12 hours ago, bejzbolka said:

Najjače što su ljudi bili u fazonu "nema šanse da usvoje, ne smeju". Što ne bi smeli, ko će da ih spreči?

Uopste ne pratim koja je tema. Sto pre osvestiti ovo. Prosveta, granice ne postoje, i na papir moze svasta

On 28. 1. 2026. at 17:42, bejzbolka said:

Najjače što su ljudi bili u fazonu "nema šanse da usvoje, ne smeju". Što ne bi smeli, ko će da ih spreči?

Aj to, nego neke naše kolege danas, posle onog nemuštog saopštenja komore i vapaja precedniku da ne potpiše zakone, bili u fazonu, šta, potpisao!?

Rekoh, kakve francuske sobarice, bratmoi...

Edited January 30Jan 30 by Tribun_Populi

ljudi nisu svesni da posle ovoga sledi upad u tok oduzimanje predmeta, unistenje dokaza i samih predmeta, procesuiranje tuzioca tok-a i samo plavo nebo cini granicu za dalja ludila

6 hours ago, ultra plasticni said:

ljudi nisu svesni da posle ovoga sledi upad u tok oduzimanje predmeta, unistenje dokaza i samih predmeta, procesuiranje tuzioca tok-a i samo plavo nebo cini granicu za dalja ludila

Ma neće smeti.

Na ponovljenim izborima za VST pobedili svi Stefanovićevi kandidati...

Ovekivano.

https://n1info.rs/vesti/dolovac-bia-izbori-vst/

komedija. znači imaš kolektive tipa 30 ljudi, postupak se sastoju u tome što njih 30 treba da uđe u neku prostoriju i ubaci neki papir u neku kutiju. i sad oko toga epopeja koja traje mesecima, uključen je i Ustavni sud, EU, još samo Tramp i UN nisu stigli da overe temu, a ni brat Si ne pokazuje interes. za sada

VST treba ukinuti, pošto ne služi ničemu osim da se režim nadgrornjava sa delom tužilaštva koje ima drugačije političke zaštitnike. generalno, nije ga trebalo ni osnivati. to je još jedan od primera neuspešne transplantacije nekih rešenja sa strane. ne treba baš sve kopirati i preuzimati. čovek bi posmislio da bi do sada trebalo da bude jasno da se problemi ne rešavaju kopipejstovanjem nečijih propisa

stvari treba uprostiti maksimalno da bi mogle da funkcionišu. sud sudi i izriče presudu u ime naroda, pravosuđe je sud, zato je sud samostalan i nezavistan, zato sudije imaju stalnost funkcije. to tako mora da bude. sud je onaj koji te štiti od sranja, sud jedino može da te pošalje u zatvor, da ti odredi pritvor. sud je onaj koji te štiti od glupavih i neosnovanih optužbi, tako što će da ih vrati nazad ili ne prihvati (što inači i radi masovno).

tužilaštvo nije sud. tužilaštvo nije pravosuđe u užem smislu reči. tužilac nije sudija. on nije nezavistan, a samostalan je samo u određenoj meri. tužilaštvo je stranka u postupku, baš kao i advokat sa strane obrane, samo što advokat nije državni organ, a tužilac jeste. država te goni ako postoje dokazi da si izvršio neko delo, ne goni te pravosuđe, pravosuđe ti sudi. država te goni preko državnog organa koji se zove tužilaštvo i koji nije pravosuđe. goni te država (tužilaštvo), sudi ti narod (sud u ime naroda). ne znam zašto je to teško rezumeti. tužilac bez policije može samo da sedi u ofisu i igra tetris, razmatra o smislu života ili gubi vreme na neki drugi način. tužilaštvo ne može da bude van strukture državnih organa, nekakav plutajući objekat, ni vamo ni tamo. tužilaštvo ne može da ima svoju policiju. tamo gde postoji tzv. tužilačka policija, to je ipak policija, koja nije van strukture komandovanja, nego je odeljenje koje je izmešteno bliže tužiocu i nad kojim on ima neka ovlašćenja (ali ne ovlašenja komandanta policije). nije paralelna policija nevezana sa redovnom policijom.

