aleksandar tijanic

[Anduril]

Ma, to je sve jedna ista, milion puta prežvakana prostačka čorba....

Bravo - to je to!Inace, meni je takodje zanimljivo staviti takvog lika sa takvim ponasanjem u medjunarodni kontekst i standard kojem se kao tezi.Zamisljam lika kako postaje direktor BBC-ja ili ARD-a, kako prostacki vredja po najgledanijim emisijama ili kako nakon njegove smrti krene kolektivno opelo jer je eto svojim prostaklukom toliko doprineo profesiji.Cenim da su ga i Daci-Vuci sa zanimanjem citali osamdesetih pa je zato zasluzio sve to.

[assück]

Cuj knjiga je zabranjena :0.6: od strane vrhovnog suda srbije. Presuda se odnosila na "zabranu dostampavanja". U presudi se pozivaju na "ugrozavanje AT moranlih prava" a do cega je doslo usled "citiranja njegovih javno izrecenih stavova" koji su bili "iztrgnuti iz konteksta". Ova presuda je bila sramna i jasno doneta pod politickim pritiskom. Niti je zabranjeno citirati bilo koga-pogotovu kratki citati (Zakon o autroskim pravima) niti su to bili falsifikati (AT tvrdio da je 40% falsifikat sta sedeo je sa digitronom kuci i racunao sta je njegovo sta nije).Neko je ovde napisao da je AT bio Pera Lukovic u odelu i po broju psovki, uvreda i javnih omalovazavanja, se mozemo sloziti (donekle). Samo treba uputiti one koji ne znaju malo siri "kontekst" pisanija u Gradjaninu bio revolt usled izgubljene ministarske fotelje, pa je cak i kolumna nazvana Ex-ministar. Dakle, naknadno pametni AT, se setio posle 2godine ministorvanja i 5-6 godina druzenja sa Mirjanom Markovic da oplete po svima. I ta kolumna jeste bila vrlo citana zato sto je javno masturbirao po svim javnim lincostima, ne samo politicarima (npr. Vesna Zmijanac mu je bila na tapetu-toliko o ozbiljnom politickom "analiticaru") Zeljko Mitrovic kao arhineprijatelj, Tata Brada sa Palme itd.Inace to YUCOM-ovo izdanje imate na netu, pa nek je i kako je 2009 izjavljivao Tijanic 40% citata njegovo, bice vam zanimiljvo da procitate.

ako nije problem, link za YUCOMovu knjigu na PMhvala unapred

[Аврам Гојић]

Inspirisan napadom Jelene Tinske na Biljanu Srbljanovic (nazvala ju je valjda jalovicom ili neplodnom, tako nesto), Manjo Vukotic je napisao ovaj dostojanstveni memento u kome je Tijanica doveo u istu kosmicku ravan sa jednim Teslom, Karadzicem i Crnjanskim.

