Россия

[Muwan]

Kod mene supa mora da bude topla, tako da biram solyanku :)

 

Šta se u Rusiji tradicionalno fura za doručak? Postoji li nešto što treba overiti ili da to rešavam "s nogu"?

 

Ladno ima neki restoran "Subotica", sve sa srpskim osobljem :D i dobrim ocenama na TripAdvisoru. Svratiću tamo ako uzmognem, a domaćini su mi najavili i neki strava uzbečki restoran.

 

Inače, pogledao sam MoscowPass kao opciju ali nije mi se svidela ponuda tako da ćemo ići u custom varijantu kako sam i opisao gore.

Edited April 21, 2015 by beowl

[banecare1]

za dorucak jedu buterbrod. to je sendvic, ali ga jedu obicno samo sa salamom ili samo sa sirom. ja sam se uvek bunio i trazio da mi naprave buterbrod sa sirom i sa salamom   . ako jedes buterbrod preporucujem da hleb bude borodinski (rzani). ti imas sjajan izbor kislo-mlecnih  proizvoda u turskoj, ja obozavm ajran, ima ga i u rusiji, ali ja tamo uglavnom pijem kefir

 

tvorog (svapski sir) ili tvorog u cokoladnoj glazuri iliti сырок. to je trasicionalni sovjetski "curd snack". sa cajem.

 

btw mnogo dobra stvar. ja to guram u kini poslovno i kitajcima se pravo svidja, bice nadam se dobrog posla. u srbiji znam da je leskovacka mlekara probala sa madjarima, ali slabo im nesto ide prodaja. videces po supermarketima koliko tih siroka ima po moskvi. 

 

 

dosta se kase jedu za dorucak. ovsana je najpopularnija. moji klinci unistavaju kasu iz heljde (гречка se kaze na ruskom). heljda cesto ide i kao prilog jelu, sto kod nas nije slucaj. 

 

za restoran subotica ne znam, nisam ti spominjao nase restorane, ali ako planiras da probas nasu klopu u rusiji, izdvajam boeme (oni su tik uz beli dom) i restoran u KT birou pri ambasadi srbije.

 

za uzbekistanski restoran sta reci sem plov, plov, PLOV!!! 

 

 

 

 

 

[Muwan]

Ovaj сырок deluje kao totalni must! Samo mi reci da li mogu da ga naručim u nekom kafeu, onako ljudski uz čaj, ili moram da tražim nešto u supermarketu?

 

Ovaj čiju si fotku postavio ima i neku marmeladu pride? A onaj glavni deo što se vidi, to je sir?

[banecare1]

uglavnom se prodaju po supermarketima, u kafeima i ne bas. to je kao da trazis cokoladnu bananicu u poslasticarnici kod nas npr. 

 

osnova je tvorog (glavni deo sto kazes), kod nas poznatiji kao svapski sir (quark na engleskom). samo sto ima puno putera i secera u sastavu pa je njami. sir je preliven cokoladnom glazurom. to je standardna varijanta, ali ima mnogo varijacija sa raznim punjenjem (vocne paste, vanila krem, kondezovano mleko itd).

[Muwan]

Ekstra, javlja™ mi se da ću da dovučem kilo toga doma :)

 

Dobro, znači za doručak hrsamo sendviče. Postoji li neka kultura pekara/peciva?

[banecare1]

slabo stoje sa pecivima. imas taj borodinski hleb i pirozhki sa mesom, kupusom, sirom itd. ako odes u gruzinski preporucio bi da ne narucujes hleb vec хачапури . srednja azija razbija sa pecivima, rusi su slabi, meni su njihove supe odlicne i hladna predjela (haringa sa lukom i krompirov uz obaveznu vodku npr). posle predjela i supe nemaju nista posebno

 

za сырок ako ti se svidi i kupis za poneti, proveri obavezno rok upotrebe. po sovjetskim propisima konzervansi se ne koriste za taj proizvod i rok upotrebe je oko 14 dana. 

[djeneralche]

Hoces da kazes da to prodaje u Srbiji leskovacka mlekara kao neki madjarski proizvod? Kako da se to trazi?

