jalova generacija

[radisa]

Govorimo o različitim stvarima. Zamisli da, mimo godišnjeg tim bildinga, nije peporučljivo ležerno ćaskanje i druženje s kolegama, a da ste tokom zajedničkog boravka podređeni rasporedu aktivnosti koji je napravio neko drugi (sa sve vežbama poverenja i sličnim zanimacijama).

Meni bi bilo manje sjajno ako je obavezno, šta god da je.

Ma naravno da bi tako sranje odkulirao. Uostalom, u banci su bila takva glupiranja. Samo sam hteo da kažem da se može praviti i normalan teambilding, ako neko ima osećaj.

 

Inače, moj šef je, dok je bio u Dilojtu, oterao u 3 lepe na nekom teambildingu sve prisutne, kada su ga terali da pravi neki retardirani splav. Otišao iz firme posle par meseci, shvatio da to nije za njega.

[Paul]

pa evo ti primera iz nesrpske nenaopake privrede, multinacionalna kompanija sa sjedalom u švicarskoj

 

ukratko, promet 11 milijardi chf godišnje, prave gaf CEO i ekipa, počinje program štednje

 

daju se debele otpremnine i iskusne ljude od struke zamenjuju mladi šarlatani

 

od sastanka na kom tim fabrike sluša i zapisuje odgovore na pitanja 3 sata od pripadnika stare škole, do sastanaka na kojima zamena koja je ušla na poluvremenu sedi i zapisuje pitanja 15-30 min na koja će poslati odgovore mejlom jednog dana, a obično su odgovori bili beskoristan krš

 

u dobrom delu industrije jedva da postoji D iz nekadašnjeg R&D i nikome nisu potrebnu skupi ljudi koji znaju, znaju ko su i šta mogu, a i koliko vrede

 

potrebni su mladi i nadobudni, idealni za manipulaciju, da budu upotrebljeni i bačeni kada im istekne rok trajanja, a kako se razvija situacija, taj rok trajanja je sve kraći

 

i ništa tu nema veze sa naopakom srpskom privredom, samo kopiramo obrasce, možda malo gore, ali takav nam je repromaterijal

 

eto

eh...ocem rec, +1

[Turnbull]

 

Na mom ranijem britanskom univerzitetu ni proslava Bozica nije mogla da se organizuje kako dolikuje - odziv je uvek bio skroman, iako su bili dzabe trouglasti sendvici. Bio je jedan pokusaj away day, team building, sa sve eksternim konsultantom. Zavrsio se katastrofom, uz primedbu jednog profesora da radi na Univerzitetu samo zato sto ne postoji mogucnost free lancer-a u profesiji. Nije se vise ponovilo.

 

Još jedna PPProbavita!

 

Somebody, stop me!

[Notorious]

Ti si se baš razulario otkad se šuška o lobiju  

 

edit: ko bi se sad usudio da omete tvoju PPProbavitsku inspiraciju

Edited August 12, 2014 by Notorious

[pt 2.0]

da ne bude da sam teoretičar zavere, iste sam na firmskom nivou gledao uživo, te nisam teoretičar, te molim da ne budem optužen za isto

 

evo kako je to funkcionisalo i sled događaja koji je vodio do ambisa, u kojom spiralom firma ide polako na dole

...

CEO ima ograničeno vreme. Mora da predstavi rezulatate pomaka u pravom smeru već na sledećoj skupštini akcionara.

 

Kao i Vlada Srbije, okreće se na pogrešnu stranu. Počinje da štedi firmu. A štednja košta jako puno. optimizuju se lageri i gube se kupci. Optimizuju se grupe proizvoda i gube se kupci. Optimizuju se zaposleni i firma gubi indentitet. U ranu penziju se guraju ljudi koji su, realno, preskupi. Njima se isplaćuju ogromne otpremine. Ukida se istraživanje, forsira se razvoj dok se i on ne svede na puko preimenovanje proizvoda. Zapošljavaju se mladi ljudi koji su drastično jeftiniji. Takvi, kakvi su, jako su lako zamenljivi. Niko ih ne obučava studiozno kao pre, oni moraju da postoje bar još jednu ili dve skupštine akcionara. Sve više od toga je premija. Troše se mnogo, zato što se od njih zahteva puno toga što nemaj pojma. za svaku operaciju im je potrebno previše vremena.

 

Vrhunac svega je što su oni nivo menadžemta koji hrani podacima više menadžere, pa se pogrešne odluke na osnovu pogrešnih informacija množe. Neko mora da odgovora, ide sledeće skupština akcionara, ali to nije problem - mladih menadžera na svakom ćošku. CEO i ekipa su tu nekih 2-4 godine, dok ne dođe do nove smene, i novog kruga pakla.

