Hoću da budem programerka

[jms_uk]

On 27.8.2020. at 22:17, Tpojka said:

 

Uvijek je poput Rambovog bolje 4 mlaka piva nego jedno 'ladno. Sat vremena lupanja glave i sijedenja (depigmentacije kose  ) zarad sekunde rješenja. 

Kad se nauči dobro, kompleksniji su problemi i duže lupanje glave odnosno manja margina greške za rješenje. 

 

K'o neka arkada/simulacija vožnje: na početku ti fenomenalno izgleda kakav Nissan Micra što navlači 130-140.
A razvijanjem kampanje kad doguraš do kakvog MB SLS što katapultira na 280+ - sve ispod nije značajno. 

 

Ako ima kakve problematike, daj i nama da malo lupamo mozak.

Sa druge strane, moj savjet ti je da se subscribe-uješ na dati tag na StackOverflow-u i kroz mail inbox vidiš u realnom vremenu koji su to real world problemi što muče i ostale. 

Još bolje ako im i sam ponudiš rješenja i odgovoriš na pitanja. Prva praksa koju možeš sebi obezbijediti.

 

 

 

StackOverflow me je bas i izvadio za par stvari, ali svidja mi se ova ideja za tag subscribe - ionako mi slabo stize posta na fakultetski mejl

 

Nema vise problematike, sad u septembru moram korak nazad, na HTML/CSS/JS, uz prateci UX dizajn...

[iDemo]

#radise 

 

 

 

[אַף אֶחָד]

Iz ciklusa "necu da budem programer", a moze i za laugh topic: Petak uvece, stize email od mega-uticajnog lika - "Hoces li da mi pomognete da prevedem svoj F77 kod od 35 000 linija na savremeni fortran? Kad mozes da pocnete?" A-ha, vazi. Mislim, da se zbrza moze lako, al da se uradi kako treba, to je da jedan student sedi i ne ustaje od kompa godinu dana da to zavrsi. Neverovatno koliko jos ima tog legacy koda u svim oblastima - ono, spolja neka munja u paralelnom C++, a ispod zove biblioteku napisanu pre pola veka u F77 sa 3000 Go-To naredbi.

[bags]

Ja sam prosle godine prebacio Borland C++ 6 (desktop aplikacija sa custom business rules engine i jako puno XSLT) )u .NET Core .

Glavni razlog je bio high security risk jer je aplikacija imala dependency na neki custom xml parser u Delphi a koji u stvari je wrapper oko msxml2. Ja kao da se dokazem kao novi kolac uzmem to i sprzim neka tri meseca. Nagrada je bila da sam dobio ogromnu VB6 aplikaciju za koju ce mi treba 5 godina minimalno. Na ivici zivaca sam vec zadnjih par meseci ali eto ne mogu naci nista ni priblizno placeno u ovo doba. (osim FANG ali tu se stvarno ne mogu petljati sa leetcode-om i hackerrank-om)

 

Najstarije sto sam dosad migrirao je kombinacija NATURAL/ADABAS na Javu. Inace meni je puno lakse raditi te migracije nego kad odradim File/New Project. Cak sam razmisljao otvoriti firmu za takvo nesto ali vecina prijatelja radi strogo samo nove projekte. Problem je sto su to uglavnom dugi i rizicni projekti i ljudi uglavnom hoce nesto do max godinu dana.

Edited November 15, 2020 by bags

[אַף אֶחָד]

49 minutes ago, bags said:

Ja sam prosle godine prebacio Borland C++ 6 (desktop aplikacija sa custom business rules engine i jako puno XSLT) )u .NET Core .

