Outsourcing, ta strašna reč

[Zabalujev]

Verujem da Džakarta može da iznese ishranu par hiljada studenata od preko puta. Ne uvek u zatvorenom, ali nećemo valjda komunizam?Setih se da je tamo neke 2003. tadašnji direktor SC imao ideju da komercijalizuje i ekonomizuje koješta ("plaćaćete ekonomsku cenu, ali ćete moći da uzmete kredit za to koji ćete posle vraćati, a sve će biti kvalitetnije"), no avaj, klepilo ga posle za neku zloupotrebu sl. položaja... Nije stigao dotle.

Edited November 2, 2011 by Zabalujev

[puella]

Jedna je stvar kada postoji povremena potreba za nekim odredjenim profilom radnika pa je firmi jeftinije da nekoga sa strane povremeno plati kako bi to uradio kao sto je stvar sa vodjenjem knjiga za male firme.Druga je stvar kada se gase radna mesta i radnici se od zaposlenih prevode u dobavljace. To se desava kod nas kako bi firma smanjila svoje troskove i deo dazbina prebacila na radnika posto je on/ona sad sam svoj gazda. Jos je grdje sto se otvara veliki prostor za zloupotrebu pa je tako moguce da se firma oslobodi nezeljenih radnika bez ikakve obaveze prema njima. Prosto ih prevede u dobavljace a zatim se raskine ugovor sa njim kao sa pravnim licem. Sta se desava kada se preduzetnik razboli ili ode na trudnicko/porodiljsko? U Stbiji preduzetnice moraju da placaju doprinose za vreme porodiljskog.

[rajka]

Verujem da Džakarta može da iznese ishranu par hiljada studenata od preko puta. Ne uvek u zatvorenom, ali nećemo valjda komunizam?Setih se da je tamo neke 2003. tadašnji direktor SC imao ideju da komercijalizuje i ekonomizuje koješta ("plaćaćete ekonomsku cenu, ali ćete moći da uzmete kredit za to koji ćete posle vraćati, a sve će biti kvalitetnije"), no avaj, klepilo ga posle za neku zloupotrebu sl. položaja... Nije stigao dotle.

u ljubljani je cena subvencionisana. otprilike 1/3 daje popust restoran (i to se njima isplati posto zaista dobiju puno posla od studenata), 1/3 drzava i student placa 1/3 (ili manje), sto je kada sam ja bila bilo 1.5-2.5 US dolara (sto zaista nije bilo puno za tamnosnji standard).

[Skyhighatrist]

Pa to baš i nije outsourcing... Mislim, ako je 100 restorana koji primaju studentske bonove outsourcing, onda je to i GSB koji prodaje markice za prevoz...

[Zabalujev]

u ljubljani je cena subvencionisana. otprilike 1/3 daje popust restoran (i to se njima isplati posto zaista dobiju puno posla od studenata), 1/3 drzava i student placa 1/3 (ili manje), sto je kada sam ja bila bilo 1.5-2.5 US dolara (sto zaista nije bilo puno za tamnosnji standard).

Ovde studenti zvanično plaćaju trećinu tzv. ekonomske cene kako za ishranu, tako i za smeštaj. Mada se te ekonomske cene menjaju na par godina, sumnjam da su baš uvek "ekonomske", pa je subvencionisanje sigurno još veće. No ishrana zapravo nije toliko loša, bolja nego u bilo kom restoranu sa gotovim jelima (da ne kažem ekspres) koje sam imao prilike da isprobam. Čak ispada da ekonomska cena u studentskim restoranima i nije daleko od one koje naplaćuje privatni sektor. Ne znam kako je organizovan univerzitet u Ljubljani (teritorijalno, pre svega), ovde bi se oni jadnici (dobro, većinom jadnice) u Kumodražu verovatno lepo provele jureći ručak u nekoj lokalnoj kafani (još jedna prilika za dobru udaju). Šalu na stranu, ne kažem da je ljubljanski sistem loš, niti tvrdim da je uopšte priča o poveravanju posla nekom drugom (ili trećem) loša, samo što neke stvari nije lako preslikati. Slovenci vazda rade mnogo toga bolje od nas. A Beograd nije Ljubljana. Kod nas se sve to završava u jurnjavi da se nabije statistika i autsorsuju pare iz džepova lenjih kuvarica u džepove debelih batica u džipovima.