Vukotićev oproštaj od TijanićaKada bi znao šta piskaraju, kako nadahnuto šmrču, kako ga bodu slomljenim kopljima, kako grcaju od cinizma, kako jauču od zadovoljstva - ustao bi i išamarao ih! Opljunuo. S pravom.Neznalice ponovo haraju takozvanim društvenim mrežama. Ispisuju smrdljive blogove (kako li ih već zovu), takmiče se u ruganju, besplodni i neradni sve osporavaju...Ma, kakva “druga Srbija”! To je – crna Srbija. Udovica zdrave pameti. To su grobari srpske misli, bili i ostali.To je ona povorka što se čas lenjo, čas agresivno, već dugo vuče našim ulicama, našim medijima, našim komisijama, našom scenom, našim fondovima, neprestano hranjena na međunarodnim jaslama. Štićena. Tovljena. Šminkana. Tapšana. Odlikovana.Sramotno je sada napadati mrtvog Aleksandra Tijanića. Čemu ta patologija da niko zaslužan u Srbiji ne može ni na onaj nebeski svet da ode, a da ga mrzovolja, zloba, zavist, mržnja, ne isprate? I da mu ne isklešu, pre imena na ploči, izdaju, odrođenost, prevrtljivost...Za razliku od hiljada takvih lezilebovića, kojima su tviter, sajt, kompjuter i ko zna kakva još tehnička skalamerija u rukama i mozgu, Tijanić iza sebe ime - delo! Veliko. Ogromno. I merljivo.Nema obmane. Ni prevare. Ne može je biti. Sve što je napisao - ostalo je na papiru. U koricama NIN-a, Slobodne Dalmacije, Mladine, Evropljanina... To može i sada da se čita, podvlači ili analizira.A šta je to? Bogatstvo mašte. Vatromet ideja. Munje misli. Raskoš talenta. Vodopadi jezičkih konstrukcija. Freska realnosti. Vodotok zbivanja.To nisu isečci koji se mogu vrteti na dlanu. To su tomovi novinarske veštine i sveznalosti.Ko neće hartiju - neka gleda televizijske trake. Gledaće, gotovo svaki put, šou visprenog, duhovitog, spremnog, naoružanog novinara. Cela jedna kinoteka. Serija u vremenskim nastavcima, u kojoj se ogleda naš lom, naš slom, naša zbilja. Sve iz glave jednog novinarskog maga.Pet decenija sam u jugoslovensko-srpskom novinarstvu. Znam i pamtim mnoga velika novinarska imena. Čitao sam ih, radio uz njih, družio se. I zato smem da kažem: Aleksandar Tijanić je jedan od najvećih i najboljih. Ogromne snage. Spisateljske i uredničke. Jak na rečima, đavolski opasan. Haubica. Kreator za televiziju, dalekovido programiran, savremenog rezona, vičan realnosti.Imao je prejaku reč? Da. Ponekad, do otrova i sečiva.Umeo je da vređa? Da. Čak i da gazi. Branio se od raznobojnih jurišnika i maskiranih stvaralaca.Prelazio je i na razne strane? Da. Menjao je i političke stavove. Šta se sve u Srbiji nije menjalo? Ko je to ostao nesavijeni čelik u vatri koja nas je gutala?Izazivao je i na dvoboje? Da. Zato što nije bio kukavica, zalizana bubašvaba, kao mnogi oko njega i oko nas.Družio se sa raznim zverima? Da. Ali nikada nije ostajao u kavezu. Znao je da vidi izlaz na nove proplanke stvaranja. I da se iznova dokazuje. Osvoji stvaranjem.Tijanić nije bezgrešan? Da, nije. Kako je moguće biti bezgrešan radeći i vodeći tolike novine i televizije? Ne zameriti se. U vremenu u kome se država lomila, ratovala, ponižavala, raseljavala, gladovala, odumirala, ucenjivana, zavađena, cepana iznutra i spolja, kojoj odsecaju životne organe, vade joj iz grudi srce postojanja...A ko to Srbima nije grešan, kao Srbin? Vuk Karadžić je austrijski špijun, Crnjanski austrijski vojnik, Tesla je pobegao u tuđinu, Princip je terorista, Njegoš je genocidni pesnik, Andrić je nemački izaslanik, Đinđić nemački poslušnik...Mogu netalentovani bogalji, preprodavci srpskih intriga i nosioci kovčega srpskog ponosa, da ogovaraju mrtvog Aleksandra Tijanića. Nisu to smeli za njegova života, zarobljeni u ćelijama mraka svoje neplodnosti i bestidnosti.Ali, ne može mu niko oduzeti - delo. Tekstove. Rukopise. Emisije. Reči. Ideje. Talenat. Raskoš. Pojavu. To je - On. To se meri. To je zaostavština.Ne treba mu se klanjati.Treba mu se dostojanstveno pokloniti. I odužiti.Njegovim imenom nazvati neku ulicu ili trg. Neku školu navinarstva. Zaslužio je to pre mnogih. Kao i Aleju zaslužnih.Veliko Ti hvala, za velike zajedničke bitke, koje smo dobili, a neke i izgubili, moj dobri, veliki, nenadmašni Saša Tijaniću!Manojlo Manjo Vukotić

[darling]

:lol:ovo je on zapravo (o) sebi napisao. objavite posle moje smrti. izmenite ime. u ninu.zivo me zanima za sta ce se dodetljivati nagrada "aleksandar tijanic". jedva cekam da je ustanove.

