Permanentna kriza domaće ekonomije

[Prospero]

lmgtfy

[namenski]

:D

 

Prospero, sinko, ili nisi razumeo ili se pravis blesav: ne zameram ja niti se zgrazavam nad pijanim Dacicem.

Zgrazavam se nad Dacicem kao Dacicem kao aktivnim politicarem, bio pijan ili trezan.

Pijanstvo bih mu jos i ponajmanje zamerio da se u vreme kad se slikao na Kalemegdanu i to kao ministar, napio u znak slavlja sto je konacno odsluzio svojih 15 godina robije.

Pa i da razumem sto se covek napio, Zabela je zajebana, i treba da se olesi.

Ali u svoja 4 zida.

[Tribun_Populi]

E sad si poćeo da vrdaš. Ja ti pokažem da niti je sve prodato, a zapravo ono najveće i najvrednije nije, da je za ono što je prodato dobijena smešno mala suma, da država radi upravo to što ti tražiš oko domaće banke i dolaska stranih ali opet nije to ono  pravo. Šta znači ovo pokušali da prodamo pa posle bilo što. Naravno da smo pokušali da nekoga prevarimo nekako prodamo sve što može ali oni koji imaju para imaju ih iz razloga što nisu baš blesavi. Mogu i oni da omanu ali ređe. Pod restrukturiranjem sam mislio na ono što je urađeno sa NIS, Zastavom i Jatom. Prve dve baš nisu male firme a država i dalje ima značajan deo. Mnogi će i tu naći zamerke ali ljudima (svim) nikad ugoditi. Ideološki sam protiv takvih kombinacija ali mi smo u tako očajnoj situaciji da uz gorak ukus gutam i takve stvari.

 

Na  kraju uvodiš u priču potpuno novi element  što za diskusiju nije dobro: prodali smo tržište. Ovaj zlokobni izraz se već drugi put pojavljuje na topiku. Prodali ste tržište mi je nekako u  rangu sa izdali ste Kosovo, ili tako nekom opakom kletvom. E sad, za mene je tržište uglavnom virtuelna stvar( ima naravno i fizičke oblike) pa me interesuje kako se to prodaje. Kao da si rekao prodata je duša ili što vole da kažu izgubljen je identitet. I jel postoje neke reference, nešto na wiki o prodaji tog tržišta, koliko to košta i kako smo to mogli da izbegnemo?

 

1. Prvi bold implicira 3. - pobrojane firme su bile prodavane, tako da ti u startu tvrdnja pod 1. nije tačna. Što je još bitnije jer uglavnom kod firmi koje su prodavane, pa je raskinuta privatizacija, je isceđena suva drenovina.. Što je dodatni odgovor na bold pod tri - jer je to učinak njihove prodaje.

2. Njet, ono što ja tražim oko domaće banke jeste da ako već postoji domaća banka, se ona koristi da se obaraju kamate kod konkurencije - a ne da postoji domaća banka koja će šibati kamatne stope kao i bilo koja druga komercijalna (poslovna) banka. Ako ćemo tako, onda i ne treba da bude državna.

3. NIS, Zastava i JAT nisu ni 2% firmi koje su bile u formalnom restrukturiranju. 2014. godine ih je još uvek bilo 153. Učinak takvog restrukturiranja je vidljiv.

 

Oko prodaje tržišta - napomenuo si da su privatizacioni prihodi od prodaje samo 2,9 milijardi evra. Prvo, nisu, već su 6,7 milijardi evra, mada to i nije toliko bitno. Prodali ste tržište nije u rangu sa izdali ste Kosovo, već je na jedno tri puta višem nivou prezira, a ogleda se u celokupnoj ekonomskoj politici. Doboškoj i nekritičkoj rasprodaji kapitala i pogotovo pratećim efektima, jer:

 

1. ne verujem u početne procene kapitala od strane Agencije za privatizaciju, a imam i razloge za to,

2. uzimajući u obzir prvu tačku, još manje verujem da se tržišna vrednost kompanije može utvrditi sa tri ponude na tenderu,

3. niko nije ni razmislio da na trenutak napravi neku reviziju privatizacije, da sagleda postignute rezultate i razmotri eventualnu promenu modela,

4. su pare od privatizacije potrošene radi kupovine socijalnog mira isplatama plata radnicima firmi koje nisu mogle biti prodate,

4. je opran sav prljavi domaći kapital, jer strani nije porhlio kako se očekivalo,

5. su ovi odozgo nastavili da se u poslovanju ponašaju onako kako jedino umeju,

6. su otvorene granice za uvoz svega i svačega, a da istovremeno nisu razbijeni karteli u trgovini koje su napravili ovi iz prethodne tačke.

