Ravnogorski pokret

[Topola]

Namenski, opet si preemotivan, jebanje neko pominjes, lepi&uporni, itd. Druze, ovo je forum, debata, dakle, gde bi trebalo da se nadmecemo cinjenicama, visprenoscu, i vestinom pisanja. Pa ko ubedi porotu (ove sto citaju) u svoju istinu. U tom nadmetanju koriste se dokazi kao sto se i diskredituju suparnici kad ih se zadesi u necem netacnom ili u manipulaciji. Otprilike, kao sudski proces iz skupljih americkih filmova.Ti, medjutim, ovde uleces nekako isuvise licno: ispricao si nam par lokalnih skaski, a zatim si dao gas. Psovke, uvrede, ostrascenost.Rekao sam ti vec, moze i tako, PUX te je uporedio sa jednim ucesnikom sa slicnim manirom od prosle godine, koji je voleo i da zapreti, a pretnje su mu se odnosile na realan zivot. Ti jos uvek ne pretis, ali kako si zapenio...Dakle, zapamti zlatnu rec debata: sofisticirano. Bar na PDF Istorija. Uz dokaze. Izvori, izjave, knjige, slike, itd. Ili, saltovanje na CvP deo gde mozes ovako da "jebes uporno" bez problema. Samo tamo mene neces da nadjes, posto vidim da si me ufiksirao, jer mene zanima ta kvarna, prepredena prica, ti bi rekao sofisticirana. Otprilike kao ovu dvojicu drugara, fanova istoricara Dezulovica.Bolje bi bilo da se malo rastrcis po Aleksincu ili Aleksandrovcu, odakle si vec iznosio ratne price, pa da nadjes kakve fotografije ili neke druge materijale, ja bi ih prvi rado video.

Edited December 4, 2013 by Topola

[namenski]

Sta je sprijecilo cetnike da stave ruke na talijansko oruzje? Losa procena, losa informacija, zavaravanje britanskih oficira koji su bili. obavesteni o promeni politike svoje vlade (vodili Mihailovica da rusi pruge po Bosni, zamajavajuci se), i slicno.

Jbt, pa malopre si tvrdio da su cetnici imali organizaciju i infrastrukturu sposobnu da prihvati saveznicku pomoc, samo da im se ista posrecila, kad ono losa procena, losa informacija…A i bas me zanima kako to britanski oficiri na terenu, sto bi rekao poznavalac terena PUX, zavaravaju cetnike, gerilce par ekselans, i to oko desavanja u njihovom neposrednom okruzenju u njihovoj rodjenoj zemlji. Ili je The Djeneral licno citao karte, sa sve poznavanjem vojne topografije, kao sto smo lepo saznali posle decenija mraka i napajanja istorijom iz citanki?Pazi ovo:

Kako su komunisti porazili monarhiste na Neretvi? Odgovor je veoma jednostavan: imali su bolje borce u svom sastavu, sa vise ratnog iskustva skupljenog u borbi protiv ustasa dok su stitili neduzan srpski narod po Lici, Baniji i Bosni od pokolja...

Bolji borci, vise ratnog iskustva….Ali stecenog u borbi sa ustasama, nikako i za zivu glavu u borbi sa Nemcima….Sa Nemcima su se tukli i borbeno iskustvo sticali, zna svako ko razume – cetnici.Pa idemo dalje, onako lagano.

Cercilov licni hir i odluka da se pomogne bas komunistima.

