Zašto se Jugoslavija/SFRJ zaista raspala

[Dr Arslanagić]

Možda ih je i bilo (bilo ih je) al malo sutra da bi radili nešto pod dirigentskom palicom SKS, da ne pričam sa SKS 1 Slobodana Miloševića. 

 

1990 se država već suštinski bila raspala tj nije bilo nazad.

 

Ah, kada se danas gleda kako su delegati glasali na 14. kongresu, velika se iznenađenja pojavljuju na tiketu. Još više kad se gledaju rezultati istraživanja stavova članova SKJ u periodu 1988-1990. SKH je izuzetno podeljena i mnogi članovi podržavaju srpski koncept reforme federacije.

[Tribun_Populi]

Otprilike sam i ja takav neki utisak stekao, da su Slovenci bili zdušno evropa zdaj, dok je kod Hrvata bilo profederalno opredeljenih.

[Dr Arslanagić]

Slovenci nisu nipošto hteli da se odreknu jedne tačkice državnosti, izražavajući nezadovoljstvo čak i ustavom iz 1974. (glede JNA, recimo). Već je sredinom 80-ih došlo do konsenzusa u slovenačkoj političkoj i intelektualnoj eliti da nezavisnost nije skroz isključena, ako reformatorski pritisak bude jak. A tu prilikom hapšenja Janše je već bilo jasno sa su slovenački komunisti i opozicionari na istoj liniji i da će, ako treba, ići zajedno jako i do samog kraja.

[Tribun_Populi]

Ono, u toj situaciji nikakva sila njih nije ni mogla tu zadržati onda. A bez njih nema Jugoslavije, bar je tako u naknadnim interpretacijama ondašnjih događaja isticano.

 

Mada je neko vreme figurirao nekakav bosanskomakedonski, čini mi se, predlog krnje federacije u konfederaciji sa HR i SLO, ali kratko.

[MancMellow]

Ah, kada se danas gleda kako su delegati glasali na 14. kongresu, velika se iznenađenja pojavljuju na tiketu. Još više kad se gledaju rezultati istraživanja stavova članova SKJ u periodu 1988-1990. SKH je izuzetno podeljena i mnogi članovi podržavaju srpski koncept reforme federacije.

 

ja nisam shvatio da je Tribun mislio na članove SKH, nego na Hrvate općenito

[ObiW]

Ono, u toj situaciji nikakva sila njih nije ni mogla tu zadržati onda. A bez njih nema Jugoslavije, bar je tako u naknadnim interpretacijama ondašnjih događaja isticano.

 

Nisu to naknadne interpretacije, to je Vasil Tupurkovski eksplicitno rekao Slobodanu Milosevicu 1991, na nekom od sastanaka predsednistva SFRJ. Na konstataciju da "bez Slovenije nema Jugoslavije", Milosevic je replicirao "e to malo morgen".

Edited August 18, 2016 by ObiW

[ObiW]

 Da kongres nije prekinut zbog konsultacija, ko zna šta bi bilo. Možda bi se unutar krnje SKJ pojavila i neka volja za krnjom Jugosavijom ili možda čak i ideja da se odlučnije obračuna sa kontrarevolucijom u Sloveniji i Hrvatskoj. Možda bi Branko Mamula skupio hrabrost i izvršio vojni udar.

Pa morao je da bude prekinut kada su slovenacki delegati svi izasli iz sale, jer je svaki njihov predlog odbijen. To je vec 1 sasvim novi momenat, i vecina je trazila prekid, mada je Srbija insistirala da se cirkus nastavi.

[MancMellow]

Nisu to naknadne interpretacije, to je Vasil Tupurkovski eksplicitno rekao Slobodanu Milosevicu 1991, na nekom od sastanaka predsednistva SFRJ. Na konstataciju da "bez Slovenije nema Jugoslavije", Milosevic je replicirao "e to malo morgen".

