Fav YU Košarkaš

[MiddleClass]

A što niko ne brine o mojim povređenim osećanjima? Ko zna koliko je ovde forumaša nakon nepravednog bana danima ležalo sklupčano u nekom uglu Burundija i tiho ridalo i ponavljalo: "Ovo nije moj PPP, ovo nije moj PPP ..."

 

+1

[čekmeže]

Doklr više ti nepravedni kvotovi?

[porucnik vasic]

Bodiroga ime sve moguće veze sa drugom najboljom košarkom na svetu - Jugoslovenskom.

Осим што никад у истој није наступао.  Једноставно Пеђа и он су играчи из неког другог времена. 

[Blud]

Da li je nasa kosarka dominantnija od SSSR?

[stoka]

Da li je nasa kosarka dominantnija od SSSR?

Do 70-ih SSSR je dominirao, odnosno do pojave generacije Kiće, Kreše, Praje, Moke ...

[kapetanm]

Sad me malo nervira što nema dosta starijih ljudi na forumu da mi glasaju.

Ja glasao.

Inače, molim da se ima u vidu i ovo

 

 

Dalipagić: Nema više pravih zvezda

 

 

Slika naše današnje košarke svela se na centra Nenada Krstića i kreativnog Miloša Teodosića, kaže u razgvoru za „Novosti“ legenda JU košarke

Dražen Dalipagić

 

 

 

U VREME kada je Dražen Dalipagić igrao košarku sve je bilo drugačije. U to vreme, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, utakmice reprezentacije gledale su se sa dozom ljubavi i opuštenosti, koja u današnje vreme izgleda skoro neverovatno. Danas, kada neki novi klinci hvataju poslednji vagon u kompoziciji koja ide na Evrobasket, sve je nekako frustrirajuće. I košarkaška čekaonica u kojoj se nalazimo i društvo sa kojim su se borili za skoro (ne)moguću misiju.

 

 

A nekada... Nekada se košarka igrala i gledala iz “prve klase”. O tim i ovim vremenima, o starim i novim navikama, o nekadašnjim i sadašnjim igračima, motivima, vaspitanju i talentu, za “Novosti” govori jedna od deset autentičnih legendi naše košarke Dražen Dalipagić. Popularni Praja (60) danas iz komotne i potpuno zaslužene pozicije mirnog posmatrača, sa puno prava, priča u svoje ime, koje je odavno optočeno zlatom, srebrom i bronzom sa olimpijskih igara i svetskih i evropskih prvenstava.

 

- Naša košarka je na konstantnoj nizbrdici od 2002. godine i zlata sa Svetskog prvenstva u Indijanapolisu. Pogledajte samo sastav tog tima Jugoslavije i biće svima jasno o čemu se priča već deset godina. Divac, Bodiroga, Stojaković. I to je to. Koliko smo takvih asova u isto vreme na istom mestu, u istom timu imali od tada.

 

Nikada - jasan je Dalipagić.

 

 

* Kako naći pravog asa u današnje vreme, gde su neke druge stvari postale važnije od treninga, nacrtane akcije na tabli, poštovanja selektora?

 

 

- Mi iz starije garde, sebe tu nesebično svrstavam, govorimo već čitavu deceniju da nemamo igrače za modernu košarku. To je, tek posle deset godina, tek pre nekoliko dana izjavio i selektor Ivković. Nas “matore” kao da niko nije hteo da sluša sve ove godine.

 

 

* Plejmejker, krilo i centar. Gde se dedoše tri glavna igrača svakog tima, svake selekcije?

 

 

- Lako je bilo nekada sa Mokom, Kićom, Mirzom, Prajom ili Ćosom. Danas je i poimanje košarkaške igre drugačije. Više se sve svodi na timski duh. Ali mi, izgleda, ni to više nemamo. Slika naše današnje košarke svela se na centra Krstića i kreativnog Teodosića. Kod ovog drugog se nikada ne zna da li će dati tri ili 23 poena. Ostali, kako im je svanuo dan tako i igraju.

 

 

* Da li nam je reprezentacija, odnosno njen kult, definitivno na izdisaju, odevena u sive tonove?