Cercil, inace poznat po nicku madjarska sobarica, je – kao sto zna svako – naseo.Dobro.Onda se krece u razmatranje pomoci i dotura iste.Zaboravlja se samo jedno: pomoc takve vrste se ne dotura tek onako.Nego se lepo posalju ljudi da vide sta i kako.Za Jugoslaviju u WW2 vazi i da pronjuskaju kome i zasto poslati pomoc.Pre svega sa tacke gledista vojne opravdanosti iste, sto ce reci ljude koji ce strucno da procene kako i protiv koga ce ta pomoc biti upotrebljena.Ako ce uopste da bude upotrebljena.Ne lezi vraze, to je samo deo problema, i to – sudeci po tome sta su poslati Englezi videli i iz vidjenog zakljucili – laksi deo.Laksi utoliko sto se iz aviona i Londona videlo ko se sa Nemcima tuce i ko ce, ako mu se pomogne, moci i hteti jos vise da se tuce.Da su s Marsa neba pale Engleze obrlatili i prevarili komunisti, podrazumeva se, naravno.Pa dolazi tezi deo posla: pomoc se, kolika god bila, moze slati samo onom ko je sposoban da organizuje prijem i distribuciju iste, bez da onaj koji pomoc salje, razbija glavu oko toga da li ce, ako se prijem i distribucija ne organizuju kako treba, Nemci njome za dzabe da naoruzavaju neke svoje jedinice.Kao sto se dogadjalo u Zapadnoj Evropi.Englezima.Pa krenu slike aviona, sve Halifax do Halifaxa, Dakota do Dakote.Rekoh vec: tvrdnja koja se pokusava da provuce, onako ispotiha, da NOVJ ima saveznickoj pomoci da zahvali sto je pobedila, stoji onoliko koliko stoji tvrdnja da je SSSR pobedio zahvaljujuci pomoci iz istog izvora.Topola, pored toga, kao i obicno nije u pravu, hvata na galamu i logoreju, na stranu sto ne zna covek: pomoc avionima je sporedna, resenje u nuzdi, pogotovo za jednu tako ozbiljnu i brojnu vojsku kakva je NOVJ.Tokom celog perioda doturanja pomoci, obe strane, i Jugosloveni i Britanci, se besomucno dopisuju i jos besomucnije pokusavaju da se dokopaju jedne jedine, bilo kakve, luke na istocnoj obali Jadrana. To Nemci, naravno znaju i pokusavaju da sprece, ali gro pomoci, a radi se o hiljadama tona, stigao je brodovima i posle upucivan u unutrasnjost.Istina je da je, krajem rata, takozvana engleska bluza sa sve cokulama, bila dosta cest odevni predmet, modni hit u JA.Ali to tesko da je odlucilo rat u Jugoslaviji: Zapadni Saveznici su Sovjetskom Savezu isporucili ni manje ni vise nego 15 miliona pari obuce i prakticno obuli Crvenu armiju, sto priznaju i sami Sovjeti/Rusi.Samo, noge koje su u tim cokulama/cizmama imale da gaze hiljade kilometara, bile su – ruske.Inace, nisi nam objasnio profesionalne i ratnicke vrline ovog ovde na slici ratnika snabdevenog pozorisnim durbinom. Jeste da mu lepo stoji, ali bice da mu je jedina upotrebna vrednost lep izgled i privlacnost za seoske snase. Ili mozda potice iz kontingenta pomoci koji su beogradske pristalice pokreta slale na teren, u skladu sa svojim vidjenjem stanja i potreba na terenu?

http://i1210.photobu...zpsd5f9f4e0.jpg

Nego, ‘ajde ti nama odgovori na ova i jos neka pitanja koja ti ljudi danima postavljaju:

...Vojska, ups pokret bez jedinstvene komande, bez jedinstvene strategije, zavisan od lokalnih komandanata.Niko normalan, ikada, nije sporio niti moze da spori dobre namere pripadnika, pa i vecine.Namerno ne pominjem patriotizam, ratnicke tradicije, itd, itd.Jednostavno, na toj i takvoj osnovi nema i ne moze da se pravi iole uspesan pokret otpora.Ne moze da se pravi ni sa skolovanim oficirima, posilnima, itd, itd...Nije mogao nigde i nikada.Komunisti su to znali, ono sto nisu - naucili su.I lekciju platili.Cetnicke jedinice, bez obzira na motive i sposobnost komandanta, vezane za jedan teren, nuzno podlezu ulezavanju, svim vrstama kompromisa ne bi li se teren zadrzao sa sto manje zrtava, itd, itd, da ne ponavljam opste poznate vojne stvari.Tipicna je prica o velikim jedinicama, korpusima, divizijama, devalvaciji vojvoda i oficirskih cinova, prilici da svaki lokalni kabadahija dodje na svoje.Mozda neki vole da vide i dozivljavaju komuniste kao kabadahije; u tom slucaju radi se o sistemskim kabadahijama, koji imaju jasan politicki cilj i koji su uspesno identifikovali i primenili sredstva da taj cilj i ostvare.Cetnici sa sve Djeneralom su bili i do kraja rata ostali - jalovi.Pokret koji je ispustio sve sanse da postane - uspesna gerila.Pa tako, recimo, nije ni cudo sto je nesvrseni student Krcun nadigrao djeneralstabnog obavestajca visoke klase pukovnika Mihajlovica.Sposobniji ili beskrupulozniji, svejedno.Ili i jedno i drugo, opet svejedno.Niti su Krcun i kompanija postedeli djenerala, niti bi ovaj postedeo njih, ko ne veruje neka pogleda, recimo, Grcku.