 

Na kraju je genije smislio da Jugoslavija postoji čak i ako je čine jedine dve republike koje su bile nezavisne države (skoro) pre nego što je Jugoslavija ikome uopšte  i pala na pamet. 

[noskich]

A sta mislite, iz perspektive sadasnjeg trenutka, da je nekim cudom Jugoslavija opstala u bilo kakvom obliku, ko bi tu bio gubitnik (ogranicavajuci se iskljucivo na ljude unutar granica SFRJ, spoljni faktori iskljuceni)? Izgleda da bi dobitnik bio svako izuzev te nove elite koja se nafilovala opljackanim, sto drzavne svojine, sto otetim u ratu. 

[Prospero]

Pa morao je da bude prekinut kada su slovenacki delegati svi izasli iz sale, jer je svaki njihov predlog odbijen. To je vec 1 sasvim novi momenat, i vecina je trazila prekid, mada je Srbija insistirala da se cirkus nastavi.

Strogo formalno - ne:

 

Četrnaesti (izvanredni) kongres SKJ bio je odlučujuća bitka za i protiv dovršenja treće faze projekta ujedinjenja Jugoslavije, kojeg je Milošević započeo ujedinjavanjem srpske partijske organizacije (na Osmoj sjednici CK SK Srbije, u septembru 1987) i promjenom Ustava Republike Srbije (27. marta 1989). Jedinstvo srpske Partije i republike (koje je dodatno učvršćeno smjenama u pokrajinama, te uvođenjem izvanrednog stanja na Kosovo) bilo je tek polovica posla koje je Milošević htio obaviti: krajnji je cilj bio ujedinjenje Jugoslavije oko programa kojeg je formulirala srpska partijska organizacija i koji je u tom trenutku podržavalo oko 40 posto partijskog članstva. Partijski je kongres trebao ujediniti Partiju, da bi se potom (logikom “demokratskog centralizma”, te koristeći institucionalnu poziciju koju je Partija još uvijek imala u cijelom političkom sistemu) krenulo na suštinske promjene jugoslavenskog Ustava, sredstvima koja se ne bi birala.71 Srpska je minimalna strategija (ispod koje nisu bili spremni pristati ni na što) bila definirana na neformalnom sastanku Slobodana Miloševića, Petra Gračanina, Bogdana Trifunovića i Borisava Jovića, 10. januara 1990, i uključivala je: prvo, očuvanje SKJ kao jedinstvene organizacije; drugo, očuvanje principa demokratskog centralizma; treće, izolacija Slovenaca, tako da im se Hrvatska i Makedonija te Bosna i Hercegovina ne mogu pridružiti. U ostvarenju tih ciljeva, srpska je partijska organizacija imala podršku armijske partijske organizacije (i inače nezadovoljne slovenskom politikom), a to je bilo važno ako se htjelo da Hrvati i Makedonci ne budu antagonistični (Jović, 1989: 1995: 88).

 

Kongres je održan 20-22. januara 1990. i na njemu je bilo 1.457 izabranih delegata, od kojih je 564 dolazilo iz Srbije (333 iz područja izvan pokrajina, 94 s Kosova i 137 iz Vojvodine), a 114 iz Slovenije.72 U dva dana debate, slovenska je delegacija oponirala glavnim idejama koje je većina bila spremna podržati, uključujući i novom Statutu SKJ. Delegati Kongresa bili su protiv slovenskih prijedloga: za formulaciju kojom bi se SKJ definirao kao “organizacija republičkih organizacija Saveza komunista, koje se ravnopravne udružuju u SKJ” bilo je samo 169 delegata (od 1.156 prisutnih). Za dva slovenska prijedloga, kojima bi se odmah ukinula politička suđenja na Kosovu (uključujući i suđenje Azemu Vllasiju, te onima koji su u zatvorima bili zbog “kontrarevolucio- narnog ugrožavanja društvenog poretka, neprijateljske propagande i vrijeđanja najviših institucija države”) glasalo je 236, odnosno 399 delegata. Za amandman kojeg je predložio predsjednik slovenskog parlamenta, Miran Potrč: da partijski dokumenti jasno kažu da “narodi udruženi u Jugoslaviju ispunjavaju svoju suverenost unutar republika i imaju puno pravo da odluče koja od svojih suverenih prava žele ostvariti preko demokratski izabranih institucija u Jugoslaviji”, glasalo je 526 delegata. Istodobno, srpski prijedlog da novi savezni Ustav jasno definira Jugoslaviju kao državu “sa punom pravnom i državnom subjek- tivnošću”, prihvaćen je s 955 glasova.

