DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Bujodrag]

 

 

naravno, ovo sta posle je najveci problem. moja rodjaka se jedno vreme cak udvarala popovima i obilazila manastire, davala priloge i caskala s monasima ne bi li nasla neki manastir u koji bi ga ubacila ako/kad dodje dotle da ne mogu vise da se brinu o njemu. naravno, nisu ni tu nasli resenje. i sta? nista. ostace na starijem bratu da brine o njemu. tesko nasledstvo.

 

edit - tako da, ako se ista i za milimetar pomakne nabolje, super.

 

Skroz razumem to: Šta posle?

Imao sam 27 godina   kad mi je sestra umrla, glavna misao u glavi mi je bila: Super, ona se više ne muči. Super, ni mi se više ne mučimo.

Lako zvuči ovako to reći, ali, jedini način da je oplačem je bio da se uživim u tugu roditelja.

A ko će da se uživljava u stanja tih ostavljenih autističara? 

[Notorious]

Dete nije psihijatrijski pripremljeno pre puta, čekanje na aerodromu, gužva i sl. su ozbiljan iskok iz rutine koja je osobama sa autizmom neophodna. Antić kaže da se u razvojnom periodu ne preporučuju psihofarmaci (što je jedna od škola, no, svakako ima pravo da joj se prikloni), ali propušta da pomene da se ne preporučuje njihova kontinuirana primena, a ne i primena po potrebi. Odluka da se preuzme rizik i odbije sedacija u potencijalno rizičnoj (prvenstveno po dete) situaciji  je na roditeljima. Temper tantrum, u koji dete sa autizmom može (i ne mora, zavisi od težine kliničke slike i prethodne pripreme) da upadne u neugodnim i/ili nepoznatim situacijama, je rizičan zbog mogućnosti samopovređivanja i/ili povređivanja drugih, roditelji čija deca su sklona takvim reakcijama bi trebalo da to imaju u vidu (zbog odgovarajuće pripreme, radi deteta, ne okoline). Pričam u kontekstu interesa deteta, ostalo ste već apsolvirali. 

Primer koji je naveo adam je drugačiji i tiče se isključivo odnosa okruženja prema osobama sa autizmom (na primer, zazora zbog  lepršanja, koje je izraz radosti ili fascinacije). 

Glede tolerancije, ne videh je previše na ovom topiku prema forumašu koji se sam deklarisao kao osoba sa psihičkim teškoćama. 

[Halvard]

 Temper tantrum, u koji dete sa autizmom može (i ne mora, zavisi od težine kliničke slike i prethodne pripreme) da upadne u neugodnim i/ili nepoznatim situacijama, je rizičan zbog mogućnosti samopovređivanja i/ili povređivanja drugih, roditelji čija deca su sklona takvim reakcijama bi trebalo da to imaju u vidu (zbog odgovarajuće pripreme, radi deteta, ne okoline). Pričam u kontekstu interesa deteta, ostalo ste već apsolvirali. 

 

Upravo tako, zato je najbitnije izbeći da to takve situacije dođe, suzbiti je u samom početku ako ipak nastane i/ili je ublažiti što je više i ranije moguće. 

Gužva, buka, vrućina po pravilu jesu okidači koji dovode do (auto)agresivnog ponašanja čak i kod inače mirne i stabilne dece sa autizmom. I postoje stvari koje se mogu uraditi u toj situaciji, moglo se pustiti da završi proceduru preko reda (da li bi iko dopustio da uplakana beba čeka u redu zajedno sa svim ostalim putnicima?), odvesti ga u neki mirniji ćošak, dati mu neku omiljenu stvar koja mu pruža sigurnost (većina dece sa autizmom ima nešto takvo) ili da pustiti da obavi neku svoju rutinu koja ga opušta, prosto mu dati priliku i vremena da se smiri. Ako je verovati Antiću, a mislim da i te kako tu može biti u pravu, ništa od toga im nije bilo omogućeno.

Svakako da fizički razvijeno 11-godišnje dete sa autizmom može predstavljati opasnost po sebe i druge ako upadne u agresivnu epizodu. Poenta je da do takve epizode uopšte ne dođe, a vrlo je verovatno da se osoblje na aerodromu nije nimalo potrudilo da tako bude i da se dođe do rešenja. 