Ovo si ti napisao:

Da su Saveznici odlucili da tu vojsku, pardon, pokret politicki podrze, a zatim i logisticki stanu iza takve odluke sve mane te vojske, ovaj, pokreta bi bile izbrisane nakon prvih velikih avio tovara hrane, opreme i oruzja.Ovako, sve mane takvog udruzivanja dosle su do izrazaja vec u drugoj godini okupacije, i to je bio kraj, mnogo pre vojnih poraza na Kopaoniku i Jelovoj gori u kasno leto 1944.Bottom line: potencijala je bilo u ljudstvu i rezervi iz koje je mogla da se crpi brojnost, kao i osposobljenog oficirskog kadra. Da je stiglo Saveznicko oruzje, hrana i sve ostalo, a najpre politicka podrska, Mihailovic je mogao lako da formira i povede armiju koja bi se brzo prebacila iz gerilske u pravu oruzanu silu. Ovako, ta podrska je otisla na drugu stranu, i ostalo je samo da se primi finalni, smrtni udarac.

Jbt, post ti vrca od kondicionala: toliko da pocinje da lici na ono cuveno da baba ima …, bila bi deda…Kojih bre potencijala: zar kod oficira naviknutih na posilne i privilegije, kod oficira koji su imali i propustili sansu da se bore u aprilu 41. ili da se za borbu spremaju kad je tome bilo vreme.Kakav bre oficirski kadar, o cemu ti pricas?Kadar koji je bankrotirao i popucao po svim savovima po kojima se moze popucati?Mogao lako da formira armiju?S kim, od koga da je formira?Sa oficirima koji su onog gore pustili u stroj sa sve pozorisnim durbinom?Sa kojim ciljem?Da se dokopa Bosne sa sve tom armijom i zavrsi zapoceti posao, sve nadajuci se da ce Zapad da mu progleda kroz prste?I da, posle svega, ustolici Jugoslaviju, na istim onim osnovama na kojima je sepala tokom celog medjuratnog perioda?@ za one koji bi zaista da porazgovaraju o ravnogorskom pokretu, Srbiji, partizanima...Ima jedan sindrom, mozda, nazovimo ga francuskim uz sve opasnosti da se ode nedopustivo daleko sa paralelama tipa Petain – Nedic, itd, itd.Mislim na sindrom neke vrste umora, ne znam kako to nazvati, koji je, opet mozda, odigrao ulogu u – nema spora slicnom – ponasanju Francuske i velike vecine Francuza i Srbije, mislim na Srbijance. Umor od prethodnog, dobijenog rata, neka vrsta zasicenja koje se niposto ne moze opisati samo kao politika cekanja da se veliki obracunaju. Pasivnost bi mozda bio bolji izraz, a koreni, izmedju ostalog, gotovo sigurno leze u secanjima na zrtve podnesene u Prvom svetskom ratu.Uz bitnu razliku sto su se, na kraju svih krajeva, Francuzi izvukli i nasli na putu pobednickih armija Zapadnih saveznika, dok se Srbiji zalomio gradjanski rat sa sve pripadajucim ideologijama.A Zapadnih saveznika nigde. Edited December 5, 2013 by namenski_01

[Topola]

