STARCI I UDARCI

[Paul]

pa oke, al ne vrti se sve oko tebe   :D

[Kampokei]

Posto sam ja prvi pomenuo Pirineje i Alpe, samo sa razjasnim da sam govorio o stanju duha u starosti, niposto o nekim obavezama i ocekivanjima okoline. Mene prvog zabole za hajking, ali ko voli i uziva u tome i sa 70+, pa jbg, predivno.

[Paul]

sad tu u igru dolazi zdravstveno osiguranje cini mi se   :D

[Paul]

ocem rec, base jumping 80 plus   :D

[mammy two shoes]

ja sam otišla u penziju pre nekoliko meseci, a ponovo se zaposlila pre par dana. radno vreme mi je 2 sata dnevno. radiću posao koji zaista volim i u kojem uživam. motiv mi nisu pare (mada će mi dobro doći). radiću dok me to bude veselilo. jedino na čemu sam insistirala kad sam zaključivala ugovor sa poslodavcem je bilo da ne očekuje da ću provesti na radnom mestu duže nego što smo se dogovorili i ako ne mogu da stignem sve šta treba da uradim, da mogu da odnesem posao kući i da ga završim u papučama, pidžami i šlafroku.

familija se raduje jer ih neću zatrpavati mojim štrikanim kreacijama.

[pacey defender]

ja bih voleo da kada odem u penziju budem u prilici da napravim takav aranžman. par sati provedenih van kuće, uz osećaj korisnosti kroz obavljanje posla koji me inspiriše, i opciju da u svakom trenutku mogu da kažem screw you guys i'm going home, koju mi niko ne može uskratiti. deluje idealno. svaka čast!

[adam]

beti je vrlo lepo opisala to o cemu govorim. postoji pritisak da se svaki sekund nekako konstruktivno provede, pogotovo kad vise, je li, ne radis. kao sto, osobito kod nas, postoji pritisak na mladji svet da se zene i udaju i prave decu, recimo.

 

a i te atake na slobodno vreme ljudi koji rade isto tako dozivljavam. i smeta mi iz istih razloga kao i beti, sto se ne moze druziti s ljudima tek tako nego se ocekuje da se vreme provodi konstruktivno. jednom sam otisao u pub u nedelju (ne lazem, zivota mi) i bila grupa ljudi, njih dvadesetak, sede i pletu, idu okolo, gledaju mustre, razmenjuju utiske, uz pivo. a ako otkacis par takvih druzenja, vec si asocijalan.

 

i jos nesto - ljudi se stalno cude, zapitkuju sto ne radis nista, kako to da ne radis nista, mora da ima nesto sto bi ti bilo super ali nisi nasao pa nabrajaju, pokusavaju da te zainteresuju za razno...  i to ide u krug jer ne vidjamo mi svakodnevno samo ljude koje zelimo da vidimo.

 

dobro je sto ljudi imaju izbor, dobro je sto se misli i na potrebe starije populacije pa im je dosta toga dostupno ali bilo bi super kad bi se malo olabvilo s ocekivanjima.

 

mammy - to je super. bas svaka cast!

[rajka]

post je bio vise da kazem da i ja vidim te pritiske i da mi je jasno o cemu adam prica.

 

ali ako cemo o meni konkretno, smeta mi jer bih volela da radim nista u drustvu, da se vidjam s ljudima bez jasne agende i da provodimo vreme zajedno samo zato sto nam prija drustvo onog drugog, bez visih ciljeva. 

 

a, ok. to amerikanci zovu "to hang out".  jbga, to je generalno malo problem kada ne mozes da nadjes ljude slicne sebi. dobrim delom ja zato volim ameriku, svaki moguci lifestyle koji mozes da zamislis (i celu gomilu koju nisi mogao ni da zamislis dok nisi negde procitao), mozes da nadjes sebi community.

 

ja sam otišla u penziju pre nekoliko meseci, a ponovo se zaposlila pre par dana. radno vreme mi je 2 sata dnevno. radiću posao koji zaista volim i u kojem uživam. motiv mi nisu pare (mada će mi dobro doći). radiću dok me to bude veselilo. jedino na čemu sam insistirala kad sam zaključivala ugovor sa poslodavcem je bilo da ne očekuje da ću provesti na radnom mestu duže nego što smo se dogovorili i ako ne mogu da stignem sve šta treba da uradim, da mogu da odnesem posao kući i da ga završim u papučama, pidžami i šlafroku.

familija se raduje jer ih neću zatrpavati mojim štrikanim kreacijama.

bravo! izuzetno je inspirativno da si uspela tako nesto da ostvaris i to u srbiji.