tužilaštvo je po svojoj prirodi mnogo bliže izvršnoj vlasti i zato imaju smisla sistemi gde je ministar pravde ujedno i državni tužilac. koji se kod nas zove zove javni, što je samo igra reči, da ne ispadne da je državni. a jeste, pošto nema čiji drugi da bude. zato nam je tužilaštvo javno a pravobranilaštvo državno (Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o državnom pravobranilaštvu). pazi leba ti. oba su državna, to je jasno ko dan.

uprošćavanja podrazumeva i ukidanje svih specijalnih sudova i tužilaštva. ne postoji specijalni sud, postoji samo sud. ništa secijalno nema kod specijalnog suda. specijalni sud zapravo i ne postoji nego je posebno odeljenje redovnog suda. isto bi trebalo i sa tužilaštvom. specijalizacija podrazumeva da su okviru redovnog tužilaštva organizuje odeljenje specijalizovano za ovo ili ono. pa i za korupciju, ratne zločine isl. specijalizacija ne podrazumeva da osnivamo 10 tužilaštava, za svaku posebnu grupu krivičnih dela i da pravimo paralelne sisteme.

puno je tu posla, treba sve vratiti u normalu i uprostiti, zato što je u ovom slučaju najprostije rešenje upravno i najbolje.

Edited February 27Feb 27 by Ted

8 hours ago, Ted said:

komedija. znači imaš kolektive tipa 30 ljudi, postupak se sastoju u tome što njih 30 treba da uđe u neku prostoriju i ubaci neki papir u neku kutiju. i sad oko toga epopeja koja traje mesecima, uključen je i Ustavni sud, EU, još samo Tramp i UN nisu stigli da overe temu, a ni brat Si ne pokazuje interes. za sada

VST treba ukinuti, pošto ne služi ničemu osim da se režim nadgrornjava sa delom tužilaštva koje ima drugačije političke zaštitnike. generalno, nije ga trebalo ni osnivati. to je još jedan od primera neuspešne transplantacije nekih rešenja sa strane. ne treba baš sve kopirati i preuzimati. čovek bi posmislio da bi do sada trebalo da bude jasno da se problemi ne rešavaju kopipejstovanjem nečijih propisa

stvari treba uprostiti maksimalno da bi mogle da funkcionišu. sud sudi i izriče presudu u ime naroda, pravosuđe je sud, zato je sud samostalan i nezavistan, zato sudije imaju stalnost funkcije. to tako mora da bude. sud je onaj koji te štiti od sranja, sud jedino može da te pošalje u zatvor, da ti odredi pritvor. sud je onaj koji te štiti od glupavih i neosnovanih optužbi, tako što će da ih vrati nazad ili ne prihvati (što inači i radi masovno).

tužilaštvo nije sud. tužilaštvo nije pravosuđe u užem smislu reči. tužilac nije sudija. on nije nezavistan, a samostalan je samo u određenoj meri. tužilaštvo je stranka u postupku, baš kao i advokat sa strane obrane, samo što advokat nije državni organ, a tužilac jeste. država te goni ako postoje dokazi da si izvršio neko delo, ne goni te pravosuđe, pravosuđe ti sudi. država te goni preko državnog organa koji se zove tužilaštvo i koji nije pravosuđe. goni te država (tužilaštvo), sudi ti narod (sud u ime naroda). ne znam zašto je to teško rezumeti. tužilac bez policije može samo da sedi u ofisu i igra tetris, razmatra o smislu života ili gubi vreme na neki drugi način. tužilaštvo ne može da bude van strukture državnih organa, nekakav plutajući objekat, ni vamo ni tamo. tužilaštvo ne može da ima svoju policiju. tamo gde postoji tzv. tužilačka policija, to je ipak policija, koja nije van strukture komandovanja, nego je odeljenje koje je izmešteno bliže tužiocu i nad kojim on ima neka ovlašćenja (ali ne ovlašenja komandanta policije). nije paralelna policija nevezana sa redovnom policijom.