Ti bi baš da se svadjaš? Nešto te lično ovde pogadja?S obzirom da mi je maločas jedan prijatelj koji prati ovu debatu rekao da mu se ne čini da je ubeđen u drugačiju verziju od "zvanične" posle svega napisanog, odgovoriću delimično zbog njega i ostalih posmatrača. Sa tobom namenski01 ne želim da debatujem, ti ćeš sve to pripisati logoreji, upornosti i sofisticiranosti. Da budem iskren, nekoliko ultimativno izrečenih tvrdnji u svemu što pišeš me odbija od davanja bilo kakvih odgovora tebi pa ću radije izabrati opciju da ostanem bez adekvatnog pojašnjenja (sa aurom "gubitnika" u polemici) nego da ulazim u rasprave sa tobom. Zbog tog tvog tona, ustvari, najpre.Ostaje ti još neka lektira za čitanje, možda po koji arhiv za pregled (imaš sreće, sad je dosta toga digitalizovano, pa je dostupno), malo lično prikupljenog materijala i puno, puno želje da pokušaš da sagledavaš stvari kako se u procesu sklapa slika, a ne onako kako bi ti voleo da im daš kontekst. Mislim, uvek možeš i tako...A, dao si i zaključke pa si tako "betonirao" izloženo.Delovanje britanskih diverzanata koji su u saradnji sa lokalnim formacijama JVuO vršili sabotaže po terenu opisano je u knjizi jednog od učesnika tih misija, Majkla Liza "Silovanje Srbije". U tom izdanju dosta se osvetljava i delovanje centra u Kairu gde su se filtrirale informacije.Za operacije odreda pod komandom komunista u prvoj fazi ustanka u Lici, Kordunu, Baniji i Bosni, postoji obilje memoarske gradje učesnika, izmedju ostalog i meni omiljenog Pavla Jakšića "Nad uspomenama" (Jakšić je bio jedan od vojno najsposobnijih ratnih komandanata NOVJ, iako je bio učitelj u Kraljevu pre rata, i inženjer po obrazovanju). Tu se jasno vidi protiv koga su se sticala borbena iskustva na tom terenu. Deo odreda iz Srbije imao je borbeno iskustvo u sudaru sa, najpre, nemačkim posadnim snagama tokom ustanka od septembra do decembra 1941. (najviše tokom bitke za oslobođenje Kraljeva). Na istom terenu i formacije pod komandom Mihailovića i drugih oficira kraljevske jugoslovenske vojske stiču borbena iskustva (oslobađanje Krupnja, Loznice, Rudnika, okolina Požarevca, napad na Kraljevo, itd). Opremanje snaga NOVJ ratnim materijalom, i obim te pomoći takođe su obimno dokumentovani. Za početak, uputno je pregledati šta na tu temu nudi arhiv Imperijalnog ratnog muzeja u Velikoj Britaniji. Reč je ne samo o lakom pešadijskom naoružanju (automati, puške i puškomitraljezi) već i težem naoružanju (PT puške "Bojzi", minobacači i raketni PT bacači britanski "PIAT" i američka bazuka). Saveznici za NOVJ dopremaju u nekoliko navrata američke lake tenkove "Stjuart" sa kojima je formirana Prva oklopna brigada koja će biti nosilac borbi od Mostara sve do Rijeke, Ilirske Bistrice i Trsta u završnoj fazi rata (Dragan Savić i Bojan Dimitrijević "Oklopne jedinice na jugoslovenskom ratištu" - na tom izdanju sam bio saradnik), britanska oklopna vozila, američke samohodne haubice "Prist" i M8, kao i dve eskadrile lovačko-jurišne avijacije (351. i 352 skvadron RAF). Pored toga NOVJ dobija ogromne količine municije, hrane, lekova, odeće i obuće. Sa tima materijalom sa uspehom vodi operacije i u zapadnim delovima Jugoslavije ali i u Srbiji. Poznato je da su snage JVuO tokom borbi na Kopaoniku i Jelovoj Gori najviše gubitaka (i najviše bile demoralisane) pretrpele od spretne upotrebe britanskih lakih minobacača u rukama NOVJ. Postoji dosta fotografija gde britanski i američki instruktori obučavaju pripadnike NOVJ da upotrebljavaju ovo oružje. Osim anglo-američkog, Saveznički avioni NOVJ dopremaju i oružje sovjetskog porekla: na mnogim fotografijama jedinica 4. armije NOVJ/JA (Kninska i Riječka operacija) vide se laki i teški sovjetski mitraljezi.Pored toga, ključni faktor je saveznička podrška iz vazduha: po potpuno istom načinu ratovanja kojim su pobedili nemačke snage na Zapadnom frontu - masovni avio napadi srednje i teške bombarderske avijacije - pridružuje se neprestano dejstvo lake jurišne avijacije po svim transportnim sredstvima širom Jugoslavije (vozovi, brodovi, kamioni), po nemačko-ustaškim jedinicama i položajima, (ali i po lokalnim formacijama JVuO), od čega su partizanski komandanti na terenu često navodili i označavali ciljeve. Sa takvom logistikom, jasno je da ne može da se vrši poređenje sa materijalnom podrškom koju od Savznika dobija SSSR: NOVJ je bila gerilska formacija kojoj je takva pomoć bila od presudne važnosti da postane nalik organizovanoj armiji. Koliko je to bilo od značaja, pokazuje i primer prolećne ofanzive 1944. na Srbiju kada bez toga nisu uspeli da probiju nemačko-ljotićevsku odbranu. Ista je situacija bila tokom napada na Kraljevo u jesen 1944. kada samostalno snage NOVJ nisu uspele da probiju odbranu nemačkog mostobrana (držala ga 7.SS "Princ Eugen" divizija - dok istu jedinicu masakrira sovjetska avijacija na putu Niš-Prokuplje kod Merošine). Primera ima bezbroj koji jasno ukazuju šta je značila angloamerička logistička i avio podrška. Mihailović pod svojom nominalnom komandom ima između 30.000 i 50.000 ljudi u Srbiji početkom 1944. Da je imao mogućnost da mobiliše širu bazu pokazuje, paradoksalno, broj vojnika koji su komunističke nove vlasti uspele da u Srbiji povuku za potrebe Sremskog fronta (cca dodatnih 70.000 ljudi, koji su bili bez obuke a kasnije su, 12. aprila 1945, ipak uspeli da probiju, uz velike žrtve, nemačke položaje). isto je moglo da bude i sa Mihailovićem da je, vrlo hipotetički govoreći, dobio adekvatnu savezničku pomoć. Ko u to ne veruje, neka pogleda dešavanja iz građanskog rata u Grčkoj gde su snage monarhističkog EDES-a od lokalnih raštrkanih odreda za nekoliko meseci krajem 1944. uz britansku pomoć postale pobednička snaga protiv komunističkog ELAS-a (iako je rat trajao još nekoliko godina). Itd, itd.Dakle, hoću da kažem, literature i dokaza ima napretek. Problem je samo u površnoj zainteresovanosti zainteresovanih i olakom pristajanju na mitove. Odnosno, ponajviše u a priori zauzimanju stava i strane. Tada nema objašnjenja već samo upornog i glasnog nametanja svog stava, i nema diskusije već galame. Ono kad, što bi rekao kolega namenski01, jebu uporni, ili kako je to on već sročio. P.S. namenski, jedno lično pitanje: jel ti nik vezan za profesiju, mislim, ono, namenska industrija, jenea, itd? Čisto pitam. Ako te zanima, mogu ja da ti kažem odakle Topola, a da nije iz pesme...

