Strah od smrti

[Dr Arslanagić]

mislim da svako prodje kroz to, bas u tom nekom uzrastu (7-10) godina, pogodovo ako mu se desi da izgubi npr. babu ili dedu.ja svakako jesam. mada nije trajalo toliko dugo. a onda valjda shvatis da je to neminovnost, da niko od toga nije utekao... cim si se rodio, grob ti se otvorio fazon.ehhttp://www.youtube.com/watch?v=43vnSJ-CwiY

[Dr Arslanagić]

nosila sam se mislju da pokrenem ovu temu, al nisam htela da da budem isuvise morbidna.Nemam toliko strah od smrti, koliko strah od umiranja, moguce teske bolesti i same te svesnosti i neizbeznosti kraja koji je blizu, kajanja zbog ovog ili onog, te sahranjivanja, uklanjanja ostataka postojanja itsl. Ne verujem da cu ostaviti neki legat covecanstvu, osim nekog mozda nasledstva, par vrednih sitnica itd.Bojim se odlaska pod zemlju i strepim za svoje telo cak i kad ono bude bilo bezivotno. Zato povremeno istrazujem pravne mogucnosti alternativnog uklanjanja sopstvenih ostataka, koji ne podrazumevaju zakopavanje i kremaciju u krematorijumu, vec nesto poput spaljivanja na nekoj steni pokraj mora, ili u camcu koji plovi ka pucini. Dakle, vazduh, posto patim od blage klaustrofobije.. Tako da ako neko zna kako je moguce garanciju ovoga sebi obezbediti za zivota, bicu mu vecno zahvalna. Ne pitam kolko kosta.paganka sam, sta cu ^_^

Otac mi je naredio da ga kremiram kada umre i njegov pepeo prospem u kanalizaciju u nekoj iole pristojnoj državi. <_<

[zadnja kraljica]

Može Finska?

[Pera Zeka]

.... divim se ljudima koji zavetuju najbliže da ga sahrane/spale u tišini, bez pompe i naknadno obaveste ljude.ogromnih sahrana, leleka, povorki i ostalih stvari se gnušam.nadam se da će me taj dans makabr zaobići nakon smrti....smrt nije strašna. kada ti si tu, nje nema. kada ona dođe, tebe nema.

ovo si potpuno u pravu, sav taj pseudofolklor sa pompeznim sahranama je za povracanje...bio sam cak na nekoj sahrani u unutrasnjosti gde je paganizam dostigo vrhunac, nose se darovi i daruje se preko sanduka...u principu se sve svelo da se sarane i svadbe ne razlikuju, osim sto na sarani armonika dolazi malo kasnije; " nemojte ljudi, umro je covek...ma neeeekaaaa, reko je on meni jednom, vi da se veselite, vidim ja sve to odozgo...." sve je to deo opste hipokrizije, ni u smrti vise nema dostojanstva...e toga se treba plasiti...

[Matilda Ivancic]

ti ljudi koji zavetuju najblize da ih isprate tajno treba da znaju da time osudjuju svoje bliske da prozive najteze trenutke sami. s gnusnim obicajima se nisam sretao, druzim se s pristojnim svetom.

[kud_genijalci]

smrta izaziva prputo nije naučen strah, kao strah od paukova, zmija i bubaveć intuitivna zebnja kao i vreme što osećamo intuitivno;prpa se tura pod tepih, ponjavu, olaisani pod, slamu;dok si mlad i teraš kera, može ti se da se pališ na hejdegerovsku žvaku o bitku k smrti, o čemu sam - nisu branko kostić i draža marković jedini koji se pozivanju sami na sebe - dakle o čemu sam pisao a u povodu kim_filbijeve upadice na renneovom topiću kada ga je pas izjeo za marendu; ali heidegger dosadi, a i ne padaju sve pečke na tu žvaku; posle izgustiraš i njega i ničea jer sve nepismene pevaljke i žene bogatih citiraju samo te najteže filozofe (posle smrti orijane falači)a kad više nisi mlad, ondak bato prpa; misliš o zadužbini, gledaš unučad pa se tešiš; pripališ lulu, pa metneš unče na kolence i sve ti nešto milo u grudima; a sin ti baraba; ali unuk kao da nije na njega nego na tebe;i tu je smis'o, u rasplođavanju;osim.. ako nisi UMETNIK; onda ti je smisao u tvom delu; ono ti zamenjuje decu i teši da nećeš umrit i da će za_te znati cili svit; bulshit je to za smrtu

Edited November 7, 2011 by kud_genijalci

[kud_genijalci]

Otac mi je naredio da ga kremiram kada umre i njegov pepeo prospem u kanalizaciju u nekoj iole pristojnoj državi. <_<

Ko ga slagao da tuđa govne bolje merišu?

