Srpski film

[Kudravi Gaucos]

jes' ti to sprdas sa mnom?

Ma pusti ga... Kao sto kaze tvoj potpis: Guda vidi gudu.

[Ajant23]

Zbog toga Holivud i "fabrikuje" najbolje filmove na svetu, narocito poslednjih 50ak godina. To sto je njih malo u donosu na ukupan broj snimljenih filmova u Holivudu, to je vec druga stvar.

Pa, mnogi holivudski reditelji se ne bi složili sa ovom vremenskom odrednicom.Eto ti, Sludge, toliko si hvalio Taksistu, a Scorsese recimo u svom dokumentarcu A Personal Journey with Martin Scorsese Through American Movies lamentira nad "zlatnim dobom" holivuda i kaže, između ostalog, da je Curtiz do Kazablanke snimio, verovali ili ne, preko 40 filmova i dodaje da se zamisli kako je dobro bilo tada rediteljima i koliko se pekao zanat, pa nije ni čudo što je Kazablanka tako dobar film. Ovo je ujedno odgovor i Tracy po pitanju "kvantiteta filmova"...A, što se tiče mnogih glumaca u domaćim filmovima meni deluje da je bolje da nisu ni učili glumu. Mislim da je u srpskom filmu pogubna jedna potpuno promašena škola pomešana sa tematskim i drugim intresima kojekakvih.

[Dionysos]

e sad ne znam da li kod nas po skolama uce o tom bitu ili ne, ali ako ima neki glumac po profesiji da cita ovaj forumcic, nek uzme neki scenario i pocne dijaloge da analizira....citanjem,.... gde postoji promena bita. a onda da tu promenu i primeni.

Mene su učili i za početak to jeste dobar savet, ali dok ne pređu na bajtove, nikad od njih glumaca ;)

[Kudravi Gaucos]

Mene su učili i za početak to jeste dobar savet, ali dok ne pređu na bajtove, nikad od njih glumaca ;)

Da ne pricamo da Zapad vec radi na Gigabajtima...

[Ajant23]

Srpski film je u stvari zasnovan na Gigabajatima...

[Sludge Factory]

Pa, mnogi holivudski reditelji se ne bi složili sa ovom vremenskom odrednicom.Eto ti, Sludge, toliko si hvalio Taksistu, a Scorsese recimo u svom dokumentarcu A Personal Journey with Martin Scorsese Through American Movies lamentira nad "zlatnim dobom" holivuda i kaže, između ostalog, da je Curtiz do Kazablanke snimio, verovali ili ne, preko 40 filmova i dodaje da se zamisli kako je dobro bilo tada rediteljima i koliko se pekao zanat, pa nije ni čudo što je Kazablanka tako dobar film. Ovo je ujedno odgovor i Tracy po pitanju "kvantiteta filmova"...

Ok, mogu da se slozim s Martijem, on svakako zna bolje od mene. :)Rekao sam "poslednjih 50ak godina" zato sto su meni najdrazi filmovi iz tog razdoblja, zato sto kvalitet produkcije dostize najvisi nivo u tom periodu (po mom misljenju), ali i zato sto je to vreme u kojem nastaju filmovi zbog kojih se Holivud ne voli i smatra sranjem... inace, mozemo reci i "u celoj istoriji Holivuda" umesto "poslednjih 50ak godina", apsolutno je nebitno.

A, što se tiče mnogih glumaca u domaćim filmovima meni deluje da je bolje da nisu ni učili glumu. Mislim da je u srpskom filmu pogubna jedna potpuno promašena škola pomešana sa tematskim i drugim intresima kojekakvih.

S ovim se slazem, narocito sa ovim boldovanim.

[mustang]

kako je meni taj covek (marty :) ) simpatican! :)i reklame u kojima su zahvaljujuci njemu duhovite, i super je u personal journey

Edited October 22, 2008 by mustang

[Sludge Factory]

kako je meni taj covek (marty :) ) simpatican! :)i reklame u kojima su zahvaljujuci njemu duhovite, i super je u personal journey

Isto! :) Uzivancija je slusati Martija kad prica o filmu. Ako vec nisi gledala, na youtubu i googlu imas jednocasovne emisije koje vodi Charlie Rose; Marti mu je bio cest gost. Nekoliko sjajnih razgovora (npr. povodom Bandi Njujorka zajedno sa Danielom Day-Lewisom, zatim ima jedna emisija posvecena dokumentarcu o Stenliju Kjubriku, gde je Marti bio gost uz Kjubrikovu suprugu i Kjubrikovog producenta, koji je i radio dokumentarac, itd).