 

Iako svi slovenski prijedlozi nisu dobili istu razinu podrške (najmanje su bili podržani oni koji su tražili konfederalizaciju Partije, dok su oni koji su išli za daljnjom decentralizacijom države imali veću podršku), nijedan od njih nije dobio dovoljan broj glasova na Kongresu. Istodobno, gotovo svi srpski prijedlozi prihvaćeni su s uvjerljivom većinom glasova. Donekle protivno očekivanju Slovenaca (i prethodnom sondiranju partijskog članstva), Kongres je bio na samom rubu totalnog poraza slovenske opcije i pobjede Miloševićeve ideje centralizacije Partije.

 

U tom je trenutku slovenska delegacija odlučila napustiti Kongres u znak protesta i proglasiti slovenski Savez komunista za nezavisnu organizaciju, koja (iako formalno ostaje dio SKJ) nije spremna prihvatiti nikakav “demokratski centralizam” kad dolazi iz saveznog partijskog vrha. Ostajanje unutar novog, centraliziranog SKJ bilo bi ne samo protiv slovenskog shvaćanja poželjne budućnosti Jugoslavije, nego bi značilo i potpuni gubitak utjecaja u Sloveniji, te podređivanje slovenskih komunista (a time i slovenske republike) partijskoj većini, sada već pod jasnim utjecajem Srbije. Slovenski su komunisti unaprijed rekli da na to neće pristati; sada su izlazili iz kongresne dvorane Sava-centra u Beogradu (neki od njih sa suzama u očima), dok je nova partijska većina pljeskala. Milosevic' je odmah zatražio da Kongres nastavi rad, kao da se ništa nije dogodilo. Čak i prema važećem statutu, brojali su se članovi, a ne republike: 114 slovenskih delegata, prema tome, ne mogu dovesti u pitanje volju ostalih, više od tisuću, da sačuvaju Savez komunista Jugoslavije. Ali, tu se nije radilo o broju članova, nego o činjenici da je (prvi put nakon osnivanja, 1919) komunistička organizacija Jugoslavije bila pred raspadom. Radilo se o pitanju: može li ne samo Partija nego i Jugoslavija o(p)stati bez Slovenije. To je bilo fundamentalno pitanje, koje nije ovisilo ni o brojnosti onih koji odlaze, ni o veličini onih koji ostaju. Zahvaljujući hrvatskoj delegaciji, koja se odmah usprotivila Miloševićevu prijedlogu (i uz pomoć bosanske delegacije, te dijelova makedonske, kosovske i armijske delegacije), Kongres je proglasio prekid radi konzultacija. Kako se u tom prekidu ništa nije moglo dogovoriti, završna je sjednica Četrnaestog kongresa SKJ odgođena: kako će se kasnije pokazati - zauvijek.

Ali u praktičnom smislu to jeste novi momenat, u stvari polu-novi - na izborima za CK SKJ na 12. kongresu (1982) delegacija SKS je odbila da ponudi novog kandidata kada Draža Marković (kao kandidat SKS) nije izabran za člana, tako da je sve ostalo u "krnjem" sastavu, pa je mučena Milka Planinc zavrtala ruke da se organizuje novo glasanje da DM dobije potreban broj glasova i da se ne pravi sranje, što se i desilo iako ponovno glasanje nije bilo statutarno predviđeno.

