velika ivanča

[Frile]

obaška što se kod terapeuta ide dobrovoljno

[betty]

onda nam nema pomoci, izgibosmo -_-

[Dr Arslanagić]

"Bolje da propadne selo nego u selu običaj"

Pa ne baš. On je jednostavno odbio da učestvuje u performansu koji se u narečenome selu izvodi vekovima a u kojoj je seoski pop tipizirani lik, pajtaš koji mantra za siću lovu i neka vrsta priučenog seoskog psihijatra, to jest, profesionalnog oproštača i ispirača savesti, opet za siću lovu. On je, ispravno, shvatio svoju ulogu kao pastirsku. Ne možeš biti deo crkve ako ne prihvataš njene fundamente. Ali nije to bitno već upravo iskorak koji ima za cilj da popa postavi na svoje pravo mesto, da bude pastir verujućima, a ne kao do sada, uz poštara i učitelja, neka vrsta seoskog poluboga.

[Turnbull]

pokusavam da reinterpretiram dimitrijevica, odnosno da shvatim sta se to moze - za razliku od svega drugog sto se ne moze, tipa ne moze se znati sta se desilo u konkretnom slucaju, pa hajde da bar postavimo teze za ubuduce.i onda su te teze razocaravajuce generalne, svode se na to da ljude s predispozicijom treba zastititi od stresa, pri cemu o predispoziciji sudimo na osnovu rizika koji su se ostvarili u proslosti (kod srodnika), a stres je pretty much everything - pogotovo za ranjive.za mene se tu zatvara krug - sve sto imas je podozrenje prema markiranim. a to necu.

Ja stvarno ne znam gde si kod Dimitrijevća videla podozrenje prema markiranima (a rekoh i zašto ne mislim da će ovo izazvati podozrenje prema markiranima - a koje već ne postoji). Savet ne mora da se tiče samo idividualne terapije i prevencije. Dimitrijević je dobro primetio da postoji problem koji nije prvesntveno ličan, nego politički, iako se naravno odražava na pojedince - a to je nedostatak bilo kakvog konteksta u koji veterani mogu da smeste svoje traumatično iskustvo. To je širi problem nedostatka zvaničnog narativa o proteklim ratovima.Ponekad mislim da je glavni adut ekstremne desnice upravo što nudi nekakav, bilo kakav narativ o tome, u koji ljudi onda mogu da smeste svoje upropašćene živote i daju im bilo kakav smisao.

[gagorder]

meni je to tako jedan nipodastavajuci pogled na ljude da nemam reci. daj stoki zvanicnu verziju inace ce da se pogubi.

[bergasa19]

meni je to tako jedan nipodastavajuci pogled na ljude da nemam reci. daj stoki zvanicnu verziju inace ce da se pogubi.

Ne nego da se prica mora zaokruziti.

[pt 2.0]

daj stoki zvanicnu verziju inace ce da se pogubi.

ama nije to zvanicna verzija nego pravo na ozdravljenje.ne moze to covek sam ako okolo svi ignorisu sta je bilo, iako su cesto i sami napola ludi.edit. a ima veze i sa onim tunelom sto ga je harper pominjao. dok je postojala ideja o svetlu, dotle se covek napreze i nada i pokusava da zivi produktivno i zdravo, pokusava da prejebe i devedesete i milu nam tranziciju. kad natrci nosom na metalna vrata i mrkli mrak, raspadne se.analogija mi je banalna, al radim nesto paralelno pa sam rasuta: ko kad naporno radis i vidis da se razboljevas od nekog virusa, ali se drzis na okupu dok ne odradis posao, dok ne zavrsis nesto za rok. posle, kad se opustis, raspadnes se. Edited April 12, 2013 by PointTaken

[gagorder]

meni je najbolje da o ovome vise ne pisem. da li ja pogresno citam ili dobro razumem ali se ne slazem, pojma nemam. pozdrav svima.

[Turnbull]

Okej, gagorderka odustala, ali ipak da objasnim - stvarno nisam mislio ni na kakvo nametanje "sa vrha", nego upravo do dolaženja do neke javne i javno prihvaćene priče o tome kroz šta smo prošli i zašto. A do toga se uopšte ne mora doći bilo kakvim nametanjem (to bi štaviše bilo i vrlo problematično, iz više razloga) - nego upravo demokratskim putem, recimo kroz nekakvu javnu raspravu, kroz komisiju za istinu i pomirenje, kroz obelodanjivanje vrlo različitih iskutava vrlo širokog dijapazona ljudi, itd. Problem kod nas je prosto zatrpavanje tog perioda, osim od strane nacionalističke desnice, koja ga prosto tumači u skladu sa svojom poznatom matricom - mi protiv celog sveta, mi pravi, svet kriv, itd.

[gospa buba]

...Dimitrijević je dobro primetio da postoji problem koji nije prvesntveno ličan, nego politički, iako se naravno odražava na pojedince - a to je nedostatak bilo kakvog konteksta u koji veterani mogu da smeste svoje traumatično iskustvo. To je širi problem nedostatka zvaničnog narativa o proteklim ratovima.Ponekad mislim da je glavni adut ekstremne desnice upravo što nudi nekakav, bilo kakav narativ o tome, u koji ljudi onda mogu da smeste svoje upropašćene živote i daju im bilo kakav smisao.

pa nije samo to neki narativ, postoji narativ, ali je lud. rat nije vodjen, ali smo u njemu pobedili. i tako nekoliko puta. ne mora chovek da bude preterano pametan da mu se makar prichini da na toj slici neshto nije u redu. a i to sto se u srbiji nikada ni jedna pricha zaista ne zavrshava, uvek se sve ostavi nerazresheno i sto je moguce vishe konfuzno, da bi i treca i ko zna koja generacija potomaka davno pomrlih uchesnika mogla da podnese teret nereshenog pitanja. jugoslovenski ratovi su samo poslednja epizoda toga, sa bombardovanjem kao odjavnom shpicom i to se vrti i vrti i ne moze da stane. chak ni jasnog opisa ishoda ili nema ili je potpuno sumanut. u tome je teshko i potpuno chitavom choveku da se snadje.edip. a sto bi gagorderka odustala? Edited April 12, 2013 by thermal bug

[Turnbull]

Pa postojala je neka tadićevska šizofrenija, koja je eklektički zahvatala od svake priče kad joj šta zatreba.

