Da li je religija stetna ili korisna za ljudsko drustvo?

[Ryan Franco]

Edited April 18, 2012 by McCabe

[bergasa19]

No bergasa, zasto mislis da zivot bez smrti nema smisla?

Ako nema smrti morali bi redefinisati samu rec smisao.

[Shan Jan]

Ako nema smrti morali bi redefinisati samu rec smisao.

I sada je to sve sto radimo.ima nesto sexy u onelinerima

[bergasa19]

Podjimo od osnovnih stvari. Da li bi bilo smisla imati decu?

[Shan Jan]

Imalo bi dok ima resursa za nove ljude. Sama igra ko moze a ko ne da ima decu bi dala takvom zivotu jedan izazov a cim ima izazova nastaje i smisao.Sta je za tebe smisao zivota?

Edited April 18, 2012 by Shan Jan

[bergasa19]

O tome i pricam. Trebalo bi sve redefinisati. Sta su izazovi vecnosti i kako ih pojmiti iz sadasnje perspektive.

[Braća Strugacki]

Mislim da što se tiče imanja dece, nema neke razlike u pogledu smisla.Nisam ih priredio što sam smrtan, nego što sam bio mlad/lud.

[billadni]

Bez smrti zivot ne bi imao smisla

Ako nema smrti morali bi redefinisati samu rec smisao.

No bergasa, zasto mislis da zivot bez smrti nema smisla?

smisao ovozemaljskog života je u daljem uzdizanju duše. prosvećenju.

duša se uzdiže kroz pitanja koje život pred nju postavlja. nije svejedno koja će odgovore na nakovnju životnom ona dati. tim odgovorima ona odredjuje dalju putanju svoju.ima besmrtnosti. onda je ateizam zlikokvac čoveku. jer ga svesno ometa u njegovom najvažnijem.nema besmrtnosti. teizam je samo jedna a-teistička pušijaga cigare zvana život. da li je čoveku melem ili ne? to zavisi od sadržaja teističkog učenja. tj. koliko ono odgovara čovekovoj stvarnoj prirodi, situaciji i budućem.i u slučajevima postojanja i nepostojanja besmrtnosti ima smisla razmatrati valjanost teističkih učenja. teološko učenje ne može biti konačno. još manje bezgrešno. jer. ni svet ni čovek nisu konačni. imamo mehanizme za to. logos, sam život i Božju pomoć. otuda ona pitanja ateistima. da kažu i obrazlože što to ne valja u hrišćanstvu.

Edited April 19, 2012 by billadni

[burekdzija]

Frau Kirschner je celu temu malo banalno postavila i naravno da se prica pretvorila u sukob vernika i ateista. Pa vernici dokazuju da nisu sve religije iste, a ateisti da nisu svi ateisti ateisti, i tako u krug.Da je pitanje postavljeno kako treba, naime, da li je dogma stetna ili korisna za ljudsko drustvo tj. u kontekstu razvoja civilizacije, odgovor je jasan, da, stetna je. I to bilo koja dogma, dakle nacizam, fasizam, pa i hriscanstvo. Svaki pokusaj da se neutemeljene i nedokazane (nedokazive) cinjenice predstave kao univerzalna vrednost, a oni koji se ne slazu s njom spale na lomaci/ umore u Ausvicu je stetan. Dogma je nespojiva sa (mojom) idejom savremene civilizacije.Sta ostaje? Mozda hriscanska etika, doduse opet zasnovana na dogmi. Za mene licno, ne hvala, ja se rukovodim burekdzijinom etikom, koja je mesavina maminog i tatinog vaspitanja, skole, knjiga, pa cak i hriscanstva (zapovest ne ubiti na nivou individualne etike je definitivno univerzalno moralno dobra).

[braca]

Frau Kirschner je celu temu malo banalno postavila i naravno da se prica pretvorila u sukob vernika i ateista. Pa vernici dokazuju da nisu sve religije iste, a ateisti da nisu svi ateisti ateisti, i tako u krug.Da je pitanje postavljeno kako treba, naime, da li je dogma stetna ili korisna za ljudsko drustvo tj. u kontekstu razvoja civilizacije, odgovor je jasan, da, stetna je. I to bilo koja dogma, dakle nacizam, fasizam, pa i hriscanstvo. Svaki pokusaj da se neutemeljene i nedokazane (nedokazive) cinjenice predstave kao univerzalna vrednost, a oni koji se ne slazu s njom spale na lomaci/ umore u Ausvicu je stetan. Dogma je nespojiva sa (mojom) idejom savremene civilizacije.Sta ostaje? Mozda hriscanska etika, doduse opet zasnovana na dogmi. Za mene licno, ne hvala, ja se rukovodim burekdzijinom etikom, koja je mesavina maminog i tatinog vaspitanja, skole, knjiga, pa cak i hriscanstva (zapovest ne ubiti na nivou individualne etike je definitivno univerzalno moralno dobra).