[banecare1]

madjarski imaju vise cokolade i manje sira i koliko ja znam nisu prosli na trzistu. Slican proizvod ali ipak nije to to

[kobni zelaya]

Ekstra, javlja™ mi se da ću da dovučem kilo toga doma :)

 

Dobro, znači za doručak hrsamo sendviče. Postoji li neka kultura pekara/peciva?

 

Osim piroški, treba da probaš i beljaš, koji je od nekog onako testa liči na krofne, a unutra ima meso. I to najbolje ako nađeš u nekoj jeftinoj varijanti, treba ti nekakva Пирожковая. Takođe tu je i Čaburek koji se prži u dubokom ulju a unutra ima meso i masan je i curi. Tako pazi ako uzmeš da se ne isflekaš.

Obrati pažnju na to da su u najužem centru stanice metroa vrlo blizu jedna drugoj, tako da ti se ne isplati često da silaziš dole ako ideš jednu ili dve stanice. Čim izađeš iz tog kruga bulevara, metro ti je najefikasnije sredstvo.

Tvorog možeš da pazariš još u pakovanjima od 250 grama ima sa suvom kajsijom, suvim grožđem ili kandiranom pomorandžom, od toga sam znao da se dobro ugojim.

Borodinski hleb koji je pomenuo bane je super, retko gde može tako kvalitetan i neobičan hleb da se nađe povoljno. Ja sam ga toliko gotivio, da sam ga donosio čak kući iz Moskve, može da stoji i do nedelju dana.

Soljanka je i moja omiljena supa, a još je interesenatan i rasoljnik. Naravno tu je i boršč, pa i šči u raznim varijantama. To je valjda sve od supa, ima još i uha - riblja supa, verovatno u malo više fensi restoranima.

[banecare1]

Hoces da kazes da to prodaje u Srbiji leskovacka mlekara kao neki madjarski proizvod? Kako da se to trazi?

 

sinoc sam ti odgovorio sa telefona i malo pod gasom, vidim sada da sam omasio

 

info

[banecare1]

lose za sada, ali tamo prelomi prolece za pola dana, nista ovo ne znaci...

[Đipalo Junuz]

@beowl

 

Od ponedeljka sam tamo, ako ti treba izveštaj sa lica mesta ili pomoć na licu mesta javi ;)

[Muwan]

Vratio se sinoć ali hvala u svakom slučaju :)

 

Super je ispalo. Vreme bilo malo hladnjikavo i oblačno ali uglavnom suvo a oblaci su napravili uslove za vrhunske fotke. Prvobitni plan je naravno doživeo brojne modifikacije ali to je bilo za očekivati.

 

Prvog dana stigli pred zidine Kremlja i odmah naučili da prelazak onih ogromnih moskovskih bulevara ume da bude ozbiljan poduhvat. Pešačkih prelaza skoro da i nema, jedini način su podzemni prolazi ili metro stanice. Dok stigneš do najbliže raskrsnice sa semaforima već si se pomerio pola kilometra u odnosu na željenu lokaciju, prilično neobično iskustvo za mene ali brzo sam se navikao. Krenemo ka Crvenom trgu kad cvrc - neki specijalci u šarenim plavim uniformama (svaki pojedinačno veličine ovećeg plakara) zatvorili solidan perimetar oko večnog plamena, mora da se ide okolo. Neko je polagao venac, bio je postrojen vojni orkestar i počasne straže armije, avijacije i mornarice pa smo u prvih mah zauzeli pozicije da gledamo ali smo posle 20 minuta čekanja odustali. Na Crvenom trgu su pripreme za predstojeću paradu pobede u punom jeku pa je Lenjinov mauzolej bio zatvoren a sam trg je manji nego što sam zamišljao na osnovu onih krupnih kadrova koje obično gledamo na TV (inače, po celom gradu su plakati: "ПОБЕДА!" i lente Sv. Georgija). Posle toga overili GUM, realno najjači mol koji sam ikada video (a na svoju nesreću mnogo sam ih video). Popili bolno skup kapućino i počastili se surovo skupim kolačima ali kvalitet im je opravdao cenu - to je bio uvod u visoke moskovske standarde koje smo u narednim danima iskusili na svakom koraku. Pošto je vreme bilo lepo odlučili smo da batalimo Dijamantski fond i posvetimo se šetnji pa smo bazali okolo sve dok nije došlo vreme za rečnu turu koja se ispostavila kao pun pogodak.

