Sestre Bronte Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 23 hours ago, pacey defender said: Ali zasto uopste postoje smerovi za profesora hemije? Zasto ne za hemiju? Koje karijerne mogucnosti danas ima neko ko upise smer za profesora hemije? Zar nije poenta osposobiti nekoga za hemiju, pa onda unutar takve profesije nalaziti karijerne puteve, medju kojima je i to da radis kao profesor u skoli? Pa da se ako se opredelis (kratkorocno ili dugorocno) za to da budes profesor, u nekom odredjenom periodu usavrsis da steknes vestine i znanja potrebna za profesora. zato što hemija kao smer nije postojala, mogao si da završiš za profesora fizike i hemije, a nenastavni smerovi su bili analitička, neorganska, organska i industrijska sa svih smerova si mogao da ideš u profesuru, ako dodatno položiš pedagogiju čisto traćenje, ali jbg, mora neko i to da radi
Paul Gompitz Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 9 hours ago, djordje geprat said: kao apsolutni laik za univerzitet pitam, i ne zameri: šta se studira 5 godina ako posle toga možeš samo da predaješ matematiku u gimnaziji? jedne petogodišnje studije obuhvataju više smerova? meni se čini ovo prihvatljivijim studije su trajale 4 godine, zvanje je bilo: diplomirani matematičar. hvala Zasto neko studira pet godina za vaspitacicu kad djecu vrlo uspjesno cuvaju i zene bez osnovne skole? U Njemackoj za tih pet godina zavrsis za nastavnika dva ili jednog predmeta u gimnaziji. Zasto ne za nastavnika u svim skolama? Zato sto se vrlo razlikuju i program i djaci. To sto je tvoja zena zavrsila 1977 je bilo prihvatljivo u ono vrijeme i u onoj drzavi. Ona tad sigurno nije imala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise. 1977 studentkinja zavrsi matematiku, dobije siguran posao u skoli, uda se i to je to. 2019 ili ode u inostranstvo, ili se prebacuje u IT, banke i sl., ili drzi casove. Posao u skoli je pod ne daj Boze. Udaja takodje.
gospa buba Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 zato makar brak i djecu treba liberalizovati na nacionalnom nivou, kad vec ne moze marematika. ako nishta da se narod odnori sent from bubamoto
đorđe geprat Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 10 minutes ago, Paul Gompitz said: Zasto neko studira pet godina za vaspitacicu kad djecu vrlo uspjesno cuvaju i zene bez osnovne skole? U Njemackoj za tih pet godina zavrsis za nastavnika dva ili jednog predmeta u gimnaziji. Zasto ne za nastavnika u svim skolama? Zato sto se vrlo razlikuju i program i djaci. To sto je tvoja zena zavrsila 1977 je bilo prihvatljivo u ono vrijeme i u onoj drzavi. Ona tad sigurno nije imala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise. 1977 studentkinja zavrsi matematiku, dobije siguran posao u skoli, uda se i to je to. 2019 ili ode u inostranstvo, ili se prebacuje u IT, banke i sl., ili drzi casove. Posao u skoli je pod ne daj Boze. Udaja takodje. razumeo sam u toku petogodišnjih studija možeš da se kvalifikuješ za nastavnika za samo jedan ili dva predmeta u određenom tipu škola (osnovna, gimnazija, stručna). tačno? tada, 1977, zaista nije postojala mogucnost da se za petostruku platu zaposli kao programer, ili ambiciju i mogucnost da otvori firmu pa da zaradjuje jos vise. ali je bila kvalifikovana da radi bilo gde kao diplomirani matematičar. baš kao što je diplomirani istoričar ili hemičar mogao da radi u odgovarajućoj fimi, institutu, laboratoriji.... ali i u školi. mislim da je to bolje od usko specializovanog obrazovanja za nastavu. no, ovo je tema za onaj drugi topik.
halloween Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 On 7.12.2019. at 2:44, pacey defender said: Ali zasto uopste postoje smerovi za profesora hemije? Zasto ne za hemiju? Koje karijerne mogucnosti danas ima neko ko upise smer za profesora hemije? Zar nije poenta osposobiti nekoga za hemiju, pa onda unutar takve profesije nalaziti karijerne puteve, medju kojima je i to da radis kao profesor u skoli? Pa da se ako se opredelis (kratkorocno ili dugorocno) za to da budes profesor, u nekom odredjenom periodu usavrsis da steknes vestine i znanja potrebna za profesora. Početkom devedesetih uopšte nije bilo smera za prof. matematike na PMF-u. Bili su "teorijska matematika i primene" - tzv. čista matematika, računarstvo i informatika, statistika, numerička i još jedan ili možda i ne. Pošto je bila veoma mala prolaznost, kasnije su za one koji se zaglave na sredini studija uveli tzv. P smer (profesorski) i ti mogu samo u osnovnim školama da rade, valjda. Ne bi ih nijedan profesor sa III I IV godine pustio da prođu samo zato što nedostaje kadrova po školama da nisu uveli P smer. Razlike i planu i programu po smerovima raziliku se počev od treće godine, dok na teoriji imaju Analizu 3 i algebarsku topologiju, ovi sa profesorskog smera bave se pedagogijom, psihologijom i istorijom matematike. Ne znam za hemiju, mislim da je i na fizici i hemiji bila ista situacija. Za fiziku sam sigurna jer je tako jedna moja školska (prilično tupava) završila za profesora fizike i hemije (samo u osnovnoj školi može da predaje sa tom diplomom, koliko mi je poznato). Matematičari po školama će sve više dolaziti sa univerziteta i Nišu, Prištini i NS.
