Jump to content
IGNORED

kritika savremene umetnosti


Caligula

Recommended Posts

Pa u tome što kod Al Kaide nema baš nikakve umetničke komponente.Ako hoćeš teroristički performans art, mislim da moraš posegnuti za fiktivnim likovima.2484043356_1c4d00a62a.jpg
:)Dobro, hajde da vidimo koje su to umetničke komponente (koje ima Pusi Rajot, a nema Al Kaida), pa ćemo valjda doći do nekog razumevanja.Usput, jasno mi je da mnogo pitam, a dajem malo odgovora, napisaću kako i zbog čega razmišljam, malo kasnije.
Link to comment
U mojoj glavi je to dosta komplikovano, a do sada nisam pokusavao da to artikulisem. Ali neka, pokusacu. Cinjenje zla, i to onog pravog, neospornog (dakle ubijanje civila, medicinski eksperimenti na Jevrejima itd), za je mene ontoloska kategorija za sebe, koja potire sve ostale kategorije, posto je oduzimanje zivota karmicki cin koji po svojim posledicama apsolutno nadilazi sve ostale cinove osim jednog: potpunog predavanja drugima, Boddhisatva style.Neko moze biti i umetnik i ubica (pod uslovom da razdvaja ova dva polja aktivnosti), ali ako njegova umetnost ukljucuje ubijanje, on vise umetnik vec samo ubica. Cinom oduzimanja zivota apsolutno si zasenio sve ostale aspekte svog dela. Ako svinjar hrani svinje ubijenim ljudima, on je prvo ubica, pa tek onda svinjar i izlisno je razgovarati o njegovim kobasicama i sunkama.Mengele je lekar. Ne, on je ubica. Osama bin Laden je umetnicki performer. Ne, on je ubica.(Ovo je jedan moj idiosinkraticki stav, eto)
Aha, okej, razumem. Hvala na pojašnjenju.
Link to comment

Pokusavate da na jako vestacki nacin u pricu o umetnosti ukljucite etiku. Nema to veze jedno sa drugim. Mnoga dela klasicne umetnosti su proglasavana za neomralna kad su stvarana. Mnoga se sada smatraju nemoralnim. Evo kritierijuma da bi delo bilo umetnicko:a) stvaralac smatra da je njegovo delo umetnickob) postoji publika koja smatra da je dato delo umetnickoOvo znaci da ne postoje univerzalna umetnost - dela za koja postoji opsti konsenzus da su umetnost. Delo je umetnost samo za publiku koja smatra da je delo umetnost.

Link to comment
Pokusavate da na jako vestacki nacin u pricu o umetnosti ukljucite etiku. Nema to veze jedno sa drugim. Mnoga dela klasicne umetnosti su proglasavana za neomralna kad su stvarana. Mnoga se sada smatraju nemoralnim.Evo kritierijuma da bi delo bilo umetnicko:a) stvaralac smatra da je njegovo delo umetnickob) postoji publika koja smatra da je dato delo umetnickoOvo znaci da ne postoje univerzalna umetnost - dela za koja postoji opsti konsenzus da su umetnost. Delo je umetnost samo za publiku koja smatra da je delo umetnost.
ja se nacelno slazem sa ovim. etiku sam ukljucio potpuno idiosinkraticki, to je neki moj licni trip, a ovo sto si rekao je suva istina.
Link to comment

Samo da dodam: ovo sto sam napisao nikako nije definicja umetnosti. Ostaje pitanje kako svaki pojedinac prosudjuje da li je neko delo umetnicko ili nije. Postoji li univerzalna definicija koja ce raditi tako da vazi za sve ljude koji intuitivno shvataju pojam umetnosti, a da drugi cinioci (kluturni, obrazovanje, moral, nasledje - jedna moja prijateljica, umetnica, to naziva senzibilitet) odredjuju da li je za nas nesto umetnost ili nije.