 

Dakle, došli mi pred hotel Ukrajina (Radisson) preko puta Belog doma, a tamo ukotvljena lux flota da čovek samo padne u nesvest. Kupili smo karte za biznis klasu jer je cena bila povoljna (20 dolara po osobi) i opet se ispostavilo da smo dobro investirali - dobili sto na pramcu, odmah uz prozor, superudobne fotelje, odlična usluga. Otvorimo jelovnik, cene deluju OK. Ja se rešim da probam Boršč (prva liga, mnogo mi se dopalo), supruga uzme raviole sa pačetinom, nalijemo se nekim koktelima, posle toga naravno kafa i kolači, sve vrhunsko, i sve to platimo nekih 60 dolara, kadar nevera. Usput se nagledamo svih mogućih znamenitosti tokom dvoiposatnog krstarenja. Best buy i totalna preporuka za svakog ko dolazi prvi put, mada je u biznis klasi očekivano bilo mnogo manje turista a mnogo više ekipe koja je dovela klijente na ručak.

 

Po povratku pređemo reku, prođemo Beli dom i Zoo vrt i ničim izazvani naletimo na galeriju Zuraba Cerecelija. Spolja izgleda interesantno, rešimo se da uđemo i unutra se raspametimo. Čovek je car, ja ne znam da li on ikada spava ili možda ima tim od 100 ljudi sa kojim štancuje one silne skulpture ali fakat je car. Ova galerija se ne pominje često na "must" turističkim listama za Moskvu ali ja bih je svakako preporučio. Na kraju otišli u neki dobar gruzijski restoran i olešili se od vrhunske gruzijske gibanice i nekog mesišta.

 

Drugog dana krenemo od Ostankino TV tornja. Njega bih preporučio onima koji su stvarno zagriženi za taj pogled sa vrha i fotke koje mogu da se naprave. Ko nije skroz zagrižen možda će ga smoriti cena od 20 dolara ili činjenica da tu ima dosta čekanja i priprema tako da za boravak na vrhu u trajanju od 30 minuta zapravo treba izdvojiti solidna tri sata. Zato kažem, ko nije 100% lud za pogledom možda može i da preskoči toranj. Odatle smo pešaka stigli u muzej kosmonautike, onaj spomenik tamo (sa raketom na vrhu) je najlepši koji sam ikada video. Ne znam ko je rekao da je muzej mali, ja bih tamo bez problema mogao da provedem čitav dan. Još jedna apsolutna preporuka.

 

Ali to je bio samo uvod u VDNH koji nas je potpuno oborio s nogu. Ono je jednostavno prejako. Sećam se da je neko pomenuo da su paviljoni sovjetskih republika bili pretvoreni u buvlje pijace ali izgleda da se to polako menja. Većina ih je renovirana, na onim preostalim su radovi u toku, a unutra su nacionalni restorani i prodajni centri koji imaju neke veze sa industrijom tih zemalja. Još uvek taj sadržaj nije ništa posebno ali vidi se da se stvari kreću ka boljem a sve to je u suštini nebitno kada se pogleda čitavo mesto i njegova impozantnost. Na kraju čekaju Buran i Vostok i što se mene tiče ne moram ništa više da vidim, otišao sam odande srećan kao roda. Metroom smo se vratili nazad u centar, našli se sa društvom i zaboli najlepši objekat u čajhana lancu (Чаихона No. 1). Ono je ozbiljno prejak restoran sa ludačkim jelovnikom, po opisu sam hteo da poručim bukvalno sve sa menija. Na kraju overio neku jagnjetinu sa mladim krompirom (gde ga nađoše u ovo doba godine jbt) i boranijom, probao nikad jači čaj od obleniha (čuvene narandžaste bobice) i još svakojakih đakonija. Tu je odlična večera za četvoro izašla na 120 dolara, doduše bez alkohola.

