Jump to content
IGNORED

Visokoškolsko obrazovanje na budžetu ili ne


maximus

Recommended Posts

Ama, uostalom, nek neka stranka stavi u program da nema studiranja na budžetu pa ako osvoji većinu nek ukine. Samo što se to nikad neće desiti jer svakome u Srbiji ko ima decu (a nema pojma da li će imati para za školarinu, a to je ogromna većina) je bitno da zna da bar postoji mogućnost da njegovo dete studira na budžetu

 

Manč, kakvi su ovo vapaji™. Juče si na onoj temi o legalizaciji prostitucije tvrdio kako se neke stvari uvode dekretom, kako ne trebaju demokratsku legitimaciju jer je neće dobiti zbog opšteg stava, iako su u osnovi pozitivne - a sad drž' za popular vote.

 

Evo, ja ti iz glave mogu reći da je država odškolovala previše pravnika i ekonomista, više nego dovoljno za narednih 50 godina, i to bez ikakvih empirijskih istraživanja već samo na bazi ličnog iskustva. I neću u tome pogrešiti mnogo. Paz' sad, za te studijske programe i dalje je najveća upisna kvota na budžetu. A ti principijelno odričeš mogućnost da država uopšte preispita upisnu politiku bar kad je u pitanju školovanje koje ona neposredno finansira, i to izgleda vođen roditeljskim instinktom, sa argumentacijom da nije moguće predvideti... šta? Ma gde bili za 20-30 godina, opet će nam raspoloživi kadrovi u tim dvema profesijama biti sasvim dovoljni, i to sasvim očigledno.

 

Pa sad, ako se meni zalomi da mi dete hoće prava ili ekonomiju a država ne upisuje na teret budžeta, trpeću ili ja i plaćati školarinu, ili će trpeti dete pa će izabrati nešto drugo. Ni meni samom mogućnost izbora nije bila nešto mnogo velika.

Link to comment
  • Replies 874
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

  • Tribun_Populi

    255

  • MancMellow

    138

  • Dagmar

    127

  • Prospero

    64

Manč, kakvi su ovo vapaji™. Juče si na onoj temi o legalizaciji prostitucije tvrdio kako se neke stvari uvode dekretom, kako ne trebaju demokratsku legitimaciju jer je neće dobiti zbog opšteg stava, iako su u osnovi pozitivne - a sad drž' za popular vote.

 

Evo, ja ti iz glave mogu reći da je država odškolovala previše pravnika i ekonomista, više nego dovoljno za narednih 50 godina, i to bez ikakvih empirijskih istraživanja već samo na bazi ličnog iskustva. I neću u tome pogrešiti mnogo. Paz' sad, za te studijske programe i dalje je najveća upisna kvota na budžetu. A ti principijelno odričeš mogućnost da država uopšte preispita upisnu politiku bar kad je u pitanju školovanje koje ona neposredno finansira, i to izgleda vođen roditeljskim instinktom, sa argumentacijom da nije moguće predvideti... šta? Ma gde bili za 20-30 godina, opet će nam raspoloživi kadrovi u tim dvema profesijama biti sasvim dovoljni, i to sasvim očigledno.

 

Pa sad, ako se meni zalomi da mi dete hoće prava ili ekonomiju a država ne upisuje na teret budžeta, trpeću ili ja i plaćati školarinu, ili će trpeti dete pa će izabrati nešto drugo. Ni meni samom mogućnost izbora nije bila nešto mnogo velika.

 

ovo boldovano nije tačno, ali ti ne pričaš o preispitivanju i korekciji nego o ukidanju bidžetskog studiranja 

Link to comment

 ali ti ne pričaš o preispitivanju i korekciji nego o ukidanju bidžetskog studiranja 

 

Ko kaže? Ja pričam o povezivanju upisne politike na univerzitetima sa pretpostavljenim potrebama tržišta rada, i to na bazi ozbiljnijih analiza makroekonomskih kretanja i strateških opredeljenja države/društva.

 

I o merit based budžetskom studiranju, uz ugovor™ kao u vojnoj akademiji.

Link to comment

i to na bazi ozbiljnijih analiza makroekonomskih kretanja i strateških opredeljenja države/društva.

 

šta je ovo u srpskoj ekonomiji, molim te? a u društvu?

Link to comment

koje godine?

 

Srednjeročno, onoliko koliko traje studijski program, dakle 3-5 godina tj. 2018-2020. Za onoliko za koliko se projektuju državne strategije.

