Permanentna kriza domaće ekonomije

[Luther]

To je politički neizvodljivo. I ovo što Vučić radi je jedva izvodljivo. 

 

S druge strane, priliv kapitala iz inostranstva je apsolutno neophodan. Primer da se i u uslovima svetske finansijske krize može mnogo brže i bolje je Rumunija. 

 

Tekst je dobar i kao antidote našem "smejanju" Bugarima. 

 

Mi smo u mnogo velikom problemu i daleko od toga da se taj problem može svesti na Vučića ili bilo koju jednu ličnost i stranku. 

 

Tačno politički je neizvodljivo a to i znači Arsićevo "građani su tražili". Šta su tražili to su i dobili preko svojih predstavnika u parlamentu. Zapravo jeste izvodljivo ali se onda promptno gube izbori a možda i glava pošto se tako dirne u osinjak veoma jakih interesa znatnog broja ljudi od kojih neki nisu baš naivni igrači.

 

To što je Vučić velikom broju građana znatno smanjio prihode,plus Briselski sporazum koji je takođe nepopularan kod velikog broja građana, a opet dva puta dobio izbore predstavlja vrhunac političkog inžinjeringa i manipulacije. Svako naravno može da procenjuje da li su ove mere bile potrebne, a ja mislim da jesu. To je međutim "plaćeno" autoritarnim načinom vladanja, srozavanjem institucija, gušenjem medija, stvaranjem "napetosti" u društvu i svim onim što se na forumu opravdano kritikovalo uključujući i ponajmanje bitno neurastenično ponašanje.

 

Da li je dakle ta cena previsoka opet svako za sebe može da proceni a ja recimo nemam konačno čvrsto mišljenje. Meni je veći problem što mislim da je on iscrpeo svoj "reformski" kapacitet pošto bi mu bilo kakva ozbiljna reforma recimo javnog sektora, sudstva, sporta ili rešavanje preduzeća u restrukturiranju itd. toliko potkresala izbornu bazu da bi naredne izbore sigurno izgubio. A pošto je izgleda opsesivno zavisan o vlasti (nije jedini) pretpostavljam da se neće usuditi da bilo šta od navedenog ozbiljno preduzme.

 

Ono što je potrebno učiniti u Srbiji u institucionalnom smislu da bi se ekonomska a i svaka druga situacija popravila nije neka prevelika mudrost, pa čak ni sama tehnologija sprovođenja ovih mera nije nepoznata. Evo jednog šireg pregleda koji je dao M.Prokopijević http://pescanik.net/kako-popraviti-poslovno-okruzenje-u-srbiji/

Ne mora se svako složiti sa svim detaljima, i ja imam par primedi, ali to je neki okvir koji bi se mogao postaviti i onda dosledno u toku bar jednog mandata vlade( a za ponešto i dva) sprovoditi. Međutim, u političkom smislu to nisu lake odluke pošto zadiru u znatne, životne interese velikog broja ljudi pa je onda teško ostvariti odlučujući konsenzus jer to nije ono što su "građani tražili". Kako izaći iz ovog začaranog kruga je pitanje za milion dolara.

[Tribun_Populi]

Ok, znaci tvoja teza je da je za to sto je zaostajanje nastavljeno, samo dosta sporije, krivo to sto je bilo 15 stranaka u vlasti tj politicka nestabilnost? Pa dobro ALI zasto ne moze da se stabilizuje politicka scena?

Odgovarao sam na tvoju početnu tezu da je bilo politički nemoguće, jer ne mislim da je tačna.

 

Bio je jedan momenat kada jeste bilo moguće a to je 2001/2002. Imao si SPS i SRS u nokdaunu, dvotrećinsku većinu DOSa u parlamentu i naznake cepanja na njegov levo-liberalni i desno-liberalni deo, dakle, osiguranu liberalnu ekonomsku politiku ko god dobio izbore (kao što je i bilo).