 

U subotu ujutro udarilo neko sunce pa rešismo da dan provedemo napolju. Overili Arbat, pazarili nešto suvenira, prošetali obalom Moskve do hrama Hrista Spasitelja, odatle prešli na drugu stranu pa u Gorky. Park već izgleda fenomenalno iako dosta sadržaja još uvek nije otvoreno. Na mini štandovima se prodaju interesantne stvari i vrhunska klopa - naročito homemade kolači. Ulična galerija ispred Tretjakovskaje fenomenalna, vredi zagledati po štandovima. Posle se prebacili do MGU i tamo naleteli na hiljadu bajkera koji su upravo kretali na neko evropsko putovanje. Pogled sa platoa je lep, definitivno to treba uvrstiti u posetu, i još je sve vreme tu ta neverovatna zgrada univerziteta kojoj čovek može samo da se divi do imbecilnosti. Dan završili u malom ali preslatkom restoranu domaće kuhinje uz autentičnu rusku salatu, plus onu verziju sa cveklom, plus opet fenomenalni boršč i tako te stvari.

 

U nedelju rešimo da iskuliramo do polaska na aerodrom i još malo prošetamo. Naletimo na dobar hipermarket u molu Gagarinski, tu sam ostao solidno impresioniran što ponudom što različitošću stvari koje Rusi konzumiraju. Nakupovasmo se slatkiša i naravno siroka. Na putu ka aerodromu stanemo da obiđemo Novodevičje groblje koje na prvi pogled nije baš logičan turistički izbor ali ko želi da vidi nezapamćenu koncentraciju velikana na jednom mestu - ljudi koji su zadužili čitavo čovečanstvo - svakako treba ovde da svrati. Ljubiteljima avijacije ovo bi moglo da bude svetilište jer su tu bukvalno svi najveći sovjetski konstruktori, a ni ljubitelji umetnosti neće biti razočarani. Definitivno lepo i inspirativno mesto.

 

Posle ove prve posete mogu da kažem da je Moskva grad visokih standarda. Gde god smo otišli, sve je bilo na određenom nivou i tačno se moglo primetiti da to nije slučajno. Negde je to dolazilo iz one narodne: "koliko para toliko muzike" a negde se jednostavno podrazumevalo. Ozbiljan grad, sa dosta kosmopolitskog u sebi (od restorana pa do milion drugih detalja). Puno imigranata iz centralne Azije i naravno iz svih krajeva Rusije. Organizovano i svetsko™, a opet u velikoj meri autentično. Ljudi uglavnom fini i pristojni, možda sa nešto manje emocija u odnosu na Balkan ali svakako ni blizu onim glavnim stereotipima koji kruže o Rusima. Ne znam kakav je ostatak Rusije ali ne bih imao ništa protiv da i njega vidim, ovo početno iskustvo je bilo više nego prijatno.

 

Uzgred, u životu nisam video onakvu koncentraciju fensi voznog parka na jednom mestu. Istanbul ne može da mu dobaci sa svojih 6 miliona automobila. U Moskvi kao da svako ima svoj Range Rover ili X5, a kao dekor dolazi po jedan Jaguar ili Lexus na svakih 100m. Ludilo.

 

I na kraju da ne zaboravim moskovski metro, tu stvarno nema šta da se kaže. Svaki silazak dole je bio uživanje za sebe.

 

Jedan wtf momenat za kraj. Druge večeri, naš drugar lokalac odluči da ga smara metro i da je bolje da taksijem odemo do restorana. Avaj, od taksija ni traga ni glasa. Kaže on, evo prilike da vam pokažem jednu popularnu moskovsku foru - zaustaviš bilo koji auto i ako ide otprilike u tvom pravcu lepo uzmete i pogodite se za cifru. Ja ga gledam onako zbunjen, on krene da daje neke znake i stvarno se zaustavi neka Toyota. Ispostavi se da lik ide tamo gde i mi hoćemo, pogađanje krene od 500 rubalja, završi se na 400, na kraju smo mu dali 350 i to za solidnu vožnju. Usput se ispostavi da je dečko Tadžik, da je neko vreme bio u Turskoj a sada radi u turskom restoranu tako da sasvim fino govori turski i tako se u kolima nekih 20-ak minuta mogla čuti interesantna mešavina ruskog, turskog i engleskog :D

 

Okačiću i neke fotke kada uzmognem, za sada toliko.

