Strah od smrti

[jolanda.kirschner]

Strah od smrti je nešto što iskonsko postoji u nama, mimo svakog herojstva i prezira. Opet, kad razmišljam, imam još veći strah od trivijalne smrti, neke gluposti tipa zagrcnuća ribljom kosti, pad ledenice na glavu, i sl. To je neka prepotentna ocena svog ja, koje je, jelte, zaslužilo plemeniti kraj, nalik romantičarskim pesnicima sa diskretnim tuberanskim kašljem.A iz života:Jednom davno, muka me naterala na snimanje glave skenerom. To se odvijalo u nekoj prostoriji a lekari-operateri su bili iza staklenog zida koji nije bio sasvim izolovan. Ja, kao u konzervi, ali, malo ih vidim. I, čujem glas: Kolega, vidite ovo! -Da, da, vidim.. Zovite brzo Jankovića! .. Čujem trupkanje Jankovića i još nekog, galame, čude se i naginju nad ekranizovani presek mene. - O, bože.. viče onaj prviPočinjem da drhtim, dakle to je to, nađoše ga.Snimanje traje dugo, jedan od paklenijih perioda koje sam proživeo. Dolazi sestra, izvlači me iz onoga, vodi kod lekara, on nasmejan, ja u nervnom slomu. Sve odlično, kaže on, mislim, lažu, nemaju srca. On nastavlja: Pre nedelju dana kupili smo ovaj skener, sad smo tek shvatili da može da reče on šta, pa smo svi gledali kako izgleda, malo smo bili glasniji..

Zar nije bolje muciti se sto manje? Ovo ima smisla jedino ako si vernik.

[kapetanm]

Zar nije bolje muciti se sto manje? Ovo ima smisla jedino ako si vernik.

Pa bolje je, onako u snu, jedino.

[Sestre Bronte]

Zar nije bolje muciti se sto manje?

Mislio sam da jeste. Više ne znam.

[jolanda.kirschner]

Mislio sam da jeste. Više ne znam.

Sta te je navelo da promenis stav?

[Sestre Bronte]

Sta te je navelo da promenis stav?

Bio sam prisutan prilikom odlaska po ekspresnoj metodi.

[Shan Jan]

Ja sam prisustvovao tome u busu, ispred mene sedeli srednjoskolka i njen deda, nekih 60-70 godina rekao bih. Nisam ni primetio, a izgleda ni ona u prvom trenutku, deki je samo pala glava u stranu. Kad je shvatila, krenula da ga drma onda je pocela vriska, zaustavljanje busa, izvlacenje napolje, vestacko disanje... al nista nije delovalo. Zapanjilo me, deka je delovao kao da jos moze da ore. Nisam mislio da moze da se desi tako tiho, bez ikakvog znaka, icega.