Stigli i frilenseri na red.

[namenski]

6 hours ago, morgana said:

kooperative su inace zanimljiva stvar, ne znam kako ih srpski zakon tretira.

Kao sto rekoh, ne znam ni ja kako stoje stvari sa novim zakonom o zadrugama ako je uopste donesen, ali neke stvari kada su kooperative u pitanju su sigurne, kako ovde, tako i napolju.

Ali znam da u odnosu na pominjano formiranje doo imaju gomilu prednosti:

- fleksibilnije su: doo podrazumeva stalni radni odnos ili kako se to vec zove, sa pripadajucim troskovima, doprinosima, prostorom, itd, itd...

- kooperativa/zadruga se sastoji iz clanova koji nicim nisu obavezani da svaki sopstveni posao puste preko nje - na volju im...

- zasnovana je na solidarnosti, poverenju i dogovoru, ali pre svega na principu 'cista racun, duga ljubav', ili - 'ako smo braca, kese nam nisu sestre...'  

- to izmedju ostalog znaci da se preko nekog od clanova kome trenutno ne ide iz bilo koji razloga i koji nije dostigao maksimum za oporezivanje, moze drugim clanovima koji jesu da pripustaju pare. Uz naknadu, naravno, ali jos naravnije kudikamo manju od bilo kojih dazbina...

- sabijanje troskova sam vec pominjao: za kreativnost^tm  mesta koliko neces, legalno naravno...

- za gomilu clanova dovoljan je 1 knjigovodja, ne mora svako da angazuje za sebe, bas kao i za pravnika...

- tenderisanje sam pomenuo, vecu specificnu tezinu organizacije nasuprot pojedincu takodje...

- osim toga, clanovi mogu da bude tetke, ujne, ujaci, sira i dalja familija kako bi se razbile uplate...

- pogodnosti pri uvozu, izvozu, naplati, vezi sa bankama, mogucnosti uzajamne pomoci, ispomaganja da ne pominjem.

 

Da se razumemo: nema besplatnog rucka i drzava ce uvek doci po svoje i treba da dodje: to sto je Srbija danas takva kakva je samo je, barem se meni cini, razlog vise da se prema njoj nastupi u gomili, a ne pojedinacno, snalazeci se.

Ali to je vec neka druga prica.

 

Da ne bude zabune, ovo pricam kao potpuno nezainteresovana strana, po prirodi posla nemam ni jedan od problema koji se ovde pominju, a iskustvo sa zadrugama mi se, osim poznavanja nekoliko likova i uvida u rad nekih kooperativa napolju, svodi na to sto sam - na trazenje nekih srpskih klijenata - svojevremeno, posle 2000-te pomogao da se uvezu neki specificni materijali, oprema, RR legure, itd, itd...

I skontao neke stvari...

[morgana]

zanimljivo, slazem se

 

tj ako je izvodljivo u konkretnoj oblasti i povoljno u odnosu na trosove solo rada

[vememah]

 

Quote

„Srbija mnogo više gubi nego što dobija poreskim pritiskom na frilensere”: Kako da ih stimuliše, a ne otera?

 

Poreskim pritiskom se guše početnici, pre nego što dođu do stadijuma da namiruju obaveze i pravno reše svoj status, stav je stručnjaka i frilensera. 

• PETAR PAUNOVIĆ
• 20/10/2020

 

Da li se državi isplati da vrši poreski pritisak na frilensere? Da li će se tako u budžet sliti više novca? Da li će ekonomija postati jača? Na sva ova pitanja sagovornici Startit Dnevnika odgovaraju negativno. 

„Domaća ekonomija već dobija time što frilenseri ostaju u Srbiji i svoj novac troše ovde. Oni kroz PDV takođe doprinose poreskom sistemu. Mi pričamo o digitalno pismenoj populaciji žena i muškaraca čije su veštine konkuretne na međunarodnom tržištu. Lako je zato pretpostaviti da bi većina njih mogla lako da se snađe u bilo kojoj drugoj zemlji, ali oni odlučuju da ostanu u Srbiji”, kaže Branka Anđelković, osnivačica i direktorka programa Centra za istraživanje javnih politka, koji godinama istražuje ovu oblast. 

