Burnout

[Frank Pembleton]

 
on topic: divno je pregoreti. ko moze da i dalje prima platu. ili ima rentu itd.
pregoris ko licna. odjednom ti se jebe za ono za sta si godinama ginuo. drzis stvari na niskom nivou jer imas dovoljno znanja i prakse da ne upalis alarm nadzirateljima. beli strajk?
okrenes se drugim aktivnostima i nacinima provodjenja vremena. ne mora da bude koza i preslica. moze neko istrazivanje iz profesionalne oblasti, pisanje radova... uzbudljive i beskorisne stvari.
 
it's better the system was sick than me.
 
poz
 

Meni se ovo dogodilo samo bez plate...
Odjednom me zaboleo k.... za sve na poslu. Bulvalno.
Al se fensi zove burnout...



....shiit has hit the fan.

[le petit nicolas]

.

Edited June 5, 2023 by le petit nicolas

[le petit nicolas]

plata = redovan prihod je mnogo vazan ako nisi sam, ako neko zavisi od tebe. inace, nije neophodno.

 

poz

Edited June 5, 2023 by le petit nicolas

[nera]

11 minutes ago, le petit nicolas said:

plata = redovan prihod je mnogo vazan ako nisi sam, ako neko zavisi od tebe. inace, nije neophodno.

 

poz

Pa sad, moram i ja od neceg da zivim jbg 😜 

Ja zivim u burnoutu preko godinu dana vec, “zabole me za sve” ali i dalje moram da placam racune tako da nista od uzivanja 

Ali svakako ko moze treba da iskoristi pozitivno. Kod mene u firmi obicno uzmu neplaceno par meseci, popularno zvano sabbatical 

[le petit nicolas]

naravno da nesto mora da placa racune. ali, da sam bila sama, mogla sam da se provlacim i sa (ne)redovnom honorarima.

sa "izdrzavanim licima" to nije moguce iz mnogo razloga.

neplaceno je, takodje, luksuz.

uglavnom, kad udaris o zid na kom pise: crkni, bezlicna i nevazna alatko, mozes da poslusas napis. ili da jebuckas sistem sitnim zaobilazenjima koja ti otvaraju druga polja i drze te nad vodom.

 

poz

Edited June 5, 2023 by le petit nicolas

[nera]

Svakako je lakse kad imas samo o sebi da brines. Ja, iako sam tehnicki sama ovde, imam familiju koja donekle zavisi i od mene. Takodje, posto sam ovde totalni dodjos bez igde ikoga, nemam lufta ni za sta. Gledala sam opcije da skratim radno vreme i slicno ali to skracuje i platu.

 

Ono sto je pozitivno u svemu je da firma u kojoj radim pokazuje veliko razumevanje za burnout i ostale zivotne nepogode, i da me menadzerka podrzava. Nasli smo se na manjem obimu posla dok se ne vratim u normalu, moram priznati da mi je pomoglo dosta i samo saznanje da me firma nece otkaciti zbog ovoga.

 

Realno, najradije bih se pretvorila u gustera u terarijumu trenutno da samo lezim i da me pomeraju gde sta treba 

[I*m with the pilots]

@nerapisala sam vec na temi o tome kako u Nemačkoj ima burnout terapija, ima li nečeg sličnog kod tebe? Možda bi ti to dodatno pomoglo, pogotovo ako imaju razumevanja na poslu

[garcia]

On 5. 6. 2023. at 8:47, Frank Pembleton said:

Meni se ovo dogodilo samo bez plate...
Odjednom me zaboleo k.... za sve na poslu. Bulvalno.
Al se fensi zove burnout...



....shiit has hit the fan.

treba prigrliti svoj burnout.
ja tako od kako sam krenuo da dobijam merit increase od 3% do 5%.
ne pokriva ni tekuću inflaciju.

[nera]

@I*m with the pilots jedino sto se preporucuje kao terapija je CBT, a to opet jedino radi ako nadjes terapeuta koji zna sta radi sa CBT-om i zna da prilagodi situaciji. A to kosta prvo para a onda i vremena dok nadjes.

Ima raznih “self help” aplikacija i slicno za CBT gde ti sam pratis program.

Iskreno ja ne podnosim CBT bar ne u ovom opstem obliku. Tehnike jesu korisne ali samo ako imas vremena i prostora da vezbas van stresa sto nije bas moguce uvek.

Isla sam i na DBT grupne terapije ali isto sranje da izvines. Znam i ja kako da se smirim kad se izmaknem iz situacije.

 

Licno mislim da za burnout, kad vec udje u pun zamah kao kod mene, pomaze samo mirovanje, tj. da ne moras da razmisljas o poslu, racunima i slicno. Sve ostalo pomaze vise kao preventiva da ne dodjes do te tacke.