zapovest ne ubiti nije hriscanska zaostavstina

[billadni]

Da je pitanje postavljeno kako treba, naime, da li je dogma stetna ili korisna za ljudsko drustvo tj. u kontekstu razvoja civilizacije, odgovor je jasan, da, stetna je. I to bilo koja dogma, dakle nacizam, fasizam, pa i hriscanstvo. Svaki pokusaj da se neutemeljene i nedokazane (nedokazive) cinjenice predstave kao univerzalna vrednost, a oni koji se ne slazu s njom spale na lomaci/ umore u Ausvicu je stetan. Dogma je nespojiva sa (mojom) idejom savremene civilizacije.

prvo bih voleo znati šta pod dogmom i dogmatizmom podrazumevaš.

eve šta kažu drugi o dogmi i dogmatizmu:

1. Догма (грч. δόγμα) је постојано веровање или учење које не допушта да се у њега сумња нити оставља могућност да буде оповргнуто или дискутовано. Често се помиње уз религију.2. Догматизам је у филозофији и идеолошким системима, филозофски и идеолошки став да се истина о ствари по себи може сазнати полазећи од некритички преузетих основних ставова, теза и начела или да су основне тезе творца идеологије необориве истине, те се не могу и не смеју доводити у сумњу.Evo što kaže Anićev enciklopedijski rječnik:3. pov. u antičko doba, odluka, naredba vlasti4. temeljna teza, tvrdnja ili zasada nekog filozofa ili fil. škole koje se smatraju neupitnima, neoborivim polazištima cijelog filozofskof sustava5. teol. učenje ili nauk što služi kao pravilo u vjerovanju ili oblikovanju kakve doktrine, službena vjerska doktrina, , ob. što je naviješteno od Boga6. mnijenje koje se bez kritičkog provjeravanja i bez obzira na konkretne mogućnosti njegove primjene usvaja kao neoborivo7. stav koji se ne može kritizirati, o kojem nema spora, apsolutiziran, neprijeporan nauk, sudKopirano iz knjige Mitropolit Jerotej Vlahos, Definicija pravoslavne duhovnosti (drugi deo)8. Dogme izražavaju otkrivenu istinu. One formulišu život Crkve. Na taj način one su, s jedne strane, izraz „otkrivenja“ a sa druge služe kao „lekovi“, kako bi nas rukovodile ka zajednici sa Bogom, ka našem razlogu za postojanje.hr. wiki.9. Izraz dogma generalno se koristi da bi se označio temeljni princip jedne vjere, ili onih filozofski formuliranih uvjerenja koja su postavljena u osnovi datih učenja. Značaj i snaga dogme se ogleda u tome što se ne smije dovesti u pitanje od strane vjernika, odnosno sljedbenika. Osim u vjerskim ili filozofskim sistemima pojam se u datom smislu može široko primijeniti u različitim disciplinama.10. Riječ δογμα ima tri značenja:

• pogled, mišljenja,
• misao, filozofska doktrina, religijska doktrina,
• odluka, prosudba, dekret;

 

da skratim. ako je neka dogma istnita onda je za ljudsko dobro. bez obzira.ume li se dokazati istinitost ili ne.što se tiče zabrane preispitivanja istinitosti nečega. to je u opštem slučaju je štetno. omogućuje kukavičkoj laži da se podmetne. nije ni prosvetiteljski. jer se ne uči čovek da povezuje jedno s drugim...ali primeti. uputno je odvraćanje nedoraslog učenika. u slučaju mnogočega.

evo primera smislenog odvraćanja. ne postoji prirodan broj koji pomnožen sam sa sobom daje -1. trebamo li pustiti tvrdoglavu neznalicu da spucka svoj život traživši ga. slično perpetum mobile...

u principu svako ljudsko znanje se može dovesti do sumnjivih postavki. jedni kažu aksioma. lema. drugi dogmi.

da li znaš neku neoborivu istinu?

slobodno pokusaj ove dogme oboriti.a da tvoj odgovor bude istinit.

1. ja jesam.2. samo ništa može nastati iz ničega.

 

 

 

 

Edited April 19, 2012 by billadni

[braca]

postajes

dosadan

sa

tvojim

jebenim

spoilerima

 

 

 

 

 

 

 

[Agni]

+1

[billadni]

postajes

dosadan

sa

tvojim

jebenim

spoilerima

 

 

 

 

 

 

 

zanimljivo tehničko rešenje softvera ovog foruma. doprinos sledu i dinamici. i izlagnja. i čitanja.

[Braća Strugacki]

Zašto bi na Bog dao spoilere ako ne želi da ih koristimo. <_<