...

nisam implicirala da si teoretičar zavera, nego sam te prosto pitala nešto što ne znam.

i mnogo mi je drago da jesam :). hvala ti što si prekinuo krečenje da odgovoriš.

[расејан]

Menadžeri su i te kako znaju da su njihovi zaposleni svesna odrasla bića i da bi većini bilo dovoljno dati jasno formulisana pravila, bez mozgoispirajućih tim-bilding i sličnih aktivnosti. Čini mi se da je poenta u potiskivanju individualnosti, jer pristajanjem da učestvuješ u tome zarad želje da sačuvaš posao, napreduješ i sl., zapravo svesno prihvataš da lični kritički rezon podrediš kakvoj god korporativnoj/kolektivnoj ludosti koja ti se servira. 

 

И као и увек, имаш могућност избора.

 

Онима који изаберу да ођебу глупирање и сценарио, желим све најбоље и жао ми је што више немам фирму у коју бих их позвао.

[Muwan]

Singere, je l postoji neki matori pilot Stevan? U februaru nas je vozio za Pariz i sve starije žene su bile vrlo ekstatične i ponavljale njegovo ime nakon što nam je stjuard rekao da imamo čast da nas vozi kapetan Stevan.

Stevan Popov je jedna od najvećih legendi Jata ali taj Stevan je već odavno u penziji. Počeo je u vojsci a u Jatu je završio valjda kao direktor operative. Izvlačio je civile iz Sarajeva 92-ge zaplenjenim B707 koji je JNA presrela u švercu oružja, izvlačio je fudbalsku reprezentaciju (izbačenu sa EP) iz Stokholma, imao je nekoliko kritičnih situacija na redovnim letovima koje je uspeo da reši itd.

[Sestre Bronte]

nisam implicirala da si teoretičar zavera, nego sam te prosto pitala nešto što ne znam.

i mnogo mi je drago da jesam :). hvala ti što si prekinuo krečenje da odgovoriš.

 

Nisam ni shvatio da si implicirala, ali nije ovde retko da padne optužba da je forumaš teoretičar zavere, pa rekoh, bolje odmah da kažem sam, nego da me neko dočeka oberučke. I nema na čemu, nije mi bilo teško da prekinem, nego da nastavim. 

[MayDay]

Stevan Popov je jedna od najvećih legendi Jata ali taj Stevan je već odavno u penziji. Počeo je u vojsci a u Jatu je završio valjda kao direktor operative. Izvlačio je civile iz Sarajeva 92-ge zaplenjenim B707 koji je JNA presrela u švercu oružja, izvlačio je fudbalsku reprezentaciju (izbačenu sa EP) iz Stokholma, imao je nekoliko kritičnih situacija na redovnim letovima koje je uspeo da reši itd.

Joj, pa ne znam da li je taj. Da sam znala da postoji mogućnost da je taj, otišla bih u kokpit da ga vidim.

 

Ovo što je B/S opisao je klasičan problem short-termisma u korporativnom upravljanju. Zato se u razvijenom svetu kompenzacije vrše kroz executive stock options sa dužim rokom dospeća. E sad, to otvara prozor za excessive risk taking od strane menadžmenta. :D

Ali je i dalje najbolji način.

[MancMellow]

Joj, pa ne znam da li je taj. Da sam znala da postoji mogućnost da je taj, otišla bih u kokpit da ga vidim.

 

Ovo što je B/S opisao je klasičan problem short-termisma u korporativnom upravljanju. Zato se u razvijenom svetu kompenzacije vrše kroz executive stock options sa dužim rokom dospeća. E sad, to otvara prozor za excessive risk taking od strane menadžmenta. :D

Ali je i dalje najbolji način.

 

+ to bas i nije exactly i upravo i samo ono sto se desava i u Srbiji

[Sestre Bronte]

Joj, pa ne znam da li je taj. Da sam znala da postoji mogućnost da je taj, otišla bih u kokpit da ga vidim.

 

Ovo što je B/S opisao je klasičan problem short-termisma u korporativnom upravljanju. Zato se u razvijenom svetu kompenzacije vrše kroz executive stock options sa dužim rokom dospeća. E sad, to otvara prozor za excessive risk taking od strane menadžmenta. :D

Ali je i dalje najbolji način.

 

Ja sam pod bremenom tih ikustava odlučio da ću da sarađujem sa firmama koje imaju vlasnika sa imenom i prezimenom, oni imaju te imaju excessive risk taking, ne upravljaju firmom kao da sutra ne postoji, a partneri su im partneri, a ne red u tabeli. Te tako i postupam.

[Muwan]

Ako je tako, ko je odabrao baš te ljude koji nemaju pojma ni o čemu da upravljaju ljudskim resursima? Nisam sigurna da vlasnici firmi namerno biraju takvu ekipu, ukoliko od nje nemaju koristi.