[mustang]

[hvala] :) pogledacu kad budem imala vremena[/hvalajosjednom]

[Sludge Factory]

Nema na cemu! :)

[korindjar]

Pogledao TurnejuDa su se malo potrudili oko scenarija, plus neko ko bi Markovicu objasnio kako je sve to zaista moglo da izgleda tih godina ovo je mogao biti mnogo bolji film, iako mislim da nikada ne bi mogao da isprica nesto vrhunski, jednostavno tu je osecaj da mu fale bolje price. Islo se na opisivanje situacije, pre nego sto su zeleli da ulaze u razloge i da duboko seku sve to.Sve u svemu 6.5/10 Najbolji deo filma je pojava Voje Brajovica, koji je tu kao Dragos Kalajic, Toholj, Crncevic i ostali nacionalni intelektualci zakljucno sa modernom verzijom njih - Zigonkom, ili kako su ranije prekrsteni u 'salonski fasisti'. Dosta dobro razracunavanje medju umetnicima, telektualcima. Kvalitet je i sto je pokazano kome oni u stvari mogu da prodaju te price, jer se dosta i zasniva na ismevanju samih ljudi na ratistu i prateceg miljea. Ono sto im uvaljuju su reciklaze tudjih dela i simbolicno, alkohol.Prvih 15 minuta su pizdarija. Dejan Mijac kao reziser, omazi ('stanislave sada me preterano sere'), scenario koji pravi odlican uvod u likove glumaca, njihove odnose i motive zasto se odlucuju da krenu na turneju. Nema greske, sto je dosta dobar osecaj posle godina krsh filmova na srpskom.Medjutim onda odlaze na ratiste, granate padaju na metar od autobusa, parkiraju ih ispred prve linije, meci dolaze iz pravca kamere, iako su rvati na sasvim drugoj strani... bespotrebno preterivanje, a tu vec i prolazi osecaj nadanja da ima sanse da pogledas nesto zaista dobro.Posto je road muvi, oni idu kroz price (malo smetaju razlozi zasto se pokrecu sa mesta na mesto) i sada je problem sto ni jedna od tih prica nije zaokruzena logicno, da pruzi sve sto ti treba tom delu price i vidi se da je su imali ideju sta sve treba da se desi, samo nikako logicno nisu mogli da nateraju radnju na tu stranu. Stvari se eto desavaju same od sebe bez razloga, sto mi je omiljena stvar u domacem filmu, istina ovde ne toliko cesto. Smeta i sto su morali da se provozaju kroz Muslimane i Hrvate, gde nista nismo videli od tih strana, osim jednog monologa bosanskog kapetena, koji je oke.Ima delova koji su sasvim dobri, nekih koji imaju super simbolike (arkanovac i ceca), omaza i parodiranja na ranije uloge glumaca koje je zadovoljstvo videti,ali i UEFA delova (sa muslimanima, ili scena govora Josifa Tatica sa pocetka, npr).E da, Skontao sam zasto je empeju bilo jebeno dobro, a to je zbog ismevanja srbizma i cele koreografije koja prati to. KDP ismevanje u sustini, sto je opet novina za nas film. Dosta drugaciji prikaz od onoga sto smo do sada gledali u domacim filmovima.

Edited November 11, 2008 by Hustler

[Ulis]

ИМАГИНАРНИ ДИЈАЛОГ СА ЖИВОЈИНОМ ПАВЛОВИЋЕМ Боро ДрашковићЖивојин Павловић већ десет година није међу нама. Преостали су нам за разговор његови филмови и књиге. И понекад цртеж, као изненадна интерпункција.Живојин Павловић: Како изгледа смрт? Као тренутак пред утонуће у сан: ви не бисте да престанете да постојите и свим се силама упињете да се одупрете непостојању, али ? ипак ? у један чудан, непредвидив трен, строваљујете се у потпуно непоседовање (гашење) свести (било да у сну сањате или да вам сан остаје без снова)...Intevju - imaginarni - sa živojinom Pavlovićem

[Ulis]

