čovek jednostavan, odrastao na selu, zna svašta,sad radi uglavnom kao keramičar (mada zna da postavlaj i vodovod i struju i grejanje, ali više neće da se cima :)), i dalje živi na selu... Kaže mi, nema ništa bolje, svako popodne on na Tisu, čamac, skuva kaficu, nekad zabaci udicu, nekad ne, gleda dva-tri sata u vodu...

 

Kaže od kad to radi život mu se sredio, kao nikad pre... Sve mu po taman, sve mu lepo...

 

 

 

Prirodni harmonijski obrasci su hiljadama godina stari i hiljadama godina se obnavljaju i koriguju zbog samoregulacije, prirodno je da onaj "necivilizovani" deo ljudskog bica reaguje na te obrasce jer su zbog te duge regulacije najblizi savrsenim geometrijskim slikama i matematickim/logickim formama. Par sedi na klupi okrenut moru i gleda zalazak sunca, koliko puta si samo video tu sliku od stripova, preko filmova, pa do jebenih poklopaca za bombonjere. Ne znas sta je ali se lepo i mirno osecas. A u stvari nije nista drugo do najobicnija harmonija, skup matematickih veza koje su najblize idealnim formama. Verujem da bi @Hermetico mogao strane i strane da ispise o tome.

 

Na zalost, ljudi imaju sve manje vremena i prostora da participiraju u necemu slicnom ali takodje i sve vecu zelju da daju stvarima racionalni smisao (da objasne, takorekuc) i tako uprskaju motku. Mozak ponekad ume da bude ozbiljna prepreka zivotu.

[Time Crisis]

1 hour ago, nautilus said:

Ja sam prso kao sajla. Nemam strpljenja za glupost, površnost, neznanje a i sam ponekad pravim gluposti, nešto ne znam i površan sam. Previše psujem, previše se primam na zlo koje me bombarduje sa TVa, previše sam anksiozan. Postajem namćor. Ništa mi ne valja, sve mi smeta. Ništa mi nije ukusno. Premalo čitam.

 

 

Mislim da ovo više ima veze s godinama nego s burnout-om. Isto bih rekao, sto sam stariji, sve manje imam strepljenja za bilo kakva s*****

 

 

Edit: Lol, sad vidim Harper isto napisao

Edited May 30, 2022 by Time Crisis

[radisa]

30 minutes ago, Time Crisis said:

 

Mislim da ovo više ima veze s godinama nego s burnout-om.

Pa naravno... To stvarno ide sa godinama....

[Hermetico]

Ja već vidim jedan lep potforum Mentalno zdravlje.  

 

Ako radiš posao koji voliš itekako može da te sačeka i nije ništa manje gadno. Primera radi pandemija meni je zakazana izložba. Svi radimo milion poslova ima kad se pravi izložba da dogovoriš katalog napišeš i onda pet puta proveravaš tekstove, zoveš ramdžiju pa ga opet zoveš da li može neki da uleti koji si sad završio može, objaviš zoveš koga treba, zoveš koga treba lično, objaviš na mrežama, postaviš izložbu... To je tad bila mala pobeda da uopšte imamo izložbu, nije bilo bitno ko će da dođe, samo je red da zoveš. Meni je to posao, dakle ja od toga nameravam da zaradim kao što uvek zaradim od izložbe jer moram msm nije mi to neka zanimacija tek tako... Počinju frke što smo skinuli maske za fotkanje, da li šaljemo dobru poruku trte mrte. Pada predlog da se izložba pauzira na neodređeno vreme (izložba je kod Kolarca). Ja poludim: šta bre da se pauzira? Za koji kurac sam radio a i što je najgore dobra izložba kako niko da je ne vidi?

 

Ludim. Srećom, moja žena već vidi kakva je situacija i pre pauziranja još ubedi me da zovem terapeuta da zakažem. Šta bre neće da se održi ja sam dogovorio da lik snima, treba da dođu klijenti za slike, znači sve to će da bude na stendbaju? Neće moći tako! Ima da odradimo, u obavezi su prema nama i ne može. Odem kod terapeuta i posle prvog razgovora skapiram da je ta pauza najbolje u životu što je moglo da mi se desi. Idem sa ženom na kej, šetamo se a meni suze samo izlaze. Smejem se, a liju mi suze.

 

Izložba je kod Kolarca, kreću oni neredi i ja kapiram da svakako ne bismo mogli da je održimo.

 

Mesec dana je bila na pauzi i onda smo je lepo otvorili i održali i zaradio sam i sve je bilo taman.

 

I tako sam ja prestao da budem dete burnouta i naučio da se organizujem i da je zdravlje najpreče i da nisam više u godinama gde mogu da sagorevam i to krijem.

 

EDIT Primetiti ulogu moje žene, ona me često ranije dok sam se sam bacao u burnout pa krene stresni deo uhapsi usred i kaže danas se kupamo na Adi daj mi telefon. Danas idemo u šumu daj mi telefon. Uzimamo mesec dana odmora daj mi telefon... Veliki je faktor što ja nju slušam, jer ja granice sebi da postavljam ne umem. Tako da sam ja sebi najgori šef. Ono što je @harper pisao onaj neki vunderkind menadžer u Africi što je posto premijer ali ko s njim radi prsne za mesec dana. E, to sam ja sam sebi.

Edited May 31, 2022 by Hermetico

[aram]

u priči oko burnouta meni lično je zanimljiv trend velikog broja ljudi koji su nakon korona lockdowna sami dali otkaz i/ili insistiraju da više rade od kuće. nisam još stigao da detaljnije proverim, ali mislim da je sad u nemačkoj donet zakon po kome bih konkretno ja imao pravo da 80% radnog vremena radim od kuće. pošto moja šefica insistira otprilike na suprotnim procentima, moraću da tražim to od nje napismeno, pa da se žalim i na kraju i tužim, ali ću dati sve od sebe da to isteram.

Edited May 31, 2022 by aram

[aram]

i da, nije nebitno, poslodavac NE SME da traži da se home ofiice rad mora obavljati od kuće! što će reći da mogu da odem na more ili planinu i da radim iz hotelske sobe, njega se ne tiče

 

[Time Crisis]

2 minutes ago, aram said:

i da, nije nebitno, poslodavac NE SME da traži da se home ofiice rad mora obavljati od kuće! što će reći da mogu da odem na more ili planinu i da radim iz hotelske sobe, njega se ne tiče

 

 

Naravno, nisi u kućnom pritvoru

[aram]

2 minutes ago, Time Crisis said:

 

Naravno, nisi u kućnom pritvoru

pa nije naravno, do sada je bilo da moraš biti kod kuće. bar u mojoj firmi. nisi smeo ni da izađeš do prodavnice, osim ako si javio da sad koristiš pauzu za ručak. neka fora sa osiguranjem, tako su to pravdali...

[laser lotus]

10 hours ago, radisa said:

 Kaže mi, nema ništa bolje, svako popodne on na Tisu, čamac, skuva kaficu, nekad zabaci udicu, nekad ne, gleda dva-tri sata u vodu...

Ne bi mi trebali ni Tisa ni čamac da imam 2-3 sata dnevno samo za sebe