Ravnogorski pokret

[pere urban x]

ne smeta mi nista ni kod jevreja ni kod ameba ni kod srba. smeta mi kada mi je sagovornik lik iz sovinisticke farse.

Да, разумем те, мислиш на Краља Лују али као и увек, не смеш ништа директно да кажеш.Нахушкај Вилипенка, он је идеалан за такве акције, не би ти било први пут.

[Otto Katz]

[Otto Katz]

[Otto Katz]

Nedić, Đujić, Mihailović, svak na svom specijalnom zadatku.

[pere urban x]

Да, очигледно је да сведочења неколико жртава четника стоји у савршеној корелацији са твојом релативизацијом усташких масовних покоља и покрштавања.Све је то исто - учила нас је послератна историографија, имаш ли нешто ново или ћеш нас, попут Вилипенка, и даље упознавати са чарима јутјуба и мислима привилегованих сфрјотовских аутора као што је Бранко Латас?Или да изнова пишем о злочинима партизана, Ђиласовој потврди партизанских клања и тако у круг?Страшан је то рат био, посебно на територији НДХ.

[kim_philby]

Да, очигледно је да сведочења неколико жртава четника стоји у савршеној корелацији са твојом релативизацијом усташких масовних покоља и покрштавања.Све је то исто - учила нас је послератна историографија, имаш ли нешто ново или ћеш нас, попут Вилипенка, и даље упознавати са чарима јутјуба и мислима привилегованих сфрјотовских аутора као што је Бранко Латас?Или да изнова пишем о злочинима партизана, Ђиласовој потврди партизанских клања и тако у круг?Страшан је то рат био, посебно на територији НДХ.

svedocenje nekoliko zrtava, pa za ovo te treba banovati doveka da ti se ni grob ne zna. covece, kakvo si ti mezimce moderacije. dakle, ovde je samo jedan apologeta klanja a to nije lujo. Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Otto Katz]

Naravno ne relativiziram, NDH je poprište genocida nad Srbima. To što ti smeta fakt da je genocidu bilo lakše izbjeći u Slavoniji nego na Kozari je tvoj problem. A o zločinima partizana, napose Đilasa, piši. Ništa protiv toga. Osobito bi me zanimala Đilasova potvrda partizanskih klanja. Misliš na ono kad je on zaklao Nijemca ili na nešto drugo? Btw na jednom od tisuću topika, na kojima nas usrećuješ pobačenim humorom, si se požalio da nema pomena o razoružavanju četnika. Dakle ni ne pratiš, vrati se na filmove JNA na topiku o NOVJ, pa ćeš vidjeti veselu bratiju kao ovce polijeganu bez ikakve naznake da bi se trebalo raditi o borbenoj sili.

[Otto Katz]

svedocenje nekoliko zrtava,

Pa jebiga kad oni sa slika iz Vranića što je stavio Filipenko ne mogu govoriti. Kao ni oni iz sela iznad Omiša, kao ni oni iz Podrinja. Mrtva usta ne svjedoče, eto popu argumenta.

[kim_philby]

Pa jebiga kad oni sa slika iz Vranića što je stavio Filipenko ne mogu govoriti. Kao ni oni iz sela iznad Omiša, kao ni oni iz Podrinja. Mrtva usta ne svjedoče, eto popu argumenta.

pa to odmazda. uzas. gradjanski rat. nista o tome da su to i planirani etnicki zlocini i akcije protiv rodoljuba koji ratuju protiv okupatora. draza je sarumanov isprdak, tito aragorn a ova dva veseljaka bil papratilo x 2.Sent from Bender's iPad using Tapatalk

[Otto Katz]

Ma da. A Nebojša Popov veli ovo:

[Turnbull]

Nedić, Đujić, Mihailović, svak na svom specijalnom zadatku.http://www.youtube.com/watch?v=mV_JmF7FLbI

Ima i bolje. Ako nisi znao, čak su i ljotićevci bili antifašisti, i zaslužuju spomenike. Samo Tito ne zaslužuje.

