Obrazovanje 21. veka - reforma ili propast

[hazard]

To sa citanjem je jebiga jedno vreme islo po automatizmu, citanje je bilo jedno od glavnih izvora zabave - stripovi, zabavnici, romani, itd. Moj cale je kao klinac hrlio u bibilioteku da cita kaubojske romane, ja nisam jer sam vec gledao kaubojske crtace (hi yoooo silveeeer!). Danas imas jos vise sadrzaja, sada su i crtaci na TVu passe.

[kobni zelaya]

Kako god se tehnologija razvijala to će biti veliki problem, sve dok bude postojao jezik. Ako jezik izumre, onda smo ugasili, svejedno.

[hazard]

Nece jezik izumreti, samo ce se promeniti. Koliko, ostaje da se vidi.

 

Btw mislim da se nekada preteruje nad zalom za citanjem. Ima taj pristup nije bitno sta se cita, bitno je da se cita. Pa ne slazem se. Ako ces da citas samo Informer, Svet i petparacke romane, bolje da ne citas nista.

[kobni zelaya]

Bitno je da se čita fikcija (romani, poezija, drame, pa i stripovi, itd.).

 

Dobro, možda bi i Inormer mogao da se podvede pod fikciju... :)

[hazard]

Ja mislim da je bitno da se citaju kvalitetne stvari. Znaci ne svakakva fikcija. Ako neko u 4. gimnazije i dalje cita samo petparacke romane i tako to, dzaba mu to citanje. Mislim, nemam ja nista protiv, nek cita svako sta hoce, ali ne vidim zasto takvo citanje treba da bude potpomognuto od obrazovnog sistema.

 

Takodje mislim da je bitnije citanje stvari koji podsticu kriticko misljenje, jer je to jako bitno za drustveno uredjenje u kom zivimo. Naravno, to moze da se radi i kroz fikciju, ali zahteva citanje i ne-fikcije (filozofije, istorije, politickih spisa i dr.).

 

 

Informer je vec tema za doktorsku disertaciju :)

Edited August 31, 2016 by hazard

[kobni zelaya]

Ja mislim da je bitno da se citaju kvalitetne stvari. Znaci ne svakakva fikcija. Ako neko u 4. gimnazije i dalje cita samo petparacke romane i tako to, dzaba mu to citanje. Mislim, nemam ja nista protiv, nek cita svako sta hoce, ali ne vidim zasto takvo citanje treba da bude potpomognuto od obrazovnog sistema.

 

Takodje mislim da je bitnije citanje stvari koji podsticu kriticko misljenje, jer je to jako bitno za drustveno uredjenje u kom zivimo. Naravno, to moze da se radi i kroz fikciju, ali zahteva citanje i ne-fikcije (filozofije, istorije, politickih spisa i dr.).

 

 

Informer je vec tema za doktorsku disertaciju :)

 

Samo da pojasnim - naravno da je dobro čitati i istoriju, filozofiju (mada je meni filozofija često dobrano u fikciji :) ), itd, samo se tim stvarima u školi (po ideji) prilazi intenzivnije - one se uče - dublje se ulazi u njih. Zato nekom ko je učio nešto u školi iz istorije, ta znanja ostaju. Sa fikcijom je drugačije, ona se ne uči, čitanje je jedini način percepcije. Mislim, mi sad ne govorimo o tome što će neko da iz hobija čita istoriju i filozofiju, to prevazilazi školski nivo.

Što se tiče pitanja kvaliteta, ono jeste bitno, ali je isto tako i čitati ljubavne romane velika razlika u odnosu na ne čitati ništa. S obzirom na to kakva je situacija, nemam ništa ni protiv ljubavnih romana. Treba biti realan. :)

[I*m with the pilots]

Mada, kad bolje razmislim, ja sam naučio da čitam još pre početka osnovne, čitajući stripove, tako da ne znam šta bi bilo da sam zavisio samo od škole.

Dobro se secam odlaska kod skolskog pedagoga (ili psihologa) pre upisa u osnovnu, i da je zena maltene izdevetala moju mamu zato sto sam znala da citam i pisem, oba pisma i te neke osnovne stvari iz mate. "To je posao skole" i "preoteretili ste dete", iako ja nisam nicim stavljala do znanja da sam istraumirana, naprotiv. To su izgleda zbilja propagirali mnogim generacijama pa je u nekom momentu bilo cesto to da deca dodju sa maltene nikakvim predznanjem, a onda se od njih ocekuje da za pola godine savladaju cirilicu i krenu vec i sa latinicom, pa se posle cude kako deca "sporo uce". Naravno, pametni roditelji se ne vode po tome. Mi smo tada imali komsinicu sa sinom tri godine mladjim od mene, i koja je bukvalno izjavila "pa eto i treba skola da se bavi njime a ne ja da gubim vreme". I eto tako je to kada spojis idiota od roditelja i nepromisljen stav skole.

Edited September 1, 2016 by I*m with the pilots

[Paul Gompitz]

  A i sta ako neko nece da se bavi time sto je upisao u srednjoj vec hoce da studira nesto drugo a takvih primera je koliko hoces.

 

U njemackom sistemu kome mi izgleda stremimo je tako nesto nemoguce. Iz srednje strucne skole ne mozes direktno na fakultet.

Vrlo elitisticki sistem. Klasifikacija nakon cetvrtog osnovne. Ko je za gimnaziju, ko za strucnu skolu, a ko vrlo vjerovatno nije ni za zanat. Vrlo okrutno, ali efikasno. Sa 16 godina se krece sa ucenjem struke. Osam radnih sati cetiri dana nedeljno, platica, ozbiljno radno mjesto na kome taj od 16 godina vec stvarno radi nesto korisno za tu firmu. Sa 19 ima zanat u rukama i tri godine staza. U nasem sistemu u vecini strucnih skola sa 19 ima iskustvo 4 godine pusenja ispred skole i blejanja na strucnoj praksi.    