Link to comment
Pokusavate da na jako vestacki nacin u pricu o umetnosti ukljucite etiku. Nema to veze jedno sa drugim. Mnoga dela klasicne umetnosti su proglasavana za neomralna kad su stvarana. Mnoga se sada smatraju nemoralnim.Evo kritierijuma da bi delo bilo umetnicko:a) stvaralac smatra da je njegovo delo umetnickob) postoji publika koja smatra da je dato delo umetnickoOvo znaci da ne postoje univerzalna umetnost - dela za koja postoji opsti konsenzus da su umetnost. Delo je umetnost samo za publiku koja smatra da je delo umetnost.
Prvo, kada se pogleda unazad kroz istoriju, može da se vidi da su mnoga velika dela, koja neće osporiti gotovo niko, pisana po narudžbi, u stisci "za pare", da postoje mnoga dela koja mi smatramo danas velikim kojih su se autori odrekli, smatrajući ih krajnje umetnički neuspešnim. Mnogi veliki romani su pisani u nastavcima za novine, mnogi su pisani kao sprdačina na račun nečeg drugog. Neke velike Šekspirove drame su pisane očigledno kao patriotski komadi po narudžbi (Henri V), itd. Osim toga, ako ćemo pošteno, to što neko kaže za svoje delo da je umetničko ne znači da on to i stvarno misli, već je moguće da on prosto hoće da na takav način postigne neke zemaljske ciljeve (pare, žene, moć, itd) . Ako gledamo ko šta kaže - onda svaki slikar koji na nekoj rivijeri, slika portrete turista kaže za sebe da je umetnik.Što se drugog uslova tiče - ispada da sve ispunjava taj uslov od Deje Savićevića do moje pokojne keve i njenih sarmi. Mislim, mnogo više ljudi će ti zaista ozbiljno tvrditi da je Maradona umetnik, nego što ćeš naći publike na Oktobarskom salonu. I to je rupa ovog uslova.Mnogo bliže od ovoga mi je čak da je sve individualno i da nema nikakvih kriterijuma. To čak i osećam negde kao istinu, samo imam problem s tim kad dođem na konkretnu problematiku domaće scene i onoga što se na njoj dešava.edit - sad videh ovaj post, ispada onda da je sve indivdualno... Edited by kobni zelaya
Link to comment
iz razloga koji se sami po sebi razumeju, osim ako se ne nateze mak na konac,
:lol:vec par puta navodim ovaj divan primer:
"Pre 20 - 25 godina na Bitefu je gostovalo pozoriste iz Slovenije.U to vreme Slovenci su vazili za hrabre i ekscentricne, pa se pozorisna publika prilicno uzbudila, narocito oni koji sebe smatraju posebnim. Puna sala, oseca se miris iznenadjenja u vazduhu.Negde u sredini sedi Aleksandar Popovic (onaj sto ne zna broj svojih komada i sto je sedam godina koristio svoju kucu kao pozoriste, jer mu na drugom mestu nije bilo dozvoljeno).I pocne spektakl.Jure glumci, publika bez daha i treptaja. Odjednom, scenom protrci kokoska, glumac je stigne i scepa, i za potrebe predstave - otkine joj glavu.Pojuri krv iz tela i dok leti perje, publika ni ne stigne da reaguje, nemocna pred udarcem umetnosti.Ali, ne i Aleksandar Popovic. On ustaje, stavlja pesnicu na celo i prekida predstavu: "smrt fasizmu!" Okrece se i izlazi na ulicu... "
... mada nije dovoljno da ti, ja ili Aleksandar kazemo "smrt fashizmu!". Ako umetnik i establisment kaze drugacije u ovom i proslom veku, dzaba koprcanje - akt je umetnost ako se nazove umetnickim, tacka. A da li je akt secenje, sranje ili ubijanje, svejedno je. To sto ga ti nazivas ubicom koji nije umetnik je tvoje licno misljenje™Taman koliko je tacno moje licno misljenje da Marina nije umetnik vec sama sebi PR akaunt.