Edited December 5, 2013 by Topola

[Topola]

Ostadoh dužan za još dve stvari: Čerčilov hir i "francuski" sindrom "nezainteresovanosti" za borbu protiv okupatora.Što se Čerčila tiče, čini mi se da sam do sada najbolje "crtanje" situacije u Londonu našao kod Mire Šuvar u biografiji Vladimira Velebita. Znamo ko je bio Velebit i kakva mu je uloga u to vreme bila. Njegove opservacije o razlikama između Entoni Idna i Čerčila po pitanju punog opremanja jedne od strana na jugoslovenskom ratištu su iznenađujuće. Idn je sa velikim nezadovoljstvom primio Čerčilovu odluku da se opreme partizani i do kraja je pokušavao da nešto na tom planu promeni. Američki faktor se u Velebitovim izjavam ne vidi, ali je sigurno bio prisutan. U jednom zanimljivom izdanju "Od monarhije do republike" može da se uoči pokušaj da se delimično osvetli "faktor Vašington" u zakulisnoj igri, mada nije do kraja pojašnjen, bar u ovom vojnom delu.Što se nezainteresovanosti Srba za borbu protiv okupaicje tiče, moram da priznam da je to bio navod koji me je potpuno odgovorio od dalje polemike sa namenskim: dovoljno je pogledati veličinu snaga koje Nemci angažuju u suzbijanju ustanka u kasno leto i jesen 1941. u Srbiji da bi se shvatilo o kako pogrešnoj tezi je reč. Dejstva nemačke avijacije Luftvafe (možda može kolega sa nikom nacističkog asa dodatno da pojasni) u napadu na ustanike sama po sebi, brojem angažovanih bombardera i brojem poletanja, pojašnjavaju kako je ta nezainteresovanost Srba u to vreme izgledala. Razaranja gradova, Rudnika i Gornjeg Milanovca, najpre, od strane bombardera Luftvafe nisu previše ilustrovana u domaćoj istoriografiji. Na sreću, postoje nemački snimci gde se vide te razmere uništenja. Nezainteresovanih Francuza u Šumadiji.