Edited October 31, 2013 by darling

[koksy]

mi ovde zaista imamo problem sa generacijskim sagledavanjem takozvane šire slike.sve što se piše o Tijaniću od dvehiljadeineke i ja bih sam (uz izvesne varijacije) potpisao. te varijacije se odnose isključivo na činjenicu da se nije ustručavao da jebe kevu onome ko je to isto prethodno učinio njemu što je karakteristika koju prosto ne mogu zanemariti.da li je pri tome bio drzak, neotesan, prost? da! da li ja taj i takav način odobravam, podržavam, simpatišem ili šta već? ne! da li bih voleo tu osobinu ("ti meni - ja tebi") da posedujem? da! da li bih (kada bih je posedovao) to radio pristojnije? pretpostavljam - da!sad kad smo apsolvirali taj period, vreme je da se osvrnemo na onaj pre njega, a pogotovo onaj s kraja osamdesetih i početka devedesetih.vi, deco (deco u smislu da je većina vas tada pišala u pamučne pelene, ako i to), nemate ni približnu predstavu šta je značilo kad jedan Srbin iz Srbije (čak bih rekao - bilo koji Srbin) napiše tekst u zagrebačkom "Danasu". a pogotovo ne možete da imate predstavu šta je to značilo kada je taj tekst još i eksplicitno antimiloševićevski. razumete li vi da Milošević tada pobeđuje na izborima sa 110% glasova? razumete li vi da se u takve rabote usuđivalo upustiti još svega par novinara (a koji, razume se, ne žive – tada – u Srbiji)?e – to je radio Aleksandar Tijanić. i on je – usuđujem se reći – bio taj koji je prokrčio put, koji je svojim delovanjem okuražio one koji su mislili isto što i on, ali su još uvek bili u stanju hibernacije sa devizom „ćuti, neka glave na ramenima“. i tek nakon njega stvorene su pretpostavke da Srđa i Žare pokrenu „Vreme“. koliko vas uopšte ima sećanje na prvi broj „Vremena“? spreman sam da se opkladim da veliki postotak vas koji sada čerečite jedan leš bez ikakve distinkcije - sa trganjem dela Tijanića iz Tijanića kao celine, dakle – to će isto sutra (metaforički sutra, da se razumemo) učiniti sa Žarkovićem i da bi isto to uradilo sa Stojanom samo da ovaj nije na vreme umro.oprostite mi što ću sad vrlo bezobrazno da upitam: u kojoj se meri onda vaši crno-beli rezoni razlikuju od rezona onih sa druge strane koji otvaraju šampanjac zbog Srđine smrti (koji je, kao što oni jel’te znaju, branio Artukovića i Tuđmana)?dodatak: što se tiče tekstova "ranog" Tijanića, njih zaista nema na net-u (a i kako bi ih uopšte bilo). ko želi da istražuje moj predlog je univerzitetska biblioteka sa kompletima tadašnje periodike. ova natuknica je čisto hipotetska budući iz sopstvenog slučaja znam da se mišljenja ljudi teško menjaju. (pod uslovom da nisu Aca Vučić, razume se. ali takve rađaju baš retke Jevrosime. )

[Аврам Гојић]

nije ti trebalo ovo sa Cerovicem.

[ducca]

QuoteVukotićev oproštaj od TijanićaKada bi znao šta piskaraju, kako nadahnuto šmrču, kako ga bodu slomljenim kopljima, kako grcaju od cinizma, kako jauču od zadovoljstva - ustao bi i išamarao ih! Opljunuo. S pravom.