[đorđe geprat]

a sto mora da se bude aktivan u starosti? ima i nas koji prizeljkujemo pasivnu starost. ne zelimo da se veremo po cukama, bavimo se sportom, imamo alternativne profesije i slicno. a ovo sve vise postaje drustveno neprihvatljivo. i sto sam stariji, primecujem da mi to sve vise smeta. ne samo sto se radni vek znatno produzava nego sve vise postaje neprihvatljivo lenstvovanje u penziji. aktivnost jeste bitna ali samo ako nije nametnuta. ako je nametnuta, postaje zamena za posao koji covek ne voli.

topik je, vidim, munjevito odmakao u toku popodneva. da vam kao iskusan penzioner pomenem svoju ideju (dosledno sprovedenu u ovih 7 godina) o tome kako se postaviti prema nametnutim aktivnostima.

 

prvo, obznanio sam kako sam zaboravio električarski zanat i ponešto tipa sa ringlom ili peglom odradim jednocifrenom broju najbližih.

drugo, da svi uključujući i najbliže) moraju da se uklope u moj rokovnik za slučaj da im trebam.

treće, da se rokovnik zanemari ako treba da se negde ide, putuje, provede.

četvrto, spreman sam da radim nešto i predugo i prenaporno samo ako sam to hoću.

 

poenta je da radiš ono što voliš i kada ti odgovara. i da se drugi prilagode. neko će da kaže da je to sebično ali, yebi ga, od moje petnaeste godin budilo me neko zvono i morao sam da radim po nečijem nalogu. to je prestalo mojim penzionisanjem. 

 

inače, rešio sam da doživim stotu.

[namenski]

inače, rešio sam da doživim stotu.

[Indy]

ne znam kako ne vidite pritiske o kojima pricam. 

One su zene-individue, a ne pripadnice drustvene zajednice, kao mi luzeri.

[belch]

ako moze vise diskusije a manje pasivne agresije to bi bilo super.

[Indy]

Meni bas super ovako.

[belch]

meni nije, zato ozbiljan odgovor.

 

One su zene-individue, a ne pripadnice drustvene zajednice, kao mi luzeri.

 

meni nije jasno o kojim pritiscima se prica zato sto ih ne vidim. sa drustvom vrlo kvalitetno blejim, odem kod drugarice i ne radimo nista, samo pricamo, ponekad gledamo film. sa drugima idem u setnju ili sednem u park na pivo. kad mogu odemo da se vozimo biciklima.

 

isto i moji roditelji. sa prijateljima se druze tako sto idu jedni kod drugih na kafu ili vikendicu. ni oni ni tetke ni drugi penzioneri sa kojima imam kontakt mi ne spominju nista od ovih pritisaka. 

eto, zato mi nije jasno, a ne zato sto mislim da sam bolja od nekoga ili sta si vec umislio.

[namenski]

PC i topik price o aktivnom starenju i svakojakim cudima su jedno, a starci su nesto sasvim drugo: tvrdoglavi, sebicni, po nekad na ivici podnosljivosti sto ce priznati skoro svako cak i za najblize mu starcije ljude, najcesce roditelje.

Iskljucivi, cesto ekstremni - ne govorim ovde nikako o politickim usmerenjima - itd, itd...

 

Opet, cinjenica je da im posvecujemo malo vremena, da generacije negde od 60 i neke, mislim na godiste, imaju sve razloge da zale sto nisu imali vise vremena za svoje matore, sto su mnogi - nazalost - nepovratno propustili ne docekavsi da cuju pricu do koje je njima bilo stalo i cije im je ispricavanje znacilo.

Razlog: nemanje vremena, kratak fitilj, itd, itd, uglavnom uobicajeni i ogresavajuci.

Bilo kako bilo, neka se prvi baci kamenom onaj koga sopstveni roditelji, a oni su uvek matorci po defaultu, nije izludeo i ispizdeo onako kako samo matorci umeju.

Ovaj topik je poceo naucno, potrajao jedno vreme kao magazinska 365 lepih dana prica o tome kako lepo stariti: nista od toga - starenje je uvek lose, necu da kazem ruzno, a kapa dole onima koji uspeju da pomire tu biolosku cinjenicu sa sopstvenim postojanjem.

Oni koji imaju dece i koji su vec neciji matorci bi vec - ma koliko stara deca im bila - bi ovo trebali da imaju na umu.