 

U mom kompjuteraskom poslovnom okuzenju uzimanje neplacenog je uobicajeno za burnout, obicno 3-6 meseci. Naravno ko moze da priusti. I najcesce se otvoreno prica o tome, taj i taj uzima odmor zbog burnouta…

 

Ja se zadovoljavam smanjenim obimom posla i nadam se da cu uspeti da zauzdam simptome pre nego sto im dopizdi. Sad sam na odmoru dve nedelje i ponekad uzmem ponedeljak ili petak kad mi je previse. Za vise od toga jedino ako dobijem na lutriji 😉

 

 

[Shan Jan]

Eh, izgleda sam za dlaku izbegao burnout. Jos uvek je borba al deluje da ide na bolje.

 

Elem, sve je bilo ok do ove godine. Imam tikete, BU stvari i 1-2 projekta na kojima radim. Medjutim prosle godine smo imali jedan ogroman projekat koji je uvek bio u zapecku jer nije bio prioritet i jer su se ljudi bavili drugim stvarima. Stigla direktiva da se podigne bitnost tog projekta i da se iscepka na 12 novih projekta kako bi se bolje menadzovao. I tako umesto 1-2 projekta dobih 6-7 istovremeno, pola nedelje krenulo da mi odlazi na glupe sastanke a u drugoj polovini sam trebao da uradim 3 puta vise posla nego prosle godine. 

 

Ja kao idiot krenuo da izguram to al posto su u pitanju dosta veliki projekti stvar traje li traje... i evo nas posle skoro 3/4 godine i isto toliko vremena rada na 150%. Krenuo sam da bagujem na sastancima, da ne mogu da nadjem reci na engleskom, da mi se misli gube, da se budim vec umoran pre nego i krenem na posao itd... Reko moram na odmor. Odo na jedan na nedelju dana al nista, isti slucaj cim se vratih. Produzene vikendi, isto. Na kraju odem 10 dana u Grcku na more i posle prvog dana na poslu - isti kurac. Nervoza takodje dostigla maksimum. Tu mi padne klapa i krenem da pricam sa sefom i sa PM-om.

 

PM je naravno terao svoju pricu al dobra stvar u ovoj nevolji je da mi je toliko prekurcilo da sam ga ozbiljno naduvao tako da je izgleda ipak shvatio poruku i malo prestao da pritiska. Sa druge strane moram reci da sam imao veliku podrsku od sefa, puno stvari je prebaceno na druge, odlozeno sta god je moglo i najbitnije - dobio sam zeleno svetlo da odbijam bilo koji posao koji nije P1. Tu je malo i do moje licnosti, imam obicaj da uvek odgovaram sa "Naravno" kad god mi neko trazi nesto, sad sam to zaokrenuo na "Probajte kod kolege, ako se ne snadjete, zovite me da nadjem vremena da vam pomognem". Takodje cim nadjem vremena pomislim "ej mogao bih da zavrsim ono sranje koje vucem vec 3 meseca" i tad moram da se lupim po prstima i kazem "Uspori idiote".

 

Uprkos mojoj borbi, dva glavna projekta za koje se desilo da sam technical lead, su sada dobili paznju CTO-a tako da me sada i ovaj dobri sef pritiska da moramo da ubrzamo. Mislim da sam ipak dosao do faze da me i za to zabole, teracu svojim tempom, ako im se ne svidja nek nadju drugog.

 

TL;DR: Cuvajte zdravlje, jebo posao. 

 

[Mel]

10 minutes ago, Shan Jan said:

Eh, izgleda sam za dlaku izbegao burnout. Jos uvek je borba al deluje da ide na bolje.

 

Elem, sve je bilo ok do ove godine. Imam tikete, BU stvari i 1-2 projekta na kojima radim. Medjutim prosle godine smo imali jedan ogroman projekat koji je uvek bio u zapecku jer nije bio prioritet i jer su se ljudi bavili drugim stvarima. Stigla direktiva da se podigne bitnost tog projekta i da se iscepka na 12 novih projekta kako bi se bolje menadzovao. I tako umesto 1-2 projekta dobih 6-7 istovremeno, pola nedelje krenulo da mi odlazi na glupe sastanke a u drugoj polovini sam trebao da uradim 3 puta vise posla nego prosle godine. 

 

Ja kao idiot krenuo da izguram to al posto su u pitanju dosta veliki projekti stvar traje li traje... i evo nas posle skoro 3/4 godine i isto toliko vremena rada na 150%. Krenuo sam da bagujem na sastancima, da ne mogu da nadjem reci na engleskom, da mi se misli gube, da se budim vec umoran pre nego i krenem na posao itd... Reko moram na odmor. Odo na jedan na nedelju dana al nista, isti slucaj cim se vratih. Produzene vikendi, isto. Na kraju odem 10 dana u Grcku na more i posle prvog dana na poslu - isti kurac. Nervoza takodje dostigla maksimum. Tu mi padne klapa i krenem da pricam sa sefom i sa PM-om.

