Srpski film

[kud u maglu Simoviću]

U Evopi nije bilo filma kao što su „Skupljači perja”, nije valjda bilo ni takve pozornice, niti je u bilo kojem drugom delu Evrope postala tako dramatična životna elementarnost, kao u slučaj s ovim filmom. Prodavci perja i život ciganske mahale u ravničarkom delu Srbije bili su elementi zapleta čija snaga je iscrtana slikovitim prizorima u kojima kao da je Hijeronumis Boš ukrstio kist s Rembrantom. To je bio film raskošne, do tada neviđene slikovitosti. Nisu u „Skupljačima” slikani samo načini na koji se prodaje perje i preživljava na dnu životnih uslova, iako prizori imaju etnološku preciznost. Taj film nas je odveo u tajne koje smo otkrivali kod Cigana, a, ustvari, smo mi na Balkanu pomalo njihova deca, ako ništa drugo ono u načinu kako se, poput Bekima Fehmiua, ponašamo kada nam lepota žene i muzika raznesu mozak i krene samopovređivanje. Nije samo Bekim Fehmiu plesao, a ruke mu bile krvave od razbijene čaše – to su elementarne čestice čoveka koji živi od Save do Jonskog mora, od Ukrajine do Jadrana. Taj film je samo metafora života nesrećnih Cigana, pa se valjda zbog toga u zapadnim zemljama prikazivao pod naslov „Video sam čak i srećne Cigane”. On je uzorak velikog filma kojeg u današnjim uslovima nije moguće napraviti, čak i kada bi među nama otkrili novog autora sličnog Aleksandru Petroviću. Ambijent u kome živimo potisnuo je filmsku umetnost u hibernaciju. Nema više krupnih zamaha. Našu misao kreiraju politički fondovi koji za svoj novac traže ideološku ispravnost. Oni finansiraju ponizne filmove, one koji nisu na tragu slobode koju nam je u „Skupljačima perja” otkrio Saša Petrović.

kusturica o skupljačima perja

 

 

 

apropo tona, on nikada nije valjao u srpskom filmu. snimalo se na magnetofonu(nagra) nikakva post produkcija tona nije rađena, sem na delovima sa muzičkim numerama. čak ni na ovoj kopiji sa tonom nije skoro pa ništa rađeno. sačekaće bolje vreme, mada je i tu pitanje šta se od originalnog tona može izvući

[April]

Skupljači perja, Breza, Čudo neviđeno, Petrijin venac - sve najbolje u SFRJ filmu došlo je iz kino klubova i kratkog metra

[Frank Pembleton]

Skupljači perja, Breza, Čudo neviđeno, Petrijin venac - sve najbolje u SFRJ filmu došlo je iz kino klubova i kratkog metra

Hmmm to je zanimljiva teza...

[April]

 

Da li su fotografije iz filma ikad negde izložene? Pinter je zadnjih godina pred odlazak pisao svoju autobiografiju, kapiram da je bilo vremena za to...

 

Znam da je Kreka Kljaković izlagao bluprint na 25.maju, bio sam. Čudilo bi me da sveti Toma nije imao sličnu priliku.

[ajgor]

Hmmm to je zanimljiva teza...

 

Rakonjac, Makavejev itd. su puleni Kino-kluba Beograd, April će dopuniti spisak imena. 

[ajgor]

kusturica o skupljačima perja

 

 

 

apropo tona, on nikada nije valjao u srpskom filmu. snimalo se na magnetofonu(nagra) nikakva post produkcija tona nije rađena, sem na delovima sa muzičkim numerama. čak ni na ovoj kopiji sa tonom nije skoro pa ništa rađeno. sačekaće bolje vreme, mada je i tu pitanje šta se od originalnog tona može izvući

 

Sinoć je Zoran Kusovac na FB pominjao tu muku sa tonom u SFRJ kinematografiji, od Slavice naovamo, uz poneki redak izizetak. 

[renne]

Skupljači perja, Breza, Čudo neviđeno, Petrijin venac - sve najbolje u SFRJ filmu došlo je iz kino klubova i kratkog metra

Uh Breza, koliko je to moćan film

[James Marshall]

+1

Meni bez premca najjači hrvatski film, Bata i tu zajeban za sve pare, taj film uvijek potegnem kao argument kad neko krene o Bati da je samo znao da glumi partizana. Pandan "Skupljačima perja". Sad nešto gledam - zajebana ta 1967. godina, kakva dva filma plus recimo Kad budem mrtav i beo, Ljubavni slučaj, Praznik, Buđenje pacova, Jutro - vrhunci crnog talasa

 

je-bo-te, kakva berba  :ziga:

[Parsons]

iz nekog ludog ugla ispada da su 60e prošlog veka bile daleko liberalnije i "čistije" od ovoga što sad živimo

 

pa naravno, samo ne znam zasto iz ludog ugla, pre bih rekao zdravorazumskog

[kobni zelaya]

+1

Meni bez premca najjači hrvatski film, Bata i tu zajeban za sve pare, taj film uvijek potegnem kao argument kad neko krene o Bati da je samo znao da glumi partizana. Pandan "Skupljačima perja". Sad nešto gledam - zajebana ta 1967. godina, kakva dva filma plus recimo Kad budem mrtav i beo, Ljubavni slučaj, Praznik, Buđenje pacova, Jutro - vrhunci crnog talasa

 

je-bo-te, kakva berba  :ziga:

 

Praznik nije u toj klasi.

[colonelo]

Praznik je jedan od najboljih domaćih filmova i po kvalitetu jeste u toj (top) klasi.

Moćda nije u toj klasi po pedigreu reditelja...

[kud u maglu Simoviću]

možda praznik ne pripada u artističkom smislu toj listi, ali ako neko delo tako realistično oslikava period drugog svetskog rata onda može da se nađe na spisku najboljih filmova. bar za mene

 

najbolji crnotalasni film u tzv crvenom talasu

[adam]

kad pomenuste budjenje pacova pade mi na pamet sjajni cica perovic. greota je sto je u moru mediokriteta ostao po strani i nije dobio vise bitnih uloga. steta i za njega i za nas film. 

[darkonet]

mozda bi trebalo rasporediti filmove po tome koji je reziser koje filmove radio

npr djordje kadijevic je jedan od najboljih ali strasno potcenjen reditelj

 

masa ljudi ne zna za njegov Praznik...ali i velika je pomama medju neobavestenim svetom za npr Leptiricu, Sticenika itd, on je jedini i radio taj zanr

 

isto tako Vuk Karadzic je najbolja nasa domaca serija ikad a radio je Kadijevic

[April]

Rakonjac, Makavejev itd. su puleni Kino-kluba Beograd, April će dopuniti spisak imena. 

 

U najužem krugu svakako Mak, Žika Pavlović, Kokan i Mića Popović.

 

Ali nisam mislio samo na stvaranje u okvirima kluba(recimo, 'Roj' je snimljen u maltene zatvorenom krugu, pisao je Bekim o tome).

 

Mislio sam na slobodu koju im je podarila amaterska kamera, bez producenata komesara. Oni su je koristili tako što su u Dunav filmu brzo izbrisali granicu između dokumentarnog i kratkog igranog filma pa su se na velike dokumentariste poput Krste Škanate i Stjepana Zaninovića, nadovezali prvo Saša Petrović, pa onda Gilić, Basara i apsolutni kralj kratkog metra Živko Nikolić.

 

Sa tom kilometražom je Saša Petrović umeo da pronađe onakvu lepotu i dubinu kadra u Skupljačima perja.