Ako neko moze da mi posalje tog Jozefa Spensa o kom ste pricali, bila bih zahvalna.

45 minutes ago, I*m with the pilots said:

Ako neko moze da mi posalje tog Jozefa Spensa o kom ste pricali, bila bih zahvalna.

 

Govoriš o njemu kao da je konjušar iz Jakobsfelda.

6 minutes ago, Ras said:

 

Govoriš o njemu kao da je konjušar iz Jakobsfelda.

 

Ups, deformacija.

Edited August 31, 20204 yr by I*m with the pilots

Imas ga i na youtube-u za prvu pomoc, ukucas: Joseph Spence 1958

 

Citao sam da se to izvodjenje posebno ceni zato sto tu mrmlja i radi te ludosti dok svira, kasnije je isao da nastupa po svetu pa su ga "upristojili" da tako kazem i to se vise ne cuje. I dalje je savrseno, naravno, ali nema vise te sirovosti i nije u svom okruzenju. Ovde zapravo svira na nekom tremu na Bahamima.. Doduse, tada je to bio "dirt-poor" deo sveta..

Edited August 31, 20204 yr by Minimoog

Ja samo da se priklonim izboru live albuma Gojka & Stojka, vecinu njegovih jazz predoga posedujem i nekako mi je to prava muzika u skladu sa svojom prirodom da se transformise prema prostoru i publici. Publika je ustvari tu sekundarna pojava, sto se samog muzickog zapisa tice, jer drugacije reaguje na koncertima, nego kad je u pitanju rock muzika.

Meni se podigne svaka dlaka kad se setim koncerta Sonny Rollinsa u Barseloni, uvodna i zavrsne ovacije po izvodjenim stvarima su se smenjivale sa apsolutnom tisinom u toku izvodjenja - hemija izmedju Sonny Rollinsa i publike je mogla da se uhvati i opipa u vazduhu i ta atmosfera se moze osetiti vrlo lepo i na plocama. Koncert je trajao tri sata, tamo gde nije bilo te hemije, kao npr. u Sevilji nakon tri dana, koncert je trajao jedva 45 minuta.

Kad je u pitanju rock muzika, radije nosim dobre uspomene u sebi, nego sto bih se uhvatio nekog live izdanja, ne volim lozenja publike i zajednicko pevanje, ja ni live album mog omiljenog benda Talking Headsa nikad nisam preslusao, verovatno iz straha da ne pokvarim utisak iz Atine. Ono sto bih mogao da izdvojim, to su instrumentalno jake grupe poput Television i ciju svirku uzivo dozivljavam poput dzeza.

Od nasih - uvek dobri uzivo Partibrejkersi i prvi pantomima koncert Haustora u Domu Omladine, kao predgrupa Prljavog Kazalista, ali to verovatno nije nigde zapisano. S druge strane ostao mi je u pamcenju i koncert sjajne Branke Parlic i njeno izvodjenje Satija u SKC-u ili na istom mestu sudar tri francuska saksofona, divna zajebancija s publikom.

On 5.9.2020. at 14:01, Lancia said:

Kad je u pitanju rock muzika, radije nosim dobre uspomene u sebi, nego sto bih se uhvatio nekog live izdanja, ne volim lozenja publike i zajednicko pevanje, ja ni live album mog omiljenog benda Talking Headsa nikad nisam preslusao, verovatno iz straha da ne pokvarim utisak iz Atine.

 

Nema razloga za bojazan The Name of this Band is... je odličan album i prilično me čudi da nije spominjan na ovoj temi, za razliku od Stop Making Sense, koji je za mene dobar film, ali mlak album.

dve LP koje imam i koje su već izlizane od slušanja:

 

 

Edited September 18, 20204 yr by djordje geprat

Andjeo kao doprinos temi:

Jelena, udaj se za mene!

 

Neka neslaganja (LCD Sounds.... i sl.) ispeglaćemo u hodu.

Ženi se na brzinu, kaj se natenane 

 

Povlačim ponudu, jer je tekst prenet iz Gardijana.

 

Meni je njegov koncert u SC jedan od 5 najboljih na kojima sam bio. Ovo je valjda prvo zvanično izdanje, koncert iz 1973.

 

 

Od domaćih, samo jedna:

 

 

 

 

The Cure - Entreat

 

 

Album najpre objavljen u limitiranom izdanju za prodaju na turneji, kasnije doštampavan i prodavan u Evropi po ceni nižoj od regularne, paralelno egzistiraju i brojna butleg izdanja, a tokom godina doživeo i niz različitih reizdanja. Na albumu su živi snimci iz Vembli Arene, ali iz par različitih večeri i sadrži Disintegration u sažetoj, konkretnijoj formi. Iako je i studijski Disintegration sirov, svirački album, tak uživo te pesme bivaju potpuno oslobođene, dinamika podignuta na viši nivo, a bend povremeno furiozan - vrhovi u Disintegration i Fascination Street. 

Edited March 10, 20214 yr by Ras

preslusao stotine puta

 

 

Ne valja bez kralja!

 

 

Elvis Presley - On Stage, February 1970.

 

Od A do Š perfektan album - izbor autora/pesama i interpretacija kao kolaž najboljeg što Amerika može da ponudi u popularnoj muzici. Rokerski tour de force verovatno Polk Salad Annie (Tony Joe White), a kada na kraju kralj onim svojim glasom otpeva Let It Be Me , samo poželim da se ringišpil zavrti još jedan krug!

 

Spoiler

 

 

 

Edited March 12, 20214 yr by Ras

 

(istovremeno za topic sta slusate od ploca...)