 

Za rezove koji su ovde nužni i o kojima se govori apsolutno je bilo neophodno da vlast čvrsto drži jedna, eventualno dve političke stranke. U kontrafaktualnoj istoriji u kojoj Đinđić ispunjava predizborno obećanje DOSa, 2002. raspušta koaliciju i raspisuje izbore imao bi na jednoj strani DS a na drugoj DSS i mogućnost da bilo koja od njih ima dovoljnu većinu, a da se kontinuitet ekonomske politike održi čak i kad izgubi izbore.

 

Ono, to se je u neku ruku i desilo, ali na potpuno izvitoperen način jer se je održavanjem široke koalicije moralo zakonskim i sistemskim rešenjima skrajnuti parlament i pravosuđe, kako bi egzekutiva dominirala da bi sprovela nepopularne reforme uglavnom ispod žita. U nedostatku parlamentarne i pravosudne kontrole, to je izgledalo i izgleda kao sad.

 

BTW ko kaže da ne može da se stabilizuje politička scena? Nije se htelo tad kad je moglo, jednostavno kad je više sitnijih lakše se (u političkom smislu) kupuju i prodaju.

 

via CZ-M53 TT

[MancMellow]

Čitao sam to. Moram odmah da kažem da se ja ne slažem sa Prokopijevićem. Ima delova o bankama, tržištu kapitala i, posebno, sudovima, u kojima mislim da ima poentu, ali deo o radnom zakonodavstvu mi je potpuno neprihvatljiv. Evo i zašto - zato što bi, u realnim političkim okvirima (osim ako nećemo da se bavimo radnjama kao što su zatvaranje političkih protivnika i streljanje delova uvezane političko-tajkunsko-bezbednosne hijerarhije) to dovelo ili do brzog pada vlasti koja to radi ili do još većeg smanjenja demokratskih (pa i liberalnih) standarada™ u Sribji.

 

Realan procenat nezaposlenih je oo 20%, procenat ljudi koji su i ovako na nesigurnim ugovorima je ogroman, procenat mladih nezaposlenih je bar 40%. Da, znam, na papiru bi to nezaposlenima više odgovaralo, ali to je race to the bottom i ja to ne želim za Srbiju. Mi smo, mislim, i ovako dovoljno jeftini i dovoljno liberalni za evropske standarde (pa i ne samo evropske). Hoću da kažem, a već jednom jesam Budji, da takva politika na kratak rok može da dovede do porasta populizma i ugrožavanja demokratije da posle toga više ništa drugo neće biti bitno. I to Vučić zna. I zato takve moguće posledice unapred denfuje pojačanom nacionalnom retorikom (koliko može u uslovima u kakvima je Srbija generalno) i i svim drugim što radi uostalom.

 

Prosto ceo taj paket u kompletu koji predlaže Prokopijević ne zavisi od "volje" vlasti, nego od objektivnih karakteristika političke dinamike u parlamentarnoj demokratiji in general, i u uslovima kojima se Srbija nalazi in particular. Takva politika je nešto što bi kao frontalni napad na sebe doživeli svi i to u jednom trenutku: konzervativni i nacionalistički delovi društva, radnici, tajkuni, populistička štampa i, sigurno, delovi bezbednosnih struktura. Taj jedan trenutak bi došao pre, mnogo pre, nego boljitak. Jer domaća privreda, čak i onaj zdrav deo, je incesticiono jako ograničena, a priliv nekih značajnijih investicija iz inostranstva ne zavisi samo od toga šta mi ponudimo kao institucionalni okvir poslovanja. Npr, Kina ovo što ulaže ili pozajmljuje kod nas je čista geopolitika. Rusija tek nešto malo manje. A i imaju obećanje, kao što ne bi mogli imati u Prokopijevićevoj ideji, da će ih vlast "štitit". 

 

Novac, međunarodni novac, posebno nešto veći, dolazi sa politikom. Ko neće ne mora u to da veruje, ali je to prosto tako. Plastično prikazano, velike kompanije imaju svoje ljude i infoe iz ministarstava (uglavnom trgovine) svojih zemalja. Pitaju za mišljenja i dobijaju ih, a ponekad se u to uključuju i ministarstva spoljnih poslova. Bez toga se ima posla ili sa malim, ili sa špekulativnim kapitalom ili sa bilo čim što je takve prirode da može sutra da se pokupi i ode ili sa načinom poslovanja koji prvo razmišlja da se obezbedi na sve moguće načine, pa tek onda o nekim ulaganjima. 