Link to comment

ma ne samo to, generalno treba ti 10000 ekonomista da bi imao 1000 na kraju (ili neki drugi odnos, ali to je suština)

 

i jedino to neće da bude traćenje, ako je sistem iole zdrav

 

doduše, to ovde nije slučaj

Link to comment

ne verujem. i mi ovde i oni tamo, primamo najbolje shto moze i treba nam do/oko godinu dana da ono shto smo primili prevedemo u ono shto nam treba, da bude operativno i zna shta radi (da ne kazem da ne izlomi neshto ^_^)

 

Ovo je i moj utisak.

 

Do sada u svojoj bransi (elektotehnika tj. IT) nisam sreo nikoga ko je bio sposoban da pravo iz skolskih klupa uroni u korporativno okruzenje i krene odmah da radi u full-u. Svima je potrebna obuka, s' tim da duzina perioda obuke varira.

 

Naravno, nisu svi isti a onako odokativno bih naveo tri grupe mladih kolega kod kojih obuka ide brze: klikerasi tj pametni (ko bi rekao :P), oni koji dolaze sa boljih skola, i geek-ovi koji su samoinicijativno radili na sebi van skole/faxa. Nije retkost da junior upada u 2 od 3 navedene grupe, a desava se i u sve 3. Ali takvi specimeni veoma brzo zavrsavaju tamo negde daleko.

Link to comment

Srednjeročno, onoliko koliko traje studijski program, dakle 3-5 godina tj. 2018-2020. Za onoliko za koliko se projektuju državne strategije.

 

Ok, samo jedna stvar - ti ljudi će na tržištu rada biti i 2050-te i ne samo da će biti na tržištu rada, nego bi te i malo kasnijih godina trebalo i da većinski upravljaju zemljom i većinom kompanija.

 

Takođe, država može i da odluči da je strateško opredeljenje podizanje nivoa obrazovanosti stanovništva. 

Edited by MancMellow
Link to comment

Ok, samo jedna stvar - ti ljudi će na tržištu rada biti i 2050-te i ne samo da će biti na tržištu rada, nego bi te i malo kasnijih godina trebalo i da većinski upravljaju zemljom i većinom kompanija.

 

Takođe, država može i da odluči da je strateško opredeljenje podizanje nivoa obrazovanosti stanovništva. 

 

Nema problema, za sve to (top pozicije) ti treba plafon 500 ljudi upisanih godišnje, ne 5000+. Time nadomešćuješ postojeći disbalans, istovremeno obezbeđujući zanavljanje taman u dovoljnoj meri. edit: I ono što je meni najvažnije, a obzirom na dostupni nastavni kadar, dobiješ kvalitetniju nastavu i kvalitetnije studije, sa grupama do max. 50 ljudi sa kojima se intenzivno radi.

 

Drugi drastičan primer, pored pravnika i ekonomista, su učitelji. Znaš koliko takvih ima, visokoobrazovanih dakako, koji s diplomom mogu da se slikaju i ovde, a što je još tužnije, i napolju?  Eno mi drugara iz detinjstva, dipl.uča, uči programiranje u najveće već par godina i dovija se preko leta da nešto zaradi. On je, eto, imao pravo izbora i izabrao je, khm, pogrešno.

 

Što se tiče strateškog opredeljenja za podizanje nivoa obrazovanosti stanovništva, pozdravljam i podržavam. Al' onda neka se ukine samofinansiranje i sve finansira iz budžeta, jer se onda pravi neosnovana diskriminacija između dve kategorije ljudi u istoj životnoj situaciji.

Edited by Tribun_Populi
Link to comment

Nema problema, za sve to (top pozicije) ti treba plafon 500 ljudi upisanih godišnje, ne 5000+. Time nadomešćuješ postojeći disbalans, istovremeno obezbeđujući zanavljanje taman u dovoljnoj meri.

 

Drugi drastičan primer, pored pravnika i ekonomista, su učitelji. Znaš koliko takvih ima, visokoobrazovanih dakako, koji s diplomom mogu da se slikaju i ovde, a što je još tužnije, i napolju?  Eno mi drugara iz detinjstva, dipl.uča, uči programiranje u najveće već par godina i dovija se preko leta da nešto zaradi. On je, eto, imao pravo izbora i izabrao je, khm, pogrešno.

 

Što se tiče strateškog opredeljenja za podizanje nivoa obrazovanosti stanovništva, pozdravljam i podržavam. Al' onda neka se ukine samofinansiranje i sve finansira iz budžeta, jer se onda pravi neosnovana diskriminacija između dve kategorije ljudi u istoj životnoj situaciji.

 

nije neosnovana, nego je u pitanju 1 merit.

 

ok, on se možda zajebao što je upisao učiteljski, ali njega niko nije terao da to upiše. samo je postojala mogućnost. 

