Burnout

[Sestre Bronte]

poslednji 100% offline odmor sam imao tokom bombardovanja, a i to mi je bio odmor u 3pm, tek rođena ćerka, traži ovo traži ono

[Shan Jan]

Evo da dam update za moj "hoce bidne nece bidne" burnout.

 

Pocelo je prevelikim brojem projekata gde jednostavno nisam stizao da na sve odgovorim plus mozak se sludjavao od skakanja sa jedna na drugu stvar. U medjuvremenu novi sef uleteo i dao mi zeleno svetlo da se skinem sa dobrog dela projekata (tad ih je bilo 6-7 aktivnih sada imam 2) plus da kazem Ne za bilo sta sto je business as usual i prebacim na druge inzenjere. Hvala mu na tome, pomoglo je naravno. Prethodne sefove je jednostavno bole q za nas, sto je bitno za nastavak price da se zna.

 

Taman kad je to reseno, ova dva projekta na kojima radim postali mlogo bitni za biznis i krenuo je strasan pritisak da se postuju deadline-i (zvuci cudno al u ITu je normalna stvar da se probijaju, prosto previse problema na koje naidjes tokom realizacije). Pritom, pritisak je sa ozbiljnim konsekvencama, naznaceno je izmedju redova da visi menadzment nije zadovoljan kako se radi a kod nas se i za mnogo manje otpustaju ljudi tako da svi pisaju u gace na projektu. To je stvorilo kod mene, i jos nekih kolega, ogroman stres tako da ni vikendima nisam mogao da se smirim. Slag na tortu je sto imamo vrlo toksican odnos sa jednim timom koji traje vec godinama a nazalost sa njima tesno radimo na ovim projektima. U medjuvremenu smo dobili pod-sefa koji je bivsi inzenjer iz naseg tima (jer ceo tim ima 20+ ljudi pa je sef morao da ga izdeli na tri dela). 

 

Elem, u zadnjih nedelju dana smo imali sastanak sa tim drugim timom i kad su oni krenuli da nas napadaju za nesto sto su oni umislili da radimo ja sam pokusavao da odgovorim ali nisam uspeo da dodjem do reci od njihovog rantovanja. Pod-sef je uskocio, rekao im da prestanu i da dozvole vasem Shan Janu da prica. Zvuci kao mala stvar ali to je prvi put da smo dobili podrsku od menadzmenta kao inzenjeri.

U medjuvremenu smo se opet zalili sefu na stres na poslu i los odnos sa tim timom i on je rekao da imamo njegovu punu podrsku da ako nam je previse da zajebemo deadline i iskuliramo. Takodje ce angazovati HR za problem sa ovim timom (prethodno angazovanje viseg menadzmenta nije pomoglo).

 

Elem, osecam se mnogo bolje. Mislim da je sustina u akciji pod-sefa. Lepe su reci ali kad vidis da je neko zaista istupio da te zastiti to je ono sto se racuna. Kolega na projektu i dalje nije ubedjen, iako nije napravio ni jednu gresku i radi kao konj, svako malo mu izleti kako se plasi da ce dobiti otkaz i sta ce onda sa zenom i dvoje dece 

 

Tako da borba se nastavlja, ja bih voleo da me sve ovo ne dotice toliko jer cak i da izgubim posao ne brinem se ali eto...

[kipo]

 

[eumeswil]

Kakva pesma.

 

Wheeler Walker Jr. - Fuck This Job

 

 

 

 

 

 

Edited May 6 by eumeswil

[Shan Jan]

Neko je vec share-ovao ranije al ne mogu da nadjem gde. U svakom slucaju odlican dokumentarac i na zalost i dalje mi posao ispunjava vecinu uslova za burnout, mada sto je najgore, mislim da to danas ispunjava vecina poslova u korporacijama.

 

 

[Ratamahatta]

Mene jebe mesecima vec nesto slicno, mozda i jeste burnout. Zapravo sve me jebe, ne znam ni kako sam ziv, dan po dan, planiram da smanjim na sat po sat, muce me i proslost i buducnost, mislio sam da cu s godinama i sazrevanjem nauciti da budem prisutan, ali i dalje nisam imun. 

Akumuliralo se svasta neceg neprocesuiranog, pre sam se poslom i overtajmom lecio od ostalih sranja, sad vise ne radi ta praksa 

S kim god da pricam oko sebe, svi se osecamo slicno/isto generacijski (30-35), premladi smo da budemo ovoliko iscedjeni 



 

[Shan Jan]

Ja nas, 10 godina starije, zovem jaded generation. Puno sranja smo prosli mada, bar za mene, problem je u sadasnjosti. Ako ides na posao misleci kako bi ti bilo drago da kompanija i sva govna koja su se nakotila u njoj propadnu makar ti izgubio posao, nesto je definitivno trulo. Trenutno ne mogu cak cesto ni da radim svoj posao, kamoli da ga radim kako treba, zbog raznih uvlakaca koje moras da slusas dok napreduju kroz hierarhiju. Ni moje znanje, ni moj trud ne sluze nicemu.

 

A opet, skoro je svuda tako a ovde si bar dobro placen. Moj posao ti je isto ono sto je Srbija danas - learned helplessness, sto bi rekla @Svemir Zeka. Sta god uradio, nista se nece promeniti. Bar ne one stvari do kojih ti je stalo. 

 

@Ratamahatta to tvoje mozda zvuci mozda kao nesto drugo, vezano za zivot generalno, a ne burnout? 

[Ratamahatta]

Prvi put otkad radim nemam volje i motivacije, jako preko kurca i jako na guzove, cisto da otkaz ne dobijem jer ne smem. 0 entuzijazma i 0 nade da ce biti bolje, ne dobijam nikakve pohvale sto radim tu ko crnac, kad zavrsim poso nemam vremena (bolje reci energije) da ucim novo sta da postanem marketabilniji na trzistu rada, stuck as fuck, stagnacija u svim smislovima. 

