Sasvim logicno  

 

Ne znam jel ja onda nesto pogresno gledam? Koristim ovaj kalkulator, trecu kolonu koja kaze "Ukupan trosak zarade" i frilens opcija mi uvek ispadne povoljnija, cak i za vece iznose, recimo na 200k razlika je 26k dinara.

 

Na to sve treba dodati i troskove poslovanja u smislu racunovodje, ekoloske takse, arhivske gradje, fiskalne kase, propisa ovog, propisa onog, kutije bensedina zbog cestog dodira sa drzavnim sistemom i slicno

Kalkulator je ok, meni promaši taman za iznos minulog rada i toplog obroka.

 

Ja sam se usrećio sa knjigovođom prošli put (jer nisam slušao iskusnije ) al generalno uz dobrog knjigovođu može to da bude i isplativo.

19 hours ago, goofs said:

Koristim ovaj kalkulator,

Oni su ladno embedovali ovaj kalkulator https://www.kalkulator.servisracunara.org/

 

On 17.10.2022. at 15:16, goofs said:

Ovaj drugi model je predvidjen za vece prihode i raste mu % ukupnih nameta kako raste i visina mesecnih prihoda. Koliko sam uspeo da vidim - raste do nekih 28%, dok se ne udari u granicu maksimalnih mesecnih doprinosa, onda krece da opada (logicno, jer prihodi rastu a doprinosti stagniraju).

 

Da sam juče umro, ne bih ni znao da postoje maksimalni iznosi doprinosa. Pa koliko moraš da zarađuješ da bi te rebnuli 28%, pola miliona mesečno?

 

Meni bi uzeli nešto preko 25%, što je skoro duplo više od ovoga što trenutno plaćam paušalno. Kako će samo da nam saseku ovu preduzetničku bagatelu, greota 

 

Kolike su šanse da eksplicitno ukinu paušal kao opciju za poslovanje preko interneta? Možda bi im tako bilo jednostavnije nego da nas ganjaju pojedinačno...

 

Edited October 18, 20222 yr by Weenie Pooh

Ček, bre, ja baš sada hoću da otvorim paušal!

2 hours ago, Weenie Pooh said:

 

Da sam juče umro, ne bih ni znao da postoje maksimalni iznosi doprinosa. Pa koliko moraš da zarađuješ da bi te rebnuli 28%, pola miliona mesečno?

 

Meni bi uzeli nešto preko 25%, što je skoro duplo više od ovoga što trenutno plaćam paušalno. Kako će samo da nam saseku ovu preduzetničku bagatelu, greota 

 

Kolike su šanse da eksplicitno ukinu paušal kao opciju za poslovanje preko interneta? Možda bi im tako bilo jednostavnije nego da nas ganjaju pojedinačno...

 

Pola miliona je 4200€, nije to nešto nemoguće... Postoje poslovi sa 400-500€ dnevno, ali mislim da je ko tako radi pametnije da ima paušal... Pošto (recimo) radi sa inostranstvom, nema PDV-a, pa je to najisplativije...

Paušal je ograničen na 51.000 evra (6 miliona dinara) godišnje tako da ti sa 400-500 dnevno moraju da uzmu godišnji odmor od barem pola godine

11 minutes ago, laser lotus said:

Paušal je ograničen na 51.000 evra (6 miliona dinara) godišnje tako da ti sa 400-500 dnevno moraju da uzmu godišnji odmor od barem pola godine

A, vidiš, to nisam znao... Thanx...

Valjda je ovo dobar topik za ovakva pitanja, ako nije prastajte vecinu para zaradjujem radeci za neke amere proklete, i primam dolare na poslovni racun u otp banci. 

ako sam dobro razumeo, ja te dolare ne mogu da trosim (ni u zemlji, ni u inostranstvu) jer bi to valjda bilo krsenje nekog zakona, vec da bi ih koristio prvo moram da ih prebacim na dinarski racun. pri toj konverziji naravno gubim solidnu svotu jer je kurs konverzije losiji od zvanicnih nbs kurseva. poslednji put kad sam menjao to je ispalo nekih 20.000 dinara razlike. da li znate kako mogu ove gubitke da izbegnem ili bar umanjim?

Ne mozes ih izbeci, to su tzv. "skriveni porezi" zbog kojih banke tako vole poslovne korisnike. Dve stvari mozes da uradis - vidi sa knjigovodjom i svojim bankarom koje su ti opcije oko podizanja dnevnica za put u inostranstvo, to je otprilike jedini nacin da dobijes direkt devize sa poslovnog racuna. Naravno trebalo bi da putujes negde i da to papirima provedes kao poslovni put.

 

Drugo, vidi sa bankarom koji kurs se dobija prilikom konverzije vece svote novca i koje su granice za to. Obicno bude nesto tipa do 5000eur je kurs za 2din ispod srednjeg, ali preko 5000eur je 1din ili 0.5din ispod srednjeg, zavisi od banke do banke. Uglavnom, isplativije ti je da jednom godisnje promenis vecu svotu, nego svakog meseca manju.

4 minutes ago, goofs said:

Drugo, vidi sa bankarom koji kurs se dobija prilikom konverzije vece svote novca i koje su granice za to. Obicno bude nesto tipa do 5000eur je kurs za 2din ispod srednjeg, ali preko 5000eur je 1din ili 0.5din ispod srednjeg, zavisi od banke do banke. Uglavnom, isplativije ti je da jednom godisnje promenis vecu svotu, nego svakog meseca manju.

 

Vidiš da čovek nabije 20,000 gubitka na osnovu razlike u kursu od 2 dinara, dakle ne podižu se tu neke sitne sume, šta ti pada na pamet  

 

Ja sam svojevremeno radeći na crno skidao Payoneer uplate sa aerodromskih bankomata i tako unosio dolare/evre u kešu, ali naravno i za tu uslugu te oderu po nekom svom kursu. Ko ne plati na mostu itede.

 

https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/68316/frilenserima-dva-modela-za-placanje-poreza-na-dohodak-utvrdena-racunica-i-nacin-kako-ce-ga-izmirivati/vest

Ovo dakle deluje da je reseno.
E, sad da vidimo gde da se odlazi.

22 hours ago, goofs said:

Ne mozes ih izbeci, to su tzv. "skriveni porezi" zbog kojih banke tako vole poslovne korisnike. Dve stvari mozes da uradis - vidi sa knjigovodjom i svojim bankarom koje su ti opcije oko podizanja dnevnica za put u inostranstvo, to je otprilike jedini nacin da dobijes direkt devize sa poslovnog racuna. Naravno trebalo bi da putujes negde i da to papirima provedes kao poslovni put.

 

Drugo, vidi sa bankarom koji kurs se dobija prilikom konverzije vece svote novca i koje su granice za to. Obicno bude nesto tipa do 5000eur je kurs za 2din ispod srednjeg, ali preko 5000eur je 1din ili 0.5din ispod srednjeg, zavisi od banke do banke. Uglavnom, isplativije ti je da jednom godisnje promenis vecu svotu, nego svakog meseca manju.

 

da da, obe te cake vec znam mada se nisam baktao sa tim putovanjima, probacu to sad kad promenim banku, ne znam koja je procedura i koliko može da se izvuče na tu foru.

Mrzi me da kucam i ovde ponovo, napisao sam predlog tamo u grupi udruzenja, mada ne jebu tamo nikog 2% ionako 

 

 

Edited November 12, 20222 yr by Plajvi

Imaš poentu, samo gubiš iz vida da 99% frilensera ne zanima ništa socijalno, već samo finansijski, aka što manje ili nula nameta da plate.