7. domaćim firmama, od kojih su mnoge i mogle da rade, nije nikada pružena šansa - već su stavljene pod režim čekanja kupca.

 

Nije sve prodato i nije neki argument jer lepo napisah, nisu prodavana javna preduzeća, kompanije koje vrše javnu službu (snabdevanje proizvodima i uslugama od opšteg ekonomskog interesa). To još malo, pošto idemo u dobrom pravcu da ubrzo i to rešimo.

 

 

Teturanje rešenja od minarhizma do intervencionizma, uz uverenje da bi i tako bitno različite opcije vodile ka istom ishodu koji je, naravno, to je bitno zarad ove rasprave, nužno bolji od postojećeg... 

 

Jel to zagovaraš čistotu forme (ili se državo ne mešaj ništa ili se mešaj "u fulu")?

 

A sad ja tebe moram da pitam jel me zajebavaš? Moram da ti pojasnim jednu stvar u startu, mene ne interesuju preterano terorijski modeli i ideološko čistunstvo, pošto vidim da na tome pokušavaš da insistiraš (samo onda kad ti odgovara, pošto žmuriš na ono što ti ne odgovara). Interesuje me model koji bi, polazeći od zatečenog stanja 2001. godine po mom viđenju dao najbolje rezultate, gledano sa mnogo šireg aspekta od ubrzanog rasta.

 

Rekoh već, u državi nije bilo para ni za obrtna sredstva, da se pokrene elementarna proizvodnja. Stoga bi se ili morali zajmiti napolju ili strane banke vući za rukav. U takvoj situaciji, gde bi nam kreditni rejting bio nizak, bi i kapital bio skup - pa nikako ne bi bilo zgoreg imati domaću poslovnu banku da obara kamatne stope. A da li se to uklapa u ovaj ili onaj ideološko-teorijski okvir me totalno ne dotiče.

[Prospero]

Imali smo domaće banke, i Kombank je još uvek većinski domaća, pa se ili nisu cimale da nude niže kamate (zašto bi?) a kada su pomagale domaćoj privredi radile su to ovako. 
 
 
 

Ima tu jedan elegantniji način ali on opet nije ovo što Katić hoće. Napravi se državna banka koja na principima na kojima NKOSK osigurava stambene kredite osigurava i kredite komercijalnih banaka za "razvojne" projekte. Ali, to znači da ne može državna banka da bira projekte, jer postoji hazard (Razvojna banka Vojvodine i druge su živ i dovoljan primer), nego samo osigurava kredite koje već odobre komercijalne banke iz neke od biranih oblasti (nove tehnologije, inovativnost, štagod) tj, pojeftinjuje ih za krajneg korisnika i deo rizika preuzima na sebe.

[Dark Wader]

Hmh... ne znam šta bi bilo liberalnije od "evo vam akcije i izvolte na berzu"... Onim prodajama putem aukcije je nedostajao samo dobošar..

[Luther]

Tim člankom u Politici mogla je samo da obriše pod pod Katićem.

 

Pa dobro, viđenja nam se razlikuju šta da se radi, Meritokrator Katić je mag a prof ecc nema pojma i onda.....

Ček, ček jel si ti onaj seksualni manijak što što kruži okolo sa isukanim spolovilom i preti da me na njega nabode?

Vidi izgleda jesi.

čak i ovakvima u ruke je manje zlo od 10k eur za radno mesto multinacionalkama, jedino rešenje su domaće investicije, koje su nemoguće ne zato što nema para, nego zato što ustrojavamo zakone tako da ne odgovaraju domaćim ncvesticijama, mora da postoji sveto trojstvo banke&molovi ovog ili onog tipa&prerana regulacija, jebao vas putin nato i eu, ne tebe lično, nego sve vas u paketu na ovoj temi, naročito libertarijance nabijem ih na kurac

 

Au, pa ja sam libertarijanac a još i minarhista. Kakve li si meni perverzije tek namenio ne smem ni da pomislim. Stoga pamet u glavu a dupe uza zid.

