Burnout

[harper lee]

17 minutes ago, Filozof manijak said:

Shvatio sam, no iznosim svoje viđenje. Nikad nisam bio ni blizu burnouta, zato što znam svoje psihofizičke limite i nikada ne idem preko njih. 

I zato što sam imao sreće pa u primarnom kombinatu mi je landara pišore radna atmosfera, ali zato sve to kompenzuje sekundarni kombinat.

Hoću reći, treba znati sebe i uspostaviti balans između izgaranja na poslu, zadovoljštine radom i slobodnog vremena za ventiliranje. 

 

Vecina ljudi ih zna ili vrlo brzo nauci ali nema svako luksuz da moze da provede celu karijeru a da te limite ne testira. Postoje i vaznije stvari na svetu od licnog komfora.

[Filozof manijak]

1 minute ago, harper said:

 

Vecina ljudi ih zna ili vrlo brzo nauci ali nema svako luksuz da moze da provede celu karijeru a da te limite ne testira. Postoje i vaznije stvari na svetu od licnog komfora.

u konačnici, ne slažem se.

[napadaj]

11 minutes ago, Olimpijac said:

 

 

[radisa]

27 minutes ago, harper said:

 

Moje iskustvo je da je overload najbenigniji oblik uzroka a uvek se gura na prvo mesto kao kljucni razlog, valjda zato sto je u SAD korporativnom okruzenju najcesci slucaj. Medjuljudski odnosi i rad sa ljudima, narocito takav koji podrazumeva odgovornost ne samo za sebe vec i za druge, su najopasniji potencijalni uzroci. Recimo, ja sam se na kraju slomio zbog toga sto nisam mogao da isporucim ono sto je ljudima bilo neophodno zato sto nije zavisilo od mene. Nije mi smetala ni kolicina posla, ni putovanja, ni fizicki i mentalni zamor, razbilo me je to sto su ljudi od mene ocekivali ono sto nisam mogao da im dam. Mozda zavisi od karaktera sta ce od svega toga da te spotakne na kraju balade, ne znam.

Sad razmišljam, od kad se bavim konsultantskim poslom, jedan jedini put kad sam baš bio na ivici burnouta je bilo kad nisam mogao da zatvorim projekat, i dan danas o tome pričam kao o svom neuspehu, iako suštinski nisam bio kriv...

 

Biće da ima veze sa tim, da overload sam po sebi nije problem, nego u kombinaciji sa drugim faktorima (neuspeh, ljudski odnosi, nerazumevanje porodice za overload) dovodi do burnouta...

 

INače,  trebao bi da sam odvano sagoreo, a nisam, još sam zainteresovban za posao (sa nekim razumljivim oscilacijama) i još mi nije problem da sedim 12+ sati za kompjuterom, svaki dan...

[harper lee]

7 minutes ago, Filozof manijak said:

u konačnici, ne slažem se.

 

Verujem.

[Leia]

2 hours ago, Moonwalker said:

 

Uvek bilo. Za zivot su dovoljne narodne poslovice po bulittima i to na ranom uzrastu. Ovo spada pod onu divnu  "Udri magare koje vuce".  

Potpis, pecat.

Ima btw i ono, tovari magare dok ne crkne.

Dok sam bila mlada i neiskusna, i verovala da se svaki rad i cimanje visestruko isplati, tovario me je ko god je stigao.

A onda su mi se otvorili neki novi horizonti, i postalo jasno da nema tih para koje vrede da se covek satre i mentalno upropasti. Sva sreca pa se moj period satiranja na poslu poklopio sa dobom relativnog ekonomskog prosperiteta tako da ajde ne mogu da kazem da je sve bilo za dzabe, ali sada kada gledam koliko se ljudi pate i maltretiraju, cene svega divljaju dok plate bas nesto i ne… ne znam sta bih rekla, i kako bih uopste stvorila sebi motiv da ujutru ustanem i odem u kanc 

[Filozof manijak]

Zato što mislim da je lični subjektivni diskomfort u osnovi koren svih patologija sa samim sobom i najbližom okolinom. 

@harper

Edited May 30, 2022 by Filozof manijak

[ronin]

Sve to što pišete važi za vas koji se ložite i volite svoj posao...Za nas bijednike koji rade samo zbog toga što se od nečeg mora živjeti...Važe druga pravila cijenim...Alkoholizam dosta pomaže...