[namenski]

Ti bi baš da se svadjaš? Nešto te lično ovde pogadja?S obzirom da mi je maločas jedan prijatelj koji prati ovu debatu rekao da mu se ne čini da je ubeđen u drugačiju verziju od "zvanične" posle svega napisanog, odgovoriću delimično zbog njega i ostalih posmatrača. Sa tobom namenski01 ne želim da debatujem, ti ćeš sve to pripisati logoreji, upornosti i sofisticiranosti. Da budem iskren, nekoliko ultimativno izrečenih tvrdnji u svemu što pišeš me odbija od davanja bilo kakvih odgovora tebi pa ću radije izabrati opciju da ostanem bez adekvatnog pojašnjenja (sa aurom "gubitnika" u polemici) nego da ulazim u rasprave sa tobom. Zbog tog tvog tona, ustvari, najpre.

Ne raspravljamo se mi, nego se ti uvijas: kada omane patetika i prica o ratu kao tragediji, izmigoljis se u pricu o naoruzanju, Halifakse i Dakote, fotografije kojima se moze dokazati sve i svasta, pozorisni durbin obaska.Ako je u pitanju boldovano, odnosno ako si sebi zadao da ubedis ljude u nezvanicnu veziju, onda lepo kazi pa da znamo na cemu smo.Misija je misija.

Delovanje britanskih diverzanata koji su u saradnji sa lokalnim formacijama JVuO vršili sabotaže po terenu opisano je u knjizi jednog od učesnika tih misija, Majkla Liza "Silovanje Srbije". U tom izdanju dosta se osvetljava i delovanje centra u Kairu gde su se filtrirale informacije.

Sasvim sam siguran, a i izvori ce to da potvrde, da britanski diverzanti ne bi imali cemu da pouce partizanske. Za neke slucajeve moze da vazi obrnuto. Zasto bi Lizu verovao vise od, na primer, Meklina ili Dejvidsona?I, onako usputno: od svih Britanaca koji su se tokom rata ovde muvali, mislim na clanove raznoraznih misija, jedino je onaj pisac Evelyn Waugh bio izricito antipartizanski i antitovski nastrojen, a i to ako se dobro secam posto se samoinicijativno uflekao po pitanju katolicanstva, plakanja na ramenu sa nekim biskupom u Dalmaciji i to tako i toliko da su ga njegovi pod hitno dezavuisali i sklonili. Svi ostali su manje-vise videli koliko je sati kada su cetnici u pitanju. I svi ostali, manje-vise, se o partizanima izrazavaju pohvalno, dok neki idu do pravog pravcatog divljenja.

Za operacije odreda pod komandom komunista u prvoj fazi ustanka u Lici, Kordunu, Baniji i Bosni, postoji obilje memoarske gradje učesnika, izmedju ostalog i meni omiljenog Pavla Jakšića "Nad uspomenama" (Jakšić je bio jedan od vojno najsposobnijih ratnih komandanata NOVJ, iako je bio učitelj u Kraljevu pre rata, i inženjer po obrazovanju). Tu se jasno vidi protiv koga su se sticala borbena iskustva na tom terenu. Deo odreda iz Srbije imao je borbeno iskustvo u sudaru sa, najpre, nemačkim posadnim snagama tokom ustanka od septembra do decembra 1941. (najviše tokom bitke za oslobođenje Kraljeva). Na istom terenu i formacije pod komandom Mihailovića i drugih oficira kraljevske jugoslovenske vojske stiču borbena iskustva (oslobađanje Krupnja, Loznice, Rudnika, okolina Požarevca, napad na Kraljevo, itd).

