kritika savremene umetnosti

[kim_philby]

Niko nije sporio postojanje toga, nije Maljevic otkrio kvadrat, niti crnu boju, niti belu pozadinu. Uopste ne vredi pricati o tome iz jezika estetike, jer estetika uzima sve te komponente zdravo za gotovo. Crni Kvadrat je skoro pa ezotericko refokusiranje tih bazicnih komponenti, daleko izvan proste kubisticke teznje (u najboljem, najidealizovanijem vidjenju kubizma) da se kroz arhetipske figure "primitivnih naroda" uspomoc Frojda ukaze na neke zajednicke arhaicke predstave covecanstva. Filozofsko ishodiste Crnog Kvadrata je daleko komplikovanije od toga, a jedan od indikativnijih nagovestaja je dat njegovim postavljanjem na mesto kucnog sveca na 0.10 izlozbi.Elem, posto je Filbi uocio logicki procep u kojem se nalazis, volo bih da privedemo tvoje naopake stavove k njihovom logickom zakljucku: ja bih tebe u ime Supremnog Suda Savremene Umetnosti zatocio u ovom Mauzoleju, da tu bdis i opstis s neukinutim objektima vo vjeki vjekova.

samo da se razumemo. to je nagrada a ne kazna :Dedit: e da milina je lepo raspravljati o umetnosti bez oruzija u rukama. sto kaze marina cvetajeva: 'u ovom najhriscanskijem od svih svetova svi pesnici su zidovi' Edited April 17, 2010 by kim_philby

[Caligula]

Niko nije sporio postojanje toga, nije Maljevic otkrio kvadrat, niti crnu boju, niti belu pozadinu.

Maljevic je bio tvoj odgovor na moju konstataciju da je nemoguce uvesti novi fizicki zakon u postojeci kosmos. Ako bi se uveo novi zakon, kosmos bi se raspao, pa bi se ponovo sastavio sasvim drugaciji i imao bi jedan zakon vise.Onda si ti okacio Maljevica kao iskorak iz dotadasnjih "zakona". Te sam ti ja odgovorio delom jednog starog turskog (bice i mesopotamskog) friza. I, naravno, zakonima likovne kompozicije uopste, koje Maljevic ne rusi vec potvrdjuje.Nikako da objasnis ko to i u cije ime moze da ukida Stara i postavlja Nova pravila u religiji umetnosti. To je besmislica, tekovina dvadesetog veka koji je najbrzi, najbezbrizniji, najhrabriji i najpovrsniji u istoriji covecanstva. Gresio je dvadeseti vek u ponecemu, onako, u brzini. Svasta isprobavao, eksperimentisao, kalemio. Nemojmo se hvatati za te slatke greske kao za aksiome - razmisljajmo malo temeljnije.

Elem, posto je Filbi uocio logicki procep u kojem se nalazis,

:D ama je li uocio? Objasni mi prirodu tog logickog procepa pa cu pokusati da se popravim.Meni se cini da si ovom recenicom pokusao jeftino (jeftinije cak i od nekog konceptualiste) da me diskreditujes. Zasto, bre Darkatraktore, zasto ti toliko smeta istina o netalentovanoj kvazi umetnickoj "eliti"?Netalentovani, pa sta. Uvek ce biti galerista koji ce zeleti da neko skida gace po njihovim crkvama. Ako nista drugo, ostace vam Peep-Show. Edited April 18, 2010 by CowBoy

[Aion]

Maljevic je bio tvoj odgovor na moju konstataciju da je nemoguce uvesti novi fizicki zakon u postojeci kosmos. Ako bi se uveo novi zakon, kosmos bi se raspao, pa bi se ponovo sastavio sasvim drugacije i imao bi jedan zakon vise.