Glavni razlog je bio high security risk jer je aplikacija imala dependency na neki custom xml parser u Delphi a koji u stvari je wrapper oko msxml2. Ja kao da se dokazem kao novi kolac uzmem to i sprzim neka tri meseca. Nagrada je bila da sam dobio ogromnu VB6 aplikaciju za koju ce mi treba 5 godina minimalno. Na ivici zivaca sam vec zadnjih par meseci ali eto ne mogu naci nista ni priblizno placeno u ovo doba. (osim FANG ali tu se stvarno ne mogu petljati sa leetcode-om i hackerrank-om)

 

Najstarije sto sam dosad migrirao je kombinacija NATURAL/ADABAS na Javu. Inace meni je puno lakse raditi te migracije nego kad odradim File/New Project. Cak sam razmisljao otvoriti firmu za takvo nesto ali vecina prijatelja radi strogo samo nove projekte. Problem je sto su to uglavnom dugi i rizicni projekti i ljudi uglavnom hoce nesto do max godinu dana.

 

Pa u nauci za to postoji jednostavno resenje - ne migrira se. Problem je sto su mnoge od core routine napisali ljudi od kojih su neki u penziji, a vecina dementna ili kodira na onom svetu. E sad, oni su to pisali onako kako se tad pisalo, znaci hiljade linija spageti koda sa bezbronim goto-ovima a i mnogi metodi koji su razvijani, razvojani su za tada dostupne kompjutere, memoriju i druge resurse - iz danasnje perspektive sigurno daleko od optimalnih, ali danas vise skoro da nema nikoga ko se u te fundamente razume. Poslednjih par decenija nauka stancuje fah-idioticne doktorante koji nemaju nikakav problem da rade s black-boxes, niti ih zanima sta je unutra. Dok radi. A kad prestane da radi, cao, dovidjenja, i tako odu iz akademije.

 

Ovaj sto se javio, kapiram da je shvatio da je neophodno da se kod modernizuje ne bi li se koristio i kad ga na bude. Ali nije lako naci nekog ko to ume, a jos manje ko ume i hoce. Pitanje svih pitanja, dal da uvalim to studentu da radi - s jedne strane, smor je. S druge, naucice nesto korisno, a ako uspe, eto mu/joj rad s tim matorcem koji je ikona. Nije lose za biografiju. Samo da se ne vrati meni ko bumerang.

[iDemo]

Ja sam pre nekih 15-20 godina koristio tzv. "shuffled complex evolution (sce-ua) method" - core je uredno bio u trendi™ fortranu a rutine™ za razne primene sam pisao u hodu. Jedno vreme mu nisam imao primenu a sad se opet vratila. E sad - takve stvari - i sve ostalo slicno - uvek moze da se nadje - neko je negde nasao nekog studenta ili je neko radio PhD ili sta god. Naravno - nadjem tah SCE-UA napisan u Python-u, bez velikog trazenja. 

[אַף אֶחָד]

On 16.11.2020. at 4:10, iDemo said:

Ja sam pre nekih 15-20 godina koristio tzv. "shuffled complex evolution (sce-ua) method" - core je uredno bio u trendi™ fortranu a rutine™ za razne primene sam pisao u hodu. Jedno vreme mu nisam imao primenu a sad se opet vratila. E sad - takve stvari - i sve ostalo slicno - uvek moze da se nadje - neko je negde nasao nekog studenta ili je neko radio PhD ili sta god. Naravno - nadjem tah SCE-UA napisan u Python-u, bez velikog trazenja. 

 

Meni pocinje opasno da ide na kurac to prevodjenje svog moguceg softvera u python. Prvo sto interpretator nije isto sto i kompajler, svejedno c ili fortran, niti treba da bude, niti ce ikada biti. Drugo, i vaznije, sto mnogi novi klinci koji mahom uce samo Py jer su fortran i c za dinosauruse, zapravo nemaju pojma sta je ispod haube. Bukvalno nenauceni osnovama poput onih ekspresno proizvedenih programera koje je trustno1 opisivala, a imaju utisak da su boga za muda dohvatili sto su u stanju da napisu 200 linija u pythonu. I cim se nadje nekakav problem gde python iz ovog ili onog izbora nije resenje, prvo se googla, a ako se ne izgoogla, dizu se ruke, jer - black box.