Shan Jan Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Mislim da nisi u pravu, sa P smerom bi trebalo da mozes da predajes i u srednjoj. A ti dodati ispiti su sluzili samo za nabijanje proseka i ubrzanje zavrsavanja studija. I dalje je fokus bio na cistoj matematici, samo u manjem obimu.
napadaj Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Nekada je postojala Viša pedagoška, sa koje su izlazili osnovnoškolski nastavnici i učitelji, nije bio potreban fakultet za ta zanimanja, koliko znam.
halloween Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 (edited) Ima program na linkovima za smerove, pa se vidi razlika. Nije cilj nabijanje proseka, nego neuporedivo lakše završavanje 3. i 4. godine. Ne znam za srednju školu da li mogu, ali ne menja stvar, imaju ograničenja u pogledu radnih mesta na koja mogu da konkurišu i to je smer 3. liga na MF, umesto nekadašnje Više pedagoške- matematika. Edited December 8, 2019 by halloween
renne Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Pa što nisi završila časkom tri pmf faksa kad je to tako lako kako hoćeš ovde da objasniš neukima
halloween Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Bolje bi ti bilo da oribaš masne plehove pre nego što ih kačiš po forumu, umesto da ulećeš ovde sa budalastim opaskama.
renne Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Cccc paćeniceNe ulećem, nego ti jedeš govnaČuj, nisu mogli da završe, pa im pokloniliLepo te pitam, što ti ne završi, kad je bilo tako lako
halloween Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Mora da si i ti smandrljao neki trećerazredni smer, pa se buniš. Sad peci pite.
pbg12345 Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 Just now, renne said: Ja nisam ni osnovnu završio na domacinstvu zakocio a? jbg, vidi se po tepsijama 1
teacher Posted December 8, 2019 Posted December 8, 2019 4 hours ago, halloween said: Početkom devedesetih uopšte nije bilo smera za prof. matematike na PMF-u. Bili su "teorijska matematika i primene" - tzv. čista matematika, računarstvo i informatika, statistika, numerička i još jedan ili možda i ne. Pošto je bila veoma mala prolaznost, kasnije su za one koji se zaglave na sredini studija uveli tzv. P smer (profesorski) i ti mogu samo u osnovnim školama da rade, valjda. Ne bi ih nijedan profesor sa III I IV godine pustio da prođu samo zato što nedostaje kadrova po školama da nisu uveli P smer. Razlike i planu i programu po smerovima raziliku se počev od treće godine, dok na teoriji imaju Analizu 3 i algebarsku topologiju, ovi sa profesorskog smera bave se pedagogijom, psihologijom i istorijom matematike. Ne znam za hemiju, mislim da je i na fizici i hemiji bila ista situacija. Za fiziku sam sigurna jer je tako jedna moja školska (prilično tupava) završila za profesora fizike i hemije (samo u osnovnoj školi može da predaje sa tom diplomom, koliko mi je poznato). Matematičari po školama će sve više dolaziti sa univerziteta i Nišu, Prištini i NS. Donekle si u pravu, ali P smer nije lak. Mislim, lak je u smislu da je lakši od ostalih smerova i lak je za talentovane matematičare. Pri tom, prve dve sezone su najteže, Analiza I i II, Algebra I i II, Geometrija, Nacrtna itd. a ti predmeti su deo programa i za M i za R smer. Kasnije čekaju TRIKF i Verovatnoća, koji su vrlo ozbiljni ispiti. Moje mišljenje je da je delta između M i P smera, zapravo u Analizi 3 i Topologiji. Jeste bio u jednom trenutku ogroman prolaz na P smeru (kad su osnovali P smer, a većina ljudi sa 3. godine M smera se prebacila na P smer - ja otišao na R ), ali sada to čak nije ni najlakši smer na MF, već je to Informatika. Ono što nije tačno, je da P smer može da radi samo u osnovnim školama. Ne postoji takvo ograničenje. U srednjim stručnim,, osnovnim školama i gimnazijama, matematiku može da predaje svako ko je završio bilo koji smer (osim informatike, mislim), a pošto smerovi nisu isti na svim univerzitetima (NS ima potpuno drugu klasifikaciju), onda se ni ne navode smerovi u pravilniku o radu, već se navode koji predmeti su morali biti odslušani i u koliko semestara.
Recommended Posts
Create an account or sign in to comment
You need to be a member in order to leave a comment
Create an account
Sign up for a new account in our community. It's easy!
Register a new accountSign in
Already have an account? Sign in here.
Sign In Now