 

PM je naravno terao svoju pricu al dobra stvar u ovoj nevolji je da mi je toliko prekurcilo da sam ga ozbiljno naduvao tako da je izgleda ipak shvatio poruku i malo prestao da pritiska. Sa druge strane moram reci da sam imao veliku podrsku od sefa, puno stvari je prebaceno na druge, odlozeno sta god je moglo i najbitnije - dobio sam zeleno svetlo da odbijam bilo koji posao koji nije P1. Tu je malo i do moje licnosti, imam obicaj da uvek odgovaram sa "Naravno" kad god mi neko trazi nesto, sad sam to zaokrenuo na "Probajte kod kolege, ako se ne snadjete, zovite me da nadjem vremena da vam pomognem". Takodje cim nadjem vremena pomislim "ej mogao bih da zavrsim ono sranje koje vucem vec 3 meseca" i tad moram da se lupim po prstima i kazem "Uspori idiote".

 

Uprkos mojoj borbi, dva glavna projekta za koje se desilo da sam technical lead, su sada dobili paznju CTO-a tako da me sada i ovaj dobri sef pritiska da moramo da ubrzamo. Mislim da sam ipak dosao do faze da me i za to zabole, teracu svojim tempom, ako im se ne svidja nek nadju drugog.

 

TL;DR: Cuvajte zdravlje, jebo posao. 

 

 

Teraj svojim tempom i salj imejlove da ti treba dodatni support i PMu i shefu i da, ako im se ne svidja nek nadju drugog.

Jer ti ako stvarno dobijesh burnout neces biti radno sposoban ko zna koliko posle toga tako da...

[bags]

Moj savet ti je da striktno napravis plan sta mozes uraditi u minimalnom broju sati koje moras da uradis.

Znaci ako imas 40 sati sva sranja baci u kalenadar i kad dodje ne znam ni ja 17:30 gasis i bezis od kompjutera. Da li priroda, sport, pletenje, ciscenje po kuci nebitno.Ako radis od kuce prebaci kompu drugu sobu ili auto cak ako je sigurno.

Navece isto nema popravljanja ni najmanjeg sranja od 5 minuta. 

 

Ako ti bilo sta ko prikenjava samo izvuci listu tiketa sto si odradio.

 

 

 

 

[bebaguza]

2 hours ago, Shan Jan said:

Krenuo sam da bagujem na sastancima, da ne mogu da nadjem reci na engleskom, da mi se misli gube, da se budim vec umoran pre nego i krenem na posao itd... Reko moram na odmor. Odo na jedan na nedelju dana al nista, isti slucaj cim se vratih. Produzene vikendi, isto. Na kraju odem 10 dana u Grcku na more i posle prvog dana na poslu - isti kurac. 

 

Svi pokusaji odmora bili stvarno 100% offline ili kombinovano (samo da proverim mejl, samo da odgovorim ovo, samo da posaljem ovo...)?

 

Mozda je uticalo dosta i kad znas da se posle odmora vracas u istu ili jos goru frku.

[I*m with the pilots]

1 hour ago, bebaguza said:

 

Mozda je uticalo dosta i kad znas da se posle odmora vracas u istu ili jos goru frku.

 

Ovo je takav ubica, neki od nas se teško otresu tog osećaja

[Shan Jan]

2 hours ago, bags said:

Moj savet ti je da striktno napravis plan sta mozes uraditi u minimalnom broju sati koje moras da uradis.

Znaci ako imas 40 sati sva sranja baci u kalenadar i kad dodje ne znam ni ja 17:30 gasis i bezis od kompjutera. Da li priroda, sport, pletenje, ciscenje po kuci nebitno.Ako radis od kuce prebaci kompu drugu sobu ili auto cak ako je sigurno.

Navece isto nema popravljanja ni najmanjeg sranja od 5 minuta. 

 

Ako ti bilo sta ko prikenjava samo izvuci listu tiketa sto si odradio.

Ma niko mi ne kenja, imam uvek vise projekata od kolega, pre sam sam sebi problem. Ja i radim striktno od 9 do 5, problem je sto vecina posla na projektu je neko planiranje, istrazivanje, dizajn... tako da je bas mentalno iscrpljujuci. I onda kada skaces sa jednog na drugi, objasnjavas po sastancima a nikako da dodje neki glupi posao, posle 8 sati takvog rada nisi ni za sta. 

 

1 hour ago, bebaguza said:

 

Svi pokusaji odmora bili stvarno 100% offline ili kombinovano (samo da proverim mejl, samo da odgovorim ovo, samo da posaljem ovo...)?

 

Mozda je uticalo dosta i kad znas da se posle odmora vracas u istu ili jos goru frku.

100% offline odmori. Ono sto me je bas dotuklo je sto kad sam se vratio sa zadnjeg docekalo me ne samo sve sto sam ja radio vec i gomila tudjeg posla tipa "samo da proveris..." i charry on top novi P1 projekat koji cu sam da radim. Tad sam bio u fazonu, aman ljudi...

 

 

Utisak koji ja vec mesecima imam je kao da trcim za nekim da ga stignem sve vreme i nikako da prodisem i trcim tu trku svojim tempom. Ne vucem konce vec me taskovi, sastanci i projekti sami nalaze. Kaskam non stop.