Zanimljivo ali ovo je dobra metafora. Njutn je uveo novi fizicki zakon u tada postojice kosmos (zapravo tri zakona). Ne znam da li se kosmos u tom trenutku raspao pa ponovo sastavio sa ova nova tri zakona, ali znam da niko nema traga istorijskom diskontinuitetu kosmosa. Takodje, iz ovog primera, cini mi se nespornim da je moguce uvesti nove zakone.Esteticke teorije, pa i nase shvatanje umetnosti je kao i fizicki zakoni - podlezno je promenama. Da nije tako ne bi postojali umetnicki stilovi - i dalje bi vladala estetika pecinskog slikarstva (i to onog najranijeg - otisci ljudskih ruku koji podsecaju na scene iz lova).Dalje, mislim da nema nista pogresnije nego smatrati da su zakoni likovne kompozicije i priblizno slicni fizickim zakonima. Zakoni likovne kompozicije vise lice na religijske dogme, ili na modu. Pre ce biti da oni oblikuju nas likovni ukus nego sto su posledica nase urodjenog osecaja za lepo. Ozbiljni pokusaji da se formulise naucna psihologija likovnih umetnosti (pogledaj Gombriha) ovo dosta ubedljivo pokazuje. Pikaso, Matis, Kle, ... da su ziveli sto godina ranije i da su pokusali da kao umetnost prodaju ono po cemu su poznati, ne bi imali nikakve sanse. Ne bi imao ni Rafael u trinaestom veku. Svaka epoha ima svoju umetnost i u svakoj eposi ima onih koji ceznu za proslim vremenima.

[Bebler]

Dakle prica je o modernoj umetnosti 1860-1970 i ti tvrdis da njen hermeticni jezik "potice iz potrebe teorije i istorije umetnosti da budu priznate kao nauke". U ovom trenutku mogu reci sa poprilicnom sigurnoscu da nemas blage veze s istorijom umetnosti i da ti fali puno materijala da bi izneo takvu tvrdnju. Navescu samo par primera: hermeticni jezik futurista je izasao iz dekadencije gradjanske klase, dadaista je izasao iz anti-ratne, anti-kulturne i anti-autoritarne pobune znatno sireg opsega, a suprematista iz promatranja metafizickog i tu se moze jos sto sta nabrojiti. Sto se tice umetnosti posle WW2 ne bi tupio drug filbi je objasnio deobjektivizaciju, ako ne i nekoliko puta.

Smatram privilegijom što ne znam tu istoriju umetnosti kojom tako suvereno barataš. :) To što si izneo je do te mere površna opservacija razvoja stila izražavanja teoretičara da nemam reči. Klasična tirada. Kada neko počne priču o jeziku teorije umetnosti od dadizma... a završi je na suprematizmu, žao mi je ali to je demonstracija priučenosti. No ko bi još hteo da se bakće Plinijem DiElderom i koještarijama koje su se odvijale stotinama godima posle njega. Lepo presečeš i započeneš svet od dekadentnog slenga i metafizičkih nastojanja i sve je naizgled super. Problem sa takvima kakav si ti je što su spremni da se zakunu u najmilije da je sve što je učitelj rekao istinitije i od stvarnosti.Pritom, uopšte ne primećuješ da jezički stil koji rabe umetnici i njihovi paraziti danas nema gotovo nikakve dodirne tačke sa građanskom dekadencijom ili metafizičkim traktatima na koje se pozivaš. Još ako se uzme biser koji si plasirao a po kome se savremena umetnost okončava 1970. ...Uostalom, mogu slobodno da ustvrdim da je 98% aktuelne umetničke teorije mlaćenje prazne slame i više zvuči kao pokušaj nametanja jedne potpuno sumanute percepcije o njenoj suštiskoj važnosti za razvoj umetnosti pa otuda i kompleks odbačenosti od strane etabliranih nauka.I svaki pokušaj da se umetnost pojasni, sistematizuje i definiše dovoljno eksplicitno govori o pomeutom kopleksu. Olslanjanjem o metodologiju drugih nauka teoretičari sebe diskvalifikuju kao ljude koji uopšte naslućuju šta je to umetnost. Edited April 17, 2010 by Bebler

[Caligula]

Zanimljivo ali ovo je dobra metafora. Njutn je uveo novi fizicki zakon u tada postojice kosmos (zapravo tri zakona). Ne znam da li se kosmos u tom trenutku raspao pa ponovo sastavio sa ova nova tri zakona, ali znam da niko nema traga istorijskom diskontinuitetu kosmosa. Takodje, iz ovog primera, cini mi se nespornim da je moguce uvesti nove zakone.Esteticke teorije, pa i nase shvatanje umetnosti je kao i fizicki zakoni - podlezno je promenama. Da nije tako ne bi postojali umetnicki stilovi - i dalje bi vladala estetika pecinskog slikarstva (i to onog najranijeg - otisci ljudskih ruku koji podsecaju na scene iz lova).