tužilaštvo je po svojoj prirodi mnogo bliže izvršnoj vlasti i zato imaju smisla sistemi gde je ministar pravde ujedno i državni tužilac. koji se kod nas zove zove javni, što je samo igra reči, da ne ispadne da je državni. a jeste, pošto nema čiji drugi da bude. zato nam je tužilaštvo javno a pravobranilaštvo državno (Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o državnom pravobranilaštvu). pazi leba ti. oba su državna, to je jasno ko dan.

uprošćavanja podrazumeva i ukidanje svih specijalnih sudova i tužilaštva. ne postoji specijalni sud, postoji samo sud. ništa secijalno nema kod specijalnog suda. specijalni sud zapravo i ne postoji nego je posebno odeljenje redovnog suda. isto bi trebalo i sa tužilaštvom. specijalizacija podrazumeva da su okviru redovnog tužilaštva organizuje odeljenje specijalizovano za ovo ili ono. pa i za korupciju, ratne zločine isl. specijalizacija ne podrazumeva da osnivamo 10 tužilaštava, za svaku posebnu grupu krivičnih dela i da pravimo paralelne sisteme.

puno je tu posla, treba sve vratiti u normalu i uprostiti, zato što je u ovom slučaju najprostije rešenje upravno i najbolje.

Nova.rs

Komlen Nikolić: Podele u tužilaštvu dostigle vrhunac

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić ocenila je danas, komentarišući ponavljanje izbora za Visoki savet tužilaštva (VST) da

Evo i ova zena prica o postojanju dve struje i pritiscima na izborima sa obe strane, ali i da postoje tuzioci koji su u izbore usli van te dve struje ako dobro razumem sta je zena rekla. Zasto nema vise takvih tuzilaca? E sad ono sto mene interesuje kao komentar na ovo tvoje, ok, jasno, tuzioci su drzavni sluzbenici ali kako se ostvaruje da tuzioci svesno i savesno rade svoj posao? Strukturom i organizacijom? To bi ih sacuvalo od spoljnih uticaja? Zamislimo hipoteticku situaciju da je struktura i organizacija tuzilastva apsolutno ovakva kako si je ti opisao. I desi se nadstresnica. Sta bi bilo drugacije u odnosu na ovo sto se desava sada? Ako hoces daj konkretan odgovor, tacka 1, tacka 2 itd.
Meni ovo deluje kao ignorisanje slona u sobi, onog sto se i potvrdio pre par dana, u vidu BIA-e i drugih pritisaka na tuzioce. To da su tuzioci drzavni organ koji zivi svoj zivot u okviru drzavnih organa znaci da mora da se ceka promena na izborima da bi oni postupali jer okolnosti su se promenile i onda imaju i mogucnosti da sprovode svoj posao. I problem kokoska jaje, kako drustvo da se samoregulise ako se kriminalne radnje od strane onih koje vecina izabere i samim tim su legalni/legitimni ignorisu od strane drzavnih sluzbenika.