[MancMellow]

A sta mislite, iz perspektive sadasnjeg trenutka, da je nekim cudom Jugoslavija opstala u bilo kakvom obliku, ko bi tu bio gubitnik (ogranicavajuci se iskljucivo na ljude unutar granica SFRJ, spoljni faktori iskljuceni)? Izgleda da bi dobitnik bio svako izuzev te nove elite koja se nafilovala opljackanim, sto drzavne svojine, sto otetim u ratu. 

 

to je nemoguće proceniti, zato što onakva Jugoslavija nije mogla da preživi pad Berlinskog zida. Neka drugačija je mogla, ali je takvom (drugačijom) morala postati nekoliko decenija ranije, te je zato nemoguće reći ko bi i kako profitirao ili izgubio u takvoj duplo hipotetičkoj situaciji 

[Anduril]

Zato i kažem da je rešenje za Srbe moglo biti samo progurati savezne izbore i onda s projugoslovenskim Hrvatima i Slovencima (a mora da ih je bilo) probati da relegitimišu jugoslovensku federaciju.

 

To bi ti bilo kao da legitimises i danasnju Srbiju - pa opet nije demokratska drzava. 

Ima do legitimacije i demokratije malo vise od masovnog clanstva po partijama (skoro milion komunista samo u Srbiji, plus JNA, plus CG, plus preko 50% komunista u BiH, plus deo u Hrvatskoj, itd.) ili izbora a to su recimo u Sloveniji sasvim dobro kapirali.

Sta ti vredi demokratska drzava u kojoj vodja manipulise masom, posao dobija preko partijske veze a drzavna administracija i vojska su pune partijskih pulena sa nekakvom vezom.

To je bio problem pre svega Srbije i CG i pre 1918. koji se zatim nastavio i postao sve gori do 80-tih u Jugoslaviji da bi se nastavio i danas pa 20% ljudi ima neku partijsku knjizicu za posao, za vezu, itd.

U Sloveniji iz raznih razloga ipak nisu navikli na taj nivo pa je bilo jasno sta ciniti ako zele ziveti u uredjenoj drzavi - Kucan sebe ipak nije odveo na djubriste istorije nego je postao predsednik daleko najuspesnije bivse republike SFRJ.

Edited August 18, 2016 by Anduril

[Tribun_Populi]

Strogo formalno - ne:

Pa ispada po tome da su lagano minirali zemlju jer nisu hteli da se refederalizuje?

 

U Sloveniji iz raznih razloga ipak nisu navikli na taj nivo pa je bilo jasno sta ciniti ako zele ziveti u uredjenoj drzavi - Kucan sebe ipak nije odveo na djubriste istorije nego je postao predsednik daleko najuspesnije bivse republike SFRJ.

Mmmm da, uljudni i fini Slovenci vs. Čefurji. Slušao sam takve autošovinističke argumente dovoljno dugo.

[Tribun_Populi]

ja nisam shvatio da je Tribun mislio na članove SKH, nego na Hrvate općenito

I jesam mislio na Hrvate i Slovence en general, projugoslovenski i profederalno orijentisane, a ne samo komuniste.

 

S tim da očigledno ovih potonjih iz te kategorije nije uopšte ni bilo.

[Anduril]

Mmmm da, uljudni i fini Slovenci vs. Čefurji. Slušao sam takve autošovinističke argumente dovoljno dugo.

Ne pozivam se na to nego na cinjenice, brojke, procente, itd. Razlozi tome sigurno nisu sovinisticke prirode nego pre bih rekao kulturno-politicke. A bez spoznaje istih, nema ni reforme a ni normalnog drustva ma kakva drzava bila - Jugoslavija, federacija, konfederacija, federalna ili unitarna Srbija, monarhija ili predsednica, cetnicka ili komunisticka. Ako je konstanta uvek veza, kradja i korupcija, ovo drugo nema veze...

Edited August 18, 2016 by Anduril