Nismo se razumeli. Nisam mislio na otkrivanje unutrasnje logike u ustrojstvu fizickog sveta (Njutn) vec na menjanje logike (ukidanje gravitacije, na primer).Mi smo zivi svedoci da je eto, dekretom, ukinuta gravitacija. Jeste, niko ne lebdi, neko katkad cak i tresne o zemlju ali - prica se po kuloarima i vidjenijim gradskim mestima da gravitacije nema.Ako smo dovoljno slozni u toj prici, mozda i uspemo da ignorisemo realnost. Nekima, zapravo, to ignorisanje sasvim dobro ide.

Dalje, mislim da nema nista pogresnije nego smatrati da su zakoni likovne kompozicije i priblizno slicni fizickim zakonima. Zakoni likovne kompozicije vise lice na religijske dogme, ili na modu. Pre ce biti da oni oblikuju nas likovni ukus nego sto su posledica nase urodjenog osecaja za lepo. Ozbiljni pokusaji da se formulise naucna psihologija likovnih umetnosti (pogledaj Gombriha) ovo dosta ubedljivo pokazuje. Pikaso, Matis, Kle, ... da su ziveli sto godina ranije i da su pokusali da kao umetnost prodaju ono po cemu su poznati, ne bi imali nikakve sanse. Ne bi imao ni Rafael u trinaestom veku. Svaka epoha ima svoju umetnost i u svakoj eposi ima onih koji ceznu za proslim vremenima.

Vec sam pisao na slicnoj temi da je moda/pravac/trend samo izgovor umetniku da se igra medijem onako kako se oduvek igrao (po stoti put: "posle Altamire sve je dekadencija")Bilo je, doduse, opasnih zastranjivanja u manir i pravac (meni je neoklasicizam odvratniji i od skidanja gaca u galeriji, bez grize savesti bih zapalio 90% tadasnje produkcije), ali je ljubav nekako uvek uspevala da pobedi istorijsku angazovanost.Sta se dogadja - ono sto je nekada bio izgovor umetniku da bi se igrao medijem, dekretom se pretvorilo u jedini cilj, a sam proizvod (umetnost, igranje medijem) je ukinut kao nepotreban, nepozeljan. Ama da li je moglo da se izvrne naopackije? Ubise ljudi umetnost da bi mogli da se nazovu umetnicima. Marina nije umela posteno da nacrta (da, isla je na akademiju!) najobicniju studiju. To sam cuo iz tri nezavisna izvora. Edited April 17, 2010 by CowBoy

[Bebler]

Mi smo zivi svedoci da je eto, dekretom, ukinuta gravitacija. Jeste, niko ne lebdi, neko katkad cak i tresne o zemlju ali - prica se po kuloarima i vidjenijim gradskim mestima da gravitacije nema.

To je prava ilustracija provincijskog viđenja problema savremene umetnosti. Važno je definisati pravce, organizovati, graditi torove po kriterijumu najmanjeg zajedničkog imenitelja. Kad se nešto ne uklapa - a onda mu se domisli sklop.