Ona ukazuje i na to da ne treba zaboraviti da frilenseri ne rade samo za strane klijente, oni su često i deo inovativnih poduhvata i startapa u Srbiji, čime omogućavaju da njihov uspeh bude realizovan u Srbiji. Na taj način oni doprinose ne samo srpskoj ekonomiji, nego i načinu na koji se naša zemlja percipira u svetu, a posebno kod investitora. 

„U tom smislu, mogli bismo lako da izračunamo da Srbija stvarno mnogo više gubi nego što dobija poreskim pritiskom na određene grupe frilensera, koji još profesionalno uspsotavljaju svoje karijere.” 

Frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza

Ono što pokazuju računice Centra jeste da su frilenseri koji najviše zarađuju regulisali plaćanje poreza ili pokretanjem preduzetničke delatnosti ili osnivanjem nekog pravnog lica. Frilenseri o kojima je ovih dana reč zarađuju oko 80.000 dinara mesečno, prema istraživanjima Centra, tako da bi im posle plaćanja svih dažbina ostalo manje od 50.000 dinara. 

Ista situacija je i s influenserima, koji se pominju u Saopštenju Poreske uprave, kaže Goran Zarić iz programa Nova pismenost, koji se upravo bavi influenserima i njihovim uticajem na društvo. 

„Svi ozbiljniji influenseri uredno izmiruju obaveze za poreze i doprinose i deo su našeg tržišta medijskih usluga. Brendovi sa kojima oni sarađuju to od njih i zahtevaju — retko ćete naići na primer da veliki prehrambeni proizvođač ili marka sportske opreme plaća nekome honorar u koverti. Isti slučaj je i sa njihovim prihodima u vezi sa oglašavanjem na platformama. Novac od AdSensea, na primer, uredno leže na njihove preduzetničke račune, nakon što oni izdaju fakturu koja glasi na Google. Novom inicijativom Poreske uprave biće pogođene, paradoksalno, sitne ribe: ljudi koji i inače ne raspolažu dovoljnom količinom sredstava, pa svoje budžete dopunjuju angažmanom preko interneta, bilo kreiranjem sadržaja ili prodajom nekih intelektualnih usluga”, opisuje Zarić.  

Povećanje neoporezive osnovice

Da nema prostora za priču o ogromnim zaradama, govori i iskustvo Katarine Lukić, jedne od moderatorki grupe Upwork Srbija na Facebooku. Kako ona opisuje, put do uspešnog frilensovanja je dosta trnovit.

„Mnogi počinju sa malim i neredovnim uplatama, i dosta vremena prođe dok uopšte dođu u stadijum da mogu razmišljati o nekom pravnom obliku poslovanja. Pritom su uplate neredovne i kada dođe do napretka. Ono što mislim da bi mnogim početnicima pomoglo jeste da postoji određena neoporeziva suma veća od minimalca, od koje mogu da se pokriju životni troškovi i poslovni troškovi.”

Povećanje neoporezive osnovice predlaže i Branka Anđelković, smatrajući da bi to bilo održivo i za državu i za frilensere. Drugi način jeste da se povećaju takozvani normirani troškovi, odnosno da frilenseri poreze plaćaju samo na 50 odsto svoje zarade, što bi bio značajan skok, jer mnogi sada porez plaćaju na 80 odsto svoje zarade. 

Smanjenje poreza i doprinosa

Još jedna mogućnost je da radnici koji zarađuju manje od neke sume na godišnjem novou, budu oslobođenji plaćanja poreza, kako je ustanovljeno u nekim zemljama. Ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka kao idealno rešenje vidi smanjenje poreza i doprinosa, smatrajući ih jako visokima, posebno kada se uporedi s količinom novca koja vam je potreba da preživite. 

