kritika savremene umetnosti

[Caligula]

Ovo u poslednjoj recenici je sustina. 1dogmatski pristup koji prividom potpune slobode u interpretaciji pojma "umetnost" obesmisljava taj pojam. Imamo kler, imamo ovce, imamo mosti i hramove. Krug zatvoren, samo su jeretici u problemu :D

Edited October 4, 2014 by Caligula

[roksi]

@miki: a diskusije radi si naveo da su institucije, kao sto su tejt modern i moma (sa sve njihovim kolekcijama), hipsteraj? zanimljivo. 

(a onaj momenat "bolje i to" apropo' entartete kunst, zaista bolje da kolektivno sto pre zaboravimo.)

 

oprosti, ali s takvim izjavama ne stice se dojam nekoga otvorenim za diskusiju za koju se navodno zalaze.

Ili bi mozda mogao da obrazlozis svoju viziju svrhe umetnosti danas, za razliku od onoga sto zameras?

 

 

 

[Krampa]

 

Ili bi mozda mogao da obrazlozis svoju viziju svrhe umetnosti danas, za razliku od onoga sto zameras?

 

 

nema svrhe sem da one druge, tzv. "poznavaoce i cuvare" lepog i iskonskog, napravi budalama...

[eumeswil]

Ili bi mozda mogao da obrazlozis svoju viziju svrhe umetnosti danas, za razliku od onoga sto zameras?

Kao što sam napisao ranije u temi, selektivno reprezentovanje/fikcionalizacija nekog aspetka stvarnosti ili mašte, kreiranje "drugačije scene" u odnosu na realnost. Kreacija iluzije jednom rečju, iz čega proizilazi zadovoljstvo.

 

a diskusije radi si naveo da su institucije, kao sto su tejt modern i moma (sa sve njihovim kolekcijama), hipsteraj? zanimljivo. 

 

Šta ti konkretno smeta u vezi toga? 

 

 

nema svrhe sem da one druge, tzv. "poznavaoce i cuvare" lepog i iskonskog, napravi budalama...

Jašta, a ti mi nisi odgovorio na pitanje o posteru i keramici. Ah da, nema odgovora jer nema razlike sem u teoriji™, ali verujem da će biti nađen i opravdan kroz jezičku vratolomku.

 

Baš me zanima definicija umetnosti koja će da uključi dotične objekte a u isto vreme isključi njihove svakodnevne parnjake. U suprotnom, ako sve može da bude umetničko delo onda ništa nije. Na ovoj temi zagovornicima SU sve je awsome, nema autoriteta, nema kriterijuma ali se pravimo da ih ima. Mi samo treba da budemo konzumenti svega toga, bez da išta preispitujemo, to nikako.

Edited October 5, 2014 by miki.bg

[Turnbull]

Kao što sam napisao ranije u temi, selektivno reprezentovanje/fikcionalizacija nekog aspetka stvarnosti ili mašte, kreiranje "drugačije scene" u odnosu na realnost. Kreacija iluzije jednom rečju, iz čega proizilazi zadovoljstvo.

 

 

 

Šta ti konkretno smeta u vezi toga? 

 

 

Jašta, a ti mi nisi odgovorio na pitanje o posteru i keramici. Ah da, nema odgovora jer nema razlike sem u teoriji™, ali verujem da će biti nađen i opravdan kroz jezičku vratolomku.

 

Baš me zanima definicija umetnosti koja će da uključi dotične objekte a u isto vreme isključi njihove svakodnevne parnjake. U suprotnom, ako sve može da bude umetničko delo onda ništa nije. Na ovoj temi zagovornicima SU sve je awsome, nema autoriteta, nema kriterijuma ali se pravimo da ih ima. Mi samo treba da budemo konzumenti svega toga, bez da išta preispitujemo, to nikako.

 

Vrlo originalno pitanje kojim se još niko nije bavio, a kamoli našao dobar odgovor! Oh, wait...