[batticuore]

Prvo sto mi pada napamet jeste da je moderna umetnost 1860-1970 [dakle ne savremena umetnost/post-(post-)moderna, citat je iz 1968] toliko jedan nesaglediv konglomerat razlicitih strujanja, pogleda, perspektiva na odnos teorije umetnosti i njene prakse da to prosto ne mozes da kazes. U modernoj umetnosti od 50-ih naovamo imas one koji se drze teorije kao pijan plota, zatim one koji polaze od nje ne bi li je usavrsili, one koji eksploatisu njene nedoslednosti ne bi li je podrili i imas one koji je u potpunosti ignorisu. Pada mi napamet da je njemu kao muzikologu ceo hype oko Kejdza u to vreme verovatno bio prvo na pameti [i na ganglijama], no to opet ne opravdava ovakvu generalizaciju.Drugo sto mi pada napamet jeste da ako bismo stavili apsolutni znak jednakosti izmedju svih relevantnijih teorija umetnosti [primera radi: teorije forme u slikarstvu ili dodekafonije u muzici] - sa samim delom, verovatno bih se slozio da je na taj nacin otklonjena u modernooj umetnosti i 'teorijska mogucnost greske'. Samo to nikad nije bio slucaj i pravila su tu uvek bila da bi se malo krsila, doradjivala i pravila nova. Jeste da se u to vreme sve nekako okrenulo naopacke, al ruku na srce to sve generacije akademika u 20om veku mogu tvrditi za svoje vreme.Malo je pre-generalno sve ovo, ali pre-generalan je i batticourin citat.

U pravu si, greskom sam navela taj citat, jer se zapravo ne slazem sa autorom (u potpunosti), a i omanula sam posto je rec o modernoj, a ne savremenoj umetnosti. Btw, o konceptualnoj umetnosti pojma nemam, pa cu da cutim.

nego sta cemo sa obrnutom perspektivom i vizantijom?

aj ti meni objasni. ;)

I svaki pokušaj da se umetnost pojasni, sistematizuje i definiše dovoljno eksplicitno govori o pomeutom kopleksu. Olslanjanjem o metodologiju drugih nauka teoretičari sebe diskvalifikuju kao ljude koji uopšte naslućuju šta je to umetnost.

Jel su te solvne gerske namerne?

[DarkAttraktor]

Maljevic je bio tvoj odgovor na moju konstataciju da je nemoguce uvesti novi fizicki zakon u postojeci kosmos. Ako bi se uveo novi zakon, kosmos bi se raspao, pa bi se ponovo sastavio sasvim drugaciji i imao bi jedan zakon vise.

Nisam naveo Maljevica kao iskorak iz dotadasnjih zakona*, vec kao nesto sto ne mozes da razumes, o cemu ne mozes da pricas kroz dotadasnje zakone* [*a ja kazem jezik]. Dakle i dalje pricas kao srednjevekvni kmet koji pita prvog agnostika da li veruje u Boga ili Djavola.

Nikako da objasnis ko to i u cije ime moze da ukida Stara i postavlja Nova pravila u religiji umetnosti.

Opet, moja je realnost termo-plasticna, a tvoja termo-staticna sto kaze RAW. Sto se moje termoplasticne tice - cini mi se da prica definitivno staje na nacinu na koji je ja dozivljavam u smislu da ja ne mogu osetiti tu vrstu barijere koju ti osecas i stoga postavljati sebi takva pitanja.

:D ama je li uocio? Objasni mi prirodu tog logickog procepa pa cu pokusati da se popravim.

Logicki procep se odnosio na to da ti ne smeta da i sam ucestvujes uzivas u 'objektu' kroz njegovu n-tu reprodukciju [tj. defakto ukinutost] koja je dosla do tebe usled demokratizacije sredstava za reprodukciju [tj. kada je rulja zauzela stampariju].@ BeblerIstoriju umetnosti poznajem odnosno ne poznajem shodno krugovima ljudi u kojima se krecem. Tvoja teorija o dinamici moderne ekonomije koja ulaze u instituciju umetnika savremenog ne korespondira ni sa jednom postojecom istorijom umetnosti i ne samo da govori o supstancijalnom nerazumevanju odnosa ove stvari, nego ce tolika kolicina malodusnosti na kraju dovesti do intelektualnog bankrota i duhovnog prosjackog stapa (sta si bese govorio kad si doso 'ja sam trivijalna pojava i kao takva sklon trivijalnim stvarima'?). Kao sto sam nagovestio na prethodnim stranicama - postoje neka mesta na kojima bih mogao reci da se slazem sa tobom i CowBoy-em, al mi se u najmanju ruku cini neukusnim da insistiramo na tim stvarima, dok nas ceo okean nas razdvaja. Ja se i sam osecam apsolutistickim dinosaurusom po mnogim pitanjima u savremenoj umetnosti, kao npr jer ne mislim da ceo taj privid dogadjaja, mnogosti i tananih konteksta i podkonteksta koje treba uvaziti u pravilnom shvatanju savremene umetnosti moze ikad da od neceg sto nije napravi nesto sto jeste. Stoga bi zavrsio s citatom mog najdrazeg subkulturnog gurua: There's nothing more irritating than somebody whose got nothing to say pretending he's hiding something important.