Edited December 18, 2016 by MancMellow

[MancMellow]

Odgovarao sam na tvoju početnu tezu da je bilo politički nemoguće, jer ne mislim da je tačna.

 

Bio je jedan momenat kada jeste bilo moguće a to je 2001/2002. Imao si SPS i SRS u nokdaunu, dvotrećinsku većinu DOSa u parlamentu i naznake cepanja na njegov levo-liberalni i desno-liberalni deo, dakle, osiguranu liberalnu ekonomsku politiku ko god dobio izbore (kao što je i bilo).

 

Za rezove koji su ovde nužni i o kojima se govori apsolutno je bilo neophodno da vlast čvrsto drži jedna, eventualno dve političke stranke. U kontrafaktualnoj istoriji u kojoj Đinđić ispunjava predizborno obećanje DOSa, 2002. raspušta koaliciju i raspisuje izbore imao bi na jednoj strani DS a na drugoj DSS i mogućnost da bilo koja od njih ima dovoljnu većinu, a da se kontinuitet ekonomske politike održi čak i kad izgubi izbore.

 

Ono, to se je u neku ruku i desilo, ali na potpuno izvitoperen način jer se je održavanjem široke koalicije moralo zakonskim i sistemskim rešenjima skrajnuti parlament i pravosuđe, kako bi egzekutiva dominirala da bi sprovela nepopularne reforme uglavnom ispod žita. U nedostatku parlamentarne i pravosudne kontrole, to je izgledalo i izgleda kao sad.

 

BTW ko kaže da ne može da se stabilizuje politička scena? Nije se htelo tad kad je moglo, jednostavno kad je više sitnijih lakše se (u političkom smislu) kupuju i prodaju.

 

via CZ-M53 TT

 

Ko? Ko "nije hteo"? Zašto politička partija ne bi htela da bude "monopolista", zašto bi ona htela da deli "kolač" i da, samim tim bude "jeftinija", ali i da nijednu politiku suštinski ne može da progura?

[Tribun_Populi]

 

 

Ko? Ko "nije hteo"? Zašto politička partija ne bi htela da bude "monopolista", zašto bi ona htela da deli "kolač" i da, samim tim bude "jeftinija", ali i da nijednu politiku suštinski ne može da progura?

Zato što je sitnih a nebitnih zamućena voda iznedrila mnogo, zato što je svaki glas važan pa se i takvi sitni prigrću pod skute i zato što je po njihovoj meri krojen izborni sistem, da prežive. Takvi su svesni svoje generalne nebitnosti pa se zadovoljavaju poslaničkom platom ili ministaskim mestom i sinekurom za svaju i šurnjaju, a onda uredno dižu ruke u vladi i skupštini kako im se namigne. Ono, to kratkoročno jeste politički oportuno, dugoročno jeste pogubno in total, zbog svega što sam naveo.

 

Bukvalno, izbor između lakšeg, kraćeg i mnogo rizičnijeg/neizvesnijeg puta ili težeg, dužeg ali dugoročno stabilnijeg. Mi smo po pravilu birali ovo prvo, još od kraja osamdesetih.

 

via CZ-M53 TT

[MancMellow]

Ma ne Tribune, uporno vraćaš vodu na vodenicu morala. Politike nema bez para. 

[Tribun_Populi]

Ma ne Tribune, uporno vraćaš vodu na vodenicu morala. Politike nema bez para.

Kakve veze sad pa moral ima sa svim?

 

Ja pričam da nema bolnih rezova u nacionalnoj ekonomiji kakvi su se nužno morali dogoditi (a i moraće) bez čvrste i hijerarhijski struktuirane političke većine, ili jednostavnije rečeno bez jedne (eventualno dve) partije na vlasti. I isto toliko u opoziciji.