[aram]

Glede tolerancije, ne videh je previše na ovom topiku prema forumašu koji se sam deklarisao kao osoba sa psihičkim teškoćama. 

 

kako da ti kažem, ovo je forum. gde i ja mogu da se deklarišem kao vitki i visoki princ ili kao mačka sa melmaka, pa to nikog ne obavezuje da se tako prema meni i ponaša

[I*m with the pilots]

Osobu poput Vida bi trebalo odmah pustiti preko reda, isto kako se radi sa majkama sa malom decom i starijim osobama. Tu je osoblje zakazalo u startu (a barem jedna osoba stoji na ulasku u red i ispita kuda se ide itd. tako  da njih covek ne moze izbeci). No, videvsi vise puta kako se to novo osoblje domace aviokompanije ponasa - valjda kada covek obuce uniformu odmah dobije kompleks moci? - ne cudi me da niko nije reagovao kako treba.

Edited August 10, 2017 by I*m with the pilots

[Notorious]

Upravo tako, zato je najbitnije izbeći da to takve situacije dođe, suzbiti je u samom početku ako ipak nastane i/ili je ublažiti što je više i ranije moguće. 

Gužva, buka, vrućina po pravilu jesu okidači koji dovode do (auto)agresivnog ponašanja čak i kod inače mirne i stabilne dece sa autizmom. I postoje stvari koje se mogu uraditi u toj situaciji, moglo se pustiti da završi proceduru preko reda (da li bi iko dopustio da uplakana beba čeka u redu zajedno sa svim ostalim putnicima?), odvesti ga u neki mirniji ćošak, dati mu neku omiljenu stvar koja mu pruža sigurnost (većina dece sa autizmom ima nešto takvo) ili da pustiti da obavi neku svoju rutinu koja ga opušta, prosto mu dati priliku i vremena da se smiri. Ako je verovati Antiću, a mislim da i te kako tu može biti u pravu, ništa od toga im nije bilo omogućeno.

Svakako da fizički razvijeno 11-godišnje dete sa autizmom može predstavljati opasnost po sebe i druge ako upadne u agresivnu epizodu. Poenta je da do takve epizode uopšte ne dođe, a vrlo je verovatno da se osoblje na aerodromu nije nimalo potrudilo da tako bude i da se dođe do rešenja. 

 

Verovatno (u zavisnosti od toga u kom trenutku, šta je okidač i sl.) bi  premeštanje u neki prostor u kome dete ne bi bilo zasuto mnoštvom stimulusa bilo od koristi. Ne znam kako se situacija odvijala, ako su roditelji tražili tako nešto i bili odbijeni, onda je to nedopustivo. Rutine i rituale svog deteta najbolje poznaju roditelji, verujem da su pokušali sve što su mogli da ga umire, ali je situacija očito bila previše iritirajuća za njega. Osnovni preduslov da se rizik od epizode svede na minimum je prethodna priprema deteta (uključujući i mogućnosr sedacije, stvarno ne vidim zašto bi se ona  a priori odbijala u rizičnim situacijama), a potom spoljašnji uslovi, pošto se, nažalost, na prilagođavanje okruženja često ne može računati (što je u konkretnom primeru više nego očito) ili, u nekim situacijama, nije izvodljivo. 

 

kako da ti kažem, ovo je forum. gde i ja mogu da se deklarišem kao vitki i visoki princ ili kao mačka sa melmaka, pa to nikog ne obavezuje da se tako prema meni i ponaša

 

Moja opservacija je samo to - opservacija, nije ni kritika ni apel. 

[mlatko]

U ozbiljnijim zemljama i aerodromima postoji program pripreme autisticnih osoba za let a tokom rezervacije se napominje da je rec o takvom putniku. u tom slucaju se pristupa sa povecanom paznjom ali bez da se to primeti... jos cemo cuti kako je sve teklo u ovom slucaju i ko je pogresio najvise. Svi smo mi vise ili manje autisticni.