3 hours ago, glibav said:

Nova.rs

Komlen Nikolić: Podele u tužilaštvu dostigle vrhunac

Predsednica Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić ocenila je danas, komentarišući ponavljanje izbora za Visoki savet tužilaštva (VST) da

Evo i ova zena prica o postojanju dve struje i pritiscima na izborima sa obe strane, ali i da postoje tuzioci koji su u izbore usli van te dve struje ako dobro razumem sta je zena rekla. Zasto nema vise takvih tuzilaca? E sad ono sto mene interesuje kao komentar na ovo tvoje, ok, jasno, tuzioci su drzavni sluzbenici ali kako se ostvaruje da tuzioci svesno i savesno rade svoj posao? Strukturom i organizacijom? To bi ih sacuvalo od spoljnih uticaja? Zamislimo hipoteticku situaciju da je struktura i organizacija tuzilastva apsolutno ovakva kako si je ti opisao. I desi se nadstresnica. Sta bi bilo drugacije u odnosu na ovo sto se desava sada? Ako hoces daj konkretan odgovor, tacka 1, tacka 2 itd.
Meni ovo deluje kao ignorisanje slona u sobi, onog sto se i potvrdio pre par dana, u vidu BIA-e i drugih pritisaka na tuzioce. To da su tuzioci drzavni organ koji zivi svoj zivot u okviru drzavnih organa znaci da mora da se ceka promena na izborima da bi oni postupali jer okolnosti su se promenile i onda imaju i mogucnosti da sprovode svoj posao. I problem kokoska jaje, kako drustvo da se samoregulise ako se kriminalne radnje od strane onih koje vecina izabere i samim tim su legalni/legitimni ignorisu od strane drzavnih sluzbenika.

Čini mi se da nema više tih nezavisnih kandidata. Predrag Milovanović koji je godinama slovio za nezavisnog i gostovao po N1 i opozicionim medijima je prešao na stranu režima. Šatro je neutralan, ali kada se pogleda jučerašnja sednica vidi se da je zapravo na strani Stefanovića.

Obe struje su katastrofa, nije Zagorka ništa bolja od Stefanovića, samo je trenutno iz nekog razloga režim nagazio nju, pa ta njena strana glumi neku šatro opoziciju, u stvari ista govna.

VST ovakav kakav je nema nikakvog smisla. Ne znam zašto je dozvoljeno da advokati budu članovi VST. Pre svega, to može služiti za nečasno sticanje klijenata. Sem toga, može predstavljati posredan pritisak na tužioce u predmetima u kojima taj advokat postupa. Onaj advokat Simić koji je član VST i šatro istaknuti pravnik je 101% režimska priča, videlo se na sednici. Supruga mu je službenica BIA i bivša šefica kabineta ministra pravde. Pored njega, još jedna istaknuta pravnica u savetu je došla direktno iz BIA, izabrana je kao istaknuti pravnik. Znači telo koje treba da štiti samostalnost tužilaštva puno kadrova tajne službe. Divota.

Edited February 28Feb 28 by bejzbolka

3 hours ago, glibav said:

Evo i ova zena prica o postojanju dve struje i pritiscima na izborima sa obe strane, ali i da postoje tuzioci koji su u izbore usli van te dve struje ako dobro razumem sta je zena rekla. Zasto nema vise takvih tuzilaca? E sad ono sto mene interesuje kao komentar na ovo tvoje, ok, jasno, tuzioci su drzavni sluzbenici ali kako se ostvaruje da tuzioci svesno i savesno rade svoj posao? Strukturom i organizacijom? To bi ih sacuvalo od spoljnih uticaja? Zamislimo hipoteticku situaciju da je struktura i organizacija tuzilastva apsolutno ovakva kako si je ti opisao. I desi se nadstresnica. Sta bi bilo drugacije u odnosu na ovo sto se desava sada? Ako hoces daj konkretan odgovor, tacka 1, tacka 2 itd.
Meni ovo deluje kao ignorisanje slona u sobi, onog sto se i potvrdio pre par dana, u vidu BIA-e i drugih pritisaka na tuzioce. To da su tuzioci drzavni organ koji zivi svoj zivot u okviru drzavnih organa znaci da mora da se ceka promena na izborima da bi oni postupali jer okolnosti su se promenile i onda imaju i mogucnosti da sprovode svoj posao. I problem kokoska jaje, kako drustvo da se samoregulise ako se kriminalne radnje od strane onih koje vecina izabere i samim tim su legalni/legitimni ignorisu od strane drzavnih sluzbenika.