Ovo boldovano je vrlo verovatno. U svom stilu. Mozda bi i mahnuo utokom pride, da podeblja.

Veliko Ti hvala, za velike zajedničke bitke, koje smo dobili, a neke i izgubili, moj dobri, veliki, nenadmašni Saša Tijaniću!Manojlo Manjo Vukotić

Logicno kad pripadaju istom timu, da ne kazem sluzbi. Silni su tu zadaci uspesno obavljeni. Edited October 31, 2013 by ducca

[dragance]

Stariji sam od Vase, secam se veoma dobro Slobodne i Mladine, i to ne menja nista o njegovoj tmurnoj, siledzijskoj i ruznoj osobi. Nista on nije prokrcio, niti je imalo veze sa ideologijom njegovo pisanje tada. Nasao je svoj niche i to koristio.Ljigavac bio i ostao. Hteti imati jednu od njegovih "osobina" je tek poseban slucaj.

[beatakeshi]

mi ovde zaista imamo problem sa generacijskim sagledavanjem takozvane šire slike.sve što se piše o Tijaniću od dvehiljadeineke i ja bih sam (uz izvesne varijacije) potpisao. te varijacije se odnose isključivo na činjenicu da se nije ustručavao da jebe kevu onome ko je to isto prethodno učinio njemu što je karakteristika koju prosto ne mogu zanemariti.da li je pri tome bio drzak, neotesan, prost? da! da li ja taj i takav način odobravam, podržavam, simpatišem ili šta već? ne! da li bih voleo tu osobinu ("ti meni - ja tebi") da posedujem? da! da li bih (kada bih je posedovao) to radio pristojnije? pretpostavljam - da!sad kad smo apsolvirali taj period, vreme je da se osvrnemo na onaj pre njega, a pogotovo onaj s kraja osamdesetih i početka devedesetih.vi, deco (deco u smislu da je većina vas tada pišala u pamučne pelene, ako i to), nemate ni približnu predstavu šta je značilo kad jedan Srbin iz Srbije (čak bih rekao - bilo koji Srbin) napiše tekst u zagrebačkom "Danasu". a pogotovo ne možete da imate predstavu šta je to značilo kada je taj tekst još i eksplicitno antimiloševićevski. razumete li vi da Milošević tada pobeđuje na izborima sa 110% glasova? razumete li vi da se u takve rabote usuđivalo upustiti još svega par novinara (a koji, razume se, ne žive – tada – u Srbiji)?e – to je radio Aleksandar Tijanić. i on je – usuđujem se reći – bio taj koji je prokrčio put, koji je svojim delovanjem okuražio one koji su mislili isto što i on, ali su još uvek bili u stanju hibernacije sa devizom „ćuti, neka glave na ramenima“. i tek nakon njega stvorene su pretpostavke da Srđa i Žare pokrenu „Vreme“. koliko vas uopšte ima sećanje na prvi broj „Vremena“? spreman sam da se opkladim da veliki postotak vas koji sada čerečite jedan leš bez ikakve distinkcije - sa trganjem dela Tijanića iz Tijanića kao celine, dakle – to će isto sutra (metaforički sutra, da se razumemo) učiniti sa Žarkovićem i da bi isto to uradilo sa Stojanom samo da ovaj nije na vreme umro.oprostite mi što ću sad vrlo bezobrazno da upitam: u kojoj se meri onda vaši crno-beli rezoni razlikuju od rezona onih sa druge strane koji otvaraju šampanjac zbog Srđine smrti (koji je, kao što oni jel’te znaju, branio Artukovića i Tuđmana)?dodatak: što se tiče tekstova "ranog" Tijanića, njih zaista nema na net-u (a i kako bi ih uopšte bilo). ko želi da istražuje moj predlog je univerzitetska biblioteka sa kompletima tadašnje periodike. ova natuknica je čisto hipotetska budući iz sopstvenog slučaja znam da se mišljenja ljudi teško menjaju. (pod uslovom da nisu Aca Vučić, razume se. ali takve rađaju baš retke Jevrosime. )

Kakva bajka! Rodić pišo po Slobi pa mu Mira dala intervju za Start. Zglajzo Minović pa ovaj došao za direktora 1991. I direktorovao do smrti.