 

I pričam da nije moglo biti ekonomske politike koja bi bila upravljena na akumulaciju i razvoj, a ne ekspanziju potrošnje preko granice racionalnog, bez toga. Mi smo se bre posle 2008. zaduživali da bismo penzije isplatili.

 

Ta šansa je nepovratno prokockana u vreme kad je mogla proći bez drastičnih posledica po kurs zemlje, sad da bismo tako nešto sproveli moraćemo da platimo cenu u vidu opšte redukcije prava, građanskih i političkih sloboda i demokratije en general (mada ovde prave predstavničke demokratije nije ni bilo).

 

via CZ-M53 TT

[MancMellow]

Da je ta šansa prokockana to se slažem, ali na moje pitanje zašto to ne može evo već 14 godina posle da se formira, ti mi kažeš

 

 

 

Takvi su svesni svoje generalne nebitnosti pa se zadovoljavaju poslaničkom platom ili ministaskim mestom i sinekurom za svaju i šurnjaju, a onda uredno dižu ruke u vladi i skupštini kako im se namigne. Ono, to kratkoročno jeste politički oportuno, dugoročno jeste pogubno in total, zbog svega što sam naveo.

Bukvalno, izbor između lakšeg, kraćeg i mnogo rizičnijeg/neizvesnijeg puta ili težeg, dužeg ali dugoročno stabilnijeg. Mi smo po pravilu birali ovo prvo, još od kraja osamdesetih.

 

dakle - moral. A onda te pitam pa dobro kako to da su takvi došli do tih mesta, ti kažeš

 

 

 

zato što je svaki glas važan pa se i takvi sitni prigrću pod skute i zato što je po njihovoj meri krojen izborni sistem, da prežive. 

 

I ja te onda pitam, ok, ko je "skrojio" takav sistem ti mi kažeš "oni što su prokockali šansu". I šta sad ćemo 100 godina da živimo u sistemu koji su skrojili oni koji su "prokockali" šansu (Đinđić) za koje je jasno (pošto su ga očigledno članovi nekih "struktura" i ubili) da punu vlast nisu ni imali. 

 

Dakle poglavica je glavni čovek u selu i on je zato poglavica.

[Tribun_Populi]

Da je ta šansa prokockana to se slažem, ali na moje pitanje zašto to ne može evo već 14 godina posle da se formira, ti mi kažeš

 

 

dakle - moral. A onda te pitam pa dobro kako to da su takvi došli do tih mesta, ti kažeš

 

 

I ja te onda pitam, ok, ko je "skrojio" takav sistem ti mi kažeš "oni što su prokockali šansu". I šta sad ćemo 100 godina da živimo u sistemu koji su skrojili oni koji su "prokockali" šansu (Đinđić) za koje je jasno (pošto su ga očigledno članovi nekih "struktura" i ubili) da punu vlast nisu ni imali.

 

Dakle poglavica je glavni čovek u selu i on je zato poglavica.

 

Pa skrojen je oportunistički, to je suština. Tu nije do morala nego do loše i neutemeljene strategije (koja je Đinđića po mom dubokom uverenju i koštala glave), bazirane na stavu da ova zemlja može negde brzo i da se neki koraci mogu preskočiti. Zato i ne može, jer smo vraćeni da popravimo ono što su akteri naše politike mislili da možemo zaobići.

 

A mi ćemo u tom istom pravcu koji je tada trasiran, samo olakšani za neke pozitivne tekovine tog perioda, jer je zbog načina njihovog uvođenja sada i više nego jasno da nisu bile bazirane na solidnim temeljima.

 

Pa nekad kad (i ako) bude para, onda ćemo o demokratiji i ljudskim pravima, jbg.

 

via CZ-M53 TT

Edited December 18, 2016 by Tribun_Populi

[MancMellow]

 

Pa nekad kad (i ako) bude para, onda ćemo o demokratiji i ljudskim pravima, jbg.

 

 

 

E pa problem je sto je ta ideja ekstremno politicki ranjiva from day 1. I to i bez hronične nestabilnosti u regionu, kao i bez ogromne količine nacionalnog resantimana koji u Srbiji postoji, a sa njima je 1/1 osudjena na neuspeh. 