Edited April 27, 2015 by beowl

[Budja]

Vratio se sinoć ali hvala u svakom slučaju :)

 

Super je ispalo. Vreme bilo malo hladnjikavo i oblačno ali uglavnom suvo a oblaci su napravili uslove za vrhunske fotke. Prvobitni plan je naravno doživeo brojne modifikacije ali to je bilo za očekivati.

 

Prvog dana stigli pred zidine Kremlja i odmah naučili da prelazak onih ogromnih moskovskih bulevara ume da bude ozbiljan poduhvat. Pešačkih prelaza skoro da i nema, jedini način su podzemni prolazi ili metro stanice. Dok stigneš do najbliže raskrsnice sa semaforima već si se pomerio pola kilometra u odnosu na željenu lokaciju, prilično neobično iskustvo za mene ali brzo sam se navikao. Krenemo ka Crvenom trgu kad cvrc - neki specijalci u šarenim plavim uniformama (svaki pojedinačno veličine ovećeg plakara) zatvorili solidan perimetar oko večnog plamena, mora da se ide okolo. Neko je polagao venac, bio je postrojen vojni orkestar i počasne straže armije, avijacije i mornarice pa smo u prvih mah zauzeli pozicije da gledamo ali smo posle 20 minuta čekanja odustali. Na Crvenom trgu su pripreme za predstojeću paradu pobede u punom jeku pa je Lenjinov mauzolej bio zatvoren a sam trg je manji nego što sam zamišljao na osnovu onih krupnih kadrova koje obično gledamo na TV (inače, po celom gradu su plakati: "ПОБЕДА!" i lente Sv. Georgija). Posle toga overili GUM, realno najjači mol koji sam ikada video (a na svoju nesreću mnogo sam ih video). Popili bolno skup kapućino i počastili se surovo skupim kolačima ali kvalitet im je opravdao cenu - to je bio uvod u visoke moskovske standarde koje smo u narednim danima iskusili na svakom koraku. Pošto je vreme bilo lepo odlučili smo da batalimo Dijamantski fond i posvetimo se šetnji pa smo bazali okolo sve dok nije došlo vreme za rečnu turu koja se ispostavila kao pun pogodak.

 

Dakle, došli mi pred hotel Ukrajina (Radisson) preko puta Belog doma, a tamo ukotvljena lux flota da čovek samo padne u nesvest. Kupili smo karte za biznis klasu jer je cena bila povoljna (20 dolara po osobi) i opet se ispostavilo da smo dobro investirali - dobili sto na pramcu, odmah uz prozor, superudobne fotelje, odlična usluga. Otvorimo jelovnik, cene deluju OK. Ja se rešim da probam Boršč (prva liga, mnogo mi se dopalo), supruga uzme raviole sa pačetinom, nalijemo se nekim koktelima, posle toga naravno kafa i kolači, sve vrhunsko, i sve to platimo nekih 60 dolara, kadar nevera. Usput se nagledamo svih mogućih znamenitosti tokom dvoiposatnog krstarenja. Best buy i totalna preporuka za svakog ko dolazi prvi put, mada je u biznis klasi očekivano bilo mnogo manje turista a mnogo više ekipe koja je dovela klijente na ručak.

 

Po povratku pređemo reku, prođemo Beli dom i Zoo vrt i ničim izazvani naletimo na galeriju Zuraba Cerecelija. Spolja izgleda interesantno, rešimo se da uđemo i unutra se raspametimo. Čovek je car, ja ne znam da li on ikada spava ili možda ima tim od 100 ljudi sa kojim štancuje one silne skulpture ali fakat je car. Ova galerija se ne pominje često na "must" turističkim listama za Moskvu ali ja bih je svakako preporučio. Na kraju otišli u neki dobar gruzijski restoran i olešili se od vrhunske gruzijske gibanice i nekog mesišta.