[halloween]

Dobar ovaj post. Sigurno je toga bilo i u dečjem periodu, ali još pamtim kako sam ponovo proživela uznemirujuće opsesivne misli i emociju straha od smrti (ali ne svoje, nego roditeljske), kao matora kobila sa 21-22 godine i to na moru. S obzirom da je moja uznemirenost bila očita, a ja nisam umela niti želela da sakrijem emocije, ostatak letovanja bila sam predmet podsmeha.Smrću majke prestajemo da budemo deca.U danima nakon događaja, preispitivala sam svaki čas koji je prehodio tom saznanju. Nije bilo nikakvih naznaka, osim onih koje sam možda naknadno izmislila- njihanje grana drveća u polumraku i jato ptica oko Vukovog spomenika.Uoči i nakon sahrane posmatrala sam okolinu oko kuće tražeći znake ima li još prisustva smrti. Umetnici su na mnoge načine pokušavali da je prikažu, ali mislim da nema realnije slike smrti nego one sa kosom u ruci i kapuljačom na glavi. Grim Reaper. Smrt ne nosi (izaziva) samo strah, ona nosi sve emocije. Pretpostavljam da sve te vizuelizacije deluju jako smešno kad ih sluša neko drugi, kao da su ispričane pod uticajem Diznijevih crtanih filmova. O svojoj smrti sam ozbiljno na brzinu razmislila neposredno pre dobijanja potpune anestezije, ali sam znala da je neće biti, jer je ta operacija bila put u život, a ne u smrt.Sada o njoj gotovo da i ne razmišljam, prepustila sam joj da me ponovo iznenadi.

[Lucia]

Svest od smrti daje smisao životu.Strah od smrti sam imala povremeno u detinjstvu i ranom teenage dobu. Sećam se da je to bio strah potpuno specifične vrste i dubine, klasa za sebe, ni nalik drugim strahovima. Koliko se sećam, nije najčešće ni bio strah od smrti generalno, nego vezan uz mogućnost izbijanja nuklearnog rata (kao da umreti od nečeg drugog nisam tada mogla ni zamisliti, moji su svi dugovečni). O smrti i smislu života sam kao klinka uglavnom razgovarala samo sa dedom (on se plašio smrti i verovao u parapsihologiju i reinkarnaciju) i inače često tada razmišljala... U medjuvremenu sam se navikla na ideju i nekako srodila, prihvatila sam je kao najpripodniju, jedino moguću. Nisam postojala ni pre rodjenja, nepostojanje je "već vidjeno" tačnije nevidjeno ali nam je već bilo doba bez nas. Atomi koji me čine neće nestati mojom smrću (bar do eksplozije neke supernove). Često mislim na ljude koji su umrli ali isto kao i na žive, oni su mi jednako živi samo kao da su otputovali negde daleko.Nabacala sam ovako u crticama jer više skoro ni ne mislim o samoj smrti već povremeno maštam o metafizičkim pitanjima prostora, vremena i nedostupnih dimenzija. Jedino ponekad zažalim što ću verovatno doživeti smrti nekih dragih ljudi (ali već jesam a prethodno sam mislila "kako ću").Čudno što mi svest o smrti nije dovoljna da povremeno ne traćim svoje vreme na dosadjivanje i razne sitne uzaludnosti/besmislice. Ali jeste dala dragocenost svakom životu.

[garcia]

strah od smrti valjda ima nekakve veze i sa poimanjem sopstvene izuzetnosti. narcisoidnost nekakva, 'bem li ga.zar će mene smrt...

[Milogled Bluff]

Ima jedna sjajna izreka:"The fear of death keeps us from living, not from dying".Elem, svoje ostatke, ako ostane ista upotrebljivo, ostavicu nekoj zdravstvenoj ustanovi. Neka deca uce o posledicama opijanja i prezderavanja.

[Miralem]

ti, nosferatu, da cutis.

[Milogled Bluff]

Sto ja Nosferatu? Tako zovem jednog drugara koji ima poveci nos...

[Kelt]

Smrt je posledica polnog razmnožavanja. Da biste bili uvek zgodni i besmrtni, umnožavajte se pupljenjem ili partenogenezom.

[Miralem]

zaboravio si onu sliku?evo, isti ti.