Šta da se radi Rehabilitacije – Kako, zašto - Veselin Đuretić Srpska egzistencijalna dijalektikaNe može se tvrditi da su četnici i partizani „imali svoje verzije zbivanja u Jugoslaviji”, kako navodi Mihailo MarkovićVeselin ĐuretićNisam kompetentan da sudim o delu velikog filozofa Mihaila Markovića, ali jesam da se osvrnem na njegov tekst „Ideološko prekrajanje istorije” (,,Politika”, 16. oktobra). Kada se 1985. godine pojavilo moje dvotomno delo ,,Saveznici i jugoslovenska ratna drama”, u jeku zastrašujuće svejugoslovenske kampanje, urednik akademik Radovan Samardžić je napisao da će knjiga izazvati ,,prelamanje epske istorije nadvoje”. Mnogi su to potvrdili.U centru svih inkriminacija bila je kvalifikacija da sam „nastojao da rehabilitujem zločinački četnički pokret”, da ga prikažem kao antifašistički. Činjenica je, međutim, da sam tada „rehabilitovao” oba srpska pokreta, i četnički i partizanski, ali i da sam vođu drugog sagledao u manipulativnom sklopu.Ne može se tvrditi da su četnici i partizani „imali svoje verzije zbivanja u Jugoslaviji”, kako navodi M. Marković, jer je odnos oba pokreta prema stvarnosti određivao okupatorski neprijateljski odnos prema Srbima kao narodu, što je bio razlog da se srpski otpor ispoljava kao svojevrsna egzistencijalna dijalektika sa četiri sloja:„Zbor” Dimitrija Ljotića bio je prvi na okupatora najnaslonjeniji sloj, ali naslonjen s ciljem ublažavanja masovnih nemačkih odmazdi koje je izazivao titoističko-komunistički ekstremizam. U ideološkom smislu Ljotić se već odredio protiv dva totalitarizma: hitlerovskog i staljinističkog.I drugi sloj, okupaciona uprava generala Milana Nedića,nastao je u, po srpski narod, preteškim okolnostima, pokazujući se kao srpska „tampon-zona” između okupatora i naroda. I nju su titovsko-komunistički izazovi porobljivača, odnosno njegove masovne odmazde nad narodom ubacivale u povremene antikomunističke sprege s nacistima, ali one nikada nisu bile ideološke. Retka propagandistička „objašnjenja” koja su na to mirisala bila su samo taktičke varke.Treći sloj srpske egzistencijalne dijalektike – Ravnogorski (četnički) pokret, Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVO) bio je legitimna formacija. Njena majska-junska-julska i avgustovska pasivnost bila je priprema za borbeni angažman kada nastupe bolja vremena. Ideologija ovog sloja bila je izrazito antifašistička. Na prevremeno borbeno angažovanje četnike je pokrenuo julski pucanj komunista, sugerisan iz Moskve. Srbijom su tada zavladale iluzije o brzoj sovjetskoj pobedi.Iluzije su potrajale sve do kragujevačkog, kraljevačkog, podrinjskog i beogradskog masakra nad narodom, posle čega su mnogi Srbi bili ubeđeni da su Nedić i Ljotić bili u pravu. Tada je pokušao da se na svoje predustaničke pozicije vrati đeneral Mihailović, ali bez mnogo uspeha; uspela je samo legalizacija dela njegovih snaga kod Nedića. I četnički razgovori s Nemcima u Divcima 11. oktobra 1941, koje pominje profesor Marković u poročnom smislu, bili su izraz tog naknadnog osvešćenja, ali ne ideološka sprega, jer je osnovna Mihailovićeva pozicija na njima bila: mi smo neprijatelji, ali smo spremni da sa vama taktički sarađujemo protiv onih koji provociraju vaše represalije nad narodom. Ovaj Mihailovićev politički realizam bio je isti onaj koji su praktikovali i drugi okupirani evropski narodi.Četvrti sloj egzistencijalne dijalektike predstavljali su partizani, koji su bili predvođeni i putem titovske upotrebe starih sovjetskih protivsrpskih stereotipa o hegemonizmu. Kod ovih je revolucionarni cilj opravdavao sva sredstva.Akademik Mihajlo Marković se poziva i na po četnike pogubne izveštaje Čerčilovog sina Randolfa i brigadira Maklejna. Očigledno opet bez saznanja da je prvog tata delegirao da bi ga izlečio od alkoholizma, ali u tome nije uspeo jer su ga partizani dočekali s enormnim količinama šljivovice i komovice. General Terzić mi je pričao da je i brigadir Maklejn bio pripreman, na čitavom putu do vrhovnog štaba, pričama o svakodnevnoj zajedničkoj borbi četnika i Nemaca protiv partizana, iako je tako nešto bilo apsurdno.Titovsko-staljinska ratna završnica bila je „nacionalno simetrična”; u Sloveniji su u iste jame bacani hrvatski genocidni koljači i srpski četnici i slovenački domobrani. Obmanuti saveznici u pobedničkoj euforiji nisu videli ni „Valterove” posleratne čistke, patološka ubistva desetina hiljada najistaknutijih Srba. Nisu videli ni kosovsko-metohijsku završnicu, kada su Šiptari bili preko noći prebačeni na stranu pobednika.Da zaključim: sve srpske ratne pozicije bile su objektivno antifašističke, svi predvodnici srpskog otpora zaslužuju spomenike zahvalnosti. Spomenik ne zaslužuje Tito jer je upotrebljavajući srpske rusofile i druge u ime internacionalizma institucionalizovao podele jedinstvenog etnojezičkog bića i time stvorio uslove za potonju destrukciju i Jugoslavije i srpskog naroda. Ovaj volšebni čovek zaslužuje samo spomenike u Vatikanu, Zagrebu i Prištini.*IstoričarVeselin Đuretićobjavljeno: 24/10/2009

