DOOM! DOOM IS UPON US! (Raspad naseg drustva, pbp)

[Braća Strugacki]

23 hours ago, pacey defender said:

Ali zasto uopste postoje smerovi za profesora hemije? Zasto ne za hemiju? Koje karijerne mogucnosti danas ima neko ko upise smer za profesora hemije? Zar nije poenta osposobiti nekoga za hemiju, pa onda unutar takve profesije nalaziti karijerne puteve, medju kojima je i to da radis kao profesor u skoli? Pa da se ako se opredelis (kratkorocno ili dugorocno) za to da budes profesor, u nekom odredjenom periodu usavrsis da steknes vestine i znanja potrebna za profesora. 

 

zato što hemija kao smer nije postojala, mogao si da završiš za profesora fizike i hemije, a nenastavni smerovi su bili analitička, neorganska, organska i industrijska

 

sa svih smerova si mogao da ideš u profesuru, ako dodatno položiš pedagogiju

 

čisto traćenje, ali jbg, mora neko i to da radi

[Paul Gompitz]

9 hours ago, djordje geprat said:

kao apsolutni laik za univerzitet pitam, i ne zameri:

šta se studira 5 godina ako posle toga možeš samo da predaješ matematiku u gimnaziji?

jedne petogodišnje studije obuhvataju više smerova?

 

meni se čini ovo prihvatljivijim

studije su trajale 4 godine, zvanje je bilo: diplomirani matematičar.

hvala

Zasto neko studira pet godina za vaspitacicu kad djecu vrlo uspjesno cuvaju i zene bez osnovne skole?

U Njemackoj za tih pet godina zavrsis za nastavnika dva ili jednog predmeta u gimnaziji. Zasto ne za nastavnika u svim skolama? Zato sto se vrlo razlikuju i program i djaci.

To sto je tvoja zena zavrsila 1977 je bilo prihvatljivo u ono vrijeme i u onoj drzavi. Ona tad sigurno nije imala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise. 1977 studentkinja zavrsi matematiku, dobije siguran posao u skoli, uda se i to je to. 2019 ili ode u inostranstvo, ili se prebacuje u IT, banke i sl., ili drzi casove. Posao u skoli je pod ne daj Boze. Udaja takodje.

[gospa buba]

zato makar brak i djecu treba liberalizovati na nacionalnom nivou, kad vec ne moze marematika. ako nishta da se narod odnori

sent from bubamoto

[đorđe geprat]

10 minutes ago, Paul Gompitz said:

Zasto neko studira pet godina za vaspitacicu kad djecu vrlo uspjesno cuvaju i zene bez osnovne skole?

U Njemackoj za tih pet godina zavrsis za nastavnika dva ili jednog predmeta u gimnaziji. Zasto ne za nastavnika u svim skolama? Zato sto se vrlo razlikuju i program i djaci.

To sto je tvoja zena zavrsila 1977 je bilo prihvatljivo u ono vrijeme i u onoj drzavi. Ona tad sigurno nije imala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise. 1977 studentkinja zavrsi matematiku, dobije siguran posao u skoli, uda se i to je to. 2019 ili ode u inostranstvo, ili se prebacuje u IT, banke i sl., ili drzi casove. Posao u skoli je pod ne daj Boze. Udaja takodje.

razumeo sam u toku petogodišnjih studija možeš da se kvalifikuješ za nastavnika za samo jedan ili dva predmeta u određenom tipu škola (osnovna, gimnazija, stručna). tačno?

 

tada, 1977, zaista nije postojala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise.  ali je bila kvalifikovana da radi bilo gde kao diplomirani matematičar. baš kao što je diplomirani istoričar ili hemičar mogao da radi u odgovarajućoj fimi, institutu, laboratoriji.... ali i u školi. mislim da je to bolje od usko specializovanog obrazovanja za nastavu. 

 

no, ovo je tema za onaj drugi topik.

[halloween]

On 7.12.2019. at 2:44, pacey defender said:

Ali zasto uopste postoje smerovi za profesora hemije? Zasto ne za hemiju? Koje karijerne mogucnosti danas ima neko ko upise smer za profesora hemije? Zar nije poenta osposobiti nekoga za hemiju, pa onda unutar takve profesije nalaziti karijerne puteve, medju kojima je i to da radis kao profesor u skoli? Pa da se ako se opredelis (kratkorocno ili dugorocno) za to da budes profesor, u nekom odredjenom periodu usavrsis da steknes vestine i znanja potrebna za profesora. 

 

Početkom devedesetih uopšte nije bilo smera za prof. matematike na PMF-u. Bili su  "teorijska matematika i primene" - tzv. čista matematika,  računarstvo i informatika, statistika, numerička i još jedan ili možda i  ne.

Pošto je bila veoma mala prolaznost, kasnije su za one koji se zaglave na sredini studija uveli tzv. P smer (profesorski) i ti mogu samo u osnovnim školama da rade, valjda. Ne bi ih nijedan profesor sa III I IV godine pustio da prođu samo zato što nedostaje kadrova po školama da nisu uveli P smer. 