sve što sam napisao treba da posmatraš kao predlog šta bi trebalo raditi ako/kada dođe do smene režima i ako bude postojala ozbiljna volja da se sistem pravosuđa uredi

dokle god je država uređena tako da su državni organi podređeni volji jedne stranke ili jednog čoveka, a ranije jedne ideologije, dobro rešenje ne postoji. ne moraš ni da ga tražiš, naprosto je nemoguće. isto tako, dokle god su državni organi bušni i podložni raznim uticajima spolja, isto tako piši propalo. možeš da imaš ovo što imaš, dve grupe, jednu koju gura režim, drugu koja ima zaštitu spolja i ovu parodiju kojoj prisustvujemo. moja topla preporuka ljudima jeste da se ne stavljaju niti navijaju za bilo koju stranu, a razlog je prost, i jednu i drugu stranu apsolutno zabole za bilo koga od nas. ispravan odnos javnosti bi bio kada bi postojala volja/želja da se bukvalno svi najure iz tužilaštva. takva volja ne postoji, društvena situacija je tenzična, društvo je oštro podeljeno, situacija/podela je preslikana na tužilaštvo ili bilo koji drugi organ. preduslov da se bilo šta promeni jeste da se razreši ova kriza. ili tako što će režim da potvrdi legitimitet na izborima, ili tako što će da ga izgubi i, u najboljoj varijanti, dobijemo ozbiljan program reforme. i tada će trebati godine da stvari uđu u neki vid normale

šta bi bilo da slučaj nadstrešnice vodi tužilaštvo koje nema spoljne pritiske, države, ulice itsl, je priča šbb. kbb. u toj hipotezi, a kao neko ko je proveo više od decenije u pravosudnom sistemu, mogu da nagađam sledeće. ne bi bilo ovako brzog optuženja (odnosno sada već tregikomedije sa otužnicom), pošto je predmet komplikovan i potencijalno obuhvata veliki broj optuženih od kojih su neki javni funkcioneri. samim tim bi i optuženje, kada se desi, bilo više zasnovano na činjenicama, a manje na pritiscima da se neko optuži po svaku cenu ili da se masovno određuju pritvori. moguće je da sud ne bi vraćao opštužnicu nazad, nego bi je potvrdio, pa bi postupak mogao da počne. i ne radi se samo o jednom predmetu. nadstrešnica nije mogla da padne zbog korupcije, već iz nekog razloga građevinske prirode. to ne znači da korupcije nije bilo, ali to je predemet drugog postupka (moguće je npr. da postoji korupcija ali da radovi budu izvedeni u skladu sa pravilima struke, takođe, moguće je i da nema nikakve korupcije a da radovi ne budu izvedeni u skladu sa pravilima struke). suština predmeta jeste u građevinskom veštačenju i utvrđivanju razloga pada nadstrešnica, a onda utvrđivanje lične odgovornosti svakoga u odnosu na to činjenično stanje. ko je i za šta bio zadužen ili nadležan, šta je ko radio, bio dužan da radi, propustio da uradi, da li je neko bio dužan da nešto spreči ili kontroliše pa to nije uradio ili je uticao na nekog drugog da ne kontroliše, da li je neko, ko, kada i kako uticao na nekog drugog da nešto drugo uradi ili ne uradi, ubrza, preskoči proceduru, ugradi neodgovarajući materijal, zanemari neku bitnu činejnicu, prekoči neki korak u proceduri a to je dovelo do nekog propusta koji je rezultirao ili je u vezi sa padom nadsteršnice itsl.

naravno, kada imaš optuženje sa gomilom optuženih, koji svi imaju advokate ili advokatske timove, dokumentacija je ogromna a činjenično stanje složeno, ne možeš da očekuješ da ovakav postupak može da se završi brzo. realno, do pravosnažnog optuženja mogu da prođu godine.