Oh well, smislicu vec nesto, ako ne cuti, guraj i trpi i jbg, zivot k'o zivot. 

Mada mi se svidja ideja da zivim dan po dan, samo mi mozak nije tako namincan, namincan je uvek na buducnost pa sam mnogo skepticniji nego sto je zdravo. Trudim se da promenim to, verujem da cu tako biti mnogo srecniji 

[morgana]

e, za to dan po dan, a ne buducnost meni je najkorisniji bio pristup prema kojem sam bila najskepticnija, acceptance and commitmemt. ima par tehnika koje mi fino rade iako nisam ni blizu potpunog korigovanja te what if mentalne navike. 

naravno nijedan pristup nije univerzalan.

 

 

Edited July 6 by morgana

[Shan Jan]

@Ratamahatta Ako te ne mrzi, slobodno pisi vise o svojoj situaciji. 

 

Sve vise imam utisak da je danasnji sistem pravljen za ljude koji vole da se izvlace i da je poguban za one koji su high achieveri.

Edited July 6 by Shan Jan

[Ratamahatta]

Frilens, nema unapredjenja i povisice vec 2 i po godine, ne znam vise ni da objasnim cime se bavim, stalno radim random taskove sta mi zapadne. Voleo bih da pogodim koje je to recession-proof digitalno zanimanje koje mogu kroz nekoliko meseci da masterujem i da se presaltam, a da nije programiranje. Strah me da odem s posla pre nego sto pronadjem novi, postaje nestabilno sve. 

Marketing/Sales, data analytics/business intelligence i AI su oblasti koje bih voleo da ucim. Ne znam koliko je content/copywriting recession-proof sada, citam i slusam potpuno oprecna misljenja o tome, a za to sam najtalentovaniji i najvise me zanima. Volim da radim od kuce, ne seli mi se u drugi grad iz licnih razloga, ne odgovara mi to nikako trenutno. A koga god znam da trazi novi poso online krv je propisao, i onda sta ces, sedi i radi i cekaj bolje dane. Frustrirajuce, ali ipak ono... jebiga. 

Edited July 6 by Ratamahatta

[Shan Jan]

@Ratamahatta trenutno je kriza pa em je poslova manje em poslodavci mogu da se izivljavaju sa zahtevima (poput cuvenog da moras da radis iz ofisa). Sad je zaista los trenutak za trazenje drugog posla osim ako nisi bas establirani mambo-jambo strucnjak sa znanjem koje je retko.

 

Sto se tice recession-proof posla... ja sam isto razmisljao o future-proof poslu i ne vredi. Nema sanse da predvidim ni najmanje kako ce svet izgledati ni za par godina a kamoli za par desetina. Ja bih, ako se vec prekvalifikujem, okrenuo onom sto volim, bar me ne bi mrzelo da ucim. Pa ako uspe uspe. 

 

Nesto mora da se promeni na mom sadasnjem poslu ili ima da dam otkaz bezobzira na dobru platu i jos bolje kolege Bukvalno sanjam kako mi daju otkaz zbog necega pa konacno mogu da presecem da odem u Kinu da ucim matematiku njihovu decicu. Em to volim da radim em bih makar znao da posao koji radim doprinosi nekome.

[Ayatollah]

21 minutes ago, Shan Jan said:

@Ratamahatta Ako te ne mrzi, slobodno pisi vise o svojoj situaciji. 

 

Sve vise imam utisak da je danasnji sistem pravljen za ljude koji vole da se izvlace i da je poguban za one koji su high achieveri.

 

Ako vam je cilj da napredujete u karijeri u smislu većeg senioriteta, samo da znate da je sistem postavljen za ljude koji napreduju dijagonalno (iz stare firmu u novu na veću poziciju) i one koji rade na samopromociji. Iz moje ekipe u bivšoj firmi je najbolja prošla žena koja je u jednom trenutku maltene prestala da se bavi poslom i počela da se bavi samopromocijom, i internom i eksternom, što joj je unutar 2 godine donelo i unapređenje i ponudu za veću poziciju lateralno. Mi koji smo se fokusirali na posao i rudarenje smo manje-više ostali tamo gde smo bili, ili smo otišli da rudarimo za druge robovlasnike ili smo (kao ja) otišli da budemo sami svoje gazde, pa šta nam Bog da. Stručno znanje je nedovoljno da se napreduje iznad nekog saradničkog nivoa, štaviše kontraproduktivno je.

 

Btw, tek kada sam postao samom sebi gazda, video sam koliko su me eksploatisali i izrabljivali, i kako sam trošio svoje vreme i prinosio porodicu na oltar da bi neko sebi kupio novog Ferarija, a meni dao mrvice sa stola. 

Edited July 6 by Ayatollah

[Ratamahatta]

25 minutes ago, morgana said:

 nisam ni blizu potpunog korigovanja te what if mentalne navike. 

 

 

 

Ne znam zasto to sebi citavog zivota radim, ali sam konacno odlucio da prestanem sta god da kosta  Moram da smanjim pritisak na samog sebe, postao je prevelik eksterni, ne mogu da izdrzim oba ocigledno

Kapiram da imam kombo visoke logicke telegencije i niske emocionalne. Jos je pre 15 godina moja bakuta s 4 razreda osnovne govorila 'sine sto se jedis 2x, kad mozes jednom?'

9757978446548x sam to sebi ponovio, i nikako da se implementira. Kapirao sam doci ce s godinama, malo morgen. 

Tipicni sam millenial po tom pitanju 

 

[morgana]

nije ti to do milenijalstva, brt, al svejedno poslusaj babu