Ne znam na koju bih drugu temu ovo mogao postirati. Ovo mu dođe kao srpska verzija Se7en. Džon Do je, u ovom slučaju, država.Danima umirao od gladi na podu stanaKRAGUJEVAC - Sklupčan, izgladneo, polunag, težak svega 30 kilograma, ležao je na podu Dragiša Đorđević (56), bivši radnik ?Zastave?, u momentu kada je prekjuče u njegovu garsonjeru u Kragujevcu ušla policija po pozivu komšija. Pomislili su da je mrtav i pozvali su mrtvozornika, ali kada je sevnuo blic fotoaparata, nesrećni čovek, pred šokiranim policajcima i lekarima, podigao je glavu.Policajcu koji je radio uviđaj u tom trenutku se od neverice zavrtelo u glavi.- Provalili smo vrata. Čovek je bio kao mrtav. Ležao je na podu i nije se pomerao. Pozvali smo lekare, došli su i pred njima smo počeli uviđaj. U trenutku kada smo počeli da fotografišemo mesto, pridigao je glavu i u potpunom bunilu šapatom prozborio: ?Ko je upalio svetlo?? Nastala je potpuna panika u stanu. Kolega policajac se zaneo i morali smo da mu donesemo vodu da se povrati od šoka - priča jedan od svedoka koji se zatekao u stanu Đorđevića.Lekari su odmah reagovali i nesrećnog Dragišu, za koga su minut ranije mislili da je mrtav, prevezli u kragujevački Klinički centar. Kako su za ?Blic? naveli u bolnici, Đorđević je u veoma teškom stanju. Više od dve nedelje nije ništa jeo i pio je samo koju kap vode.Komšije Đorđevića kažu da se danima nije pojavljivao u zgradi i da je iz njegovog stana dopirao užasan miris, zbog čega su pozvali policiju. Pošto niko nije otvarao vrata, policajci su pozvali vatrogasce, koji su u stan ušli kroz terasu i zatekli izmučeno telo čoveka koji je umirao - sam, na podu svog doma.

Jeziva slika verovatno je doprinela tome i da policajci u svom izveštaj zabeleže i jednu apsurdnu rečenicu: ?Mrtav čovek počeo je da daje znake života.?Dan kasnije, reporter ?Blica? pronašao je Dragišu u postelji Kliničkog centra. Na krevetu je ležala gotovo senka od čoveka. Priključen na infuziju, Dragiša je samo uspeo da tiho kaže: ?Nisam mogao da ustanem na noge da kupim hranu. Nisam mogao?, ponovio je još tiše.Kaže da je danima ležao na patosu, sklupčan kraj vrata. Dani su prolazili, minuti su trajali kao sati, a on je bio sve slabiji. Uzimao je samo po neku kap vode. Telefon mu je isključen i nije mogao nikoga da pozove u pomoć. A onda je u jednom trenutku izgubio svest.- Nisam mogao da platim račun za telefon. Nemam nikoga - kaže Dragiša dok nepomično leži u bolničkom krevetu, s pogledom u kome se nada više ne nazire.Dragišu niko nije obilazio niti o njemu brinuo.- On je neuhranjen, zapušten, ima rane na leđima, verovatno i respiratornu infekciju. Doveli su ga u teškom stanju, svesnog, ali je teško mogao da priča - kažu u Urgentnom centru.Stan Dragiše Đorđevića je juče bio otključan. Neprijatan miris samo je uvod u jezivo stanje njegovog doma. Prljave prostorije, krevet bez posteljine, ručni sat koji je ostao na bledocrvenom stoljnjaku, koji je od fleka postao braon. Na podu oskudno nameštenog stana je lavor, a na komodi otvorene fioke pune lekova i računa za komunalije.Dragiša se, kažu komšije, nije družio ni sa kim. Nema nikoga, živi sam. Fabriku u kojoj je radio od 1973. godine napustio je pre sedam godina. Niko ga nije posećivao, a i decu iz kraja je često opominjao da ne galame ispred zgrade.Primanja koja su mesečno iznosila 13.000 dinara Dragiša nije imao gde da potroši. Nije mogao da izađe iz stana, pa ni do prodavnice. Ostao je u svom malom stanu. Prljavom, zapuštenom, punom loma. Za električnu energiju, kako pokazuje račun, bio je u pretplati 1.700 dinara. Bio je uredan platiša prema državi od koje nije dobio nikakvu pažnju.

[korindjar]

sto drzava? on je

[Ulis]

šta je radio Centar za socijalne slučajeve?