Ljudski resursi iliti HR se u multinacionalkama sve manje tretiraju kao specijalizovano odeljenje koje treba da pomogne da hiljade zaposlenih čine nekakvu funkcionalnu celinu a sve više kao puko administrativno oruđe u rukama izvršnog odbora ili CEO-a. Znači, kada ovi smisle™ šta će da ugase ili koliko ljudi će da otpuste, HR je tu samo da bi administrativno sproveo te odluke u delo. Zato u HR odeljenjima imaš sve manje ljudi koji su specijalizovani za bihejviorističku ili organizacionu psihologiju a sve više pravnika i ćata, a HR je u vrhu svake liste omraženih departmana među zaposlenima.

 

Situacija je nešto bolja u onim multinacionalkama u kojim većinu zaposlenih čine white collars, tu se i dalje vodi računa o nekim stvarima ali na kraju dana sve se opet svodi na cifre i svi zaposleni su samo cifre u nečijoj Excel tabeli. CEO i CFO su bogovi a svi ostali su tu da u delo sprovode ono što njihove Excel tabele pokažu. Na ključno pitanje - ko će sutra da nosi ovu firmu na svojim leđima (iliti: ko su vaši naslednici?) - retko ko ima odgovor. Čak i one multinacionalke koje su svesne važnosti ovog pitanja (npr. velike konsultantske kuće) priznaju da je upravo to jedna od najgrđih mina na koje mogu da nagaze u budućnosti.

 

Po onome što sam video u nekoliko zemalja, stvari daleko najbolje funkcionišu u preduzetničkim firmama koje su uspostavile neke osnove korporativnog upravljanja ali im se to nije izopačilo u opsednutost smanjenjem troškova i seksi ciframa. Problem je u tome što uspešne preduzetničke firme pre ili kasnije budu prodate nekoj megagiga korporaciji ili fondu pa se sve preokrene, ili zarade millijarde pa i same postanu megagiga korporacije i onda se sve preokrene. Ali dok se nalaze u onoj "međuzoni" gde se još uvek pita vlasnik koji je godinama gradio i razvijao posao, odnosno ljudi u koje on/ona ima poverenja da su sposobni da rade u dugoročnom interesu firme i njenih zaposlenih, tu stvari super funkcionišu. Takvih firmi ima čak i u Srbiji a njihovi vlasnici svakog iole sposobnog zaposlenog tretiraju kao da im je rod rođeni.

Edited August 13, 2014 by beowl

[расејан]

Po onome što sam video u nekoliko zemalja, stvari daleko najbolje funkcionišu u preduzetničkim firmama koje su uspostavile neke osnove korporativnog upravljanja ali im se to nije izopačilo u opsednutost smanjenjem troškova i seksi ciframa. Problem je u tome što uspešne preduzetničke firme pre ili kasnije budu prodate nekoj megagiga korporaciji ili fondu pa se sve preokrene, ili zarade millijarde pa i same postanu megagiga korporacije i onda se sve preokrene.

 

Може то и на ситније. У периоду док се мала и успешна фирма где су власници не само присутни него и раде у фирми, дође тренутак кад се треба проширити. И да се не би чекало да се то проширење деси постепено, улети банка са неким кредитом (да ли је кредит био потребан или не, друго је питање... неко је то продао, на овај или онај начин). Ту онда можеш да заборавиш на тај капитализам са људским ликом, и нема везе што власници све познају и са сваким су добри, више се не питају они. Било шта у фирми постаје ћелија у нечијем ексел шиту у банци. Ако банка није задовољна бројкама, следе мере.

[iDemo]

Meni je ova knjiga (link je na review) zakon za sve te i slicne price... Do koske i nazad: what would machiavelli do stanley bing

 

http://2011-awesome-books.info/wp-content/uploads/pdfs/What%20Would%20Machiavelli%20Do%20The%20Ends%20Justify%20the%20Meanness%20by%20Stanley%20Bing%20-%20A%20Strong%20But%20Amusing%20Warning%20On%20The%20Greed%20%20Egotism%20%20Narcissism%20%20And%20Pure%20Evil%20Of%20The%20Powerful.pdf

[Peter Fan]

to se i ja pitam, ko zaposljava te likove. pretpostavljam da te kompanije zapravo ne zavise toliko od dobrog menadzmenta koliko od raznih kombinacija vlasnika sa politicarima i monopolskog polozaja koje imaju, pa onda cak i ako retardi upravljaju firmom pravice neki profit. jebi ga, realno i nije neka mudrost praviti profit u npr. mobilnoj telefoniji, bilo gde na svetu. 

 

edit: pretekao me munch :)

Mali off; Itekako jeste, barem u SAD.

 

4 najveca operatora (ATT, Verizon, T-Mobile i Sprint) ili gube pare ili su na samoj granici profitabilnosti.