[keitel]

Zna li neko da navede bar neku dodirnu tačku koju bi mogli da koristimo kada se kaže da stremimo njemačkom sistemu obrazovanja? Struktura stanovništva, obrazovni profil, procenat nezaposlenih?

 

U čitavoj priči najviše mi je zapravo najteže zamišljivo da neko sa 18 godina napusti roditeljiski dom i osamostali se sa prihodom od tog zaposlenja koje je stekao zahvaljujući zanatu, kao što je slučaj u Njemačkoj.

[Heaviside]

Ne bih se slozio da je praksa u strucnim srednjim skolama isto sto i dualno obrazovanje.

 

Kod mene u firmi rade momci i devojke koji se obrazuju na taj nacin. Oni rade svaki dan po 8 sati i dobijaju solidne plate, a samim tim se od njih ocekuje i da doprinesu. Onaj ko je zaduzen za ucenika dobije dosta veci obim posla pa i nema izbora nego da ga nauci da radi. Oni na kraju itekako dobro znaju svoj posao, u sustini imaju nekoliko godina pravog radnog iskustva sto je neuporedivo sa ovima koji izadju iz klasicne srednje skole kojima se iskustvo svodi na skolske radionice i letnje prakse.  Dva puta godisnje po mesec-dva ih nema u firmi, tada idi u skolu i polazu ispite. Firma koja ne prihvata ucenike iz dualnog obrazovanja se smatra drustveno neodgovornom, a i sistem je razvijen i ucenici su ozbiljni i vredni, tako da ih firma u kojoj radim prima iz sopstvenog interesa. Ti mladi ljudi zarade svoju platu, neki doprinose i mnogo vise nego sto su placeni. Popunjavaju mesta od sekretarice do tehnicara u radionicama.

 

Tim ucenicima u Austriji nisu zatvorena vrata univerziteta, ali ako se predomisle i pozele da studiraju moraju da idu na neki koledz pre faksa koji traje valjda 2 godine.

 

U Austriji 40% ucenika je u dualnom obrazovanju, 40% u klasicnim strucnim srednjim skolama i 20% u gimanazijama. Zaokruzio sam brojeve...

[Heaviside]

U čitavoj priči najviše mi je zapravo najteže zamišljivo da neko sa 18 godina napusti roditeljiski dom i osamostali se sa prihodom od tog zaposlenja koje je stekao zahvaljujući zanatu, kao što je slučaj u Njemačkoj.

 

Kakav je to argument, to jest u korist cega? Da ukinemo poptuno zanate posto se od njih ne moze samostalno ziveti? Ili mislis da bi ipak trebalo da ih ostavimo, ali da se ne cimamo oko poboljsanja obrazovanja zanatlija posto ce i onako da zive kao psi, znali da rade ili ne.

 

Usput, dualno obrazovanje nije ograniceno na zanate, sljaka vrlo dobro i kod raznih birokratskih zanimalanja.

[kobni zelaya]

Čekaj, to o čemu pišeš je bilo i kod nas i zvalo se vanredno školovanje u srednjoj školi. U čemu je razlika?

[Frank Pembleton]

Ovo što Heaviside piše je ok i sigurno to šljaka, samo mi ovde polazimo od predubeđenja o tom dualnom kod nas, u Srbiji.

To zahteva mnogo dobro funkcionisanje države.

Ali opet , šta znam jednom se mora početi...

 

....shit has hit the fan...

[MancMellow]

Ovo što Heaviside piše je ok i sigurno to šljaka, samo mi ovde polazimo od predubeđenja o tom dualnom kod nas, u Srbiji.

To zahteva mnogo dobro funkcionisanje države.

Ali opet , šta znam jednom se mora početi...

 

 

...ali ne odatle

[Heaviside]

Čekaj, to o čemu pišeš je bilo i kod nas i zvalo se vanredno školovanje u srednjoj školi. U čemu je razlika?

 

Prvo da naglasim da nemam pojma da li su u Srbiji ispunjeni uslovi za uspesno implementiranje dualnog obrazovanja i da samim tim nisam zagovornik njegovog uvodjenja, uopste nemam stav jer nisam dovoljno obavesten. Upoznat sam kao posmatrac kako to izleda i to definitvno nije isto sto i strucna srednja skola sa praksom i to je bila moja poenta. Kao sto sam napisao, i u Austriji postoje klasicne srednje skole sa praksom, a postoji i dualno obrazovanje.

 

Nisam siguran da znam sta je vanredno skolovanje u srednjoj skoli. Ako je to ono kada ucenik ne pohadaja nastavu vec polaze ispite i nema nikakve druge obaveze, onda je razlika u tome da su u dualnom obrazovanju ucenici u obavezi  da 2/3 vremena rade u firmi koja je sertifikovana za obuku ucenika njihovog profila pod nadzorom obucenog mentora i u saradnji sa skolom, dok 1/3 vremena idu u skolu (nisu samo ispiti, pohadjaju i nastavu) i pri tome su placeni. Skola im obezbedi listu pozicija za koje mogu da apliciraju. Pravo da ti kazem ja, osim cinjenice da ucenici ne pohadjaju nastavu svakodnevno, ne vidim nikakve slicnosti izmedju dualnog obrazovanja i onoga sta ja podrazumevam pod vanrednim skolovanjem u srednjoj skoli.

Edited September 2, 2016 by Heaviside