 

 

 

PETORKE SNOVA RANKA Žeravicu sigurno nije bolela glava kada je u Moskvi 1980. na parketu imao petorku: Slavnić, Kićanović, Dalipagić, Delibašić, Ćosić. Ili Željka Obradovića i Svetislava Pešića koji su, na primer, u Atini, Istanbulu ili Indijanapolisu imali: Đorđevića, Bodirogu, Paspalja, Danilovića, Divca, Obradovića... Danas, igrače muče alergija, nostalgija, umor, ili su, što bi rekle neke trenerske legende, previše “uvređeni ili povređeni”. Podseća to često i na neke likove iz komedija koji su stalno “iznenađeni i povređeni”.

 

 

 

- Košarka se u našoj zemlji definitivno više nikada neće igrati i gledati pored terena ili pored TV ekrana opušteno. Obučeš dres, izađeš na teren, pobediš, uzmeš medalju... Taj film više nećemo gledati. Jedino da nam se kao u Poljskoj, pre nekoliko godina, na Prvenstvu Evrope namestilo baš sve. I da se, uz to, rode dva ili tri košarkaška “vanzemaljca”, kao što je Đoković u tenisu. Ali dok čekamo da se to čudo dogodi, bolje da ne sedimo skrštenih ruku i gledamo propadanje košarke.

 

 

* Šta, onda, da se menja?

 

 

- Moji vršnjaci i ja smo trčali u reprezentaciju. Ona nam je bila izlaz u svet u svakom smislu te reči. Danas, ako igrač ima dobrog menadžera, ne mora ni da igra za reprezentaciju. Potpiše dva dobra ugovora i bogat je čovek.

 

 

* Kad smo već kod menadžera... Da li su oni potreba ili nužno zlo?

 

 

- Ovo je 21. vek. Moderna su vremena. Sigurno su ti ljudi potrebni košarci, ali ima i loših primera. Uzimaju se deca od 15 ili 16 godina. Potpisuju se suludi ugovori. To samo škodi, nikako ne može da izađe na dobro. Menadžeri su danas ljudi koji su u trendu. Ali trend bi trebalo da se menja i na terenu. Da i tamo postoji moderna košarka.

 

 

* Neki drugi igraju. Gde smo danas mi, a gde su Španci, na primer?

 

 

- Španija ima 12 sjajnih igrača na svakoj poziciji i zato oni najbolje znaju kako je bilo nama svih proteklih decenija. I tamo su sve “suvi” profesionalci, ali se, očigledno, nešto ozbiljnije radi i na motivacionom planu.

 

 

 

STRELCI, GDE STE? ZNALO se ranije i u košarkaškoj reprezentaciji “ko kosi, a ko vodu nosi”. Nije se gledalo u zvezde ili pasulj ko će dati 20 poena...

- Mi danas nemamo takvog igrača. Nekog ko će dati 20 ili 30 poena, ostali iz petorke po desetak i onda na kraju utakmice imate skoro sigurnih 80 koševa, što je možda garancija za pobedu. Jednostavno, mi danas pratimo da li je neko ustao na levu ili desnu nogu.

 

 

 

* Navijači, naviknuti na medalje i uspehe mogu, dakle, da odahnu. Znači, medalje su samo pusti san?

 

 

 

- Ima ona smešna fraza da danas svi igraju fudbal ili košarku. Ona je u košarci zaista i istinita. Jer, mi smo u situaciji da se pitamo pre duela sa Estonijom ili Islandom, šta će biti na kraju tih utakmica. I skoro da je postalo normalno da gubimo od takvih selekcija. Navijači su još na krilima stare slave, ali trebalo bi otvoreno reći i ponoviti da je to već davno prošlo vreme. Jednostavno, kada i ako nekog sledećeg puta napravimo dobar rezultat ili osvojimo medalju, to će u našem slučaju biti na nivou iznenađenja i senzacije.

 

 

 

Dok mi ne sačekamo novo “vreme čuda” u domaćoj košarci, dotle će drugi da nam beže za korak-dva ili više njih. “Kraljica igara” do tada sa setom gleda unazad gde su zlatnim slovima ispisane sve naše titule i sve naše legende.

 

 

 

JADRANSKA NAM (NE) TREBA

POLEMIKA oko toga da li Srbiji treba Jadranska liga je sve glasnija.

- A, pitam ja sve ljude od košarke, šta bismo to gledali da nam nije Jadranske lige. Ova naša domaća je skoro otužna. Kasno smo se izgleda setili - slikovit je Dalipagić.