 

Drugog dana krenemo od Ostankino TV tornja. Njega bih preporučio onima koji su stvarno zagriženi za taj pogled sa vrha i fotke koje mogu da se naprave. Ko nije skroz zagrižen možda će ga smoriti cena od 20 dolara ili činjenica da tu ima dosta čekanja i priprema tako da za boravak na vrhu u trajanju od 30 minuta zapravo treba izdvojiti solidna tri sata. Zato kažem, ko nije 100% lud za pogledom možda može i da preskoči toranj. Odatle smo pešaka stigli u muzej kosmonautike, onaj spomenik tamo (sa raketom na vrhu) je najlepši koji sam ikada video. Ne znam ko je rekao da je muzej mali, ja bih tamo bez problema mogao da provedem čitav dan. Još jedna apsolutna preporuka.

 

Ali to je bio samo uvod u VDNH koji nas je potpuno oborio s nogu. Ono je jednostavno prejako. Sećam se da je neko pomenuo da su paviljoni sovjetskih republika bili pretvoreni u buvlje pijace ali izgleda da se to polako menja. Većina ih je renovirana, na onim preostalim su radovi u toku, a unutra su nacionalni restorani i prodajni centri koji imaju neke veze sa industrijom tih zemalja. Još uvek taj sadržaj nije ništa posebno ali vidi se da se stvari kreću ka boljem a sve to je u suštini nebitno kada se pogleda čitavo mesto i njegova impozantnost. Na kraju čekaju Buran i Vostok i što se mene tiče ne moram ništa više da vidim, otišao sam odande srećan kao roda. Metroom smo se vratili nazad u centar, našli se sa društvom i zaboli najlepši objekat u čajhana lancu (Чаихона No. 1). Ono je ozbiljno prejak restoran sa ludačkim jelovnikom, po opisu sam hteo da poručim bukvalno sve sa menija. Na kraju overio neku jagnjetinu sa mladim krompirom (gde ga nađoše u ovo doba godine jbt) i boranijom, probao nikad jači čaj od obleniha (čuvene narandžaste bobice) i još svakojakih đakonija. Tu je odlična večera za četvoro izašla na 120 dolara, doduše bez alkohola.

 

U subotu ujutro udarilo neko sunce pa rešismo da dan provedemo napolju. Overili Arbat, pazarili nešto suvenira, prošetali obalom Moskve do hrama Hrista Spasitelja, odatle prešli na drugu stranu pa u Gorky. Park već izgleda fenomenalno iako dosta sadržaja još uvek nije otvoreno. Na mini štandovima se prodaju interesantne stvari i vrhunska klopa - naročito homemade kolači. Ulična galerija ispred Tretjakovskaje fenomenalna, vredi zagledati po štandovima. Posle se prebacili do MGU i tamo naleteli na hiljadu bajkera koji su upravo kretali na neko evropsko putovanje. Pogled sa platoa je lep, definitivno to treba uvrstiti u posetu, i još je sve vreme tu ta neverovatna zgrada univerziteta kojoj čovek može samo da se divi do imbecilnosti. Dan završili u malom ali preslatkom restoranu domaće kuhinje uz autentičnu rusku salatu, plus onu verziju sa cveklom, plus opet fenomenalni boršč i tako te stvari.

 

U nedelju rešimo da iskuliramo do polaska na aerodrom i još malo prošetamo. Naletimo na dobar hipermarket u molu Gagarinski, tu sam ostao solidno impresioniran što ponudom što različitošću stvari koje Rusi konzumiraju. Nakupovasmo se slatkiša i naravno siroka. Na putu ka aerodromu stanemo da obiđemo Novodevičje groblje koje na prvi pogled nije baš logičan turistički izbor ali ko želi da vidi nezapamćenu koncentraciju velikana na jednom mestu - ljudi koji su zadužili čitavo čovečanstvo - svakako treba ovde da svrati. Ljubiteljima avijacije ovo bi moglo da bude svetilište jer su tu bukvalno svi najveći sovjetski konstruktori, a ni ljubitelji umetnosti neće biti razočarani. Definitivno lepo i inspirativno mesto.