„Možda je oporezivanje zarade nešto veće u Nemačkoj ili Austriji, ali tamo vam nakon plaćanja poreza na prosečnu ili čak minimalnu zaradu ostane dovoljno za pristojan život, dok to nije slučaj u Srbiji. Dodatan problem na sve jeste i očekivanje od toga šta se dobija za plaćeni porez — država nas sve posmatra samo kao kmetove koji su dužni da ćute i plaćaju porez, a da sa druge strane se ne stresira oko toga da li treba nešto da nam ponudi zauzvrat”, kaže Gajić.  

Trošak za PIO i zdravstveno prebaciti na državu

Navodi i najčešći paradoks srpskih dažbina, a to je da „plaćamo socijalne doprinose za zdravstvo, a onda se lečimo privatno, plaćamo doprinose za penziju, ali se državnoj penziji ne nadamo jer je to samo daleko obećanje da ćemo u budućnosti dobiti neki iznos, a vidimo da su penzije sadašnjih penzionera užasno niske”. 

Kada su doprinosi i frilenseri u pitanju, neke države su to rešile na poseban način, koji Anđelković predlaže i za našu državu. 

„Da bi nadomestile nedostatak poslodavca u zemlji i doprinose za PIO i zdravstveno koje bi poslodavac takođe trebalo da plaća, trošak je prebačen na samu državu. To bi bilo dobro rešenje i za Srbiiju u kojoj bi na ovaj način svojim učešćem država pokazala da joj je stalo da ovu zajednicu zadrži u Srbiji i stimuliše njen rad. Verujem da bi ova kombinacija predloga  stimulisala frilensere da plaćaju porez i doprinose u Srbiji”.

 

 

https://startit.rs/srbija-mnogo-vise-gubi-nego-sto-dobija-poreskim-pritiskom-na-frilensere-kako-da-ih-stimulise-a-ne-otera/

Edited October 21, 2020 by vememah

[vememah]

 

 

 

Quote

Zašto država "pritiska" frilensere i šta oni planiraju dalje?

20.10.2020. 

13:23

 

Zakon o porezu na dohodak građana, na osnovu kog je brojnim domaćim frilenserima Poreska uprava "zapretila" retroaktivnom naplatom petogodišnjih nameta, odavno se ne primenjuje kako treba, a mnogi koji su radili preko interneta nisu ni znali za njegovo postojanje. Iako taj zakon postoji u skoro neizmenjenom obliku od 2001. godine, oni nisu dobijali prethodno obaveštavanja o tome kako funkcioniše, a čak i kada su znali da su obveznici nisu znali kako da ga plate, ocenjuje Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

 

On je tokom diskusije "Porezi, država i rad preko interneta – status frilansera i njihova budućnost" kazao da pretpostavlja da je Poreska najavila rigorozniju naplatu "zbog manjka novca u budžetu", a navodi da će ako državni organi budu kontrolisali sve devizne prilive potencijalno oporezovati "stotine hiljada, do milion" građana, koji možda ne rade onlajn, nego dobijaju doznake iz inostranstva.  

 "(Ljudi koji dobijaju doznake), iako su morali, možda iz neznanja nisu prijavljivali te poklone kao neoporeziv prihod. (Za frilensere) sama stopa poreza od 10 ili 20 odsto je previsoka, a kada se na to dodaju obaveze i doprinosi, dobija se da bi skoro polovina prihoda (ostvarenog putem frilensovanja) može otići na plaćanje nameta", kazao je Reljanović.

Dodaje da potencijalni problem nije samo veličina nameta, već i nesrećna okolnost što ljudi sami moraju da prijave svoje prihode u roku od 30 dana.

"Čak i kada ne plaćate morate  da podnesete poresku prijavu... Ne postoji i dalje da vam sama Poreska uprava izračuna koliko treba da platite. Ta računica je takva da je ni ja, kao neko ko se razume u poresko pravo, ne bih mogao tačno (da navedem). Prosečna osoba bi trebala da unajmi računoviđu ili nauči računovodstvo", smatra Reljanović.