22 hours ago, glibav said:

E sad ono sto mene interesuje kao komentar na ovo tvoje, ok, jasno, tuzioci su drzavni sluzbenici ali kako se ostvaruje da tuzioci svesno i savesno rade svoj posao? Strukturom i organizacijom? To bi ih sacuvalo od spoljnih uticaja? Zamislimo hipoteticku situaciju da je struktura i organizacija tuzilastva apsolutno ovakva kako si je ti opisao. I desi se nadstresnica. Sta bi bilo drugacije u odnosu na ovo sto se desava sada?

Na to pitanje postoje samo dva moguća odgovora, jer je topla voda odavno otkrivena i sve što proživljavamo je već proživljeno kod zemalja sa dužom (neprekinutom) liberalno-demokratskom tradicijom. Tiče se same strukture krivičnog postupka i njenog modeliranja.

Prva varijanta je američka, gde je tužilac u celosti nosilac i glavni akter prethodne, predsudske procedure tj. istrage, počev od sumnje na postojanje krivičnog dela do verovatnoće. Isprva su i kod njih, sve do negde Drugog svetskog rata, nekakvi saveti i komisije postavljali tužioce i odlučivali o njihovim statusnim pitanjima. Posle onog silnog mafijanja dvadesetih i tridesetih i niza korupcionaških skandala koji su otkriveni to je rešenje napušteno u korist njihovog neposrednog, popularnog izbora. Tako da je tamo sada di ej (district attorney) par ekselans politička funkcija, druga najjača posle guvernera/gradonačelnika, koja vodi direktno u političke vode posle okončanja mandata (Obama, Kamala Haris itd). Stoga je i popularna podrška jak bekgraund koji policiju i ostale službe drži na liniji s takvim tužiocem, a predmeti od velikog javnog značaja se rešavaju prioritetno jer su maltene deo izborne kampanje.

Druga varijanta je evrokontinentalna, originalno francuska, nastala još u doba Napoleona početkom 19. veka, s uvođenjem istražnog sudije (juge d'instruction). Bonaparta nije verovao državnim tužiocima jer su pre revolucije služili ancien regime-u, i zato su u Francuskoj i dan-danas svedeni na službenike Ministarstva pravde, a celokupnu istragu sprovodi i naloge policiji u tom cilju izdaje nezavisni i objektivni sudija, koji rukovodi istragom i prikuplja dokaze i na teret i u korist okrivljenog. Uloga tužioca u takvom sistemu je jedino da inicira istragu, ostalo je na sudu. Ali je i položaj oštećenog tj. žrtve krivičnog dela mnogo povoljniji, jer sve što može tužilac može i on, ukoliko tužilac ne želi, pa je tužilac poprilično i nebitan. Tu, u krupnim predmetima, javnost preko oštećenih gura priču.

Mi smo ovaj drugi sistem imali u primeni 150 godina, do 2013. godine, оd kad nam je u istoriji moderne države prvi put (1860.) uređena krivična procedura. Onda smo preko noći, a što se poklopilo i sa smenom vlasti, uveli ovo gore prvo tj. sistem tužilačke istrage, ali bez da se tužioci biraju neposredno, da im se ojača kadrovska struktura, proširi baza znanja i materijalni uslovi rada. Rezultat je, pa evo ovo sad, razvaljen pravosudni sistem, policija koja ne sluša naredbe tužilaca i oštećeni koji može jedino da plače po televizijama.

Evrokonti države su uglavnom zadržale sistem sudske istrage (Francuska, Španija, Austrija, Češka, Poljska, Hrvatska). One koje su ga napustile u korist tužilačke istrage (Nemačka i Italija) izjednačile su sudije i tužioce u pravima i položaju tako da ih postavlja isto nezavisno telo, i potpuno izmestile tužilaštvo u sudsku granu državne vlasti.