[fonTelefon]

Vase su tegobe mnogo komplikovanije od ljubisinih pa ste opet citavi. Radite na tome da tako i opstane, citajte knjige, a ne srpsku stampu.

[harper lee]

meni je to tako jedan nipodastavajuci pogled na ljude da nemam reci. daj stoki zvanicnu verziju inace ce da se pogubi.

Nije stvar ni u kakvoj zvanicnoj verziji vec u tome da kao drustvo opako podbacujemo da stvorimo kakav-takav safety sistem koji bi rano signalizirao potencijalni problem i obezbedio odgovarajuci tretman. Dimitrijevic je apsolutno bio u pravu kad je rekao da je istrazivanje niza uzroka koji su doveli do ove konkretne tragedije besmisleno. Svaki psihoanaliticar sa iskustvom, u nekoj zamisljenoj situaciji da ima sve prethodne podatke o ovom nesrecniku, klinicku sliku, istoriju bolesti ili kako se vec to zove, lako ce ti post festum izneti makar teoriju kako je do svega ovoga doslo, ali sve i da objasni do u sitna crevca ti od toga nemas nikakve narocite koristi jer je skup faktora koji na kraju dovede do tragedije isuvise kompleksan i, sto je najteze za procenu, individualan. Siguran sam da ovakvih Bogdanovica u Srbiji danas ima koliko hoces ali da ce vecina njih umreti od starosti ne napravivsi nikome nikakvu ozbiljnu stetu. Ali to ne sme da se prepusti proceni i politici "nece valjda" do sledeceg Bogdanovica, kad cemo opet slusati bajke o nezavrsenoj crkvi, surovom dedi i gomili arbitrarno izvucenih parametara koji sami po sebi ne daju dovoljno dobar odgovor zasto se bas ovaj Bogdanovic u jednom trenutku raspao i krenuo da overava po komsiluku.Problem je sto smo mi drustvo u kojem kolicina stresa i pritisak na malog obicnog coveka daleko nadmasuju drustveni status ali i kvalitet terapeutske infrastrukture. Po nasim bolnicama se desava da se visestruki povratnik sa odavno uspostavljenom dijagnozom konstantno vraca na ulicu jer nema uslova za njegovu dugorocnu hospitalizaciju, samo tu jednu stvar u nizu gluposti da pomenem. Sve dok je to slucaj mozemo mi do sudnjeg dana da se bavimo senzacionalistickim pricama o "tempiranoj bombi, a znali smo da je tako, levo oko mu je igralo ovako a cukundeda mu je posadio bele rade na groblju u noci punog meseca, bla, bla...", ali to ce samo da posluzi za mitologizaciju i sujeverizaciju tih slucajeva sa idejom da se oni izmeste iz diskursa realnog problema. Drugim recima, baviti se Bogdanovicem danas na nacin koji ce njegov slucaj izolovati i smestiti u neki "desava se" dipartment je dokazano vise puta politika iz koje nista necemo nauciti za ubuduce.Zao mi je sto Ikar nema vremena, verovatno ni zivaca, da napise ponesto na ovu temu jer bi svasta toga imao da kaze. Moja bolja polovina se bavi psihoanalitickom psihoterapijom i cuo sam neverovatne stvari, od kojih bi svaka komotno mogla da ima svoju temu, ali se kao laik ustrucavam da o tome pisem. Iz svega sto sam cuo, moj je utisak da se tretman ljudi sa zabrinjavajucim poremecajima licnosti uglavnom bazira bukvalno na cistoj sreci i sticaju okolnosti. Ako imate odgovornu i briznu porodicu, sa solidnim primanjima i solidnim obrazovanjem, relativno ili potpuno savremenih shvatanja, postoji prilicna sansa da se rano nadjete na mestu gde vam se moze pomoci. Ako nemate nista od toga, najcesce ste prepusteni samima sebi ili, jos gore, izlozeni nekoj od mitskih prica o kafanskoj psihoanalizi iz siroke palete "ma, pusti to, bice bolje, nego da mi popijemo jos jednu, dok ti imas drugare nista se ne sekiraj" pristupa. Ali, kazem, to je moje laicko vidjenje, mozda gresim.

[kgmr]

Pa postojala je neka tadićevska šizofrenija, koja je eklektički zahvatala od svake priče kad joj šta zatreba.

molim?

[Turnbull]

molim?

Pa mislim na tadićevski eklekticizam u odnosu prema prošlosti koji je varirao od poklanjanja "Leksikona jugonostalgije" Ivi Josipoviću, izvinjenja za srpske zločine i deklaracije o Srebrenici, pa preko Šaperovih fantazija o tome kako će Đoković sad za nas da dobije izgubljeni medijski rat, sve do Đilasovog spomenika braniocima otadžbine^tm. Edited April 12, 2013 by Syme