Zbog toga bi uplatu tog poreza trebalo olakšati, a prava frilensera bi trebalo jasnije definisati drugim zakonima. 

"Reforma bi morala u dva pravca, prvo da se pronađe odgovarajući ekonomski model frilensera, gde bi bili prepoznata njihove (potrebe), a drugi bi trebao da ih zakon prepozna kao radnike. Oni ne poseduju nijedno pravo, socijalno imaju jedino ako su imali doprinose (od drugih poslova)... Na duge staze treba iskoristiti mogućnost da se kroz Zakon o radu da šansa frilenserima konačno prepoznaju kao neka vrsta radnika, sa socijalnim pravima", ocenio je Reljnović.

On smatra da je paradoksalno da država najavljuje poreske olakšice za "digitalce" koji dolaze iz inostranstva, koje želi da motiviše da dođu i svoj novac troše u Srbiji, a da istovremeno demotiviše domaće frilensere.

"To znači da dajemo podsticaje stranim državljanima, a kažnjavamo naše koji rade to isto... Mislim da posle  ove buke niko neće moći da kaže da nije čuo da porez postoji. Inače, i to što ne znate da porez postoji vas ne abolira od plaćanja", zaključio je Reljanović.

Dodaje i da ne smatra da će milion ljudi dobiti krivične prijave, već da će se porez naplaćivati metodom manjeg ili većeg slučajnog uzorka, što bi značilo da će pojedinci ipak biti procesuirani.

"Sve po jedinstvenom pristupu iz 19. veka 'hajde da mi njih malo nagazimo pa će oni da poštuju zakon', umesto da se sprovede neki dijalog. Vaša snaga upravo leži u broju, frilensera sigurno ima desetina hiljada, a kada se dodaju i drugi koi mogu da budu ugroženi možete doći do respektabilnog broja", smatra Reljanović. 

Član inicijative radnika na internetu i organizator diskusije Miran Pogačar kaže da "niko u poreskoj nije mogao da im kaže" kako će se naplata sprovoditi i da "mali broj ljudi zna kako će (situacija) da se razvija dalje".

"Frilenseri imaju užasan položaj, a on će verovatno biti još gori u budućnosti", ocenjuje Pogačar.

Dodao je i da trenutno ne treba pokušavati zaštitu prava individualnim tužbama ili inicijativama za ocenu ustavnosti odluke, već da treba nastupiti kao kolektiv.

U svrhu toga, ljudi okupljeni oko grupe "Inicijativa radnika na internetu" najavljuje osnovanje udruženje koje će zastupati prava svih onlajn radnika, kao i posebne Fejsbuk stranice na kojoj će biti kačene sve objave koje se tiču ovog pitanja.

Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 11.000 potpisnika.

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/zašto-država-pritiska-frilensere-i-šta-oni-planiraju-dalje

 

 

 

Edited October 21, 2020 by vememah

[vememah]

Quote

 

Poreska identifikovala sve frilensere koji su prihodovali iz inostranstva

 

Poreska uprava je za list Politiku potvrdila da je "identifikovala" sve građane koji su ostvarivali prihode iz inostranstva, i dodala da je u stanju da ih kontinuirano kontroliše, odnosno "preduzme sve zakonom propisane mere" u cilju naplate.

Taj organ Ministarstva finansija nije naveo koliko je frilensera identifikovala i nije precizirao koliko njih ne plaća poreze i doprinose.

Dodaju i da su poređenjem podataka o uplatama iz inostranstva sa podnetim prijavama identifikovala "veliki broj fizičkih lica koja nisu podnela poreske prijave, obračunala porez i pripadajuće doprinose i izmirila svoje zakonske obaveze".

Poreska uprava je ponovila da prihod koji pojedinci ostvare u inostranstvu podleže oporezivanju putem Zakona o porezu na dohodak građana o Zakonima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

"Poreska uprava je, u skladu sa najboljom svetskom praksom, uputila poziv poreskim obveznicima da samoinicijativno podnesu poreske prijave. Međutim, ukoliko i pored upućenog poziva ne podnesu poreske prijave i ne izmire svoje obaveze, propisane su prekršajne kazne po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i krivično delo poreske utaje shodno krivičnom zakoniku", prenosi Politika.