[Caligula]

Nisam naveo Maljevica kao iskorak iz dotadasnjih zakona*, vec kao nesto sto ne mozes da razumes, o cemu ne mozes da pricas kroz dotadasnje zakone* [*a ja kazem jezik].

Aha, promena jezika. Dakle, gluva sobarica iz one price vise ne moze da ga cuje? Ne znam ni za jedan jezik koji je zaziveo a koji je uveden na silu. Da to nije onaj novogovor Engl-Soc nametnut u kazamatima koje je izgradio Tehnoloski Napredak? Btw, Maljevicev jezik prepoznao bi i pecinski covek. Verovatno je da bi mu taj predmet/fetis bio interesantan, mozda bi ga cak i drzao u pecini, klanjao mu se (bas kao i njegov daleki potomak danas). Mene ne brine znacaj Maljevica. Pitam se da li bi pecinski covek shvatio skidanje gaca isto kao one bikove po zidovima ili svedenog Maljevica - ili bi navalio na umetnika /cu po drugacijoj logici?

Opet, moja je realnost termo-plasticna, a tvoja termo-staticna sto kaze RAW. Sto se moje termoplasticne tice - cini mi se da prica definitivno staje na nacinu na koji je ja dozivljavam u smislu da ja ne mogu osetiti tu vrstu barijere koju ti osecas i stoga postavljati sebi takva pitanja.

U pravu si sasvim: ti verujes da jezik umetnosti menja svoju prirodu iz veka u vek, a ja tvrdim da se nacin percepcije umetnickog kod coveka ne moze promeniti nikada, sem ako mu ne izraste neko trece oko.Naravno da postoji barijera izmedju mene i sveta koji je iskonstruisan u laboratoriji. Bilo bi neprirodno da ne postoji. To sto prihvatas neciju konstrukciju (religiju) zdravo za gotovo ne znaci da i drugi treba da dele tvoju naivnost i odsustvo zdrave skepse.Razumem - ti vidis umetnika koji istovari creva na pod galerije i kazes mi: "fri jor majnd, covece. Nemoj ovo da gledas iz ... hm ... srednjeg veka, gledaj ovo sranje ocima dvadesetog veka".Pa sta ti mislis, da je ne posmatram stvar iz dvadesetog veka? Vi sto "komunicirate" tim InglSoc-om niste ni svesni koliko ste arogantni u svojoj Veri. Ama bas kao i svaki drugi vernik koji ti nudi bibliju od sto dinara pod nos.

Logicki procep se odnosio na to da ti ne smeta da i sam ucestvujes uzivas u 'objektu' kroz njegovu n-tu reprodukciju [tj. defakto ukinutost] koja je dosla do tebe usled demokratizacije sredstava za reprodukciju [tj. kada je rulja zauzela stampariju].

Pogresno si postavio stvar. Uzivam ja u blagodetima serijske proizvodnje, ali je sasvim normalno da opsujem kiselu kishu. Jeste, jedno bez drugog ne ide, ali to ne znaci da je kisela kisha pozitivan i pozeljan nuz-proizvod.edit: vidis da je nemoguce da razgovaramo ako se neupitnost vrednosti "novog jezika" ospori makar i milisekund. Tvoja pozicija je: "o svemu mozemo raspravljati, ali pod uslovom da ne sumnjamo u novi jezik". Dakle, dogma. Edited April 19, 2010 by CowBoy

[Pikoleta]