 

When Andy Warhol’s Brillo boxes were first exhibited in 1964, they were greeted by many with puzzlement or skepticism. For Danto, these works were revolutionary, as they offered a completely new answer to the philosophical question of the nature of art.  In his writings, Danto explores a line of questioning: if Warhol’s sculptures are visually identical to the real packing boxes; why then, are Warhol’s boxes art, while the supermarket originals are not? The function and value of the objects are very different even though they look the same. In a bold new voice, Danto proclaimed that the difference between “the art” and “that-which-is-not-art” has nothing to do with the idea of art as the more beautiful object. The difference is no longer visible at all; the ideas and intent behind an artwork are now important determinants. 

Read more at warhol.org: http://www.warhol.org/education/resourceslessons/Aesthetics--Arthur-Danto/#ixzz3FJhZfbOU

 

Edited October 5, 2014 by Turnbull

[roksi]

Kao što sam napisao ranije u temi, selektivno reprezentovanje/fikcionalizacija nekog aspetka stvarnosti ili mašte, kreiranje "drugačije scene" u odnosu na realnost. Kreacija iluzije jednom rečju, iz čega proizilazi zadovoljstvo.

 

To bi bilo relevantno kada bi govorili o umetnosti samo kao o jos jednom vidu zabave. 

 

Šta ti konkretno smeta u vezi toga? 

 

Ma “ne mnogo”.

Jedino to sto svodis riznice savremene umetnosti na implicitno degradirajuci termin. 

 

/

 

I sve se nesto mislim, koji panker je bio i ostao onaj Duchamp.

On i nakon toliko (i posthumno) remeti red i mir postenom svetu. 

 

 

 

[Krampa]

 

Jašta, a ti mi nisi odgovorio na pitanje o posteru i keramici. Ah da, nema odgovora jer nema razlike sem u teoriji™, ali verujem da će biti nađen i opravdan kroz jezičku vratolomku.

 

 

bez vratolomke. da li znas sta je forma u umjetnosti?

[eumeswil]

The difference is no longer visible at all; the ideas and intent behind an artwork are now important determinants. 

 

 

    U klasičnoj umetnosti to inače ne postoji, svojstveno je samo savremenoj. Samo savremeni umetnici imaju ideje i namere. Pa jbt.

 

 

Ja odustajem od dalje rasprave. Ne želim da trošim energiju na gluposti.

Edited October 7, 2014 by miki.bg

[roksi]

    U klasičnoj umetnosti to inače ne postoji, svojstveno je samo savremenoj. Samo savremeni umetnici imaju ideje i namere. Pa jbt.

 

Koliko pratim, ne mislim da je bilo ko ovde to napisao (licno mislim da je daleko od toga).  

Pa nije SU aterirala ovde odnekud. Naravno da proizilazi iz onog sto je prethodilo. 

 

No, poenta je da svako vreme ima svoj izraz, bilo to u umetnosti ili sta vec. 

 

Da li je potrebno napomenuti da ce se ono sto mi danas nazivamo SU, jednog dozivljavati kao nesto arhaicno, prevazidjeno?

Valjda je to jasno samo po sebi, ne znam… 

[eumeswil]

Koliko pratim, ne mislim da je bilo ko ovde to napisao (licno mislim da je daleko od toga)

? Nije napisao niko odavde, napisao je dotični kritičar Danto koga je Syme citirao kao odgovor na moje pitanje. Cilj mog komentara je bio da ukažem na besmisao tog argumenta koji je vrlo očigledan, kao da spomenute determinante ne postoje u klasičnoj umetnosti. I ne samo u umetnosti, bilo koja stvar na planeti je pravljena sa idejom i namerom. Tako da argument pada u vodu. A rečenica pre toga mu je neodređena. Šta, ako je nekom auto A lepši od auta B, auto A je umetničko delo?

 

 

E da, postoji i 1 "sitnica" zvana intentional fallacy.

 

 

More precisely, the issue can put in terms of the relation between

1. The artist intended x to mean p in work w

and

2. x means p in work w.

According to E.D. Hirsch, (1) entails (2), at least if w is a literary work, because the meaning of ‘x’ simply is what the writer meant or intended by ‘x.’ Knowing the artist's intention is thus knowing the work's meaning. That's one end of the spectrum on the relation between (1) and (2).

Beardsley sits at the other end. He holds that the intentions of the artist aren't relevant to the interpretation of a work of art at all. (1) not only doesn't entail (2); in and of itself, it provides no direct evidential support for (2). An artist's intentions have nothing to do with what a work means.