Odlicno. Samo, ja sam te pitao, a ti nikako da objasnis sta je to, koja sistemska falinka je nedostajala cetnicima pa je - kao i u svakoj pravoj gerili - jedan gimnazijski profesor tukao skolovane oficire. Bistre seljake kao komandante bataljona itd, da ne pominjem.Cetnici nisu bili gerila niti su to mogli da budu.Napisao sam i zasto, ali ti od odgovora bezis kao djavo od krsta.

Opremanje snaga NOVJ ratnim materijalom, i obim te pomoći takođe su obimno dokumentovani. Za početak, uputno je pregledati šta na tu temu nudi arhiv Imperijalnog ratnog muzeja u Velikoj Britaniji. Reč je ne samo o lakom pešadijskom naoružanju (automati, puške i puškomitraljezi) već i težem naoružanju (PT puške "Bojzi", minobacači i raketni PT bacači britanski "PIAT" i američka bazuka). Saveznici za NOVJ dopremaju u nekoliko navrata američke lake tenkove "Stjuart" sa kojima je formirana Prva oklopna brigada koja će biti nosilac borbi od Mostara sve do Rijeke, Ilirske Bistrice i Trsta u završnoj fazi rata (Dragan Savić i Bojan Dimitrijević "Oklopne jedinice na jugoslovenskom ratištu" - na tom izdanju sam bio saradnik), britanska oklopna vozila, američke samohodne haubice "Prist" i M8, kao i dve eskadrile lovačko-jurišne avijacije (351. i 352 skvadron RAF). Pored toga NOVJ dobija ogromne količine municije, hrane, lekova, odeće i obuće. Sa tima materijalom sa uspehom vodi operacije i u zapadnim delovima Jugoslavije ali i u Srbiji. Poznato je da su snage JVuO tokom borbi na Kopaoniku i Jelovoj Gori najviše gubitaka (i najviše bile demoralisane) pretrpele od spretne upotrebe britanskih lakih minobacača u rukama NOVJ. Postoji dosta fotografija gde britanski i američki instruktori obučavaju pripadnike NOVJ da upotrebljavaju ovo oružje. Osim anglo-američkog, Saveznički avioni NOVJ dopremaju i oružje sovjetskog porekla: na mnogim fotografijama jedinica 4. armije NOVJ/JA (Kninska i Riječka operacija) vide se laki i teški sovjetski mitraljezi.

Opet si pobegao u nabrajanje gvozdjurije.Pod 1: gvozdjurija ne dobija ratove. Niti ih je ikada dobijala.Pod 2: da bi dobio, da bi ti neko poklonio gvozdjuriju koju nabrajas, moras - a to sam ti i objasnio - da se kvalifikujes za to.Da zadovoljis neke uslove kao sto su potvrdjena sposobnost da organizujes prijem i distribuciju iste.Partizani su se kvalifikovali i to svime sto su radili i uradili PRE nego je neko zakljucio da se vise isplati pomagati bas njih, a ne nekog nesrecnog, pa ako hoces i nesposobnog generala i njegov pokret.

Pored toga, ključni faktor je saveznička podrška iz vazduha: po potpuno istom načinu ratovanja kojim su pobedili nemačke snage na Zapadnom frontu - masovni avio napadi srednje i teške bombarderske avijacije - pridružuje se neprestano dejstvo lake jurišne avijacije po svim transportnim sredstvima širom Jugoslavije (vozovi, brodovi, kamioni), po nemačko-ustaškim jedinicama i položajima, (ali i po lokalnim formacijama JVuO), od čega su partizanski komandanti na terenu često navodili i označavali ciljeve.

Odlicno. Rusi su oslobodili Beograd, a saveznici vazdusnom podrskom zavrsili posao partizanima.Sto je i trebalo dokazat, jel' tako?

