jao kakva prosta jadnost

Kad bejah mladji, po kafanama su imali moderatore koji bi agresivnim i pijanim gostima opaljivali ban da se malo olade..pa ih onda pustali nazad.

 

Ali to bese nekad..sad toga vise nema.

 

Sent from my Lenovo P1ma40 using Tapatalk

jel vi vidite sebe uopšte imate li ikakvu svest o svom ponašanju

toliko ste mi stvari izgovorili da se niste libili ni da me uporedite sa ubicama žena pred decom

aj sad svi jedno masivno gazenje na lopte po svim varijablama, moze?

može što se mene tiče opalilo me sunce i spava mi se

+1

greota da se živci troše na gluposti

Па било би ваљда крајње вријеме да се спусти лоптица. Ова дискусија ме подсјети на једну са @носкичем када су га жестоко попљували са све успут и увредама на личном нивоу.

Edited August 10, 20177 yr by Simon

Zar nisi rekao da hoces rat?

hoce, ali posle -_-

Ко?

ne građanski rat i ne sada :D 

Mene kad sam poslom imao kontakt sa više udruženja roditelja dece sa autizmom "zveknulo u glavu" jedno obraćanje roditelja koji je rekao:

Sve ok , ali šta će biti sa našom decom kad mi umremo? Ko će se o njima brinuti?

Ja uopšte nisam bio svestan te strane problema ....

To je sve bilo oko izgradnje onog doma, od koga čini mi se nije bilo ništa? Nadam se da se varam...

 

....shit has hit the fan...

ma sve je problem. a roditelji su, naravno, prepusteni sami sebi. recimo, ovaj moj autisticni sestric mora da dobije totalnu anesteziju za svaku zubarsku intervenciiju, da ne idemo dalje. lekarski pregledi, shishanje, brijanje, kupanje.... obicne svakodnevne stvari su vec tezak napor a sve ka spolja je jos x puta teze. bilo je  tu ljudi, prijatelja, rodjaka koji su u startu bili voljni da pomognu ali je to jako naporno pa entuzijazam splasne i ljudi se polako osipaju, imaju i oni svoje zivote, porodice, obaveze... i na kraju ti roditelji uglavnom ostanu sami, mozda uz par najblizih i to je to. ja sam daleko pa ulecem kad god sam u prilici jer mi se moze, vidjamo se kad sam na odmoru, ali ni ja nisam siguran da bih bio toliko na raspolaganju da sam stalno tu.

 

naravno, ovo sta posle je najveci problem. moja rodjaka se jedno vreme cak udvarala popovima i obilazila manastire, davala priloge i caskala s monasima ne bi li nasla neki manastir u koji bi ga ubacila ako/kad dodje dotle da ne mogu vise da se brinu o njemu. naravno, nisu ni tu nasli resenje. i sta? nista. ostace na starijem bratu da brine o njemu. tesko nasledstvo.

 

edit - tako da, ako se ista i za milimetar pomakne nabolje, super.

Edited August 10, 20177 yr by adam

ne građanski rat i ne sada :D

ne razumem tu potrebu da ides u rat kad se svaki rat zavrsava potpisanim mirom (Markovic)

ne građanski rat i ne sada :D

 

Ne pitas se ti.

možda čovek svo vreme ovde misli na paintball?

 

igrao sa drugarima, ovi mu rekli da je to rat, a njemu se dopalo 

 

... i oće još