Kuda ide dematerijalizacija... izgleda da je Herst potpalio neku šizmu po tom pitanju... Ili dovevši sebe do apsurda u jednom momentu koncept se kvalifikovao kao pravac i nastavio svoju misiju po provincijama.Ćak se i Sveti Milovan vratio izlaganju rabljenih ubrusa odnosno DNK slikarstvu. Ništa projektovanje pa slika iz dubina podsvesti na ramom omeđen monohromatski prostor. Slika je sada tu, na odbrisku.

zasto da ne, ima nesto i u estetici neuljepsanih svjetova. umjetnici nisu samo pobornici izrazavanja ciste misli, ukljucujuci logiku, estetiku, moral. njihove stalne permutacije, one vidljive, jednako kao i unutrasnje, samo su lutanje duz granica svijesti u potrazi za objasnjenjima svijeta, vremena, sebe samih. ako su im na tom dugom i mukotrpnom putu saveznici trenutno jedino ubudjali krompiri ili korisceni peskiri, sto da ne...zgrazavanje i tisina ponekad, glasnije od buke, vise govore.a dematerijalizacija, pa zna se...sve dok se ne izgubi vibrantna opna identiteta

[Aion]

Ubise ljudi umetnost da bi mogli da se nazovu umetnicima. Marina nije umela posteno da nacrta (da, isla je na akademiju!) najobicniju studiju. To sam cuo iz tri nezavisna izvora.

Isto kao sto nije umeo ni Matis i to po sudu njegovih profesora.

[Caligula]

... ako su im na tom dugom i mukotrpnom putu saveznici trenutno jedino ubudjali krompiri ili korisceni peskiri, sto da ne...zgrazavanje i tisina ponekad, glasnije od buke, vise govore.

Zar se to ne zove jednostavno zivot? Sazrevam, igram se budjavim krompirima, upoznajem ustrojstvo kosmosa. Sto da ne, i budjavi krompir je jedan od prozora.Ali, odakle se kao cilj tog ... hm ... mukotrpnog puta uvek i iznova javi jeftini egzibicionizam? Ja bih se, u sred igre budjavim krompirima mozda i zapitao: "da pokazem ovo i drugima?" ali bih se stoti deo sekunde kasnije verovatno smejao sam sebi i mislio: "previse ozbiljno shvatas sebe i svoju krompir-onaniju Kauboje, cak do te mere ozbiljno da bi pomislio da ce to nekoga da interesuje (da ima univerzalnu vrednost)".Gle cuda, zainteresovanih bi zaista bilo (iako je univerzalna vrednost izostala): oni koji se osecaju posebnim prvi put vide da se neko bavi budjavim krompirom kao medijem. Ali ukoliko jos neko razveze dzak pun budjavih krompira u zelji da se igra, interesovanje naglo pada:"to smo vec videli"...Jebes medij koji je za jednokratnu upotrebu. Da je tako bilo sa dagerotipom, svet bi danas bio mnogo siromasniji.@Aion: javlja mi se da su Matisovi profesori i kolege bili dosta manje liberalni od Marininih. Da ne govorim o kvalitetu Matisovog rada. Van Goga su, na primer, postovali samo slikari. Gotovo nista taj nije prodao za zivota. Edited April 19, 2010 by CowBoy

[batticuore]