Sa takvom logistikom, jasno je da ne može da se vrši poređenje sa materijalnom podrškom koju od Savznika dobija SSSR: NOVJ je bila gerilska formacija kojoj je takva pomoć bila od presudne važnosti da postane nalik organizovanoj armiji. Koliko je to bilo od značaja, pokazuje i primer prolećne ofanzive 1944. na Srbiju kada bez toga nisu uspeli da probiju nemačko-ljotićevsku odbranu. Ista je situacija bila tokom napada na Kraljevo u jesen 1944. kada samostalno snage NOVJ nisu uspele da probiju odbranu nemačkog mostobrana (držala ga 7.SS "Princ Eugen" divizija - dok istu jedinicu masakrira sovjetska avijacija na putu Niš-Prokuplje kod Merošine). Primera ima bezbroj koji jasno ukazuju šta je značila angloamerička logistička i avio podrška.

Opet i opet: presudna je ne borba partizana, nego je presudan spoljni faktor.Odlicno.Samo, sto gerila koja se nije pobrinula, odnosno postigla da sama sebe izdrzava, na terenu sto bi rekao PUX, nikada niti bi mogla da opstane, niti bi mogla da se kvalifikuje za igru velikih.Nema uspesne gerile koja se prvo i pre svega nije dokazala sama i za sebe, sa svojima, ukljucujuci za gerilu bitan element: podrsku lokalnog stanovnistva.Narod je voda, a gerila je riba, rekao je jos drug Mao, a taj se u gerilu razumeo, to mu svi priznaju.

Mihailović pod svojom nominalnom komandom ima između 30.000 i 50.000 ljudi u Srbiji početkom 1944. Da je imao mogućnost da mobiliše širu bazu pokazuje, paradoksalno, broj vojnika koji su komunističke nove vlasti uspele da u Srbiji povuku za potrebe Sremskog fronta (cca dodatnih 70.000 ljudi, koji su bili bez obuke a kasnije su, 12. aprila 1945, ipak uspeli da probiju, uz velike žrtve, nemačke položaje). isto je moglo da bude i sa Mihailovićem da je, vrlo hipotetički govoreći, dobio adekvatnu savezničku pomoć. Ko u to ne veruje, neka pogleda dešavanja iz građanskog rata u Grčkoj gde su snage monarhističkog EDES-a od lokalnih raštrkanih odreda za nekoliko meseci krajem 1944. uz britansku pomoć postale pobednička snaga protiv komunističkog ELAS-a (iako je rat trajao još nekoliko godina). Itd, itd.

Dakle, je li MIhajlovic barem znao koliko ima vojnika?U Grcku se ne mesaj, bolje po tebe.

[namenski]

Ili, da se ja vise ne smaram s tobom:da je tebi omiljeni Jaksic, gimnazijski profesor, odlucio da stupi u cetnike, imao bi da stoji mirno i trpi izivljavanje nekog oficira trupasa, ono izvol'te gospodine narednice se podrazumeva, bas kao i po neka samarcina.Mogao bi, sa malo duha slobodnog preduzetnistva, da se 'odmetne' od Cice, nadje neku vukojebinu i proglasi se za vojvodu.U partizanima je mogao da dogura i do generala...

[Topola]

Ziveli!

[francuski sobar]

Hoće li biti nešto o četnicima u Splitu?

Iskreno ja bih baš voleo videti sliku četnika sa neke rive, plaže ili kakvog brodića. Znam da je tih momenata bilo iznenađuje mnogo ali je i vrlo zanimljivo koliko je nedokumentovano i tabuizirano.Ovii četnici sa Peristila su iz nekih dvadesetih, nije to to.Isto seksi su slike ustaša pod Kalemegdanom, čuo sam da ima na Youtubu filmskih zapisa al ne umem da nadjem.

[Aće]

[beatakeshi]

IIsto seksi su slike ustaša pod Kalemegdanom, čuo sam da ima na Youtubu filmskih zapisa al ne umem da nadjem.

Iz koje godine?

[Radoye]

Ja jedino sto sam nasao je newsreel sa vadjenja monitora "Sava" gde se vidi panorama Beograda u pozadini, doduse tu nema bas ono pravih Ustasa-crnokosuljasa nego mornara i ronilaca NDH mornarice.

[Otto Katz]

@garoviks, jesu li četnici u wwii dizali 3 prsta, ili je to uveo tek Draškoviću čestiti Vuče?

[Topola]

Isto seksi su slike ustaša pod Kalemegdanom, čuo sam da ima na Youtubu filmskih zapisa al ne umem da nadjem.

Sad, nije baš Kalemegdan al su ustašei.

[bokki]

[Singer]

Srbi su lepsi.