 

By the way, isparsirao sam onaj pomenuti kod. U stvari ima logicnu strukturu i mogao bi ceo da se podeli u 5-6 modula maks. Uz neko elementarno sredjivanje sintakse, alokaciju nizova i sl, maksimalno 2-3 nedelje posla. Gomila koda moze samo da se preslozi, nema potrebe uopste da se detalno prepisuje. Predlozim to studentu kojem bi morala biti jebena cast da radi s tim likom (ono, bas bogotac iz oblasti u kojoj bi mali hteo da napravi karijeru). Tri dana muka, a onda mail koji krece sa "I have a big concern..." Ma nabij si concern... To se sve rodilo vec skolovano, nauceno, najpametnije, procitalo tri rada u zivotu i vec bi da pise za Nature.

 

[Zverilla]

3 hours ago, chandra said:

 

Meni pocinje opasno da ide na kurac to prevodjenje svog moguceg softvera u python. Prvo sto interpretator nije isto sto i kompajler, svejedno c ili fortran, niti treba da bude, niti ce ikada biti. Drugo, i vaznije, sto mnogi novi klinci koji mahom uce samo Py jer su fortran i c za dinosauruse, zapravo nemaju pojma sta je ispod haube. 

Njima fali čak i osnovno razumevanje pajtona, koji se u takvim primena prvenstveno koristi kao vezivni kod, prijatan za rad dok heavy lifting ide naravno bibliotekama koje su kompajlirane (najtipičniji primer su AI biblioteke gde py kod uradi pripremu a onda se sve preda na izvršenje bibliotekama optimizovanim za CUDA platformu)

 

Sto je bio jedan od glavnih faktora koji su doveli do njegove popularnosti.

[3opge]

sve i treba da bude u Pythonu. zato sto je najlepsi i najbolji i najkorisniji jezik. 

u proseku 10 put manji source koji radi isto sto i C, prirodno ugradjena vektorizacija i preglednost koda.

to je i razlog sto se C++ sve vise pajtonizuje pa se dobija C++11, C++17 i ostale verzije.

ko hoce brzinu neka predje u C++, Python je fast prototyping jezik.

Python je mnogo bolji od Matlaba za naucne primene i ozbiljne programe.

Za ML, DL, NN, CNN,  SVM zmijurina rula, posle opet ako zelis i ako ti je sporo lako predjes u C++.

 

 

[אַף אֶחָד]

13 minutes ago, 3opge said:

sve i treba da bude u Pythonu. zato sto je najlepsi i najbolji i najkorisniji jezik. 

u proseku 10 put manji source koji radi isto sto i C, prirodno ugradjena vektorizacija i preglednost koda.

to je i razlog sto se C++ sve vise pajtonizuje pa se dobija C++11, C++17 i ostale verzije.

ko hoce brzinu neka predje u C++, Python je fast prototyping jezik.

Python je mnogo bolji od Matlaba za naucne primene i ozbiljne programe.

Za ML, DL, NN, CNN,  SVM zmijurina rula, posle opet ako zelis i ako ti je sporo lako predjes u C++.

 

Boldovi - ako si krenuo od C++, learning curve za python je strma da strmija ne moze biti. Ali ako si krenuo od pythona, prelazak na c ili c++ ispada teska trauma. Bar mi tako deluje u mom okruzenju. Imam utisak da taj, recimo, lezerni nacin kodiranja u pythonu u odnosu na kompajlirane jezike stvara klincima razne lose navike koje vode u hronicno losu praksu i kasnije frustraciju kad moraju da se drze daleko rigidnije sintakse. Neverovatne stvari gledam. Kolega, 5+ godina iskustva u py, ne sto ne razume razliku izmedju single/double preciznosti, vec uopste nije svestan sta preciznost znaci. To se valjda uvodilo na prvim casovima programiranja na bilo kom kursu. Ja ih zovem DJ programeri. Programeri su ko sto su DJ-evi muzicari. Vecina njih ne zna skalu da odsvira, a zive od muzike.