[rajka]

Druga je stvar kada se gase radna mesta i radnici se od zaposlenih prevode u dobavljace. To se desava kod nas kako bi firma smanjila svoje troskove i deo dazbina prebacila na radnika posto je on/ona sad sam svoj gazda.

definitivno se rizik prenosi na bivse zaposlene, ali i upside, posto su sada zaposleni slobodni da traze i druge klijente i samostalno formiraju svoje cene. po drugoj strani i nesigurnost je veca. zato je i cena uvek veca kada placas nekog na sat, nego kada je zaposlen.

[rajka]

Ovde studenti zvanično plaćaju trećinu tzv. ekonomske cene kako za ishranu, tako i za smeštaj. Mada se te ekonomske cene menjaju na par godina, sumnjam da su baš uvek "ekonomske", pa je subvencionisanje sigurno još veće. No ishrana zapravo nije toliko loša, bolja nego u bilo kom restoranu sa gotovim jelima (da ne kažem ekspres) koje sam imao prilike da isprobam. Čak ispada da ekonomska cena u studentskim restoranima i nije daleko od one koje naplaćuje privatni sektor. Ne znam kako je organizovan univerzitet u Ljubljani (teritorijalno, pre svega), ovde bi se oni jadnici (dobro, većinom jadnice) u Kumodražu verovatno lepo provele jureći ručak u nekoj lokalnoj kafani (još jedna prilika za dobru udaju). Šalu na stranu, ne kažem da je ljubljanski sistem loš, niti tvrdim da je uopšte priča o poveravanju posla nekom drugom (ili trećem) loša, samo što neke stvari nije lako preslikati. Slovenci vazda rade mnogo toga bolje od nas. A Beograd nije Ljubljana. Kod nas se sve to završava u jurnjavi da se nabije statistika i autsorsuju pare iz džepova lenjih kuvarica u džepove debelih batica u džipovima.

a ovako se ugradjuje ko stigne... Edited November 2, 2011 by rajka

[Isis]

definitivno se rizik prenosi na bivse zaposlene, ali i upside, posto su sada zaposleni slobodni da traze i druge klijente i samostalno formiraju svoje cene. po drugoj strani i nesigurnost je veca. zato je i cena uvek veca kada placas nekog na sat, nego kada je zaposlen.

i nije samo zbog toga cena visa na sat/dan, vec i iz razloga sto taj treba da kroz svoje poslovanje pokrije i svoj annual leave i eventualni sick leave i neke druge eventualije koje bi kroz se status stalno zaposlenog podrazumevale. ovo je narocito izrazeno kod onog ko je self employed. koliko ce od svih tih troskova uspeti da ukalkulise u prodajnu cenu zavisi i od kompetitivnosti samog trzista konkretnih proizvoda/usluga-ako je trziste na strani prodavca, onda ce biti u mogucnosti da te troskove u potpunosti prevali na kupca, a ako je trziste na strani kupca, onda u nekoj manjoj meri, verovatno.

[Zabalujev]

a ovako se ugradjuje ko stigne...

Šta ti misliš, kako bi funkcionisalo u varijanti "onako"?

[rajka]

i nije samo zbog toga cena visa na sat/dan, vec i iz razloga sto taj treba da kroz svoje poslovanje pokrije i svoj annual leave i eventualni sick leave i neke druge eventualije koje bi kroz se status stalno zaposlenog podrazumevale. ovo je narocito izrazeno kod onog ko je self employed. koliko ce od svih tih troskova uspeti da ukalkulise u prodajnu cenu zavisi i od kompetitivnosti samog trzista konkretnih proizvoda/usluga-ako je trziste na strani prodavca, onda ce biti u mogucnosti da te troskove u potpunosti prevali na kupca, a ako je trziste na strani kupca, onda u nekoj manjoj meri, verovatno.

ja sam se u kontekstu posta na koji sam odgovarala osvrnula samo risk-premium, a sve sto si ovde navela, naravno, stoji.