[Tribun_Populi]

 

 

E pa problem je sto je ta ideja ekstremno politicki ranjiva from day 1. I to i bez hronične nestabilnosti u regionu, kao i bez ogromne količine nacionalnog resantimana koji u Srbiji postoji, a sa njima je 1/1 osudjena na neuspeh.

Pa nema čega drugog, jer su se u međuvremenu globalne okolnosti izmenile, i to na gore. Sad je mnogo toga (resursa) nedostupno ili teže dostupno, što onda nije bilo.

 

Mi smo u međuvremenu rasprodali srebrninu, to pojeli i popili umesto da ulažemo i štedimo (a i kajmanizovano je jedno 5x Slobinog minulog rada, svaka im dala), te smo sami sebe doveli u situaciju da čak i mala nestabilnost, globalna ili regionalna, ovde može ostaviti ogromne posledice.

 

U takvoj situaciji jedino što možeš imati je regresiranje javnog i političkog života, sloboda i prava, institucija, i jačanje vlasti jednog čoveka.

 

via CZ-M53 TT

[MancMellow]

Pa nema čega drugog, jer su se u međuvremenu globalne okolnosti izmenile, i to na gore. Sad je mnogo toga (resursa) nedostupno ili teže dostupno, što onda nije bilo.

 

Mi smo u međuvremenu rasprodali srebrninu, to pojeli i popili umesto da ulažemo i štedimo (a i kajmanizovano je jedno 5x Slobinog minulog rada, svaka im dala), te smo sami sebe doveli u situaciju da čak i mala nestabilnost, globalna ili regionalna, ovde može ostaviti ogromne posledice.

 

U takvoj situaciji jedino što možeš imati je regresiranje javnog i političkog života, sloboda i prava, institucija, i jačanje vlasti jednog čoveka.

 

via CZ-M53 TT

 

Opet moral: pojeli i popili umesto da štede :D Prodale su "srebrninu" i ostale istočnoevropske države (okolne definitivno). Tako da neće biti ni da je krah demokratije neminovnost. Drugo je pitanje šta je ta "srebrnina" uopšte vredela posle 10 godina devastacije, neulaganja, gubitka tržišta i generalne zapuštenosti poslovanja. 

[Tribun_Populi]

 

 

Opet moral: pojeli i popili umesto da štede :D Prodale su "srebrninu" i ostale istočnoevropske države (okolne definitivno). Tako da neće biti ni da je krah demokratije neminovnost. Drugo je pitanje šta je ta "srebrnina" uopšte vredela posle 10 godina devastacije, neulaganja, gubitka tržišta i generalne zapuštenosti poslovanja.

50 milijardi, vele neki Ameri, kačio sam link.

 

I nije moral već metafora za rasipanje resursa, uz veru u bolje sutra i nadu da će sve to nadomestiti strani investitor™.

 

'Oće, dok si rek'o Vučić.

 

via CZ-M53 TT

[MancMellow]

Nije to sve "srebrnina", a i mislim da su malo preterali sa cifrom. Uostalom, i danas ko zaradi sveže pare, on ih iznese napolje. Srpski vlasnici srpskih firmi. Ali sve to na stranu, sve okolne zemlje su više manje uradile isto sa onim što im je ostalo iz socijalizma. Ne određujem se ovde da li treba ili ne, samo ukazujem da to nije nikakva srpska specifičnost. No, nebitno, kad nađeš odgovor na pitanje KO (a to su skoro sve domaći) je drastično profitirao takvom praksom i kako je došao/ostao u poziciji da to radi, dobićeš i odgovor na pitanje zašto je u srbiji politička scena takva kakva je i zašto je bilo kakva konzistentna politika nemoguća (bilo koji deo ili sektor politike). Kao i zbog koga i čega se ozbiljni strani investitori teško odlučuju za Srbiju. 

[Prospero]

privatizacija je donela mislim manje od 5 milijardi evra (5, bez 0 iza), sdi su negde 20ak.

 

to od 2000. do danas.