[расејан]

A što neko od "apologeta" AT-a ne vrati te citate u kontekst?

А шта ако би испало још горе тако?

[Lezilebovich]

ima li nešto zanimljivo u ovom posmrtnom intervjuu u NIN-u ?

[harper]

mi ovde zaista imamo problem sa generacijskim sagledavanjem takozvane šire slike.

Ma jok. Jedino sa cim ovde imamo problem je stara, dobra forumska politika da ako nisi s nama onda si protiv nas. pa se onda desava da se ljudi nazivaju Tijanicevim apologetama da se "po meni najbolji polemicar medju srpskim novinarima" prekraja u "tvoj omiljeni polemicar" i slicno. Skola drugog velikog barda srpske pisane reci - Bebe Popovica.Ostao sam duzan za ovo oko knjige pa da sad oduzim. Koliko forumasa bi smatralo ispravnom politikom da neki stari dokazani neprijatelj dodje s motivom da oblati ovog ili onog forumasa, uradi to tako sto ce iz nekoliko hiljada postova da izvuce stotinak recenica ili cak delova recenica i od tih citata napravi knjigu "Slucaj forumasa X". Da zaboravimo na to da se radi o voljenom Bebi i mrskom Tijanicu (inace sluzbenicima iste slavne srpske sluzbe) i da pretpostavimo da se radi o osobama X i Y? Koliko forumasa bi, potom, tu knjigu smatralo dovoljno relevantnim argumentom da se citati iz nje potezu kao argument o liku i delu forumasa X?Ne mnogo, cenim. Ali kad stvar postane licna onda se menjaju i navike. Edited October 31, 2013 by harper lee

[gagorder]

koksi, šta je to značilo da srbin tijanić objavi određeni tekst u zagrebačkom danasu vidimo iz svega stravičnog što se srbinu tijaniću dogodilo zbog tog teksta. ne? pre će biti da je to nešto značilo u nekom tvom ključu, nekom po kojem se sa tijanićem i kapiraš.drugo - biti pretpostavka za nešto što se dogodilo, as if: da nije bilo njega, ne bi bilo vremena - šališ se, zar ne?treće, što se šutiranja leša tiče - da, ako sve osim celivanja mrtvaca nazivaš šutiranjem.a za ono - u čemu je razlika između onih koji nemaju amneziju o aleksandru tijaniću i onih koji otvaraju šampanjac zbog smrti srđe popovića - fak ju. nisam baš pratila tvoj opus ovde, a sada eto vidim da si jedan osrednji spiner. i još se pozivaš na godine, ili mi se i to učinilo? krajst.

[John Coltrane]

@ koksyPa kako je taj Tijanic, koji je bio toliko avangardan i u ranom periodu detektovao zlo zvano Slobodan Milosevic, samo 3-4 godine kasnije postaje njegov ministar?! Mislim koliko je argument za AT da je on pisao kontra Slobe jos od 8. sednice a kasnije saradjivao sa njim, bio intimus njegove zene i direktor tajkunske TV bliske vlasti.Koji je bio motiv sedanjau ministarsku fotelju? Da li je ikada igde pisao o tome?

[porucnik vasic]

Bravo - to je to!Inace, meni je takodje zanimljivo staviti takvog lika sa takvim ponasanjem u medjunarodni kontekst i standard kojem se kao tezi.Zamisljam lika kako postaje direktor BBC-ja ili ARD-a, kako prostacki vredja po najgledanijim emisijama ili kako nakon njegove smrti krene kolektivno opelo jer je eto svojim prostaklukom toliko doprineo profesiji.Cenim da su ga i Daci-Vuci sa zanimanjem citali osamdesetih pa je zato zasluzio sve to.

Шта би са оним косоварским менталитетом...и ћутањем?