 

Usput ima li ovde pilota u avionu neke moderacije da reguliše ovakve iizlive suptilnih ekonomskih analiza?

[Tribun_Populi]

Imali smo domaće banke, i Kombank je još uvek većinski domaća, pa se ili nisu cimale da nude niže kamate (zašto bi?)

 

Zato što nije projektovano u strategiji da to bude tako.

 

 

a kada su pomagale domaćoj privredi radile su to ovako.

 

- Najveći dužnici banke pogurali su svog kandidata Dragana S. Tomića, relativno nižeg rukovodioca banke iz Šapca, kao predsednika izvršnog odbora, koji je vrlo brzo promenio rukovodeću strukturu. Odmah nakon ovih promena, banka počinje sa nezakonitim odobravanjem kredita velikom broju anonimnih firmi, koje su morale biti povezane sa „Farmakom MB“, „Beohemijom“, „Interkomercom“, kojima takvi krediti nisu smeli biti odobreni - optužio je Divljan.

On je ponovio da su najveći dužnici banke „Beohemija“ sa 1,56 milijardi dinara, „Interkomerc“, „Farmakom“ sa milijardu dinara, Luka Beograd, firme Veterinarski zavod Zemun, Zekstra i Optika u vlasništvu Dragana Đurića.

 

:)

 

Jel to država kriva, ili ovi što su u međuvremenu postali moćniji od države?

[Luther]

Hmh... ne znam šta bi bilo liberalnije od "evo vam akcije i izvolte na berzu"... Onim prodajama putem aukcije je nedostajao samo dobošar..

 

Ništa ne ne bi bilo liberalnije i bilo bi sjajno i rascvetano osim što bi radnici RTB-Bor recimo kad bi videli da im firma ne vredi ni po lule duvana a da poverioci i strani i domaći u kilometarskim redovima čekaju  da naplate potraživanja što firmu ekspresno vodi u stečaj, popalili dampere i ostale teške mašine izravnali Nemanjinu 11 sa sve članovima vlade koje bi posle kašičicama mogao da strušeš sa asfalta. Sve ostalo bi bilo odlično.

Ne znam da li ima neki snimak kad je neka ekipa, odmah posle formiranja DOS vlade 2001.otišla u Bor i mrsila im da kao treba da se manu bakra i tako a ovi krenuli da im lupaju po kolima i jedva su se spasili linča. Da li je tu bio onaj Kolesar i još neko ne mogu da se setim ali mi je slika jasno pred očima.

[Tribun_Populi]

Ništa ne ne bi bilo liberalnije i bilo bi sjajno i rascvetano osim što bi radnici RTB-Bor recimo kad bi videli da im firma ne vredi ni po lule duvana a da poverioci i strani i domaći u kilometarskim redovima čekaju  da naplate potraživanja što firmu ekspresno vodi u stečaj, popalili dampere i ostale teške mašine izravnali Nemanjinu 11 sa sve članovima vlade koje bi posle kašičicama mogao da strušeš sa asfalta. Sve ostalo bi bilo odlično.

Ne znam da li ima neki snimak kad je neka ekipa, odmah posle formiranja DOS vlade 2001.otišla u Bor i mrsila im da kao treba da se manu bakra i tako a ovi krenuli da im lupaju po kolima i jedva su se spasili linča. Da li je tu bio onaj Kolesar i još neko ne mogu da se setim ali mi je slika jasno pred očima.

 

Jel ba libertarijanac, a jel stoga rešenje sipati stotine miliona evara godinama u bunar, bez da iko ijednom kaže slušajte ljudi, ili se snalazite kako umete, pošto mi ne umemo, ili idete ćao-ćao? Misliš da su Slovenci budale što su ostavili više metoda i modela na izbor firmama?