Razlike i planu i programu po smerovima raziliku se počev od treće godine, dok na teoriji imaju Analizu 3 i algebarsku topologiju, ovi sa profesorskog smera bave se pedagogijom, psihologijom i istorijom matematike.

 

Ne znam za hemiju, mislim da je i na fizici i hemiji bila ista situacija.  Za fiziku sam sigurna jer je tako jedna moja školska (prilično tupava) završila za profesora fizike i hemije (samo u osnovnoj školi može da predaje sa tom diplomom, koliko mi je poznato). Matematičari po školama će sve više  dolaziti sa univerziteta i Nišu, Prištini i NS.

[Shan Jan]

Mislim da nisi u pravu, sa P smerom bi trebalo da mozes da predajes i u srednjoj. 

 

A ti dodati ispiti su sluzili samo za nabijanje proseka i ubrzanje zavrsavanja studija. I dalje je fokus bio na cistoj matematici, samo u manjem obimu. 

[napadaj]

Nekada je postojala Viša pedagoška, sa koje su izlazili osnovnoškolski nastavnici i učitelji, nije bio potreban fakultet za ta zanimanja, koliko znam.

[halloween]

Ima program na linkovima za smerove, pa se vidi razlika. Nije cilj nabijanje proseka, nego neuporedivo lakše završavanje 3. i 4. godine.  Ne znam za srednju školu da li mogu, ali ne menja stvar, imaju ograničenja u pogledu radnih mesta na koja mogu da konkurišu i to je smer 3. liga na MF, umesto nekadašnje Više pedagoške- matematika. 

Edited December 8, 2019 by halloween

[renne]

Pa što nisi završila časkom tri pmf faksa kad je to tako lako kako hoćeš ovde da objasniš neukima

[halloween]

Bolje  bi ti bilo da oribaš  masne plehove pre nego što ih kačiš po forumu, umesto da ulećeš ovde sa budalastim opaskama.

[renne]

Cccc paćenice
Ne ulećem, nego ti jedeš govna
Čuj, nisu mogli da završe, pa im poklonili
Lepo te pitam, što ti ne završi, kad je bilo tako lako

[halloween]

Mora da si i ti smandrljao neki trećerazredni smer, pa se buniš.  Sad peci pite.

[renne]

Ja nisam ni osnovnu završio

[б1lme3]

Just now, renne said:

Ja nisam ni osnovnu završio

na domacinstvu zakocio a?

jbg, vidi se po tepsijama

[teacher]

4 hours ago, halloween said:

 

Početkom devedesetih uopšte nije bilo smera za prof. matematike na PMF-u. Bili su  "teorijska matematika i primene" - tzv. čista matematika,  računarstvo i informatika, statistika, numerička i još jedan ili možda i  ne.

Pošto je bila veoma mala prolaznost, kasnije su za one koji se zaglave na sredini studija uveli tzv. P smer (profesorski) i ti mogu samo u osnovnim školama da rade, valjda. Ne bi ih nijedan profesor sa III I IV godine pustio da prođu samo zato što nedostaje kadrova po školama da nisu uveli P smer. 

Razlike i planu i programu po smerovima raziliku se počev od treće godine, dok na teoriji imaju Analizu 3 i algebarsku topologiju, ovi sa profesorskog smera bave se pedagogijom, psihologijom i istorijom matematike.

 

Ne znam za hemiju, mislim da je i na fizici i hemiji bila ista situacija.  Za fiziku sam sigurna jer je tako jedna moja školska (prilično tupava) završila za profesora fizike i hemije (samo u osnovnoj školi može da predaje sa tom diplomom, koliko mi je poznato). Matematičari po školama će sve više  dolaziti sa univerziteta i Nišu, Prištini i NS.

Donekle si u pravu, ali P smer nije lak. Mislim, lak je u smislu da je lakši od ostalih smerova i lak je za talentovane matematičare. Pri tom, prve dve sezone su najteže, Analiza I i II, Algebra I i II, Geometrija, Nacrtna itd. a ti predmeti su deo programa i za M i za R smer. Kasnije čekaju TRIKF i Verovatnoća, koji su vrlo ozbiljni ispiti. Moje mišljenje je da je delta između M i P smera, zapravo u Analizi 3 i Topologiji. Jeste bio u jednom trenutku ogroman prolaz na P smeru (kad su osnovali P smer, a većina ljudi sa 3. godine M smera se prebacila na P smer - ja otišao na R ), ali sada to čak nije ni najlakši smer na MF, već je to Informatika.

 

Ono što nije tačno, je da P smer može da radi samo u osnovnim školama. Ne postoji takvo ograničenje. U srednjim stručnim,, osnovnim školama i gimnazijama, matematiku može da predaje svako ko je završio bilo koji smer (osim informatike, mislim), a pošto smerovi nisu isti na svim univerzitetima (NS ima potpuno drugu klasifikaciju), onda se ni ne navode smerovi u pravilniku o radu, već se navode koji predmeti su morali biti odslušani i u koliko semestara.