 

 

[אַף אֶחָד]

1 hour ago, Zverilla said:

Njima fali čak i osnovno razumevanje pajtona, koji se u takvim primena prvenstveno koristi kao vezivni kod, prijatan za rad dok heavy lifting ide naravno bibliotekama koje su kompajlirane (najtipičniji primer su AI biblioteke gde py kod uradi pripremu a onda se sve preda na izvršenje bibliotekama optimizovanim za CUDA platformu)

 

Sto je bio jedan od glavnih faktora koji su doveli do njegove popularnosti.

 

Pa to. Python je super kao pre/post processor, ali za bilo kakvo zahtevnije racunanje je redovima velicine prespor. Ovi moji to ne kapiraju, nego mi donose primere, gde je python brz koliko i c ili fortran. Jest, kad zove eksternu prekompajliranu c funkciju. I tu za njih krece taj "black box" momenat s nula zelje i/ili mogucnosti da se zaviri unutra.

 

[Budja]

29 minutes ago, chandra said:

 

Boldovi - ako si krenuo od C++, learning curve za python je strma da strmija ne moze biti. Ali ako si krenuo od pythona, prelazak na c ili c++ ispada teska trauma. Bar mi tako deluje u mom okruzenju. Imam utisak da taj, recimo, lezerni nacin kodiranja u pythonu u odnosu na kompajlirane jezike stvara klincima razne lose navike koje vode u hronicno losu praksu i kasnije frustraciju kad moraju da se drze daleko rigidnije sintakse. Neverovatne stvari gledam. Kolega, 5+ godina iskustva u py, ne sto ne razume razliku izmedju single/double preciznosti, vec uopste nije svestan sta preciznost znaci. To se valjda uvodilo na prvim casovima programiranja na bilo kom kursu. Ja ih zovem DJ programeri. Programeri su ko sto su DJ-evi muzicari. Vecina njih ne zna skalu da odsvira, a zive od muzike.

 

 

 

Koliko kapiram iz tvog ranijeg opusa, tvoja disciplina nij p programiranje.

Zasto je onda bitno da naucnici iz oblasti X precizno kodiraju?

 

Umeto DJ analogije, mozda je voznja automobila bolja. Doboro mi dodje da uradim posao, ali ne moram da znam sta je ispod haube.

 

Mozda je bolja specijalizacija da doktoranti savladaju paradigme i teoriju svoje discipline umesto da trose vreme na stalno usavrsavanje kodiranja.

[radisa]

18 minutes ago, chandra said:

 

Pa to. Python je super kao pre/post processor, ali za bilo kakvo zahtevnije racunanje je redovima velicine prespor. Ovi moji to ne kapiraju, nego mi donose primere, gde je python brz koliko i c ili fortran. Jest, kad zove eksternu prekompajliranu c funkciju. I tu za njih krece taj "black box" momenat s nula zelje i/ili mogucnosti da se zaviri unutra.

 

Nije to samo kod vas, je imams sličnih primera ohoho, a radim sa nečim potuno drugačjim...

 

Mislio sam ranije da je to generacijski problem, ali sad imam lika koji je stariji od mene 5 godina i ništa ne razume kako radi, ako je naleteo na bilo kakav neočekivani problem odmah zove da kuka... Najgore, ovo je sve toliko dokumentovano da bukvalno za 10 minuta možeš da nađeš za 90% stvari zašto se desilo i koji je workaround... I na razgovoru je pokzao da je poslednjih 5 godina radio na sličnim stvarima...ALi, jbg, izgleda da je lakše zvati šefa i kukati da je alat govno...

 

Od jutros pokušavam da napišem jedan kompleksan SQL, nisam još ni počeo od gomile "Ne radi, kme, kme", "Nemci budle, prave govno bazu", "System nije uradio šta se očekuje"... Pa jbt, plaćen si da radiš i rešavaš probleme, nađi rešenje...

 

Na stranu što niko više ne zna SQL, svi se odmah hvataju za grafički alat, u PM...