[Otto Katz]

Ma da, i Ljotić je Srbin nebeski, ergo pravednik.Nego ovaj priznaje kolaboraciju bez problema. Koliko znam ravnogorski mejnstrim poriče kolaboraciju, Samardžić? Današnji Ljotićevci stormfrontovci opet optužuju Dražu zbog manjka kolaboracije Cirkus.

Tada je pokušao da se na svoje predustaničke pozicije vrati đeneral Mihailović, ali bez mnogo uspeha; uspela je samo legalizacija dela njegovih snaga kod Nedića. I četnički razgovori s Nemcima u Divcima 11. oktobra 1941, koje pominje profesor Marković u poročnom smislu, bili su izraz tog naknadnog osvešćenja, ali ne ideološka sprega, jer je osnovna Mihailovićeva pozicija na njima bila: mi smo neprijatelji, ali smo spremni da sa vama taktički sarađujemo protiv onih koji provociraju vaše represalije nad narodom. Ovaj Mihailovićev politički realizam bio je isti onaj koji su praktikovali i drugi okupirani evropski narodi.

[Filipenko]

Kad god vam treba argument protiv Ljotićevaca, pitajte samo da li znaju za nekog Srbina koji se zove Ljota i kakvo je to poreklo

[Ратко]

Четници (Југословенска војска) до краја остају непријатељи окупатору, просто је неозбиљно доводити у питању ту чињеницу.Када кажем непријатељи, не мислим само на пуки непријатељски однос, већ и деловање четника против окупатора и обратно. Дакле, и 1941, и 1942, и 1943 и 1944. и 1945. године било је тако.Е сад, да ли је било легализације? Било је. Да ли је било тактичких маневара, садејстава, чак узимања оружја и муније од окупатора у неким периодима, на неким подручјима? И тога је било. Зашто је то тактика?Ево основних, фундаментално важних разлога:- Војска (легална формација) има право да преговара, има право на ратну тактику и варку, има право да користи непријатеље једне против других, нарочито када их има много)- Ако тај исти окупатор стреља ''присталице Драже Михаиловића'' и ратује против њега, док тактички маневар постоји на неком сектору, то се не може никако другачије назвати него тактикаТо су дакле аргументи да се ради о тактици. Сматрам да је то било рационално, да је смањило број жртава, док се, опет, офанзивно дејствовало када год је заиста постојао (или је свима изгледало да постоји) добар разлог за то.Осим тога, основна мотивација Михаиловића и четника заиста је била борба за слободу и демократију, што се не може рећи ни за једну другу формацију, укључујући и комунисте (тј. НОВЈ, којом су командовали комунисти).

[Ратко]

Još malo antifašizma...

Да, да... Онај ко је ову фотку користио за прављење фалсификата баш је и хтео да људи стекну утисак какав Ви имплицирате...али је он знао више од Вас: да је на овој фотографији Коста Пећанац... па је онда урадио следеће:Отуда и ова означавања стрелицом, али то очигледно нисте знали...