Beardsley was in fact more than consistent on the issue of the intentional fallacy; he also held that

3. The artist intended w to have descriptive property p

provides no direct evidential support for

4. W has descriptive property p,

and that

5. The artist intended w to have evaluative property e

provides no direct evidential support for

6. W has evaluative property e.

An artist's intentions are utterly irrelevant to the descriptive, interpretive, and evaluative properties of his work.

 

 

In Aesthetics, the attack is a little different. "We must distinguish between the aesthetic object and the intention in the mind of its creator," Beardsley says, and the irrelevance of the latter to interpretation can be shown if we consider a certain sculpture, "a large, twisted, cruller-shaped object of polished teak, mounted at an oblique angle to the floor." The creator of the sculpture intends it to "symbolize … Human Destiny." Try as we might, however, we "see in it no such symbolic meaning." The philosophical question then is, "Should we say that we have simply missed the symbolism, but that it must be there, since what a statue symbolizes is precisely what its maker makes it symbolize? Or should we say, in the spirit of Alice confronting the extreme semantic conventionalism [intentionalism] of Humpty Dumpty, that the question is whether that object can be made to mean Human Destiny?" Obviously the latter, Beardsley thinks, for the former entails that "anyone can make anything symbolize anything just by saying it does, for another sculptor could copy the same object and label it ‘Spirit of Palm Beach, 1938’" (Aesthetics, pp. 18-19, 21).

[Turnbull]

 

? Nije napisao niko odavde, napisao je dotični kritičar Danto koga je Syme citirao kao odgovor na moje pitanje. Cilj mog komentara je bio da ukažem na besmisao tog argumenta koji je vrlo očigledan, kao da spomenute determinante ne postoje u klasičnoj umetnosti. I ne samo u umetnosti, bilo koja stvar na planeti je pravljena sa idejom i namerom. Tako da argument pada u vodu. A rečenica pre toga mu je neodređena. Šta, ako je nekom auto A lepši od auta B, auto A je umetničko delo?

 

 

 

Jbt, pa ti ne umeš da čitaš.

[roksi]

Ako mene pitas, elitizam Fasisti V.S. Drkadzije mrtva trka:(

 

(nadam se da ti je ok sto ti ovde odgovaram, cini mi se prigodnije)

 

Ali ko su drkadzije, Caligula, bre? (srocih recenicu ko yoda)

Ne, bez zezanja. Ti stvarno, najstvarnije, mislis da je gro savremenih umetnika + savremena umetnost, jednako bezvrednom palamudjenju?

 

Licno, pre bih pravila distinkciju izmedju vise i manje kvalitetnog dela.

Ima gluposti na tone (uvek bilo i biti ce), to je jasno ali to nikako ne diskredituje ono sto valja. A sto itekako postoji.

 

Cesto se ovde govori o umetnicima kao o nekim isfoliranim, privilegovanim polukretenima, koji eto, nesto ofrlje sklepaju ali znaju da to providurno plasiraju. Ma daj bre;)

I jos nesto, ovde se cesto forsira ta neka raspodela na nas i vas. Kao, savremeni vs klasicni. Mene to zbunjuje jer mi nije uopste jasno gde bi moglo da se povuce ta linija. Zaista, cesto kad govorite o SU kao da je rec o nekom stranom entitetu. Umetnost je valjda umetnost;) Radjena sada ili u proslosti, svejedno.

 

Duchamp jeste napravio rusvaj, krs i lom ali to i dalje nije bez kontinuiteta, vec kao vrlo svesna i precizna reakcija.

A bez toga umetnost biva… zapravo ne biva. Cist dekorum.

 

 

@miki

hehe, super je to. formula.

(Preterujes, Miki. a i nije bas sve njesra ono sto ne razumemo.)

[Caligula]

Ali ko su drkadzije, Caligula, bre?

 

Odgovor na ovo pitanje bice i odgovor na ceo tvoj post, mada ako zelis mogu i tacku po tacku :D

 

Drkadzija™ je onaj cije je delo moguce citati samo i iskljucivo kroz reference. Odatle, to prestaje da bude umetnost (i umetnik) dakle ne zovem ja umetnike drkadzijama vec zgadiju koja parazitira na Dishanovom eksperimentu. Svaka crkva ima takvu zgadiju, samo je dogma drugacija (kao i publika:)

 

Da objasnim citav ovaj topik kroz jednu sliku jer vidim da te je mrzelo da citas (sto je skroz ok, preglomazno je i repetitivno).