Po tim zakonima, osobi koja ostvari prihode iz inostranstva, a ne podnese poresku prijavu, novčano će se kazniti svotom od 5.000 do 150.000 dinara, a ukoliko ne uplati porez utvrđen u poreskoj prijavi kazniće se i novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza.

Krivični zakon za utaju poreza propisuje novčanu i kaznu od jedne do pet godine zatvora, ukoliko iznos poreza premašuje milion dinara.

Ukoliko iznos obaveze prelazi pet miliona dinara, pored novčane kazne, propisana je zatvorska kazna od dve do osam godina, dok je za iznose od preko 15 miliona dinara prihoda propisana zatvorska kazna od tri do deset godina.

Poreska uprava je prošle nedelje pozvala sva fizička lica, koja nisu podnela poreske prijave deviznih priliva iz inostranstva, da to samoinicijativno urade kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Nakon toga, na društvenim mrežama organizovano je više neformalnih grupa za suočavanje sa ovim problemom, a peticija "Ne uništavajte frilensere" je premašila 14.000 potpisnika.

 

https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/poreska-identifikovala-sve-frilensere-koji-su-prihodovali-iz-inostranstva

[Frank Pembleton]

Sveeeeeee!!!

.... Shiit has hit the fan!

[cedo]

a nista, ako je tko zainteresiran mogu da mu pomognem oko preseljenja u mkd

 

 

[Kundera]

4 minutes ago, cedo said:

a nista, ako je tko zainteresiran mogu da mu pomognem oko preseljenja u mkd

 

 

Kakva ej sad situacija u Makedoniji? 

[cedo]

sto se tice priliva od freelanca, koristim druge kartice i vadim pare sa bankomata gde god da se nadjem

nesto, sto ne mogu da provucem tamo (zbog visokih provizija) spustam na racun u banci, to ne prijavljujem zato sto je realno sica (~200e mesecno) ... kad se sete, videcu

koliko znam (nije 100%, posto me ne interesuje) mozes na racun, prijavis, drzava uzme 10%

imam drugove sto su otvorili firmu (ne znam bas, bas detalje), primaju pare, skidaju troskove i placaju drzavi deo kao samozaposleni te time i imaju status kao svi drugi zaposleni 

 

[mackenzie]

Kako mogu ući u trag korisnicima Payoneer računa/kartica?

[morgana]

zbog medjudrzavnih ugovora koje imaju sa zemljama u kojima su kompanije kao sto je payoneer registrovane

[goofs]

navodno Payoneer dostavlja centralnim bankama svih zemalja podatke o transakcijama njihovih korisnika. pricalo se o tome na Payoneer predavanjima. da li je Srbija medju tim zemljama, ostaje pitanje, i ako jeste dalje je pitanje koja cifra ce biti granica preko koje ce juriti ljude. jer sve nema teorije da pojure.

[vememah]

 

Quote

 

Poreski raj ili pakao? Koje su to poreze dužni da plaćaju frilenseri i radnici koji posao obavljaju za inostrane firme, a koji zaradu ostvaraju kao fizička lica putem deviznih doznaka? Gost 18. epizode je Milan Trbojević, super-knjigovođa i osnivač knjigovodstvene agencije Knjiški moljac sa kojim smo razgovarali o najavljenim merama, razlozima za njihovo pokretanje i potencijalnom rešenju.

 

 

Edited October 22, 2020 by vememah

[cedo]

2 hours ago, morgana said:

zbog medjudrzavnih ugovora koje imaju sa zemljama u kojima su kompanije kao sto je payoneer registrovane

 

posle koliko vremena zastarevaju te stvari ?

[Kundera]

2 hours ago, vememah said:

 

 

Ja msm da je ovaj Vucicev.