 

 

ODBIO NBA

 

ZAMISLITE scenu u kojoj danas neki košarkaš u Srbiji odbija poziv u NBA ligu, jer želi da igra za svoju reprezentaciju. Deluje kao naučna fantastika, ali Praja Dalipagić je krajem sedamdesetih uradio upravo to! Zbog strogih propisa koji su zabranjivali profesionalcima iz NBA lige da igraju na Olimpijskim igrama, on je odlučio da ostane u Evropi.

 

- Nastup za Jugoslaviju na Olimpijadi u Moskvi bio je iznad svega. Ne znam da li sam se pokajao - priča Dalipagić koji se te 1980. okitio zlatom u Moskvi.

 

 

 

NIKO NEĆE U KSS

 

NA MLAĐIMA svet ostaje... Neki novi ljudi su u Košarkaškom savezu Srbije i biju svoju, ili staru bitku.

 

- Nama starijima više nije mesto u Savezu. Zapravo ga niko nije ni nudio. U ovakvim okolnostima, kada A selekcija igra loše i u koju svi, s razlogom, gledaju najviše, nije lako ni ljudima u Savezu da opravdaju svoj rad. Surovi profesionalizam je zavladao i tamo. Odem u KSS samo kada me pozovu, kao što sam i u Partizan otišao u poslednjih nedelju dana dva puta zaredom posle nekoliko godina.

 

 

 

REKORD DO REKORDA

 

DRAŽEN Dalipagić je i danas rekorder po broju postignutih poena u istoriji Partizana. Za crno-bele je odigrao 305 utakmica i postigao 8.278 poena. U vreme kada nije bilo trojki postizao je bez problema i po 50 poena na utakmici. A za italijansku Veneciju je na jednom meču postigao 70 poena i dalje drži rekord Serije A.

 

 

[April]

Nema Rebrače i Zorana Savića?! Ali je zato tu Korać koga niko sa ppp nije gledao.

[MocaVukotic]

ja sam nekad repku sa većim zanimanjem gledao tek od 1/4-finala, one grupe bile dosadne, to gledaš dok usput radiš još nešto...

[MayDay]

Pravi ljubitelji kosarke gledaju snimke starih utakmica.

[April]

Pravi ljubitelji kosarke gledaju snimke starih utakmica.

 

Ako imaš link, rado bih pogledao, jer sam o njemu samo slušao, ali, koliko znam, od Koraća si mogla da gledaš samo hajlajtse. Ne postoje snimci njegovih utakmica. 

[MayDay]

Eto, dosta ti je to. Ako ti se glasa, glasaj, ako ne, poljubi pa ostavi.

 

 

Izvini, slomilo se na tebi, ali cenila bih jako da se ne prijavljuje vise ko fali na listi.

[April]

Eto, dosta ti je to. Ako ti se glasa, glasaj, ako ne, poljubi pa ostavi.

 

U suštini si u pravu, zezamo se u nedelju popodne, ne biramo dvadesetoricu za nacionalnu penziju.

 

Izvinjavam se na mak-na-konacarenju.

[iDemo]

Nema kosarke bez DRAŽENA, ne? 

 

 

DRAŽEN Dalipagić je i danas rekorder po broju postignutih poena u istoriji Partizana. Za crno-bele je odigrao 305 utakmica i postigao 8.278 poena. U vreme kada nije bilo trojki postizao je bez problema i po 50 poena na utakmici. A za italijansku Veneciju je na jednom meču postigao 70 poena i dalje drži rekord Serije A.

[az67]

Glasao za najbolje igrače reprezentacije po epohama:

 

'69-'74 (2 zlata, 3 srebra): Ćosić

'75-'82 (4 zlata, 2 srebra, 2 bronza): Kića

'86-'89 (1 zlato, 1 srebro, 2 bronze): Dražen

'90-'91 (2 zlata): Toni

'98-'02 (3 zlata, 1 bronza): Bodiroga

 

Redosled (lični utisak, uključujući i igre u klubovima i sve što sam čitao o igračima iz sedamdesetih):

1. Kukoč

2. Ćosić

3. Kića

4. Dražen

5. Bodiroga

 

Iza bi bili:

6. Divac

7. Dalipagić

8. Radja

9. Danilović

10. Stojaković

[kapetanm]

Nema kosarke bez DRAŽENA, ne? 

Pa ja kada kažem Dražen mislim Dražen Veliki