kad ste vec kod Matisa, sad sam nasla jednu njegovu misao (iz mojih beleski sa studija, bolje da ne navodim izvor :P, nije jesa denegri!). dakle, matis kaze:"ne moze se ziveti u suvise uredjenom domacinstvu. opet se obnavlja divljina da bi se stvorila jednostavnija sredstva koja ne guse duh."e sad, dozvolite da se raspisem, tacnije, prepisem... :D od vremena shelinga (od pocetka XIX veka) estetika je odredjena kao filozofija umetnosti i usredsredjena je na umetnicka dela. prirodno lepo nije vise predmet teorije dok se umetnicko delo (koje su proizveli ljudi) suprotstavlja nenacinjenoj prirodi. prirodno lepo je iscezlo iz umetnosti sa sve vecom dominacijom pojma slobode i ljudskog dostojanstva koje je prvo inaugurisao kant, a potom ih shiler i hegel logicki primenili u estetici. po misljenju hegela "prirodno lepo je lepo samo za nesto drugo,za nas, za svest koja lepotu shvata", a umetnicko lepo stoji na visem stupnju od prirode jer umetnicka lepota predstavlja lepotu koja je u duhu rodjena i u njemu preporodjena...kad je o delima umetnosti rec, ona su umetnicka ukoliko su postala pojava, fenomen, ono sto se pojavljuje a ne slepi privid; ono sto se u delima pojavljuje jeste duh i on je supstanca umetnosti.sta mislite, da li su matis i hegel govorili o istom 'duhu'?moje kao neko misljenje je da, ako smo vec izgubili objekat u umetnosti ;-), taj 'duh' mora jos uvek postojati, pa i u tom konceptualnom delu, da bi se ono moglo smatrati umetnickim. duh kao ideja...i slazem se sa Cowboyem da ima mnogo jeftinog egzibicionizma u 'umetnosti' ciju svrhovitost ja nikako ne mogu da dokucim. ne mislim da umetnost treba da bude svojina nekakve elite, ali ne bi smela ni da se pretvori u najobicniju potrosnu robu...mada, mozda bas zato sto sam covek, kao bice, sve manje ima tog 'duha', a objekat je ukinuo, ne znam sta mu jos preostaje od sredstava da umetnicki izrazi svoj odnos prema stvarnosti...

[Pikoleta]

@kaubojjeste sve je to zivot i umjetnik, kralj sopstvene dzungle, ga boji po svom nahodjenju [zanemarimo sad tu vrstu psiholoskog djelovanja 'vec vidjeno', tako je puno onih koji smatraju da izvjesne nepogodne, da ne kazem uobicajenom ljudskom oku neugledne, materijale umjetnici ne koriste u nedostatku drugih oprobanijih i trajnijih, nego da shokantnoscu skrenu paznju na sebe] i stvar se naravno moze posmatrati i iz drugog ugla. zasto bi se on zvao jeftinim egzibicionistom, zato sto ce se uvijek naci oni koji nece recimo tu casu, sa dva prstohvata budjavog krompira, prethodno zgnjecenog mjericom neeeznosti i trunkom duhovitosti ispiti, samo zato sto svijet oko sebe ne vide kao nadahnuce??

[Bebler]

zasto da ne, ima nesto i u estetici neuljepsanih svjetova. umjetnici nisu samo pobornici izrazavanja ciste misli, ukljucujuci logiku, estetiku, moral. njihove stalne permutacije, one vidljive, jednako kao i unutrasnje, samo su lutanje duz granica svijesti u potrazi za objasnjenjima svijeta, vremena, sebe samih. ako su im na tom dugom i mukotrpnom putu saveznici trenutno jedino ubudjali krompiri ili korisceni peskiri, sto da ne...zgrazavanje i tisina ponekad, glasnije od buke, vise govore.

Muk osadržen zgroženošću alternativna je definicija depresije a mučeničko pustinjačenje egzibicionistička demonstracija nemoći. Što nije sasvim nezanimljiv koncept Uostalom ja i ne pokušavam da iznosim vrednosne sudove o stepenu pretencioznosti ciljeva proklamovanih kao objašnjenje vremena, sveta ili sebe samih. Svako od nas više ili manje boluje od sličnih ambicija. Mene samo, a zahvaljujući povremenim površnim opservacijama jako zabavlja balkanski umetnički kosmos, koji iako nikada nije uspeo da stvori autentičnu civilizaciju ili bar kulturu na prostoru na koji peretnduje, na groteskan način oponaša dekadenciju. Preskočiti vekove spontane evolucije misli, ideje, čega god a onda teatralno ući u bavljenje nečim kao što je koncept je isto što i pokušati da se ukrcaš u teževe u pokretu. Da ne bude zabune, ja prevashodno mrsim o lokalu i njegovim običajima.

a dematerijalizacija, pa zna se...sve dok se ne izgubi vibrantna opna identiteta

Identitet mnogo brže kopni pri suočavanju sa materijalnim, ono nematerijalno a izraženo kroz ideju ga samo sadistički provocira. Edited April 19, 2010 by Bebler