 

Posle ove prve posete mogu da kažem da je Moskva grad visokih standarda. Gde god smo otišli, sve je bilo na određenom nivou i tačno se moglo primetiti da to nije slučajno. Negde je to dolazilo iz one narodne: "koliko para toliko muzike" a negde se jednostavno podrazumevalo. Ozbiljan grad, sa dosta kosmopolitskog u sebi (od restorana pa do milion drugih detalja). Puno imigranata iz centralne Azije i naravno iz svih krajeva Rusije. Organizovano i svetsko™, a opet u velikoj meri autentično. Ljudi uglavnom fini i pristojni, možda sa nešto manje emocija u odnosu na Balkan ali svakako ni blizu onim glavnim stereotipima koji kruže o Rusima. Ne znam kakav je ostatak Rusije ali ne bih imao ništa protiv da i njega vidim, ovo početno iskustvo je bilo više nego prijatno.

 

Uzgred, u životu nisam video onakvu koncentraciju fensi voznog parka na jednom mestu. Istanbul ne može da mu dobaci sa svojih 6 miliona automobila. U Moskvi kao da svako ima svoj Range Rover ili X5, a kao dekor dolazi po jedan Jaguar ili Lexus na svakih 100m. Ludilo.

 

I na kraju da ne zaboravim moskovski metro, tu stvarno nema šta da se kaže. Svaki silazak dole je bio uživanje za sebe.

 

Jedan wtf momenat za kraj. Druge večeri, naš drugar lokalac odluči da ga smara metro i da je bolje da taksijem odemo do restorana. Avaj, od taksija ni traga ni glasa. Kaže on, evo prilike da vam pokažem jednu popularnu moskovsku foru - zaustaviš bilo koji auto i ako ide otprilike u tvom pravcu lepo uzmete i pogodite se za cifru. Ja ga gledam onako zbunjen, on krene da daje neke znake i stvarno se zaustavi neka Toyota. Ispostavi se da lik ide tamo gde i mi hoćemo, pogađanje krene od 500 rubalja, završi se na 400, na kraju smo mu dali 350 i to za solidnu vožnju. Usput se ispostavi da je dečko Tadžik, da je neko vreme bio u Turskoj a sada radi u turskom restoranu tako da sasvim fino govori turski i tako se u kolima nekih 20-ak minuta mogla čuti interesantna mešavina ruskog, turskog i engleskog :D

 

Okačiću i neke fotke kada uzmognem, za sada toliko.

 

Zaz-pi usao u Beowl-a.

Lepa reportaza.

[x500]

Beowl,

 

jako lepa i detaljna reportaza - hvala :)

 

Ovi poslednjim delom si mi naterao "suzavac na oci".

 

 

Jedan wtf momenat za kraj. Druge večeri, naš drugar lokalac odluči da ga smara metro i da je bolje da taksijem odemo do restorana. Avaj, od taksija ni traga ni glasa. Kaže on, evo prilike da vam pokažem jednu popularnu moskovsku foru - zaustaviš bilo koji auto i ako ide otprilike u tvom pravcu lepo uzmete i pogodite se za cifru. Ja ga gledam onako zbunjen, on krene da daje neke znake i stvarno se zaustavi neka Toyota. Ispostavi se da lik ide tamo gde i mi hoćemo, pogađanje krene od 500 rubalja, završi se na 400, na kraju smo mu dali 350 i to za solidnu vožnju. Usput se ispostavi da je dečko Tadžik, da je neko vreme bio u Turskoj a sada radi u turskom restoranu tako da sasvim fino govori turski i tako se u kolima nekih 20-ak minuta mogla čuti interesantna mešavina ruskog, turskog i engleskog :D

 

Ja sam se tako vozi u Kazakhstanu vide od godinu dana. Samo su cene bile nize - 200 do 300 KZT (1-1,5 EUR) za voznju.

 

Pozdrav,

X500