[paculla]

cena na sat nije uvek veca. overhead, osim bolovanja i zdravstvenog osiguranja (makar u americi), zavisi i od toga koliko imas resursa po coveku i koliko su ti optimizovani procesi. kompanije koje su specijalizovane za jednu stvar imaju mnogo manji overhead i time mogu da ponude nizu cenu. na primer... najskuplji nacin da ja napravim neki prototip je da ga dam nasim majstorima u radionici. njihovo vreme je skupo (plata + sve ovo sto ste pominjali), odrzavanje masina je skupo, osiguranje je skupo, a nemaju dovoljno posla da nadomeste te troskove velikom produkcijom. lokalna radionica je 2x jefitnija na sat, e-machineshop je 3x jefitinija. nedavno je nekome palo na pamet da je bolje outsourceovati taj posao u lokalnu radionicu. na papiru je sve izgledalo savrseno, brze cemo dobijati prototipe, bice jefitinje, imacemo veci izbor metoda i procesa proizvodnje. sve savrseno. jedini propust u toj ideji je sto sto mi istrazivacki centar i sto ovde niko ne ume da napravi pravi profesionalni nacrt. mi nase 'nacrte' donosimo majstoru kao zvrljotine na papiru i onda on mora da smisli kako to da napravi. taj proces je nemoguc u optimizovanoj radionici. resenje je bilo: malo iskusniji majstor iz lokalne radionice ce biti zaposlen kod nas 40% vremena, a onda cemo mi precizne nacrte slati njegovoj radionici po komercijalnoj ceni. neko rece -- ne valja outsourceovati sve. slazem se. outsourcovani posao radi dobro sve dok se ne pojave neki izuzeci od standardne prakse. tada ti treba neko koji zna kako radi tvoja strana procesa.

[Zabalujev]

Organizovanje nam traje već neko vreme.. Prostite što me entuzijazam ne drži toliko dugo.

[čekmeže]

Ovaj topik je prizvao autsors i u moju firmu, danas čujem da će za početak ukinuti deo ajtija koji održava hardver.Šteta što glavonje ne uviđaju da je najbolji način za smanjenje troškova da autsorsuju iz firme budalu koja je donela ovu odluku.

[rajka]

stvari koje su core funkcije u nekoj organizacija, po mom misljenju, treba biti vrlo oprezan pri outsourcu. ali za stvari koje nisu, uvek treba probati, posto drugacije odvlace paznju od onoga sto je core posao.npr. moja firma ima outsorsovano odrzavanje hardvera/opsteg softvera tipa OS/Office, koji su samo sredstvo, ali ima svoje programere koji razvijaju softver koji je kljucan za poslovanje firme. po drugoj strani, deluje mi kao ludilo da outsorsujes customer service, koji treba da bude centralan u poslovanju svake firme.

Edited November 2, 2011 by rajka

[duma]

stvari koje su core funkcije u nekoj organizacija, po mom misljenju, treba biti vrlo oprezan pri outsourcu. ali za stvari koje nisu, uvek treba probati, posto drugacije odvlace paznju od onoga sto je core posao.

Ne misliš da i to probanje odvlači pažnju? Ako nešto ne utiče bitno na poslovanje firme(vozač), ne vidim potrebu za eksperimentisanjem. Ajd da otpustimo Miku i prodamo auto, pa da platimo nekog da nas vozi. Kad vidimo da sad nemamo Miku, koji je spreman ko zapeta puška, već da uvek moramo da čekamo, a i da ih plaćamo više nego Miku i ratu za auto, prođe par meseci. Onda opet strateški kupimo nov auto i zaposlimo Peru. Ti ne smatraš da je to gubljenje vremena? Firma treba da se bavi onim što joj je posao, a da na sporedne stvari obraća pažnju tek kad (prete da) postanu funkcionalna ili finansijska smetnja. Stalno probanje dovodi do realne opasnosti da zbog mizernih finansijskih ušteda dođe do ozbiljnih problema u obavljanju osnovne delatnosti. P.S.Imao sam iskustva sa ljudima koji nisu imali ideje kako da unaprede poslovanje, pa su fingirali da nešto rade, tako što su stalno smanjivali krajnje nebitne troškove. Da stvar bude gora, ti koji su uvek spremni da probaju nisu skloni da lako odustanu od svoje ideje. Edited November 3, 2011 by duma