Ovo što mi imamo, to ne postoji nigde.

Edited March 1Mar 1 by Tribun_Populi

postoji i još značajnih razlika u odnosu na Američki sistem. jedna od njih je finansijsko poslovanje, odnosno budžet. tamo tužilac nema neograničena sredstva na raspolaganju tako da ne može i nikada neće da nalaže preduzimanje brojnih besmislenih procesnih radnji i da pravi troškove neograničeno, a da svi ti troškovi padnu na teret države. to ima i negativnih strana, jer često će da osutane da goni neka sitna dela ako nema para u budžetu ili ima neke druge troškove u vezi ozbiljnih predmeta

kod nas je tužilac naslonjen na budžet i manje više može da radi šta hoće, ne mareći mnogo za pitanja celishodnosti, finansijske održivrosti isl. samostalnost tužioca treba da podrazumeva samostalnost u svakom smislu. a ne samostalnost da ja radim šta hoću i kako hoću, bez ikakve kontrole, a da me je pri tome baš briga koliko to košta i ko to plaća. po pitanju para tužioci sebe svakako smatraju državnim službenicima i zakukaće jako ako kinta prestane da dolazi ili ako bi im neko stavio rampu i rekao da ne mogu da preduzimaju besmislene i nepotrebe procesne radnje (jao ugoržava mi samostalnost). to je ona priča da je hoću da budem samostalan ali na tuđ račun (roditelj - dete fazon, ja sam samostalan šta hoćeš, tvoje je da mi obezbediš kintu, da ima uvek šta da se jede, da me pošalješ na more i da mogu da se oblačim fensi a ne da nosim patike šest godina, ali da me ostaviš na miru jer ja sam samostalan i imam prava). odnosno da me finansijer (ovde suštinski građani kroz budžet) ne pita ništa u vezi toga šta radim i koliko trošim.

Edited March 1Mar 1 by Ted

Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom

Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.

Dobijali su presude, sve dok Vrhovni kasacioni sud nije preinačio svoj stav. Banke sada traže da građani vrate novac, piše RTS.

Jel ima i jedan slučaj da ovaj sud nije presudio u korist banke, korporacije ili vlasti? Kakvi smećari.

1 hour ago, eumeswil said:

Građani tužili banke zbog troškova obrade kredita i dobili novac, sada moraju da ga vrate i to sa kamatom

Vrhovni sud je 2018. godine odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Do kraja 2021. više od 200.000 građana podnelo je tužbe protiv banaka potražujući novac nazad.

Dobijali su presude, sve dok Vrhovni kasacioni sud nije preinačio svoj stav. Banke sada traže da građani vrate novac, piše RTS.

Jel ima i jedan slučaj da ovaj sud nije presudio u korist banke, korporacije ili vlasti? Kakvi smećari.

Za sve prigovore u vezi sa ovim se treba javiti uvaženom sudiji Dragiši Slijepčeviću i sastavu Ustavnog suda iz 2013. godine, koji su oglasili neustavnim odredbe ZPP-a koje su omogućavale da se pokrene class/collective action za ove i slične stvari. Da smo imali class action, cela ova priča bi išla u jednom postupku umesto u desetinama hiljada, i ne bismo imali ni zagušenje sudova, ni ogromne troškove ni advokate banderaše i slične devijacije. Ali ne, mora se onemogućiti da neko pokrene class/collective action i npr. traži povraćaj nezakonito obračunate kamate za kašnjenje na računima EPS-a i Infostana i sa sobom povuče sto hiljada ljudi za period od više godina i time ih natera da vrate milione nezakonito naplaćenih evra, ili da korisnici mobilne telefonije kolektivno tuže Telekom za nezakonite promene uslova pružanja usluge, ili da zaposleni u javnim službama i državnim organima kolektivno tuže svoje poslodavce zbog nezakonitih obračuna toplih obroka, rada na određeno vreme od 10 godina i sličnih stvari.