cin Al Kaide ne ukljucuje nijedan opsteprihvaceni element umetnickog performansa, niko od tih ljudi nikada nije rekao da je posredi umetnost, ne znam zasto se insistira na tome.
Naprotiv, tu je sve sem priznanja da je akt umetnicki. Sto zapravo tvoju primedbu odozgo cini tacnom u konkretnom slucaju, jer je priznanje sve sto je drustvu potrebno. Ostalo je smuti pa prospi.
Dobro, hajde da vidimo koje su to umetničke komponente (koje ima Pusi Rajot, a nema Al Kaida), pa ćemo valjda doći do nekog razumevanja.
Ups! :oNacekaces se. Ti se pitas koji su kriterijumi, a ispada da postoji samo jedan: ne ubij! Politicka korektnost prvo, tek onda umetnos' Edited by CowBoy
Link to comment
Mislim da ti brkaš umetnost sa dorbrom umetnošću. To što je nešto umetnost nije nikakvo posebno prizanje, tek klasifikacija. Devojke su izvele jedan umetnički performans koji se tebi može svideti ili ne, ali to je prosto drugo pitanje.
Da, ovo sam i sam (nevezano za Pusi Rajot) često govorio prijateljima.Ali prvo, što se tiče Pusi Rajot, pre svega mislim, ako ćemo pošteno, da je to bilo snimanje video spota - sama akcija u crkvi nije bila upućena direktno prisutnima, kojih je by the way bilo zaista premalo da bi moglo da se govori o relevantnosti. Tek je spot, sa pesmom protiv Putina izazvao reakciju, takvu kakvu je izazvao i dao grupi i čitavoj akciji novu dimenziju. Tako da i principu, možemo se baviti samo video spotom, onakvim kakvim su ga same Pusi Rajot izbacile na jutjub, smatrati ga za nekakav video rad ili kakav god termin hoćeš da upotrebimo, jedino što termin "video performans" smatram kontradiktornim. Ali da, takvim možemo i tako da kažemo - umetnost je jer se ti ljudi smatraju umetnicima i to je to. Ostaje doduše problem konteksta - da li se u Rusiji ili Moskvi, gde je postoji ogromna količina umetničkih sadržaja prema kojima je ovaj inferioran, on može smatrati umetnički relevantnim, i šta to konkretnoj sceni daje ili oduzima?Problem sa stavom "umetnik je onaj koji kaže za sebe da je umetnik" je međutim kada dođeš na konsekvence oko toga šta se smatra umetnošću ovde. Moj utisak sa poslednjeg (ili možda nekog od poslednjih) Oktobarskog salona je da je tu reč o jednoj grupi sasvim neinteresantnih, ozbiljno jalovih video radova, od kojih sam se smorio najstrašnije, a koji su uglavnom, imali samo jedan adut - da su društveno angažovani (uz nekoliko izuzetaka). Naravno, to da su radovi jalovi, dosadni i nepotrebni je moj subjektivan utisak, ali to što je u čitavoj zgradi bilo možda desetak posetilaca, koji se ispred konkretnih video radova nisu zadržavali više od pola minuta, iako su mnogi radovi trajali mnogo duže - to je objektivno stanje stvari. Neki kriterijumi, međutim, zašto gledamo baš te radove, a ne neke druge, moguće postoje...pretpostavljam da ovakve stvari muče Kauboja i da ga to tera da traži definicije, vanvremensko... Edited by kobni zelaya
Link to comment
Ali Orvelov tekst govori o nečemu sasvim drugom, a to je da se neki reči devalviraju ili da se namerno upotrebljavaju opskurantistički, ili samo zarad retoričkog efekta. Zato i kaže da su abused, dakle zloupotrebljene, što implicira da mogu biti i ispravno upotrebljene.
bemmu, ako je neka rec prostituisana i zloupotrebljavana sto godina unazad, to je rec umetnost.
Link to comment