[Dark Wader]

@Luther

ne moraš odmah da potežeš dampere  

 

Ogroman broj ljudi nije radio u mastodontima, već u nečemu što bi se moglo nazvati srednje velikim firmama, koje su se mogle sasvim fino privatizovati putem akcija. Velike je naravno bilo potrebno restrukturisati. A na kraju bi i sve one fiktivne procene vrednosti preduzeća na osnovu koje su prodavana bile mnogo manje bitne u celoj priči.Berza ne postoji ni dan danas, a drombuljamo o nekom ulasku u EU...

[čekmeže]

 

Kako su meni objasnili, NKOSK nije baš skroz dobra državna vila. Izgleda da svaki stambeni kredit mora biti osiguran kod NKOSKa, može li neko da potvrdi? Ako se njima ne svidi ponuđeni kolateral, traže dopunski i poskupljuju kredit. 

[Lord Protector]

. 

Edited March 3, 2016 by slow

[Lord Protector]

Jel ba libertarijanac, a jel stoga rešenje sipati stotine miliona evara godinama u bunar, bez da iko ijednom kaže slušajte ljudi, ili se snalazite kako umete, pošto mi ne umemo, ili idete ćao-ćao? Misliš da su Slovenci budale što su ostavili više metoda i modela na izbor firmama?

 

Tribune, sad gledam, Slovenci su u nedostatku libertarijanaca dali ovoj komunjari da im napravi model privatizacije:

 

Janez Prašnikar, slovenski ekonomist, pedagog in publicist, * 17. junij 1950, Celje.

Prašnikar je od leta 1994 redni profesor na »Katedri za teorijo in politiko«  Ekonomske fakultete v Ljubljani. Diplomiral je 1974 in doktoriral 1982 na Ekonomski fakulteti v Ljubljani, kjer je od 1974 tudi zaposlen.

Prašnikar je tudi zunanji predavatelj na univerzah v Splitu in na Reki ter na šoli za poslovodenje michiganske univerze v ZDA. Od leta 1997 je pridružen raziskovalec »Centra za raziskovanje ekonomske politike v Londonu« in »Inštitutu Williama Davidsona« na michiganski univerzi. Do sedaj je objavil več knjig ter številne članke.

 

• Teorija i praksa organizacije udruženog rada (Zagreb 1983) 
• Workers' Participation and Self-Management in Developing Countries (Colorado 1991)

• Ekonomski modeli za poslovno odločanje (1998)

Edited March 3, 2016 by slow

[namenski]

 

Tribune, sad gledam, Slovenci su u nedostatku libertarijanaca dali ovoj komunjari da im napravi model privatizacije:

 

Janez Prašnikar, slovenski ekonomist, pedagog in publicist, * 17. junij 1950, Celje.

Prašnikar je od leta 1994 redni profesor na »Katedri za teorijo in politiko«  Ekonomske fakultete v Ljubljani. Diplomiral je 1974 in doktoriral 1982 na Ekonomski fakulteti v Ljubljani, kjer je od 1974 tudi zaposlen.

Prašnikar je tudi zunanji predavatelj na univerzah v Splitu in na Reki ter na šoli za poslovodenje michiganske univerze v ZDA. Od leta 1997 je pridružen raziskovalec »Centra za raziskovanje ekonomske politike v Londonu« in »Inštitutu Williama Davidsona« na michiganski univerzi. Do sedaj je objavil več knjig ter številne članke.

 

• Teorija i praksa organizacije udruženog rada (Zagreb 1983) 
• Workers' Participation and Self-Management in Developing Countries (Colorado 1991)

• Ekonomski modeli za poslovno odločanje (1998)

 

Znas kad ce Prospero da citira nesto od ovoga gore?

Nikad  :P

 

Ne spada u obaveznu literaturu  -_-

[Lord Protector]

Sad gledam na Bloombergu, Janez Prašnikar je između ostalog konsultant u firmi PDP, specijalizovanoj za korporativno savetovanje i investicije:

 

http://investing.businessweek.com/Research/stocks/private/people.asp?privcapId=207235256

 

Dakle, dođe Prašnikar kod nas na noge (videti onaj tekst Mlađana Kovačevića koji sam postovao) sa savetima koji su bili ispitani in vivo (i još kaže našim ''stručnjacima'' da nema šanse da uspeju u onom što su zamislili) a oni krenu da izmišljaju toplu vodu i da se prave pametni.

Edited March 3, 2016 by slow