Jump to content
IGNORED

Burnout


eumeswil

Recommended Posts

7 minutes ago, Plajvi said:

mislio sam na onaj drugi deo - kako objasniti poslodavcu da preteruje. I onda kako on da objasni klijentma da preteruju i ceo dog-eat-dog lanac uvis. Kako mu objasniti da cuva zaposlene umesto da ih cedi i trosi k'o kurtone. 

Burnout dovodi konsekventno do eksplozije mnogih bolesti zavisnosti, sjebava porodicne i druge odnose, opasno je na milion nacina. 95% ljudi koje znam su ili proziveli bar 1 ili su konstantno na ivici, to je do ere u kojoj zivimo, a ni skora desavanja (pandemije, rat, inflacija) zaista ne pomazu. 

 

Nema objasanjavanja, saseca se odmah u meri u kojoj moze da se priusti u licnoj situaciji i ne nagaziti odmah kao nenormalan, ili bar ne da se to vidi. Das prst, ode cela ruka.

 

Vec duzi niz godina se cesto i svesno na mesta srednjih menadzera postavljaju ljudi kojima to sto menadzuju nije primarna oblast. Tu su da teraju.

 

Ukoliko se postiglo neko globalno "razumevanje" da se odredjen tip poslova vise nece placati normalno, nema tu promene.  Privremeno oslanjanje na one koji nemaju izbor do potpune ili gotovo potpune automatizacije. Ovi "popularni" biznismeni gadljivi na socijalnu pravdu rade na vracanju uslova rada iz vremena Dikensovih romana.

 

Clanak iz UK ukoliko mozete da mu pristupite. Narocito su komentari koji se odnose na rad u supermarketima i slicno dobri.

 

https://www.theguardian.com/commentisfree/2022/may/29/pay-up-for-uk-lowest-earners-so-are-work-demands-stress-levels

 

27 minutes ago, Plajvi said:

Nesreca u nesreci je to sto jos uvek nisam zavrsio skolu, uvek pos'o preuzme i oduzme fokus i energiju.

 

Napravi jednim od prioriteta i okoncaj sto je brze moguce, koristilo ili ne. Da imas zaokruzeno to sto si zapoceo, vazno je za psihicko stanje, da napravis check out.

  • +1 4
Link to comment
25 minutes ago, Filozof manijak said:

Ja sam pobornik one Ljubine:

Kad se radi, radi se.

Kad se jebe, jebe se

 

U prevodu, uvek dati najviše što možeš u datom trenutku. Želim da na kraju dana budem zadovoljan sobom.

 

I ja sam se time vodio i to i pokušavam da prenesem novim kolegama, ali u poslednje vreme sam upao fazu III Zeke Svemira. A ni to nije pametno, jer te poslovna nezategnutost naposletku može uvesti u problem, platićeš na mostu što ne platiš na ćupriji. Ipak, sam sebi sam dao malo lufta, jer sam bio blizu granice pucanja. Nevolja mi je što mi se ne vraća zainteresovanost za posao i rad firme, samo sam se nekako opustio i razlabavio. Ventil je veoma važan.

 

  • +1 4
Link to comment

Izgleda da me Vilozov nije shvatio aproprijatno. Mislim na to kad se praktično dokazuješ, bilo sebi, bilo nekom drugom (najčešće oboma), i onda se ide preko svojih granica.

Prelaziti svoje granice nika dnije dobro, ako je dugotrajno. A može se dati nabolje od sebe i uz uvažavanje svojih granica.

Ovo što sam ja spomenula se odnosi na prihvatanje i svog posla i onoga što ti ne pripada. Ne samo tuđeg, nego onoga što po logici stvari tvoj radni dan ne treba da sadrži.

  • +1 1
Link to comment
37 minutes ago, Vapad said:

 

 

Ja sada idem direktno na fazu 3 i kada promenim posao :D

 

Problem je kod burnouta, čini mi se, što je oporavak nesrazmerno dugačak i težak ako je valjan, a to retko ko može priuštiti. Tako da tako te neko sagori on da to vučeš i menadžuješ dalje.  

 

 

Da, burnout je ozbiljno psiholosko stanje iako, koliko je meni poznato, jos uvek nije zvanicno klasifikovano i ne treba ga mesati sa frustracijom i nezadovoljstvom zbog pogresnog posla, pogresnog poslovnog okruzenja ili pogresnog pristupa profesionalnim obavezama. Ovo drugo moze voditi do burnout-a ali nije burnout i resivo je boljom organizacijom sopstvenog zivota. Kao bivsi ponosni vlasnik granicne forme burnout-a bicu slobodan da iz licnog iskustva podelim najprijateljskiji moguci savet da bezite iz tokiscnog okruzenja cim primetite da vam se odrazava na fizicko i mentalno stanje organizma, koliko god imali finansijskih i statusnih argumenata da u tom okruzenju ostanete. Naravno, osim ukoliko niste sposobni i u poziciji da promenite karakter tog okruzenja. Da parafraziram velikog americkog filozofa Prljavog Harija Kalahana - man/woman got to know his/her limitations.