[3opge]

37 minutes ago, chandra said:

 

Pa to. Python je super kao pre/post processor, ali za bilo kakvo zahtevnije racunanje je redovima velicine prespor. Ovi moji to ne kapiraju, nego mi donose primere, gde je python brz koliko i c ili fortran. Jest, kad zove eksternu prekompajliranu c funkciju. I tu za njih krece taj "black box" momenat s nula zelje i/ili mogucnosti da se zaviri unutra.

 

 

pa niko ko se ozbiljno bavi recimo ML u ludilu ne misli da pise genericke funkcije za numeriku ili za linear algebru, to i jeste najlepse sto za dz dobijas gomilu stvari kao sto je 

tensorflow, keras, scikit, opencv, yolo. sta god ti treba izguglas momentalno i natrpas u zmiju.

[אַף אֶחָד]

2 minutes ago, Budja said:

 

Koliko kapiram iz tvog ranijeg opusa, tvoja disciplina nij p programiranje.

Zasto je onda bitno da naucnici iz oblasti X precizno kodiraju?

 

Umeto DJ analogije, mozda je voznja automobila bolja. Doboro mi dodje da uradim posao, ali ne moram da znam sta je ispod haube.

 

Mozda je bolja specijalizacija da doktoranti savladaju paradigme i teoriju svoje discipline umesto da trose vreme na stalno usavrsavanje kodiranja.

 

Teorijska nauka je danas (makar moja) pre svega programiranje, pa onda mnogo mesta, pa onda ona osnovna tema. Do pre 20 godina si resavao, recimo, jednodimenzione usrednjene jednacine bez vremenske zavisnosti. To cesto moze do nekog mesta i analiticki, a numerika je boza. Generalni trend je sada da se ide sve vise na detalje koji u tim starim modelima jednostavno ne postoje (usrednjeni su!). Ili na primer, ogroman je korak od modela koji ukljucuju nekakvu ravnotezu do neravnoteznih stanja. To su bukvalno redovi i redovi velicine razlike u kompleksnosti, a to zahteva ne samo programiranje, vec efikasno i korektno programiranje.

 

E sad, naravno, imas one sto bi da ne cackaju ispod haube i samo bi da pustaju programe. I to je ok za nekoga, ali em ne obecava bas neku svetlu buducnost u oblasri, em, najcesce, znaci da covek ne razume jednacine koje resava, pa samim tim ni problem kojim se bavi, pa onda cesto vidis kako neko objavi rezultate koji su potpuno besmisleni jer, recimo, pokazuju nesto suprotno pretpostavkama koje su deeply hardcoded u programu koji je koriscen (deeply hardcoded, ne u smislu da su skriveni, vec da je to program napisan za odredjenu situaciju i odredjene pretpostavke).

 

Ali...

11 minutes ago, radisa said:

Nije to samo kod vas, je imams sličnih primera ohoho, a radim sa nečim potuno drugačjim...

 

Mislio sam ranije da je to generacijski problem, ali sad imam lika koji je stariji od mene 5 godina i ništa ne razume kako radi, ako je naleteo na bilo kakav neočekivani problem odmah zove da kuka... Najgore, ovo je sve toliko dokumentovano da bukvalno za 10 minuta možeš da nađeš za 90% stvari zašto se desilo i koji je workaround... I na razgovoru je pokzao da je poslednjih 5 godina radio na sličnim stvarima...ALi, jbg, izgleda da je lakše zvati šefa i kukati da je alat govno...

 

ovo je bukvalno tako. Ono, umesto da sedi i pise svoj kod kojim ce resiti problem, dobije gotov dokumentovan kod (sa raznim testovima za medjurezultate) i onda potrosi tri dana pokusavajuci da ga "natera da proradi" prakticno random menjajuci ulazne parametre i kad to naravno ne upali, vrati kod uz "ima neki bug" (a ispostavi se da je bug sto su jedinice u CGS umesto u MKS ili neka slicna glupost iz ciste nepaznje i necitanja dokumentacije). Pa sve i da je bug, zasuci rukave, pa gledaj sta je. Nema boljeg nacina za ucenje programiranja.