... koliki tepih samo da bi umaskirao ovo:

u tvom slucaju je nesto malo komplikovanije. ti zapravo, radis tacno ono sto je radagast napisao, branis svoju posebnost u koju je investirana tvoja esnafska prica. ti tacno u savremenoj umetnosti prepoznajes ono sto ona zapravo i jeste: napad na pojam umetnosti kao prostor ciste genijalnosti (koja opet zavrsava po burzoaskim salonima u malom formatu)
... i to kaze covek koji je stao u odbranu hermticne i elitisticke predstave umetnosti ciji je hermetizam i elitizam sam sebi cilj (lepo objasnio Dabovic na pocetku topika). Gledacu satima usnulo dupe vorholovog ljubavnika i osecacu se tako posebno. Pa jebote. Ako je nesto "mali format" to je upravo drustvo iz Smokvice, ogrezlo u svoju wanabe posebnost.
... iza tvoje univerzalnosti stoji jasna partikularnost burzuaskog shvatanja umetnosti iz sredine XIX veka. ta partikularna svest mora da se pomera malo napred (pikaso) i malo nazad (fidija) u pokusaju da svoju partikularnost predstavi univerzalnom. tako je za tebe umetnost katedrala ociscena od sakralnosti (njene osnovne funkcije) ali pikaso kome je dodat supstrat stafelajnog slikarstva.
Kakav napred-nazad, od altamire preko Fidije do Pikasa sve je kontinuum u artikulaciji i mediju, mozak je alat za obradu sveta, bio i ostao do danas. Ali u novo drkadzijsko vreme, imamo novi iznudjeni kolosek nastao na masmedijima i mediokritetskom egzibicionizmu gde je mozak i eksponat. I tu opet mozemo o posebnosti, ali me vise zaista mrzi.
e sada tvoj problem je u tome sto je XX vek prosao u otkrivanju tih veza. To je zapravo velika karakteristika XX veka: strast za realnim s kojeg je ocisceno sve sto je suvisno. otud pikasov povratak primitivnoj umetnosti, otuda dada i otuda disan. samo tu je disan najsofisticiraniji. njegov pisoar ne znaci 'sve je umetnost' vec 'sta je umetnost?'.
Drago mi je da si ovo pomenuo :)Vidis, ovaj bold je lep i zavodljiv, ali je pogresan na mnogo nivoa. Ne cisti se "sve suvisno" zbog strasti za realnim (majko mila kakav pesnik u tebi cuci) vec zbog globalnog ubrzanja gde drustvo koje se gusi u informacijama lisenim hijerarhije (starleta uginula u hotelskoj sobi veca je vest od tri hiljade decijih leseva) ne moze da filtrira informacije i senzacije drugacije nego simplifikovanjem. Ta strast za realnim koju pominjes je zapravo uspesno izvedena lobotomija nad individualizmom. Nikad vise individua i nikad manje individualnosti.Ne kazem, to je moralo da se desi i ne zelim da kritikujem proces - ali da ukazem na nelogicnosti i podmetanja kukavicjeg jajeta (Dishanova zaista genijalna dosetka, shala, kakogod) - to mogu i imam pravo.
drugim recima, pisoar je zapravo markirao postojanje komplikovanih estetskih mreza koje su i dalje ukljucivale transcedentni objekat umetnosti a za koje se tvrdilo da su stvar proslosti. znaci ne pisoar je umetnost (nije) vec umetnost je u odnosima koje imamo prema objektima. nema transcedentne umetnosti ali postoji umetnicka istina datog trenutka. a to je pisoar za umetnost XX veka ne zbog neke skatoloske dimenzije rada vec zato sto je postavio da je umetnost do tada bila zapravo decije igranje sa govnima.
Jeste, kurac. Edited by CowBoy
Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...