  • +1 6
  • Hvala 1
Link to comment

Mislim da bih bukvalno mogao da sedim za kompom 24/7 kad ne bih morao da spavam (u proseku nekih 16-ak), ali voleo bih da imam više vremena i za druge stvari :D

Link to comment
8 minutes ago, harper said:

 

 Naravno, osim ukoliko niste sposobni i u poziciji da promenite karakter tog okruzenja.

 

Mene i još neke koje znam je upravo uverenje da ovo možemo da sprovedemo u delo je odvelo u burnout :D

  • +1 3
Link to comment
Just now, Time Crisis said:

Mislim da bih bukvalno mogao da sedim za kompom 24/7 kad ne bih morao da spavam (u proseku nekih 16-ak), ali voleo bih da imam više vremena i za druge stvari :D

 

Moje iskustvo je da je overload najbenigniji oblik uzroka a uvek se gura na prvo mesto kao kljucni razlog, valjda zato sto je u SAD korporativnom okruzenju najcesci slucaj. Medjuljudski odnosi i rad sa ljudima, narocito takav koji podrazumeva odgovornost ne samo za sebe vec i za druge, su najopasniji potencijalni uzroci. Recimo, ja sam se na kraju slomio zbog toga sto nisam mogao da isporucim ono sto je ljudima bilo neophodno zato sto nije zavisilo od mene. Nije mi smetala ni kolicina posla, ni putovanja, ni fizicki i mentalni zamor, razbilo me je to sto su ljudi od mene ocekivali ono sto nisam mogao da im dam. Mozda zavisi od karaktera sta ce od svega toga da te spotakne na kraju balade, ne znam.

  • +1 1
Link to comment
25 minutes ago, Svemir Zeka said:

Izgleda da me Vilozov nije shvatio aproprijatno. Mislim na to kad se praktično dokazuješ, bilo sebi, bilo nekom drugom (najčešće oboma), i onda se ide preko svojih granica.

Prelaziti svoje granice nika dnije dobro, ako je dugotrajno. A može se dati nabolje od sebe i uz uvažavanje svojih granica.

Ovo što sam ja spomenula se odnosi na prihvatanje i svog posla i onoga što ti ne pripada. Ne samo tuđeg, nego onoga što po logici stvari tvoj radni dan ne treba da sadrži.

Shvatio sam, no iznosim svoje viđenje. Nikad nisam bio ni blizu burnouta, zato što znam svoje psihofizičke limite i nikada ne idem preko njih. 

I zato što sam imao sreće pa u primarnom kombinatu mi je landara pišore radna atmosfera, ali zato sve to kompenzuje sekundarni kombinat.

Hoću reći, treba znati sebe i uspostaviti balans između izgaranja na poslu, zadovoljštine radom i slobodnog vremena za ventiliranje. 

Link to comment
4 minutes ago, Svemir Zeka said:

 

Mene i još neke koje znam je upravo uverenje da ovo možemo da sprovedemo u delo je odvelo u burnout :D

 

Ne cudi me. To je dodatni napor na vec preveliki napor, ako se brzo ili uopste ne realizuje posledice se samo dramaticno ubrzaju. Za kockarskim stolom se najvise gine kad mislis da imas najbolje karte.

  • +1 1
  • Hvala 1
Link to comment
12 minutes ago, Time Crisis said:

Mislim da bih bukvalno mogao da sedim za kompom 24/7 kad ne bih morao da spavam (u proseku nekih 16-ak), ali voleo bih da imam više vremena i za druge stvari :D

 

aWgN19q_700b.jpg

  • +1 4
  • Haha 4
  • Tužno 1
Link to comment
9 minutes ago, Filozof manijak said:

 treba znati sebe i uspostaviti balans između izgaranja na poslu, zadovoljštine radom i slobodnog vremena za ventiliranje. 

 

+1000

Link to comment
7 minutes ago, harper said:

 

Moje iskustvo je da je overload najbenigniji oblik uzroka a uvek se gura na prvo mesto kao kljucni razlog, valjda zato sto je u SAD korporativnom okruzenju najcesci slucaj. Medjuljudski odnosi i rad sa ljudima, narocito takav koji podrazumeva odgovornost ne samo za sebe vec i za druge, su najopasniji potencijalni uzroci.

 

Da, meni je ovo često bilo teško da objasnim. Da mi nikad količina rada sama po sebi nije bila problem, koliko rad i način rada, pa i količina a u odnosu na organizacionu strukturu, vrednovanje i odnos drugih, naročiuto nadređenih, prema mom radu.

 

6 minutes ago, Filozof manijak said:

Hoću reći, treba znati sebe i uspostaviti balans između izgaranja na poslu, zadovoljštine radom i slobodnog vremena za ventiliranje. 

 

Slažem se, no da razjasnim :) Najbolje je ostati u granicama. Ja sam ranije imala običaj da se natrpavam obavezama i poslovima, bukvalno da ništa ne odbijam*, i onda počnem da se raspadam: nervozna, zaboravljam stvari...i to se nauči vremenom.

 

*ovo se odnosi na različite vrste poslova, ne unutar jednog posla, nego tezge i tezge najčešće, zamene nekih drugih itd.

Edited by Svemir Zeka
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...