 

Mislim, EU planira da do 2020 ima 40% stanovništva sa visokom ili višom školom u uzrastu 30-34 godine. Mi imamo trenutno 25%, a po nekima od vas ovde očigledno bi i to trebalo da ide unazad. Mislim da se ne razume da je došlo do svojevrsne inflacije u diplomama i da će BA za par decenija biti bukvalno ono što je pre bila srednja škola

Edited by MancMellow
Link to comment

 

 

Drugi drastičan primer, pored pravnika i ekonomista, su učitelji. Znaš koliko takvih ima, visokoobrazovanih dakako, koji s diplomom mogu da se slikaju i ovde, a što je još tužnije, i napolju?  Eno mi drugara iz detinjstva, dipl.uča, uči programiranje u najveće već par godina i dovija se preko leta da nešto zaradi. On je, eto, imao pravo izbora i izabrao je, khm, pogrešno.

 

 

 

Da li bi učio programiranje da se zaposlio kao učitelj? Meni to uopšte njije jasno, od čega bi živeo da je učitelj.

 

Završio jedno pa sam morao da završim još i još i još. A pored toga su me učili onako kursistički bar za još jedan. I ode život u učenju, pa šta? Jedino da sam se školovao za kriminalca, mogao bih sigurno da radim u struci, sve drugo zahteva konstantne modifikacije procesa u mozgičetu. 

 

Bila jednom jedna firma koja je imala 66 milijardi maraka godišnji promet, a onda je došao, prvi put posle 150 godina, ekonomista na čelo firme. Danas ima 0 maraka promet. Mora da postoji visoko obrazovanje koje izbacuje ljude koji dovoljno znaju i koji su učili uz osnovni rad, tako da kad izađu mogu da se transformišu u neophodno, ne da slede ustaljene šablone. Timskl rad izuzetno cenim, ako se odvija unutar jednog čoveka. Za to je neophodno sasvim drugačije osposobljavanje.

 

Osim kod nas, ali to nema veze.

Link to comment

Da li bi učio programiranje da se zaposlio kao učitelj? Meni to uopšte njije jasno, od čega bi živeo da je učitelj.

 

Naravno da ne, a živeo bi od plate, kao i ostali učitelji. Nekim ljudima je i to dovoljno. Ovako je duplo golo, beskoristan u društvu, na njegovo školovanje su bačene pare, i dobio si instant još jednog nevoljnog glasača SNSa koji se učlanio u nadi da će na taj način nekako dobiti posao.

 

Nisam odgovorio na tvoj prethodni post, al' mi je jedna stvar zaparala oči - upišeš 10000 da bi dobio 1000 kvalitetnih, kako to da se ta logika ne primenjuje npr. u proizvodnji vozila, što autoindustrija ne krene tom logikom da proizvede 10.000 vozila da bi od toga dobila 1.000 najkvalitetnijih? Ili će biti da bi tom logikom propala dok dođe do 5.000-tog primerka? Nije to baš tako.

Link to comment

I ja ovo gledam, šta sam ja učila a šta sad radim su povezane stvari, ali tu se priča ne završava. Oni koji bolje od mene kupe stvari u hodu su i bolji u firmi, prosto struka* je kompleksnija od onoga što se zna nakon škole, pa makar se studiralo na Oksfordu, i jako puno bi trebalo da se uči tokom rada i kroz rad.

 

Ne svaka struka doduše i ne u podjednakoj meri, uča bi nakon prvih nekoliko godina koje su ključne da pokupi know-how i formira svoje lične kurseve ipak trebalo da može da narednih 20 godina provede bez nekog velikog naprezanja ako već predaje osnovne kurseve slikanja, matematike, geografiju isl. Učenje programiranja u tom smislu je prelazak u potpuno novu struku, i teško je uporedivo sa normalnim zahtevima koje idu uz svaku struku uključujući tu i studije tipa nekog menadžmenta i slično što može mnogo lakše da se kombinuje uz full time posao i radi u nekim večernjim satima (tako su bar to ove moje kolege koje su završavali i MBAove uz posao, al programiranje baš i ne iako nam baš treba taj kombinovani kadar u firmi). Ne kažem da je nemoguće nego samo da mi se čini da je značajno teže od kombinovanja sa učenjem jezika (što ja radim jer može i sa pola mozga uveče) ili nekim ekonomskim i menadžerskim predmetima.

Link to comment

Create an account or sign in to comment

You need to be a member in order to leave a comment

Create an account

Sign up for a new account in our community. It's easy!

Register a new account

Sign in

Already have an account? Sign in here.

Sign In Now
×
×
  • Create New...