[Leia]

Ja volim svoj posao samo kad sam ja shef 

[Vapad]

2 hours ago, Svemir Zeka said:

 

Pa znaš kako, burnout nije samo lični problem, nego i organizacioni. Znači, ono što ti se dešava je posledica tvog odnosa prema poslu u kombinaciji s odnosima unutar organizacije i tvojoj poziciji u strukturi odnosa i hijerarhiji moći. To bi negde značilo da ako promeniš posao, i kolektiv, ne bi trebalo da se kompletni burnout prenosi.

Već sam odlazak s pola je jedan korak iz izlaska iz burnouta. Pa onda dalje, kao i s bilo kojim drugim problemom, da izvbučeš neku pouku i nastaviš dalje.

 

 

Ah, ne slažem se. Mislim, onda to nije burnou. Barem mene što se tiče - odlazak sa posla pomaže ali čim počne novi krug obaveza one mi pravi teret koji nije realan, nego ga tako ja doživljavam. U zadnjih desetak godina sam promenio 5 firmi i pregršt poslova, uvek na realno bolje ali od jednog trenutka, pre dve i po godine, ne podnosim bilo kakvu obavezu. Nema više veze kakvi su ljudi, kakav je posao, da l je ostvarivo i smisleno, ne mogu da se povežem sa vizijom, samo je teret. Što je teška glupost - nikad bolji ljudi, nikad značajniji posao, nikad bolji uslovi a nikad veća nesreća, tačno mogu odrediti momenat, u piku epidemije i daljinskog posla kada je postalo jako teško i nešto se ne popravlja.

 

Zadnji put sam tako nešto doživeo pre dosta godina, posle teškog perioda verbalnog i psihičkog terora i ogromnog pritiska koji sam imao radeći za jednu državnu firmu, i to me je dovelo do potpune promene svega i svačega u životu, posla, devojke, navika, ishrane, načina razmišljanja, sve na jedan jako pozitivan način, ali sam imao neviđeni luksuz da mogu mesecima da šetam i pričam sa ljudima, i da godinama idem na terapiju posle i da vrlo polako i nežno ulazim nazad u poslovni život.

Sada nemam to, mislim mogu ići nekome, ali realno je problem što je trenutno moj odgovor na pitanje šta želim u životu isti kao pre 30tak godina, apsolutno i potpuno ništa.

 

 

[Filozof manijak]

Bitno je i da te voli šefica, ovaj nadređeni 

[eumeswil]

 

 

[harper lee]

49 minutes ago, Filozof manijak said:

Zato što mislim da je lični subjektivni diskomfort u osnovi koren svih patologija sa samim sobom i najbližom okolinom. 

@harper

 

Dovodi do mnogih ali ne dovodi do svih. Drugo, ja ne govorim o "discomfort", sto je (najcesce akutno) psihicko stanje, govorim o licnom komforu kao zivotnom izboru. Trece, ne znas koji su tvoji psihofizicki limiti, kao sto a priori ne zna niko na svetu, samo si odlucio da to bude neka tacka preko koje ne donosis izbore koji je prelaze. To je OK ali to nisu tvoji limiti vec tvoja odluka da im se ne primices. Ponekad ljudi ne mogu sebi da priuste da takva odluka za njih bude ekskluzivna zbog raznih okolnosti, to je sve.

[Filozof manijak]

Kakva samoverena tvrdnja o tuđoj istoriji/minulom radu.  Nigde nisam napisao da apriori znam gde su moje granice.

[harper lee]

14 minutes ago, Filozof manijak said:

Kakva samoverena tvrdnja o tuđoj istoriji/minulom radu.  Nigde nisam napisao da apriori znam gde su moje granice.

 

Rekao si da znas koji su tvoji psihofizicki limiti. Poslednji put kad sam proveravao limit je izvedenica iz latinske reci limes, sto znaci granica. I nisam napisao da ti ne znas vec da niko ne zna, pa su samim tim beskonacno male sanse da znas i ti. To nema veze sa tvojom inteligencijom i sposobnoscu introspekcije, u ekstremnim situacijama, koje mnogi ljudi nikad ne dozive, ljudi veoma cesto probijaju nivoe za koje su mislili da predstavljaju granicu njihove psihofizicke izdrzljivosti. Covek je durasna zivotinja iako cesto toga nije u potpunosti svestan.