 

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

[Bujodrag]

Mrzi me da ponovo tražim članak i klikćem, ali zar nije rekao da su već i ranije putovali avionom i da nije bilo problema i da su bili pripremljeni

[Frile]

Moja opservacija je samo to - opservacija, nije ni kritika ni apel. 

 

Teško mi je da ovo shvatim drugačije nego kao kritiku.

 

Ovo je forum (zamalo pa RL), a ne moderisana psihoterapeutska grupa. Obaška što ni na grupi niko nije obavezan da ćuteći trpi tuđe neadekvatno ponašanje (agresiju, manipulacije, štogod).

 

Što je važnije - čini mi se (možda grešim) da ga ovde niko nije vređao zbog psihičkih problema.

[Bujodrag]

Pa, naravno da nije, nego zbog onoga što je pisao.

 

Lično mislim da smo, i mi i on, mogli to bolje da izvedemo, ali, sad, šta je tu je.

[Notorious]

Teško mi je da ovo shvatim drugačije nego kao kritiku.

 

Ovo je forum (zamalo pa RL), a ne moderisana psihoterapeutska grupa. Obaška što ni na grupi niko nije obavezan da ćuteći trpi tuđe neadekvatno ponašanje (agresiju, manipulacije, štogod).

 

Što je važnije - čini mi se (možda grešim) da ga ovde niko nije vređao zbog psihičkih problema.

 

Mogu da budem odgovorna  za svoje mišljenje i namere, ne i za tuđu interpretaciju. 

Znam da ovo nije moderisana psihoterapijska (još manje psihoterapeutska) grupa, nije mi jasno šta si uopšte hteo time da kažeš, pošto ta činjenica mene ne oslobađa obzira prema drugima, a ostali svakako mogu da rangiraju nivo uvredljivosti i postupaju u skladu sa svojim nahođenjem. 

[čekmeže]

Ako stavi sliku na ppic bolje će proći.

[Malkmus]

Heh, "deklarisani". A koliko li je nesvesnih... Ne ovde, nego svuda.

 

Nego...

(Antić) „Aerodrom NT" i „Er Srbija" ne shvataju da nisu učinili samo nepravdu jednom teško bolesnom jedanaestogodišnjem dečaku. 

 

...autizam nije bolest. Ne prebacujem čoveku, nego čisto da podsetim.

[mlatko]

Mrzi me da ponovo tražim članak i klikćem, ali zar nije rekao da su već i ranije putovali avionom i da nije bilo problema i da su bili pripremljeni

Tacno Bujo, promaklo mi da je klinac vec leteo. Pripremljeni za let mozda su donekle i bili ali AS nije bila pripremljena za malog autistu... sve ovo je mozda moglo biti izbegnuto da su otisli odmah na skenere i pasosku kontrolu ali su racunali na pomoc osoblja kompanije itd.

 

Inviato dal mio Redmi 4 utilizzando Tapatalk

[Krošek]

Dete nije psihijatrijski pripremljeno pre puta, čekanje na aerodromu, gužva i sl. su ozbiljan iskok iz rutine koja je osobama sa autizmom neophodna. Antić kaže da se u razvojnom periodu ne preporučuju psihofarmaci (što je jedna od škola, no, svakako ima pravo da joj se prikloni), ali propušta da pomene da se ne preporučuje njihova kontinuirana primena, a ne i primena po potrebi. Odluka da se preuzme rizik i odbije sedacija u potencijalno rizičnoj (prvenstveno po dete) situaciji  je na roditeljima. Temper tantrum, u koji dete sa autizmom može (i ne mora, zavisi od težine kliničke slike i prethodne pripreme) da upadne u neugodnim i/ili nepoznatim situacijama, je rizičan zbog mogućnosti samopovređivanja i/ili povređivanja drugih, roditelji čija deca su sklona takvim reakcijama bi trebalo da to imaju u vidu (zbog odgovarajuće pripreme, radi deteta, ne okoline). Pričam u kontekstu interesa deteta, ostalo ste već apsolvirali. 

Primer koji je naveo adam je drugačiji i tiče se isključivo odnosa okruženja prema osobama sa autizmom (na primer, zazora zbog  lepršanja, koje je izraz radosti ili fascinacije). 

 

+1