 

Udjem ja u jednu gradjevinu/sinagogu/baziliku/manastir/crkvu vatever i svide mi se lukovi, vertikale, svodovi i promenljiva igra svetla. Udahnem, izdahnem, dobro mi je.

 

Osetim da me neko blago uhvatio iznad lakta, okrenem se vidim Svestenika. Kaze, "dodji ovamo da vidis najvredniju stvar u ovoj gradjevini, batali ovaj dekorum™". Krenem za njim, on me odvede u neki budzak do male vitrinice i pokaze mi neku smezuranu pocrnelu kozuricu koju nikada ne bih sam zapazio. Kaze mi zaverenicki, "ovo je guzica Worholowog ljubavnika"... lovi moj pogled ali nije zadovoljan reakcijom, te mi brzo pokazuje freske. 

 

"vidis, ono tamo na svodu, to je predstava Worhola koji jede hamburger", a ona tamo (gleda ka svodu koji mi se jako dopao kao kontrast tamnim nishama levo) to je Worhol snima kamerom ESB, pretvara vodu u vino..." 

 

Ja slusam ove reference i shvatam da se ovi divni (kontemplativni!) svodovi i vertikale u mojoj glavi nezaustavljivo ruse, gube vrednost i svakom novom referencom sve vise lice na ono sto jesu: gomilu kamenja. Kazem Svesteniku

 

"Bolje da mi ovo nisi govorio, vise mi se svidjalo dok mi nisi napunio usi ovim besmislicama"... na ovo se iz mraka pomaljaju senke zabradjenih baba u crnini, opkoljavaju me i cujem roptanje "ne huli!" "bezboznik", a ona najfrustriranija ^_^  vice "na lomacu sa njim (zabranite mu da pise)!"

 

Kazem, sve ovo imas na topiku vec sto puta a i bolje prezvakano, ovo je mala ilustracija. E sad, mozes se upinjat', batrgat' i truditi silno da dokazes nemoguce: da aktovi/dela koja za svoje tumacenje zahtevaju reference nisu 1 samoproklamovani elitizam. Pa cemo onda da pricamo o nacinu na koji se "projekti" plasiraju, naplacuju, mehanizmima koji odrzavaju ovaj perpetummobile u zivotu, ulozi medija u tome etc. I ne, zaista (vise) nije ideoloski, ovo je jednostavno inercija.

Edited October 14, 2014 by Caligula

[roksi]

 

 

Hvala na objasnjenju, Caligula.

Istina, vrlo slikovito;) (a i nasmejao si me… i actually needed that, thx)

Mada, oprosti, ne i ocigledno kao argument protiv onoga sto cini umetnicki izraz danas.

 

Meni se cini da je zaista stvar perspektive. Zar ne?

Samo da ne bude da, kao sto optuzujes (prejaka rec, ti bi na mom mestu sigurno umeo da pronadjes tacniju), i sam naginjes tom svom stavu po inerciji;) 

[Caligula]

Mada, oprosti, ne i ocigledno kao argument protiv onoga sto cini umetnicki izraz danas.

 

Nije sve od "onoga sto cini umetnicki izraz danas" zavisno od referenci. Sve ono sto je prezivelo vekove prezivelo je takodje i smrt svojih tadasnjih referenci i kulturnog konteksta i dobijalo zivot u drugim kulturnim kontekstima.

 

Ja samo kazem da dosta stvari koje se danas nekim cudom nazivaju "umetnoscu" nece preziveti smrt svojih referenci pa ni smrt kulturnog konteksta u kojem su nastale. Zato sto, prosto, nisu umetnicke forme. Simple as that. 

 

 

Meni se cini da je zaista stvar perspektive. Zar ne?

 

Jasno. Uvek imas vernike i ateiste.

 

Vera radi samo ako se bespogovorno veruje u dogmu odnosno ako se ni jedan stih iz Knjige ne dovodi u pitanje. Ali onoga trenutka kada posumnjas u jednu ciglu, srusice se citava gradjevina.

Edited October 14, 2014 by Caligula